Home » 0 Branislav Gulan » Sistemska rehabilitacija zadruga

Sistemska rehabilitacija zadruga

Šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati

Branislav Gulan

 

I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Pokretanjem akcije ,,500 zaruga u 500 sela’’, čiji cilј ujedančeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo dve godine, od aprila 2017. do oktobra 2019. godine, osnovano je  oko 580 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Tako je promenjena zadrugarska mapa Srbije, jer je broj polјoprivrednih zadruga značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Projekat je prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim  izgledima da se spasi Srbija pražnjenja i odumiranja. To treba da pomogne i nacionalni savet. Akcija je nastavlјena i u 2019. godini u toku je sprovođenej trećeg konkursa nakon koga će biti obavljena  bespovratna podela 667 miliona dinara novca koji treba da pomogne oko 60 zadruga. Za ove tri godine ukupno će bespovratno biti podeljeno 1,7 milijardi dinara. Taj novac direktno će da pomogne život oko 6.120 porodica u Srbiji! Akcija koju vodi Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj, ukazuje da je ovo prvi put posle Drugog svetskog rata da se direktno sa bespovratnim novcem pomaže zadrugarstvo u Srbiji. Ono je dosada bilo sputavano i uništavano.

Razlike u zadrugarstvu

Razlika zadrugarstva posle Drugog svetskog rata i ovog danas je ogromna. U stvaranju zadruga posle Drugog svetskog rata zadrugari su unosili svu svoju imovinu, kuću, njive stoku, poljoprivredne mašine… Sve je postalo zadružno, posle podržavljeno, zatim oduzeto i preprodavano u toku privatizacije, kada je ugašeno 400.000 poljoprivrednih gazdinstava. To je bila pljačkaška privatizacija uz pomoć države u agraru Srbije, kada je bez posla ostalo 100.000 radnika. Danas zadrugari u novu zadrugu unose samo svoj proizvod. Cilj je da se što više proizvede, zatim proda i da zadrugari dobiju novac za svoj trud i znoj, odnosno proizvod. Dakle, zadaak je da se pomgone malim sitnim proizvođačima, pe sveg aonima na jugu Srbije u pet okruga, čiji je psoed 2,5 hektara veličine, da se oni udruže i da postanu robni proizvođači. Ukoliko se ne udruže, ne da će propasti nego će nestati. Jer, i najmoćniji proizvođači, ako nisu uruženi sami i u pojedinačnim nastupima ne mogu ostvariti te ciljeve.

Šansa polјoprivrednika, selјaka je u udruživanju. Samo tako će ostvariti svoje cilјeve, postati konkurentni opstati i ostati. U suprotnom će ih veliki ,,pojesti’’ pa će – nestati. Cilј ove akcije je da se pomognu mali polјoprivrednici, sa posedom do 2,5 hektara. Vlada Srbije je 2017. godine odlučila da sa 25 miliona evra bespovratno u vremenu od triu godine pomogne razvoj zadrugarstva u Srbiji, u naredne tri godine. Već prve, 2017. godine dodelјeno je bespovratno 196 miliona dinara za 22 zadruge u Srbiji, a u 2018. godini taj iznos je povećan za četiri puta. Po odluci Vlade Srbije 804 miliona dinara  dodelјeno je za 73 zadruge. Tako je pomognut rad za 95 zadružnih preduzeća koji je u prve dve godien bespovratno dodeljena miliajrda dinara. U toj akciji za prve dve godine pomognut je život 4.600 porodica. U trećoj, 2019. godini sprovođenja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’, koja je u toku,  bespovratno će biti podeljeno 667 miliona dianra. Taj novac dobiće oko 60 zaruga, starih novih i složenih. Inače, ova akciaj je već sioubnuial očekivanja je, je do oktibra 2019. godine osovano oko 580 tnovih zadruga u SRbiji. Do pokretanja kacije Srbija je u proteklih pet deceniaj bial zemlaj u kojoj se godišnej gasilo po 100 zadruga.

Krenulo se i u osnivanje složenih zadruga, poput nekadašnjih kombinata koje smo ukinuli. Sad im se ponovo vraćamo kroz osnivanje složenih zadruga. Prva je osnovana u Arilјu, a nosialc je osnivanja ,,Eko voće”. Ovo je i prvi put za poslednjih sedam decenija da se zadrugarstvo u Srbiji pomaže novčano. Po prvi put u Srbiji jedan projekat nema opoziciju, a to je projekat ,,500 zadruga u 500 sela’’. Prve dve složene zadruge dobile su bespovratno po 500.000 evra. To su bile vožćarske zadruge u Arilju i Slankamenu.Do početka akcije Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga!

To je i sredstvo za brže koračaanje ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde lјudi posredno ili neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Pomaže se i stočarima i voćarima i pčelarima, povrtarima, proizvođačima lekovitog

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama, koje su unete u kombinate pa podržavljene.

Pljačkaška privatizacija

U pljačkaškoj privatizaciji agrara koja je obavljena uz pomoć države, posle demorkatksih promena 2000. godine, prodato je blizu 400 firmi, a među njiam i veliki borj zadruga. Svaka treća priatiazcija je poništena, ali zadrugarstvo od toga niej dobilo korist, niti im je vraćena oduzeta imovina. Zadruge su prvo utepljene u kombinate, a ptoom iako su male titulare, njihova imovina je dobila nove vlasnike. Jer, je u tranziciji prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija to nije uradila, već je svo zemljište unela u svoj državni fond, dok se ne završi restitucija. A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina.

Država da ne bi snosila posledice povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona u Zakonu o zadrugama (2015. godine) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći genocid nad srpskim seljakom!

( Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije i publicista)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>