ŽETVA 2020. GODINE: Višak hlebnog žita

Ove godine se u Srbiji se očekuje rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili 4,2 tone po hektaru. Sa lanjskim zalihama imaćemo ukupno oko 2,9 miliona tona pšenice. Za ishranu, seme i robne rezerve potrebno nam je oko 1,55 miliona tona godišnje. Dakle, biće i roda za izvoz.Prinosi polјoprivrednih kultura će varirati od regiona do regiona, u zavisnosti od toga kada i u kom obimu je bilo padavina.  Proizvođači traže 20 dinara po kilogramu!

Branislsav Gulan

Po podacima ”Žita Srbije”, u jesen 2019. godine smo posejali 570.000 hektara pšenice, dok Republički zavod za statistiku kaže da je imamo na 583.000. hektara. Direktor ”Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je ovog proleća klima doprinela da primena agrotehničkih mera, sastav zemljišta i predsetveni usevi više nego ranijih godina odrede koliki će biti prinosi. Saković navodi da bi ove godine trebalo da imamo oko 2,3 miliona tona žita, što je više nego dovoljno za domaće potrebe. Od žetve u 2019. godini ostalo nam je pšenice od prošle žetve pa ćemo, kada požnjemo ovogodišnji usev, sa lanjskim zalihama, imati oko 2,9 miliona tona pšenice. Srbiji za ishranu, setvu i rezerve godišnje treba oko 1,55 miliona tona pšenice. To znači da ćemo tadeicionalno i ove godien imati višak hlebnog žita.

Paori traže 20 dinara

U poslu godine, obavljanju žet6fve, učestvovaće oko 400.000 traktora oko 25.000 kombajna. Glavna  temaa razgovora među proizvođačima je koliko će dobiti za kilogram pšenice. Očekivanja su da ćemo u ovogodišnjoj žetvi imati manje žita nego lane zbog dugog sušnog perioda tokom zime, ali opet dovolјno za domaće potrebe i za izvoz. Deo zemlјoradnika smatra da kilogram ovogodišnjeg roda treba da  bude  20 dinara, koliko već nekoliko meseci košta žito po jednom kilogramu. Nova cod rod pšencie su I prve pare u ovoj godini koje proizvođači dobijaju. Ratari u Banatu su mišlјenja da nova pšenica treba da staje 24 dinara jer je u južnom i srednjem Banatu tokom maja bilo malo kiše pa se usev nije oporavio od dugog zimskog sušnog perioda. Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalјe, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemlјoradnik iz Subotice Miroslav Kiš. U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa polјoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni plјuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac. U Agrarnoj komori polјoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemlјoradnika. Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza. Mada o ceni polјoprivrednici uveliko govore, otkuplјivači se slabo oglašavaju i još nema pravih ponuda koliko su spremni da plate za još neovršeni rod. Još nije počelo trgovanje „na zeleno” u punom obimu, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković. Kako dodaje, malobrojni za žito još u polјu, u zavisnosti od kvaliteta, nude između 16,5 i 17,5 dinara, ali slabo ima ratara zainteresovanih da trguju po toj ceni. On kaže da će se o ceni novog roda više znati tek kada žetva počne, ali da se ipak ne očekuju velika odstupanja u odnosu na cenu od lane i tokom ove ekonomske godine. Lanjska otkupna cena, podseća Saković, kretala se između 17 i 18 dinara, a tokom godine najjeftinija pšenica koštala je 18,2 dinara, a najkvalitetnija 19,6 dinara i po toliko se i sada prodaje na Produktnoj berzi. Trebalo bi da dobijemo oko 2,3 miliona tona žita i s neprodatom pšenicom od prošle 2019. godine, jer ukupno ćemo posle žetve imati oko 2,9 miliona tona. Očekujemo solidan rod pšenice u prosečnoj godini.

Šarenilo na njivama

Tradicionalna priredba novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Dan polјa” održana je  na Rimskom šančevima u prisustvu polјoprivrednika, bez poslovnih partnera iz zemlјe i inostranstva, gde taj institut izvozi čuveno NS seme, predstavnika ambasada i državnih zvaničnika zbog epidemije kovid-19. Izostanak masovnijeg broja zvanica nije promenio smisao te priredbe, pošto su zemlјoradnici bili u prvom planu i na licu mesta bili u prilici da vide kako izgledaju usevi na oglednim polјima, ujedno i razmene međusobna iskustva i od stručnjaka Naučnog instituta dobiju savete i informacije. Opšti je zaklјučak da će ova godina u polјoprivredi biti prosečna, a da će prinosi polјoprivrednih kultura varirati, od regiona do regiona, u zavisnosti od toga kada i u kojem obimu je bilo padavina. Očekujemo da prinos bude malo iznad četiri tone po hektaru, odnosno da se kreće od tri do šest tona, naveo je istaknuti slekcionar dr Miroslav Malešević. Ima područja gde se mogu očekivati prinosi i sedam tona po hektaru, ali ima njiva gde zrna neće biti ni dve tone po hektaru. Dakle, na njivama od regiona do regiona vlada šarenilo. Prinso će biti manji nego lane, ali očekujemo bolji kvalitet. Malešević ističe da se u Srbiji na 60 odsto njiva zasejanih pšenicom nalazi sorta ,,tavanka’’, dok su domaće i strane sertifikovane sorte posejane na oko 35 odsto površina.

Mada je na oglednim polјima bilo i ulјane repice, ječma, krmnog bilјa… ratare je najviše interesovala pšenica, o kojoj se najčešće pričalo zbog skore žetve, ali i vremenskih nepogoda koje čine štetu širom zemlјe. Rukovodilac Odelјenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Radivoje Jevtić kazao je da ćemo imati dovolјno pšenice za nas i za druge, ali da je još nezahvalno govoriti o tome kakvog će kvaliteta biti novo zrno jer do žetve, koja se očekuje krajem juna, ima još dana. Od vremenskih uslova u narednom periodu zavisiće  kvalitet zrna pšenice.  Očekuje se da na trećini oranica prinosi budu vrhunski, na drugoj solidni, a na trećini loši. Ali je značajno navesti da neće biti značajnih podbačaja zbog kiše u vreme nalivanja zrna. Niske temperature i kiša jesu uticali na to da se u vreme klasanja formira manje klasova, zbog čega će biti manje zrna, ali ne u nekom značajnijem broju, jer se svaka parcela razlikuje od druge.Polјoprivrednik Milan Tatomirov iz Vrbasa kazao je da očekuje prosečnu godinu u pogledu prinosa. Kod nas je bilo obilne kiše i sitnog leda, ali imajući u vidu da je zima bila suva, kiše nije bilo dosta, pa bi trebalo još padavina i za druge useve, soju, ulјanu repicu i kukuruz, naveo je Tatomirov.On je dodao da seje sve što se može sejati, i da se, uz ratarstvo, bavi i stočarstvom, ima 30 ovaca i da je sve do lane osiguravao useve. Ove godine to nije učinio, po vlastitom uverenju – zbog nemarnosti. Iz dana u dan sam odlagao i naposletku nisam osigurao,  kazao je Tatomirov.Po rečima Stojadina Spasića iz Farkaždina, u opštini Zrenjanin, godina će biti šarolika. Moja pšenica će biti odlična zbog agrotehničkih mera koje sam na vreme primenjivao, ali ima parcela gde je izostala ili nije na vreme primenjivana, i na tim njivama izgleda loše, objasnio je Spasić.

Sorte ,,Delta Agrara’’

Kompanija ,,Delta Agrar’’ organizovala je tradicionalni Dan polja ozimih strnina na imanju „Napredak“ u Staroj Pazovi. Po prinosu pšenice u 2018. godini (7,5 tona po hektaru) Delta agrar je iznad proseka Evropske unije, SAD, Argentine… a samo je na Novom Zelandu, zahvaljujući specifičnoj klimi, postignut je veći prinos. Slični prinosi bili su u 2019., a očekuju se i u 2020. godini.

U ,,Delta agraru’’  se radi i  postrna setva nakon skidanja ozimih useva. Ona se obavlja  koji u gajeni pod sistemom  za navodnjavanje. U ovoj godini u ,,Delti’’ je raznim usevima delti se zasejano  oko blizu 15.000 hektara.

                Usev                              hektari             

Pšenica	793
Pšenica semenska	948
Kukuruz	1965
Soja	1134
Soja semenska	959
Šećerna repa	1191
Suncokret	714
Uljana repica	160
Ozimi ječam-semenski	83
Ozimi ječam	350
Tritikale	25
Raž	118
Suncokret semenski	50
Semenski kukuruz	339
Grašak konzumni	351
Kukuruz silažni	339
Kukuruz kokičar	57
Kukuruz šećerac	45
Lucerka	444
DTS	104
Pašnjak	52
Crni luk	36
Beli luk	1
Industrijski paradajz	1
Krompir	49
Paprika	3
Karfiol	1
Postrni kukuruz šećerac	258
Postrna boranija	30
Postrna soja	183
Postrni suncokret	40
Postrni silažni kukuruz	61
Postrni merkantilni kukuruz	118

Brojnim domaćim partnerima, daniam polja  koje je organizovla ,,Delta’’ predstavljeni su noviteti, kao i već poznate sorte pšenice i ječma čiji je Delta Agrar ekskluzivni zastupnik. ,,Delta Agrar’’  je proizvođač, dorađivač i ekskluzvni distributer pšenice i ječma semenske kuće KWS za sorte pšenice Solehio, Modern i Lazulli, semenske kuće ,,Saatzucht Donau’’ za sorte pšenice Balaton, Amicus, Gaudio i ozimog ječma Carmina i Finola, kao i semenske kuće Axereal za sortu pšenice Basilio. Ovogodišnji novitet u prodajnom portfoliju ,,Delta Agrara’’ predstavlja sorta Pibrac semenske kuće Syngenta čiji je ,,Delta Agrar’’ proizvođač, dorađivač i ekskluzivni distributer.

Na poljima ,,Delte’’ najzastupljenije sorte KWS pšenice su Solehio i Modern

• Solehio je izuzetno adaptilna sorta savremene genetike, visoko prinosna od 8-10 t/ha, tolerantna na bolesti, posebno na žutu rđu;
• Modern je sorta dobrog kvaliteta brašna sa prinosima od 8-10 t/ha, izuzetno tolerantna na fusarium i virus mozaika pšenice;

Najzastupljenije sorte pšenice Saatzuht Donau su Balaton i Amicus i sorte ječma Carmina i Finola

• Balaton je srednje rana ozima pšenica bez osja. U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2007. godine. Spada među tri najprinosnije sorte pšenice registrovane u Republici Srbiji sa visokim i stabilnim prinosima. Odlična za mlinsku i pekarsku industriju;

• Amicus je srednje rana ozima pšenica (poboljšivač). U proizvodnom programu DELTA SEME-na se nalazi od 2014. godine. Visok hektolitar i izrazita staklavost zrna kao i visoko učešće proteina odličnog kvaliteta;

• Carmina je šestoredni ozimi stočni ječam namenjen ishrani životinja. U ishrani životinja zamena za kukuruz, sa odličnim aminokiselinskim sastavom. Odlikuje je dobra tolerancija na niske temperature;

• Finola je šestoredni ozimi stočni ječam, velikog proizvodnog potencijala, povećane tolerantnosti na bolesti i poleganje, dobrog aminokiselinskog sastava;

Od prošle 2019. godine Delta Agrar je ekskluzivni proizvođač i distributer sorte pšenice Basilio koja nam dolazi iz portfolija semenske kuće Axereal.

• Basilio – Rana sorta pšenice, veoma adaptabilna na različite uslove proizvodnje i zemljišta, visokog proizvodnog potencijala , dobrih mlinarskih karateristika i povećene otpornosti na bolesti i poleganje;

Ovogodišnji novitet u portfoliju Delta Agrara, koji je premijerno predstavljen na Danu polja, jeste nova sorta pšenice Pibrac semenske kuće Syngenta, čiji je ,,Delta Agrar’’ ekskluzivni proizvođač i distributer.

• Pibrac – srednje rana sorta pšenice, visokog proizvodnog potencijala sa stabilnim sadržajem proteina sa visokom specifičnom tezinom zrna i povećanom tolerantnošču na bolesti lista i stable;

Tradicionalno organizovan Dan polja ozimih kultura okupio je mnogobrojne poslovne partnere, prijatelje i zainteresovane pojedince pruživši im mogućnost da na polju površine 3,3 hektara obiđu oglede sa ukupno deset  sorti pšenice i dve sorte ječma. Sorte pšenice i ječma iz proizvodnog i prodajnog porfolija su danas izuzetno priznate i prihvaćene na domaćem tržištu tako da će ,,Delta Agrar’’ nastojati da i u narednom periodu intenzivno radi na dopuni postojećeg sortimenta i registraciji novih sorti.

Pšenica na berzi

Pšenica roda 2019. godine je prometovana po ceni od 19,60 dinara po kilogramu bez PDV-a (21,56 sa PDV-om). Stiče se utisak da se iz nedelje u nedelju pojačava ponuda pšenice starog roda, što bi moglo da dovede do daljeg pada cena ove žitarice. Tražnja pšenice roda 2020. godine sa isporukom robe od 1. do 31. jula na paritetu FCA, bila je na nivou cena od 145 do 147 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja, terminski ugovor sa avansnim plaćanjem od 30 odsto. Parametri kvaliteta koje su kupci tražili su bili: protein 12, gluten 24, hektolitara 76, primese do dva odsto, sa analizom na DON toksin u dozvoljenim granicama. Međutim, ponude pod ovim uslovima do sada nije bilo.