MAKROEKONOMSKA POLITIKA SRBIJE U 2012

Dokument pod ovim ili sličnim nazivom i pored deteljne pretrage zvaničnih državnih sajtova i štampe nisam uspeo da nadjem, izuzev predloga i konačne verzije bužeta Srbije za 2012 godinu koji u neku ruku predstavlja i opredeljenje vlade za sprovodjenje odredjenih makreoekonomskih mera u direktnoj nadležnosti državnih finansija. U nastavku će biti prezentrirani osnovni elementi budžetske politike u 2012. Godini. U prihodima budžeta u 2012 na prvi pogled osnovni budžetski prihod (PDV) realno i nema povećanja. Nominalni iznos planiranog prihoda od PDV  je u 2012 veći u odnosu na 2011 godinu za 6.6% ili realno niže nego u 2011 obzirom da je rast cena u 2011 godini bio blizu 10% prosečno u odnosu na 2010 godinu.  Realno povećanje prihoda  budžeta je koncentrisano na drugi najveći izvor a to su akcize.  Ukupno povećanje akciza je 30 mililjardi dinara ili 300 miliona eura i to najveći deo na naftine derivate. Projekcija tolikog rasta akciza se može izvesti  na osnovu sledećih pokazatelja:

Projektovanog rasta  potrošnje derivata u 2012, što je malo verovatno obzirom da je zabeležen pad potrošnje u 2011 godini;

Povećanja daljih zahvatanja po osnovu ovog fiskalnog prihoda uvećanjem postojećih ili pak uvodjenja novih (ne vidim na koji energent je to sada izvodljivo);

Rast akciza na duvanske  proizvode od oko 10 mililjardi dinara ili oko 100 miliona eura.

Evidentno je da se planira veliki pad stavke poreza na dohodak gradjana što u najmanju ruku potvredjuje sledeće:

Odustajanje od poreske reforme u ovom segmentu i  uvodjenja principa oporezivanja po ekonomskoj snazi;

Daljeg inteziviranja poreske neefikasnosti i  nemogućnosti naplate poreza

Obe mere zajedno, mada je teško opravdati činjenicu da se planira ovoliko smanjenje poreza na dohodak  u situaciji kada je budžet toliko napregnut da svako iskakanje iz projekcija može imati dalekosežne posledice

Indikativno je da se poreski teret prevaljuje na siromašnije gradjane jer u nedostatku naplate poreza na dohodak koji bi bio i pravičan i ekonomski logičan vlast pribegava sigurnom izvoru bez većeg zameranja krupnom kapitalu.  Svaljivanje na siromašne slojeve je  prvo preko akciza na naftine derivate i duvan i drugo preko PDV koji je neselektivan i pogadja sve slojeve stanovništva.  Po ko zna koji put je politika da budžet pune siromašni i da porez pogadja najviše najsiromašnije slojeve stanovništva.

RASHODI BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE U 2012. godini

Evidentno je iz tabele budžetskih rashoda da će Srbija u 2012 godini platiti na ime kamata više od 17 milijardi dinara ili 170 miliona eura nego u 2011 godini. Povećanje izdataka iz budžeta  je  predvidjeno kod sledećih stavki:

Za penzije dodatnih 40 milijardi dinara ili 400 miliona eura, ali kao rezultat zbirnog prikaza stavke socijalnih davanja za vojne osiguranike koji su u 2011 prikazano kao posebna stavka, u 2012 je objedinjeno;

  • Ukupno uvećanje transfera je oko 10 milijardi dinara ili manje od 4% nominalnog povećanja;
  • Predvidja se značajan nominalni pad socijalnih transfera pre svega najsiromašnijim grupama stanovništva što je svojevrsni nonsens u aktuelnoj situaciji i potvrda da je postojeći budžet radjen prema direktivi MMF-a.

Realni pad svih budžetksih  rashoda je preko 6%, nominalni porast  budžetskih rashoda ukupnih je oko 2.9%, još jednom podsećamo da je inflacija u 2012 bila  prosečno oko 8%, prema postojećoj metodologiji, prema  kretnju cena  nespecijalizovanih proizvoda  inflacija je značajno viša. Realni pad standarda je siguran kod svih primalaca budžetskih sredstava, uključujući i celokupnu društvenu nadgradnju (zaposleni u državnom aparatu, prosveti, zdravstvu u sl.)

Prema  informacijama dostupnih na sajtu ministarstva finansija  u Zakonu o budžetu za 2012 godinu jedino povećanje davanja je za finansijske rashode po osnovu uzetih kredita i kamatne stope od prosečno 6.7% na domaće bankarske poverioce uz naravno valutnu klauzulu.

Predvidjeno je dalje subvencionisanje FIAT-a Srbija u iznosu od oko 100 miliona eura ili 10 milijardi dinara. U ovakvoj situaciji i to je veoma čudno i u najmanju ruku diskutabilno rešenje.  Ovaj budžet je prelivanje  novca od sirotinje ka bogatima. Takodje realne opasnosti koje mogu dovestu u veoma ozbiljnu situaciju Srbiju bi bile:

  • Pad naplate prihoda po različitim osnovama (što je realno ukoliko dodje do daljeg pada privredne aktivnosti);
  • Rast deviznog kursa bi bio fatalan po Srbiju iz više razloga:

-rast budžetskih izdataka za kredite  sa valutnom klauzulom;

-dodatno oprerećenje privrede kursnim razlikama i  isisavanje i preostalog cash-a iz  preduzeća;

-dovodjenje stanovništva u težak dužnički položaj

U nardednoj tabeli će biti date obaveze države po osnovu javnog duga u 2012 godini:

Pre toga treba reći da je prema planu u 2012 godini planirano dodatno zaduženje od blizu 3.5 milijrade eura  po osnovu programskih i projektnih zajmova.

Po osnovu servisiranja unutrašnjeg duga u 2012 dospeva (bez otkupa izdatih hartija od vrednosti iznos od 416.890.131 eur plus kamata.

Kada se uključi i servisiranje spoljneg duga samo po osnovu plaćanja dospelih rata u 2012 i kamata izdatak iz budžeta biće oko 1 milijarde eura.

Prema tome, servisiranje  ukupnog državnog duga je na novou od oko 11.7% ukupnog budžeta u 2012 godini što je veoma velika cifra imajući u vidu i otkup emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u 2012 godini. Po planu prodaje državnih dužničkih akcija u januaru 2012 planira se prodaja zapisa u vrednosti od preko 34 milijarde dinara sa dospećem dužim od godinu dana (izuzev 6 milijardi sa šestomesečinim dospećem)

Ovaj bužet, uključujući i finansiranje po javnom dugu u 2012 godini imaće velike probleme u realizaciji u sledećim slučajevima:

Daljeg pada privredne aktivnosti, prometa i sl;

Opasnosti od socijalnih napetosti najugroženijih slojeva obzirom da država planira kresanje i nominalnih izdataka u 2012 godini

Svako klizanje kursa (depresijacija) za 1% povećava dinarske obaveze  po osnovu servisiranja duga od preko 10 miliona eura;

Devizni kurs mora biti glavni zadatak ekonomske politike i politike Narodne banke u 2012 godini zbog navedenih činjenica  kao i dodatnih opterećenje ostalih segmenata privrede i stanovništva. Paradoksalno zvuči, devizni kurs u ovom trenutku predstavlja glavni okidač svakolike nestabilnosti kako u privredi tako i u javnim finansijama.

Obzirom na stanje duga privrede u EUR i to 13 milijardi cross border kredita i oko 9 milijardi domaćih kredita  ako bi kurs depresirao  za 10 dinara dug bi se uvećao za preko 2.2 milijarde što bi bio definitavan krah privrede i stanovništva.

Pred nosioce ekonomske i monetarne vlasti stoji pretežak  zadatak. Da li će biti svesni odgovornosti i opasnosti koje ova krhka ravnoteža delimično prikriva drugo je pitanje ali i veliki ulog oko koga treba da se okupi kako stručna javnost tako i politika. Poznajući Srbiju prosto ne verujem jer ova zemlja u ovakvoj situaciji nema model ekonomske politike definisan složenim proračunima i relacijama svih makroekonomskih relevantih varijabli za razliku od  Crne Gore čiji model ekonomske politike može dobro poslužiti kao vodilja kako ozbiljno treba raditi.

Treba dodati još i čarobnu reč…….. izbori……..a bojim se i nova zaduženja  čije će rane lečiti neka nova vlast ma kako bila sastavljena.

5 komentara

  1. Opet se vuku potpuno pogresni potezi iako je nekoliko vlada u Srbiji imalo po istoj osnovi negativno iskustvo …Srpskim vladama se stalno lose „namestaju“ situacije iz kojih jednostavno nema izlaza. To nije nikakva zlehuda sudbina vec apsolutni nedostatak strucnosti,znanja i iskustva. To pocne tako sto jedan ambiziozan i bezprizoran osnuje politicku partiju i onda u nju primi sve redom.. Onda ih postavlja na najvaznije drzavne funkcije ne bi li odrzao stabilnost stranke i osigurao svoj parazitski nacin zivota.
    Ovo sa tuzbama RTS za pretplatu i najavama jace poreske discipline moze lako dovesti do vrelog Balkanskog proleca..

    Ne mogu da verujem da niko od njih ne vidi da ce ih taj bumerang umlatiti kao zeceve…Sve redom koji se bave politikom i vlast i opoziciju.. Ova prenapregnuta struna ce u prvom trenutku negde u februaru ili pocetkom marta statisticki konstatovati ostar pad prihoda poreza a zatim ce poceti da se komesa i mulja masa..
    PDV je tu kao toplomer..

    A kao namestili im se izbori,EU,Kosovo i datum vracanja duga.!! Pa sve se jednom slozi u jednoj tacki i dve paralelne i pocetak ali i kraj zivota..

  2. Zdravkovicu,
    da li si video da je drzavni aparat, preko zapisa, za prvih 10 dana ove godine, vec pozajmio 15 milijardi dinara? A prosecna plata raste, zahvaljujuci javnom sektoru. Pri tom, preradjivacka indrustrija u padu. Moze li ludje i neodgovornije?

  3. Nedopada mi se u clanku jedino ton kukanja za ocuvanjem kursa kao glavnim negativnim okidacem velikih problema (sto jeste tacno, nije sporno). Pa zar kurs i dosada nije bio jedino cime su se nasi guverneri hvalili. O precenjenom dinaru i njegovim posledicama na proizvodni i izvozni deo ekonomije se godinama unazad ukazivalo i sada polako dolazi naplata za zivot preko mogucnosti.

  4. Ako ide kurs idu i banke …ako idu banke ide i kapital,ako ide kapital dolazimo na realnost . Pravo pitanje je zasto se plasimo realnosti i na kom nivou bi se ona ustalila..
    Sta bi bilo ako bi se ispostavilo da je realna plata u Srbiji 10.000 RSD ili ti oko 100 eura..

    Nastao bi za nekoliko sati haos biblijskih razmera.

  5. Gosn. Mile

    Zavladala je uznemirujuća harmonija na portalu. A šta da dodam na konstatovano?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *