Profitna stopa stranih direktnih investicija u Evropi u 2017.

У приложеној табели су подаци Евростата о кумулативном приливу и одливу СДИ и о дохотку од прилива и одлива у тој години. Израчунате су профитне стопе на примљене и послате инвестиције и односи кумулативног прилива и одлива и прихода и расхода од директних инвестиција. Профитна стопа је већа од приказане јер се односи на ранија улагања а у кумулатив су укључена и улагања у текућој години. Има инвестиција које захтевају и више година изградње фабрика пре него што заживе приходи и расходи, па и профит од улагања.

Укупно стање инвестираног капитала у ЕУ било је 14.632 милијарде евра у 2017, док је ван ЕУ пласирано 16.840 милијарди евра инвестиција. Примљене инвестиције су регистровале профит од 570,9 милијарди евра, док су филијале компанија из ЕУ у другим земљама пријавиле профит од 673,9 милијарди евра. Просечна профитна стопа од прилива у ЕУ била је 3,9%, док је код одлива 4% и требало би да ова друга буде и већа, јер капитал из ЕУ тражи локације где ће остваривати већу профитну стопу, док је у ЕУ као стагнатном тржишту логично да долазе инвестиције мотивисане присуством на тржишту, по цену и ниже профитне стопе.

Одличан пример је Уједињено Краљевство. У УК стране компаније послују по профитној стопи од 4,1% док британске компаније ван своје земље послују по стопи од 6,6%. Исто важи за Немачку (4% према 6%) и Француску (3,6% према 5,7%), док већ код Италије то није случај (5% према 4,8%).

Где је Србија у овим токовима и профиту страних компанија?

Стране компаније су оствариле профитну стопу од 13,5% што је највиша стопа у Европи. Она је већа, око 15% јер стране инвестиције укључују и улагања у 2017. која нису могла одмах да постану профитабилна. Најближе по висини профитне стопе Србији су стране филијале у Чешкој (12%) и у Литванији (11,8%), док су најниже стопе остварене у Луксембургу (1,2%) и на Исланду (1,6%).

Српске фирме остварују највише профитне стопе у Европи од чак 37,2%, испред компанија из С.Македоније (32,1%) а двоцифрену стопу имају још стране филијале компанија из Летоније (12,1%). Код Србије и С.Македоније се вероватно ради о потцењеном износу укупних улагања у иностранству, а не о стварним профитним стопама.

Стране компаније су 10,4 пута више уложиле капитала у Србију него српске компаније у иностранству. Већи однос од Србије – стране према домаћим у иностранству имале су: Румунија (120:1), С. Македонија (70:1), Бугарска (18:1), Словачка (16,4:1) и Албанија (14,3:1).

Србија стоји повољније код односа профита, јер има скоро три пута већу профитну стопу својих улагања ван земље од страних компанија у Србији. Овде је однос у корист страних компанија 3,8:1 и много је земаља и територија где је однос неповољнији него код Србије. Екстремни случајеви су Малта (431:1), Румунија (249:1), и Косово и Метохија (177:1).

Приложени подаци Евростата не укључују и трансферне цене којима се одлива непријављени део профита из филијала у матичне компаније.