Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda, Robna razmena » POLJOPRIVREDA – GDE SMO STVARNO A GDE MOŽEMO BITI

POLJOPRIVREDA – GDE SMO STVARNO A GDE MOŽEMO BITI

Poslednjih se dana naročito mnogo priča o razvojnim šansama poljoprivrede. Gde smo stvarno a gde možemo biti je tema koja zahteva mnogo više prostora i vremena od  okvira koji nalaže ovaj tekst. Naravno da su sada predizborna obećanja  veoma darežljiva po svim pitanjima pa i prema razvoju poljoprivrede koji pretstavlja nasušnju potrebu jer:

Srbija je doživela veliku deindustrijalizaicju uzrokovanu sa nekoliko faktora od kojih je tranzicija i neuspešna privatizacija zauzimaju dominantno mesto;

Veliki broj radnika je ostao bez posla u prethodnih nekoliko godina (prema procenama MMF-a preko 400 hiljada radnika, domaća statistika beleži znatno nižu cifru);

Sribija je bogom dana  oblast za bavljenje poljoprivredom obzirom na pedološke, reljefne i klimatske karakteristika;

Ovakvi  preduslovi stvaraju pretpostavke za gajenje veoma velikog  broja poljoprivrednih kulutra od žitarica, povrća, voća i vinograda.

U narednim izlaganjima bavićemo se povrtarskim kulturama odnosno gde je zemlja Srbija u nekoliko ključnih povrtarskih kultura u razmeni sa svetoma. Analizirani su paradajz, beli i crni luk, krastavci i salata zelena. Paradoksalno ali je ova zemlja totalni autsajder u ponudi i izvozu ovih kultura. Trgovinski  bilans Srbije  u ovim proizvodima je dat u sledećoj tabeli.

Spoljnotrgovinska razmena u 000 eura

 

Srbija je nažalost neto uvoznik onoga što može proizvesti u neograničenim količinama. Samo u 2011 godini neto uvoz paradjaza, krastavaca, luka i salate je  gotovo 19 miliona eura. Srbija ima minoran izvoz ovih proizvoda a u cilju ilustracije mogućnosti daćemo prikaz potencijala  za izvoz paradajza.

 

 

Izvor:trademap.org

Srbija je ukupno u 2010 godini imala izvoz od 2,4 miliona dolara paradajza. Izvezla je ukupno 5847 tona pro prosečnoj ceni od 421 dolara po toni. Rusija je glavni kupac srpskog paradajza sa 55% ukupnih izvoza, posle Rusije dolaze Bugarska, BiH, Crna Gora i Rumunija. Najveći uovz paradajza je iz Makedonije za 13,6 miliona dolara i Turske za  oko 2 miliona dolara. Kakvi su potencijali izvoza paradajza u Rusiju najbolje pokazuje podataka o vrednosti ruskog uvoza paradajza u 2010 godini iz sveta.

 

Ovi podaci treba da zabrinu sve nosioce ekonomske vlasti u Srbiji i bivše i sadašnje. Položaj Srbije u  izvoznoj ponudi samo ovog prozvoda govori sam za sebe. Da li je isplativije da država subvecioniše 10,000 eura za izgradnju plastenika i favorizovanje  izvozne ponude ili pak da kao moderni  Robin Hud  uzima od siromašnih i daje bogatim multinacionalnim kompanija za otvaranje radnog mesta neka čitaoci sami prosude.  Evo recepta kako ‘’razvijati regione’’.

 

Izvor: isto,

Rusija gotovo da nema izvoz paradajza  i gotovo je stopostotni uvoznik. Ukupan uvoz paradajza iz sveta u Rusiju je 773 miliona dolara u 2010 i to najviše iz Turske – 390 miliona ili 51% uvoza. Srbija je zauzela minornju poziciju sa 0,2% ruskog uvoza. Ne treba posebno isticati mogućnosti  povećanja obzirom da u poslednjoj koloni u tabeli se može videti da su carine na uvoz iz Srbije nula dok za ostale zemlje značajne od 14,6-19,4% prosečno.

Koliko je naš izvoz beznačajan vide se kada izvoz paradajza uporedimo sa našim susedom Makedonijom.

Izvoz paradajza iz Makedonije u 000 eura

 

 

Makedonija je imala 15 puta veći izvoz paradajza od Srbije iako ima daleko manje mogućnosti po pitanju obradivih površina i kvaliteta zemljišta.

 

 

25 Komentara na POLJOPRIVREDA – GDE SMO STVARNO A GDE MOŽEMO BITI

  1. I sta je tu novo? Koliko sam puta objasnjavao problem srpske poljoprivrede, malu produktivnost! Nasa poljoprivredna proizvodnja je toliko skupa da je potpuno nekonkurentna cak i kad ima velike povlastice.
    Isti je slucaj i sa jabukama u Rusiji, nase jabuke su i do 30% skuplje od Poljskih (Moskovski kvantas) i pored toga sto se na Poljske jabuke placa 20% carine, na nase nula.
    Nema savremene poljoprivrede na 5h, samo ukrupnjavanjem poseda i povecanjem produktivnosti, mozemo postat znacajan izvoznik.
    Doduse ima nesto krivice i u kursu dinara.

  2. Poljoprivreda nije,nažalost , obična grana privrede, u njoj važe neke druge zakonomernosti.To što je uvoz toliki i iz tih navedenih zemalja,ne znači da je to povrće tamo jeftinije- jer nije-već da stiže znatno ranije nego kod nas-a to nema ama baš nikakve veze sa produktivnošću već sa klimatskim uslovima.Primer-na pijacama i marketima imate već više nedelja paradajz iz uvoza po ceni od oko 200 din a domaćeg neče biti još najmanje mesec dana.Kad se bude pojavio domaći proizvod, nema šanse nikakav uvoz ni po ceni ni po kvalitetu.
    Naravno, ne treba zanemariti produktivnost,ali nikako mi nije jasno kako je to moguće da se npr zelena salata u nemačkom metrou prodaje po ceni od 68 e centi, a naša je nekonkurentna po mpc od 10-12 e centi? Takođe, otkupna cena mleka u Austriji je 0.38e -oko 45 dinara, a naš seljak je super srećan kada mu tajkuni udele 0.25 e-30 din i to sa subvencijom države od 5 din.Pa ako se primene pravila o produktivnosti trebalo bi da je obrnuto, zar ne? Naravno, moguće je uvek dobar odgovor o kvalitetu proizvoda,ili još lepši o malim količinama, tu se ne može ništa..

    • Ima neceg i u subvencijama, zato je hrana u Eu cesto jeftinija u prodaji, a skuplja u otkupu.
      Inace prosle godine je Rusija uvezla 7,5 mil. tona jabuka, iz Srbije 90000t. I ovde nije rec o sezoni, nego ou ceni i kvalitetu.

      • Da,to je logično-za subvencije u otkupu-ali ovo je obrnuto-cena je u maloprodaji 5 puta veća nego kod nas,i pored subvencija i produktivnosti.A i dalje neće da kupuju naše proizvode-kakve to ima veze sa tržištem

        • Ne razumem, gde je to nasa salata nekonkurentna?
          Ako mislis u Nemackoj, onda moras da ulozis malo u marketing.
          Inace cene hrane kod nas odredjuju i monopoli u maloprodaji kao i mali promet (moras mnogo da zaradis na jedinici proizvoda).

          • Kažeš da se uloži u marketing-znači dobra reklama i nemci će da nagrnu da kupuju naše proizvode? Naravno, pod uslovom da njihov državni aparat dozvoli uvoz, koji je inače slobodan, samo…

            • Stari i glupi izgovori o zatvorenom trzistu jednostavno nisu tacni. Izvozi u Rusiju salatu i bicej privilegovan 10-20% (jedini oslobodjen carine) ali moras da imas salatu.
              Kao paradajiz ili jabuke mi malo proizvodimo, a i ono sto proizvedemo na malim parcelama je jako skupo i nekvalitetno tako da ti i stimulacija koju ti Rusi daju nije dovoljna.
              Zemlja se mora ukrupniti i opet stvoriti PIKovi ako hocemo u izvoz, ovako nam je uvek drugi kriv samo smo mi dobri.

  3. Moje vidjenje ovog problema je sledece. Prvo, u domacem prometu dominiraju strani prodajni lanci koji uvek favorizuju stranu robu, i tu nema govora o kvalitetu, pakovanju… Jednostavno u inostranstvu oni sve placaju na vreme, u devizama, i za nasu robu na njihovim rafovima nema mesta. Zasto? Zato sto oni prodaju u vise zemalja a cesto imaju centralizovanu nabavku i unapred ugovorenu proizvodnju. I upravo tu dolazimo do glavnog problema. Ko u Srbiji nudi ugovorenu proizvodnju sa manje-vise poznatim parametrima. Niko. Rusi to ne nude takodje. Pitam se koja budala bi ulagala u razvoj neke proizvodnje koja jednim dekretom (recimo izlazak iz povlascenog trgovinskog sporazuma) moze biti ukinuta, i to u zemlji Srbiji gde promena vlasti moze da znaci promenu apsolutno svih zivotnih a kamoli ekonomskih parametara. Drugo, Srbija ni u jednoj proizvodnji ne moze biti konkurentna sa ovakvim (u stranim rukama) finansijskim sistemom, i ovakvim kamatama. Dakle ako neko u inostranstvu ima kamatu 2-3% i 10% profita, kako da mu konkurise neko ko kamatu placa 12%. Dakle osnovni resursi , trziste i finansijski sistem, sustinski su nam oduzeti i nema nacina da budemo konkurentni, osim pod okriljem multinacionalke. Treba tome dodati i veliku nestabilnost valute. Prosto ne mogu da verujem da masa “eksperata” smatra da je dobro da kurs kliza jer time navodno postajemo konkurentni. Kakva budalastina. Takodje neverovatno mi je da ljudi ne znaju kolike su zaista trgovacke marze u inostranstvu. Evo jedan primer: Tigar Wintera u Srbiji kosta 60-65 eur u maloprodaji a u Austriji na specijalu 90 eur a 120 u redovnoj prodaji, pri cemu su trgovcima iste nabavne cene. Ima li Tigar koristi od klizanja kursa. Pa ako 35% prodaje na primer (ne znam podatke samo dajem primer) ima na domacem trzistu, uz ovakvo klizanje kursa a sa butilom koji je glavna sirovina a placa se dolarima, nije ni cudo sto su pred kolapsom, i u dubokoj nelikvidnosti. Dakle dosta budalastina, privreda se ne moze “zamajavati” populistickim obecanjima, niti se moze na silu naterati da radi u “trzisnim uslovima” ako niko ne postuje ni jedan princip trzisnog privredjivanja. Dakle ne mozemo teziti trzisnom privredjivanju a imati socijalisticku ideologiju i drzavu za nosioce svih aktivnosti. Manje drzave, vise slobode, i instalisanje institucija umesto stranaka, i nece biti problema sa privredom, pa ni poljoprivredom.

  4. Tekst je napisan sa ekonomskog aspekta sto je samo jedan segment zivotnog ciklusa poljoprivrednih proizvoda. Samim tim on je polu obradjen i fakticki polu tacan.

    Paradjz je u Srbiji samo jedan stepenik blize trzistu od recimo banana…Suncani dani,tehnologija, ect…

    Kao Slovenija i paprika, recimo….

  5. Poljoprivreda zasluzuje od MAKROEKONOMIJE mnogo sveobuhvatnije clanke ili cak panel. A ne samo o paradajzu.

    O poljoprivredi jako slabo znamo.
    Jedna stvar mi je indikativna.

    U Srbiji se mnogo vise ljudi bave poljoprivredom nego IT-om. Ne zanm ni jednog poljoprivrednika koji je otisao u Ameriku i napravio uspesan biznis u poljoprivredi. A uspesnih IT gikova iz Sr na hiljade. Eto jedne indicije da je stvar u OBRAZOVANJU i kvalitetu onih koji se bave poljoprivredom.

  6. Suprotan primer. Jevrejska porodica iz Australije, koja se preselisa u Izrael. Jako prijatni i civilizovani ljudi. Promenili profesiju i sada se bave poljoprivredom. Posle vise godina istrazivanja i eksperimenata njih 7-oro ima turnover od 2mil dolara na 25dunuma zemlje(2.5 hektara). Dobili su od drzave od 20000 dolara i kredit na jos toliko. Sve sto proizvedu izvoze. Navodnjavaje je iz preciscene seoske kanalizacije, i sistema skupljanja vode iz vlaznog vazduha. Kvalitet zemlje je najgori na svetu ali su napravili da bude najbolji. Zanimljivo je da su 4-voro od 5-oro dece zavrsili High-Tech/IT usmerenja, i samo se po potrebi bave poljoprivredom.
    Radna snaga dolazi avionom iz Tajlanda. Znaci kljucna rec je ipak OBRAZOVANJE, PEDUZIMLJIVOST, KLIKER. Mozete dati nasem seljaku svakom po milion eura, rezultat bi verovatno bio materijal za novu seriju Zikine dinastije…

    • Ovo je smesno i netacno. Da gajis opijumski mak sa sve preradom, transportom da SAD ili Evrope i maloprodajom bi mozda obrnuo 2mil.$.
      Kazi sta to proizvodi i gde izvozi?

  7. Da bi se postigli vrhunski rezultati u poljoprivredi ali i u svakoj drugoj delatnosti potrebno je vrhunsko obrazovanje.Upoznavanje i primena dostignuca savremene nauke i tehnologije.
    Osim toga tu su i znatna ulaganja pa tako recimo 1 hektar savremnog zasticenog prostora ( povrce,cvece) inicijalno kosta oko 350.000 eura.

    Ta cinjenica zapravo osnovna je prepreka slabih proizvodnih a samim tim i izvoznih rezultata. Mali broj poljoprivrednih gazdinstava moze sebi da dopusti toliku investiciju a jos manji je kreditno sposoban za tako nesto…

    Pri tom 1 hektar zasticenog prostora ( staklenici,plastenici) nije nikakakva spektakularna velicina i daje recimo 150 T paprike ili 300 tona paradajza u celogodisnjoj proizvodnji. To za pojedinca moze biti interesantan posao ali sa stanovista drzave koja zeli da postane izvoznica to podrazumeva podizanje nekoliko stotina hiljda m/k2 zasticenog prostora.
    Naravno i za pojedinca to nije jako siguran posao jer trziste hrane osim jake konkurencije ima i svoje specificne rizike. Po odbitku svih troskova i uz pretpostavku posedovanja solidne logistike ( prevozna sredstva,hladnjaca,radna snaga,pakovanje) to se na kraju svede na pristojnu platu.

    Tako stvari stoje kod povrtarstva ,kod stocarstva inicijalna ulaganja su takodje znatna samo je obrt sporiji. Ratarstvo je opet prica za sebe jer mehanizacija, i skladisni prostor traze takodje velika ulaganja uz znatno izlaganje riziku u odnosu na povrce i proizvodnju mesa…

    Sve to treba da prati industrija prerade sa svojim kapacitetima pa tako dolazimo do cinjenice da poljoprivredu treba da prati konstantno izdvajanje polovine budzeta Republike Srbije. I to sve pod pretpostavkom da od 2014 godine poljoprivredni proizvodi iz EU i Turske nece ulaziti u Srbiju bez carinskih barijera.

    Ako pak poljoprivreda Srbije nastavi besmislenu borbu sa konkurencijom onda je svakako jasno da za godinu dana ona ne moze stati na noge i ne moze biti konkurentna niti Turskoj niti drzavama EU. Otud je i besmisleno izdvajati ili se zaduzivati za podizanje konkurentnosti poljorivede,
    kao i u svim ostalim deltnostima u kojima dominira uvoz. A dominira u svim segmentima jer vec deset godina razne vlade Srbije dobijaju izbore na toj ekonomskoj platformi.

    Zato i kazem da je ono sto govori Kori Udovicki klasicna demagogija jer u svojoj sustini ne donosi promenu ekonomske politike.Ne moze se urediti nesto sto u svojoj srzi ne valja a ne valja zato sto u godinama krize samo dve zemlje beleze rast Turska i Nemacka..( jos par izvoznica EU ).
    Srbija ce u domenu poljoprivrede zavrsiti kao Poljska koja je svoje resurse potpuno predala Holandiji. To sto pise i sto se nesto vrednuje kao izvoz iz Poljske nista efektivno ne znaci jer pravi profit dobija Holandija.
    Sa te strane uvek sam se zalagao za okretanje nase poljoprivredne tehnologije Izrelu ali Holandski lobi u Srbiji pa i u samom Ministarstvu Poljoprivrede izuzetno je jak. Zato u Srbiji na svakom cosku mozete dobiti kredit za uvoz nekog polovnog krsa od automobila ali za poljoprivrednu proizvodnju treba vam nepovoljna hipoteka i znatan broj crvenih krvnih zrnaca…

  8. Netano je da naša poljoprivreda ima manjak znanja. Pa naši instituti su priznati u svetu i to nije marketinški trik.Sve što se primenjuje u svetu poznato je i kod nas, ali za primenu nema para i sigurnosti. E to je ono što fali i zato je poljoprivreda tu gde jeste.Ne postoji zemlja u svetu koja ima ovakav način razvoja poljoprivrede.Navešću jedan primer iz bliže prošlosti-Početkom 2000 god otkupna cena mleka je bila oko 35-40 e centi, sa tendencijom blagog rasta. TO je bila odlična cena vrlo isplativa i stočni fond je počeo da se uvećava.N aravno, veliki stručnjaci iz Ministarstva su doli da genijalne ideje da se uveze mleko u prahu, pod izgovorom da cena mleka ugrožava konkurentnost konditorske industrije.I naravno uveze se mleko u prahu i to 11.000 t. Lepa količina, naravno, neko mazne debelu proviziju a,otkupna cena mleka ode na 17-18 e centi.To naravno dovede do masovnog pokolja krava, jer u isto vreme država da mogućnost za nekontrolisani izvoz kukuruza,pa cena hrane ode u nebo.tako taj smo jedan potez države unazadi poljoprivredu za nekoliko decenija, jer obnavljanje stočnog fonda ima neke svoje uslove.
    Ima ovakvih primera sijaset, a da ne pominjem razne prevare putujućih trgovaca -, tipa propagiranje farme puževa, gde ljudi uzimaju kredite da bi ih formirali a posle nema ko da otkupi puževe. Najsvežiji pšrimer je propagiranje aronije kao čudotvorne biljke.
    G.Perić je u jednom trenutku pomenuo iskustva Izraela,ali da li je moguće da je proizvodnja u takvim uslovima jeftinija od naše? Kako je uostalom moguće da kupite juneće meso iz Slovenije ,ili svinjske polutke iz Mađarske po ceni koja je nedostupna i za njihove klaničare? I kakve to veze ima sa slobodnoim tržištem?
    Suština je u sledećem-zbog načina ponašanja države nikada niste sigurni šta vas čeka na kraju proizvodnje i u jednoj godini, a kamoli na višegodišnjem proseku. Zato je naš seljak prinuđen da svaštari, i svaku inovaciju veoooma pažljivo premeri pre no što primeni, jer ga iskustvo uči tome

  9. Procitah podatak u izvanrednom tekstu Milutina Mitrovica:

    Dakle, EU ima ukupan BDP od 17.690 milijardi, a SAD 15.060 milijardi dolara; po stanovniku prosek BDP je u Evropi 34.000, a u Americi 48.100 dolara; kompozicija BDP je u Evropi: poljoprivreda 1,8 odsto, industrija 25 odsto i usluge 73,1 odsto, u Americi je poljoprivreda 1,2 odsto, industrija 22,1 odsto i usluge 76,7 odsto.
    Toliko o poljoprivredi.

  10. Ako se okrenemo podizanju industrije onda se oporavak moze ocekivati negde okvirno u XXII veku i prava je steta sto necemo biti zivi da konstatujemo svu besmislenost takvog pokusaja..

    Nisu nas satirali bombama da bi se brzo oporavili..???

  11. Gledaju ci ovu temu kao laik. Svi govorite da su losi i neravnopravni uslovi na nasem trzistu. Zasto onda ne bi pravili biznis plan za svetsko trziste. I to u startu. To je zbir razlicitih privreda i teoretski je moguce da se hedzuje rizik. To upravo radi ovo selo u Izraelu. I jos radi High-tech proizvod sa visokom dodatom vrednoscu. Razili je verovatno u slaboj povezanosti sa svetskim trzistem, nedostatkom informacija, sporom reakcijom, neznanjem jezika, nespremoscu da se rizikuje itd. Znaci opet su problem ljudi.

  12. Onaj ko misli da bi poljoprivreda (a naročito primarna polj.proizvodnja)sa svojim sporim obrtom kapitala mogla da bude razvojna šansa bilo koje zemlje, ili nema pojma o čemu priča ili je toptalno demagoški nastrojen.
    Ono što bi eventualno poljoprivreda mogla, a to je kao i nekoliko puta do sada -da ublaži posledice ekonomskih promena i makar obezbedi stabilnu prehranu stanovništva.
    Prerađa poljoprivrednih proizvoda je već nešto drugo. Lično mislim da bi tu itekeko trebalo tražiti šansu, i da tu možemo da ostvarimo kakv takav proboj.

    • Ja to stalno tvrdim primarna poljoprivredna proizvodnja zahteva ogromne povrsine i mali broj radnika.
      Prerada opet zavisi od PPP, ako imas skup kukuruz imaces i skupo mleko i na kraju skupu cokoladu.
      Nema profitabilne PPP na manje od 100h po radniku, 300h bi bio optimum.

  13. Kada je poljoprivreda u pitanju, ja sam uvek pribegavao seljackom poredjenju, koliko kosta kilo kukuruza ili kilo krompira, a koliko kilogram chipova, stampanih ploca ili monitora. Kilo monitora 200 evra, a kilo krompira 0.2 evra.
    Dnevno je moguce proizvesti mnogo vise monitora i neuporedivo lakse, nego vaditi kropmir. O malinama, koje su nesto skuplje i da ne govorim. Poljoprivredom se bavi onaj ko ne ume nista bolje, sto samo po sebi i nije lose, jer to jasno govori na kakvom stupnju razvoja je neko drustvo. Nekada su govorili za juznu Koreju da je bila nerazvijena poljoprivredna zemlja u kojoj se jedva prezivljavalo, a onda su dosli ljudi sa Zapada i pokrenuli elektronsku industriju. Dalje svi znamo.

  14. Da zapad je propao,bankrotirao kao i vecina IT kompanija…

    Ako je to zakljucak onda je valjan..Inace poljoprivreda nije samo razvojna prilika ,ona je preduslov svake ekonomije a kako stvari stoje sa klimatskim promenama i prilika Srbije da stabilizuje svoju ekonomiju.
    Onaj ko pak misli da ce Srbija bilo kako i bilo kada biti nekakva super bogata drzava taj je u velikoj licnoj zabludi.
    Taj ne razume i nema svobuhvatan pogled na drzavu Srbiju i njene mogucnosti.

    Problem jeste u tome sto je sveprisutna demagogija postala nacionalni cilj. Politika ,kampanje i mediji su postavili nekakvu imaginarnu i neostvarivu precku dajuci naciji neostvariv krajnji cilj. Svako treba da je svestan svojih mogucnosti a Srbija ima nacionalni psiholoski problem sa tom cinjenicom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>