Home » 0 Dragovan Milićević, Monetarna politika i bankarski sistem » KAKO DRŽAVA ISTUSKUJE PRIVREDU SA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

KAKO DRŽAVA ISTUSKUJE PRIVREDU SA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Fenomen  ”istiskivanja”  (engl. Crowding out effect) je  davno poznata konstatacija kada država svojom ekspanzivnom fiskalnom potrošnjom i izraženim deficitima gura privredu sa finansijskog tržišta. Pre prezentacije primera kako država Srbija vrši ”istiskivanje” mora se o samom pojmu reći nekoliko  postavki. ”Istiskivanje prouzrokuje činjenica da se deficit budžeta države ne eliminiše  uskladjivanjem javnih rashoda sa javnim prihodima, već se rpibegava pojačanom zaduživanju države na tržištu kapitala. Intezivno zaduživanje države utiče na povećanje tražnje za kapitalom  koji gura kamatu naviše. Porast kamata izaziva istiskivanje privatnog sektora  imajući u vidu da se obeshrabruje proizvodno investiranje i onemogućava pristup preduzetnicima tržištu  kapitala. Tezu o efektu ”istiskivanja” izložio je pre više od šezdeset godina R.Dž.Hotri i ističe da se celokupna javna potrošnja koja je finansirana  iz štednje  a ne iz kreiranja novca centralne banke, dovodi do porasta kamatnih stopa i istiskuje jednak obim potrošnjep rivatnog sektora privrede, tako da je ekspanzivni efekta budžetskog podsticaja ravna nuli. Suština je u istiskivanju  (crowding out effect) raspoložive akumulacije privatnog sektora na finansijskom tržištu.  Preusmeravanjem dela akumulacije na finansijskom tržištu  u deficitno finansiranje budžeta, smanjuje se raspoloživa akumulacija koja je mogla biti upotrebljena za finanisranje investicija ili tekućeg poslovanja. Plasman državnih obveznica u vezi sa deficitnim finansiranjem budžeta dovodi po pravilu do porasta kamatnih stopa jer dolazi do porasta kvantuma tražnje  akumulacije na finansijskom tržištu u odnosu na dati kvantum ponude akumulacije (štednje). Porast nivoa kamatnih stopa održava deficit finansijskih sredstava na tržištu kapitala i teže da uspori proces  investiranja što takodje negativno utiče na dugoročno formiranje stope realnog rasta ekonomije. Efekat budžetskog deficita i javnog duga na privredni rast primarno se istražuje preko  istiskivanja privatnih investicija, istiskivanja izvoza, porasta učešća izdataka za kamate u ukupnim javnim rashodima i rashodima u preduzećima, finansijske nestabilnosti i finansrianja duga koji dugoročno takodje utiče na privredni rast. Javni sektor  ”istiskuje” privatni sektor sa tržišta kapitala kao jači partner koji može da koristi različite oblike finansijske represije, odnosno implicitne poreze na finansijska sredstva. Investitori mogu odustati kao posledica očekivanja  povećanja poreza u cilju servisiranja nastalih deficita budžeta.

Ove teorijske postavke koje na najkraći način objašnjavaju ovaj fenomen su trenutno u Srbiji apsolutno zastupljene. Projektovani  budžetski deficit države je već iskorišćen i to se može videti na sledećim primerima. U cilju pokrića  eksplozivnog budžetskog deficita država je krenula u akciju ofanzivne prodaje državnih obveznica na finansijskom tržištu. Ukupno je od 01.01.2012 prema podacima  Uprave za trezor prodato preko 157 milijardi dinara ili preko 1,5 milijardi eura. Istovremno je prodato i  euro obveznica  u visini od preko 350 miliona eura. Medjutim ono što je aspolutno problematično je nivo kamatnih stopa koji se za  dinarske obveznice kreće od 13-14,7% na godišnjem nivou,  dok se za euroobveznice ova stopa kreče oko 5,75% godišnje.  Država je finansirajući se na ovaj način već istisnula privredu sa finansijskog tržišta za gotovo 2 milijarde eura samo za prvih šest meseci.  Suvišno je pominjati da su glavni kupci ovih obveznica banke koja sada izbegavaju da kreditiraju privredu jer je stopa rizika državnih obveznica daleko manja od stope rizika na plasmane preduzećima.

Izvor: Ministarstvo finansija RS,  Uprava za trezor

Sada još jedna činjenica. Tiče se kretanja kursa eura i depresijacije dinara u  zavnisnosti  od mera centralne banke. Postoji veoma velika korelacija izmedju prodaje i reotkupa blagajničkih zapisa (2W operacije) Narodne banke Srbije i poslovnih banaka. U sledećim tabelama se vide navedene zakonitosti.

U prvoj polovini godine NBS je vodila politiku relativno skromne prodaje blagajničkih zapisa. Prosečna nedeljna prodaje je  bila 29 milijardi dinara. U drugoj polovini godine se vidi veoma ofanzivna prodaja blagajničkih zapisa sa prosečnom nedeljnom prodajom od preko 51 milijarda dinara. Šta se dalje dogadja. Po pravilu dan ili dva nakon reotkupa i plaćanja zapisa bankama kurs  evra raste. To se najbolje vidi na grafikonima kretanja kursa i na sajtu www.bankeonline.rs/tržištenovca/kursne liste, gde se šetnjom po grafikonu za svaki dan vidi rast ili pad kursa.  Intervencije  Narodne banke na deviznom tržištu su sledila kada je bila izuzetnov elika ponuda dinara, odnosno kada je vršen pritisak na kurs.

Nastavak 2011 godina.

Poptuno indetična politika se vodi i 2012 godine kada je u prvoj polovini godine prodato preko 1,17 hiljada milijardi blagajničkih zapisa NBS.

Sve do kraja maja  NBS je nedeljno prodavala u proseku preko  50 milijardi dinara, što je retkupljivala posle dve nedelje uz diskotnu stopu od 10% na godišnjem nivou (bazna kamata) Tu se negde i završava pik u rastu kursa ove godine.

E sada se postavlja pitanje. Ko plaća ovo zadovoljstvo? Odgovor je unapred  poznat. Realni sektor i stanovništvo. Kako realni sektor. Preko otkupa deviza za plaćanje inostranih obaveza. Sledeća tabela objašnjava ovu konstataciju. Promet u milionimaura:

Prema tome, iz navednih stavova se mogu izvući sledeći zaključci:

Politika ciljane stope inflacije (sa kojom se mnogi hvale iz NBS) prošle godine  nije ostvarena. Politika ciljane stope  na ovakvom finansijskom tržištu donosi nevidjene zarade bankarskom sektoru na štetu privrede i gradjana. Da li zaista Narodna banka u cilju proklamovanih stopa rasta inflacije na ovaj način potpuno uništava relani sektor, da li Srbija kao budžetska država zajedno sa svojom centralnom monetarnom institicijom  hoće u dogledno vreme da stavi katanac na privredu. Lančane reakcije su već usledile. Banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana privredi da je dalje kreditiraju, u saradnji sa Narodnom bankom zaradjuju enormne iznose novca od repo operacija, zatim  prodajući eure privredi ii stanovništvu po višem kursu takodje zaradjuju, a kao završni čin te dinare ubacuju u kupovinu državnih obveznica sa prinosom od preko 13 pa do 15%. I tako ukrug… Gde  je kraj?

6 Komentara na KAKO DRŽAVA ISTUSKUJE PRIVREDU SA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

  1. Kraj je u 2013 ako ne i pre. Mislim da se banke ponasaju u skladu sa svojim interesima i da ih ne treba kriviti. Moze li NBS da se ponasa drugacije? Uz pritisak “gradjana” na politicare, tesko da NBS moze nesto da ucini. Jedino resenje je “bojkot” ovakve drzave, do njene konacne ekonomske propasti i reizgradnje novog pravednijeg ekonomskog okruzenja.

  2. Neobicno mi je drago da ovo neko napokon napise. Svaka cast!

  3. Zapravo istina je sledeca : Ovde finasijsko trziste (prevashodno preko trzista kapitala) istiskuje privredu iz drzave sa krajnjim ciljom da dovede drzavu Srbiju u stanje zavisnosti i duznickog ropstva.
    Kao i uvek prateci trag novca doci ce se do inicijatora i narucioca ali i sprovoditelja te ideje koja se krije u mracnim hodnicima politickog delovanja.

    Da dominantno dugujemo Kini ili Indiji moglo bi se reci da smo neodgovorna drzava prepuna ekonomskog neznanja no…

    Nikako da razumem sta to ima tako bolno u cinjenici da su Nemci ovde ratovali nekoliko puta i da kroz citavu savremenu istoriju imaju interes na ovom prostoru. Fascinantna je ta nacionalna ali i uopste sire balkanska naivnost kada je interes u pitanju..
    Ne mogu biti prijatelji oni koji su pravili sapun i dugmice od nasih sunarodnika kao ni oni koji su uzimali danak u krvi.. Nema tu promene u cudi vec samo lukavo prilagodjavanje novom vremenu i prilikama a zna se sta je i ko je lukavi…

  4. Joj cenzura ….majko moja…

  5. Gosn Darko i Mile
    Komentari se odnose na tekst, a ne na licnosti pisaca teksta, pokojnika i slicno.

  6. Izvinjavam se ako je komentar otisao daleko od sustine teksta ali verujem da je svako mogao uhvatiti nit iako decidno nije navedena…

    Uglavnom ne vidim razlog za brisanje vec mozda pre primedbu na komentar ili naravno neki kontra argument.

    I da ne bude zabune nepisano pravilo koje kaze da se o pokojnicima govori sve najlepse ne vazi za javne licnosti i njihova dela .To je dogma.
    DS ali i Srbija ima taj problem vec vise godina jer se od dana stradanja pok.premijera krenulo u medijsku dogmu a realno covek je samo bezuspesno pokusavao da filozofiju pretoci u praksu i to mu nikako nije islo. Za par godina ce svaki realni slusalac shvatiti da nije izbacio vise od dve smisleno vezane drzavnicke recenice vec gomilu floskula i opstih mesta. Tako nesto se desavalo i nakon smrti Tita pa je tek treca generacija pocela da se krsti levom i desnom kada su culi sta je taj covek zvanicno govorio..

    Nema razloga da se na kritiku a ona je ovog puta bila pozitivna reaguje cenzurom. Fakat je da je trenutna postava dovela DS u sam vrh politicke scene Srbije.Naravno to ne znaci i da svi ostali statiraju kraj aut linije…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>