Home » 0 Branislav Gulan » Zapostavljeno ruralno područje!

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјenih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”. Za godinu i po dana osnovano 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 500 novih zadruga

 

Piše: Branislav Gulan

 

Najkraći put do uništenja jedne zemnje je, izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Srbija se sad nalazi na tom putu. Puno se govori o selu. Ali po Ustavu, u Srbiji nepostoji ni jedno selo! Dakle, prvi korak ka uništavanju učinili smo sami, jer smo sela izbacili iz Ustava. U njemu piše da su sve su to naselјena mesta, a ima ih oko 4.700!?  Od tog broja 1.200, ili svako četvrto selo je u fazi nestajanja. Jer, u 1.034 ima manje od po 100 žitelјa, a u 550 ima manje od po 50 stanovnika. U zemlјi ima manje od sedam miliona stanovnika, a više od polovine živi u naselјenim mestima, odnosno selima koja nestaju! Jer, u 86 odsto naselјenih mesta opada broj stanovnika.  Srpsko selo karatkeriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3). Zračak nade za opstanak nekadašnjih sela i ostanak u njima vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela”.

Sumorna je slika srpskog sela, posebno brdsko planinskih područja. Jer, u selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Selјak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji treba da ima i dostojan život! Srbija se nalazi među demografski i najstarijim zemlјama u Evropi. Jer, godišnje umre oko 102.000 žitelјa, a rodi se manje od 65.000 što je na nivou Prvog svetskog rata. A, sela su nekada bila glavna baza za rađanje dece. Dakle, samo na osnovu mortaliteta nestane po jedna varoš kao što je Bačka Palanka ili Negotin. Trend smanjenja stanovništva nastaviće se i do 2050. godine, kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika. Po tome  će se vratiti na nivo od  100 godina unazad. Poslednjih godina  u svet godišnje sa kartom u jednom pravcu ode oko 60.000 mladih i školovanih. To su sve poražavajući podaci i ako se tako nastavi, već za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživlјavaju, a nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo. Tako danas u Srbiji ima više od 260.000 momaka i 100.000 devoja koji su zašli u petu deceniju, a da nisu zasnovali porodice.

Razloge zašto nestaju sela u Srbiji, pa ona ima i sve manje stanovnika, treba tražiti u decenijama iza nas kada je zapostavlјano selo. Najbolјi dokaz je da 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom, u 1.000 sela nema ni prodavnice. U njima se nalazi 50.000 kuća bez vlasnika i još 150.000 njih u kojima trenutno niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, u 230 njih ni osnovne škole, 2.760 sela nema vrtića, u dve trećine njih nema ni ambulante… Dakle, u Srbiji nisu zapostavlјena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. I dok nam nestaju i propadaju sela istovremeno propada i kapital od 1,5 milijardi dolara koji smo utrošili za školovanje nezaposlene polјoprivredne stručnjake koji je pre godinu i po dana bilo 32.000. Od toga oko 5.500 veterinara i agronoma.

Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valјanu, realnu strlјtegiju, odnosno akcioni plan. U strategijama su bili i sad se nalaze netačni, nerealni i neostvarivi programi i želјe. To je pokazala njihova realizacija. Za poslednje tri deceniej rast agrarne proizvodnje u Srbiji je samo 0,45 odsto! Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje od devet ili bar 6,1 odsto u 2015. godini imali smo pad od osam odsto, pa u 2016. godini toliki rast, zatim u 2017. godini kada je suša nanela štete od 1,5 milijardi dolara pad od 11 odsto i -  prema podacima RZS u 2018. godini rast od 15,7 osto. Rast je bio zahvalјujući Bogu i proizvodnji kukuruza od blizu sedam miliona tona i pšenici od oko tri miliona tona. I te proizvode ćemo izvoziti i hvaliti se sa tim potezima. Istovremeno ćemo uvoziti žive tovlјenike, njih oko 400.000 komada godišnje, i blizu 38.000 tona mesa najlošijeg kvaliteta će dolaziti iz uvoza za narod u Srbiji. To bi sve trebalo da budu obrnuti procesi, da se kukuuruz potroši ovde, pa da se izvoze artikli iz viših faza prerade.

Na 4,1 miliona hektara polјoprivrednih površina vrednost proizvodnje je oko 1.000 dolara po hektaru. U Danskoj je to 14.000, Holandiji 17.000 evra. Proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Pre dve decenije proizvodili smo 650.000 i trošili po stanovniku 65 kilograma. Da bi se vratili u tu prošlost kada smo izvozili godišnje 54.500 tona ,,bebi bifa” potrebna je nova agrarna i socijalna reforma. Jer, u 2015. godini smo izvezli samo 315 tona ,,bebi bifa”, godinu dana kasnije 415 tona, u 2017. godini 480 tona, a u 2018. godini  tek nešto viuše od 300 toan ,,bebi bifa’’. Te godine smo poklali gotovo svu junad u zemlјi (bilo ih je oko 12.000) i hvalimo se sa izvozom gotovo 5.000 tona junećeg i goveđeg mesa u Tursku. Kad ćemo u Kinu obećanih 500.000 tona, kada je godišnja proizvodnja tog mesa samo 75.000 tona? I sad se hvalimko sa izvozo0m, vinjskog mesa u Kinu. Ali, proizvodnja svinja je najmanja od 1955. godine, u oborima se nalazi samo 2,77 miliona svinja i to prema podacima Repzubličkog zavoda za statistiku. Pre samo dve I po deceniej u SRbiji je bilo 5,5 miliona svinja. Dakle, treba ih prvo utoviti pa onda obećavati prodaju! Prodati mogu i komercijalisti, nije to posao za ministra da bude trgovac.

,A, gde je Srbija nekad bila u proizvodnji ovog mesa i stoke, najbolje govore činjenice das mo po broju grla bili ispred SAD. U Državopisu Srbije, sveska 4, obrađen je popis kućevne stoke u Srbiji iz 1866. Srbija je tada bila naprednija nego danas, jer je spadala u grupu od dvadesetak zemalјa koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno lјudstvo i stoka i ostala ekonomija što više i brže razvijale i množile.

U Srbiji je još uvek vladala „grabežna privreda“ jer se trošila „otčevina od praotaca u gistim šumama nasleđena“. Posledice ovog divlјeg zapada bile su katastrofalne u pogledu smanjivanja površina pod šumama, siromašenja kvaliteta zemlјišta i drastičnog pada broja svinja, a kojima je finansiran ustanak protiv Turaka i izbavlјenje iz viševekovnog ropstva.

Broj stanovnika Srbije je između 1859 i 1866 povećan sa 1.083 hilјada na 1.216 hilјada (18.887 godišnje, pola od sadašnje dinamike smanjivanja), a broj svinja smanjen je sa 1.774 hilјada na 1.291 hilјada, te je broj svinja na 1000 stanovnika smanjen sa 1.637 na 1.061.

Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa.

 

 

 

Do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga, a do avgusta 2019. гodine osnovano je 500 novih. Za godinu i po dana za 95 zadruga dodelјeno je blizu milijarda dinara bespovratnog novca. To znači da će biti otvoreno 95 malih, zadružnih preduzeća. U 2019. godini za 60 starih, novih zadruga biće poodeljeno 667 milina dinara bespovraqtngo novca! SVe to će značiti da je pružena pomoć za više od 6.20 gazdintav au Srbiji. Cilј je da se pomogne nerazvijenim krajevima i sitnim proizvođačima čije njive imaju prosek od oko 2,5 hektara. Oni moraju da se udruže i zajednički da nastupaju. Ukoliko se neudruže, ne da će propasti, nego će nestati! Pored toga želja je da se zaustavi iselјavanje iz sela i da se u njima pokrenu mali prerađivački pogoni… To značajno pomaže i ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Za sada je na ovaj način uz bezpovratnu pomoć države zadrugama, prvi put posle posle sedam decenija, obezbeđena bolja životna egzistencija za 4.600 gazdinstava do kraja 2018. godine.

(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za                   preporod sela Srbije i publicista)

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>