Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Poljoprivreda » POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja
svetskog tržišta pre svega tržišta  EU i CEFTA sporazuma.

Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao i smrznuto meso u polutkama. Klaničari se pre odlučuju na uvozne tovljenike iz Hrvatske i Madjarske nego da domaću ponudu. Sigurno da je glavni razlog cena inostrane ponude pogotovo u situaciji kada je primenom SSP uvozna carina na ove kategorije proizvoda u 2014 svedena na nulu.

Prema podacima trademap-a svetske statističke baze izvoza i uvoza cena tovlljenika i mesa u uvozu u prethodnih 10-tak meseci je značajno pala.

Cena i količina uvoza živih svinja u Srbiju od 07/2013-04/2014

Ako se uzme prosečna cena tovljenika od 100 kg vidi se da je smao u aprilu u Srbiju uvezeno 3591 tona ili oko 36000 tovljenika.

Rast uvezene količine direktno korespondira sa padom cena po kilogramu žive vage u inostranoj ponudi.

Cene domačih tovljenika preuzeta sa www.stips.minpolj.rs/bilten/različiti brojevi

Kada se uporede cene uvezenih i domaćih tovljenika uočljiva je razlika od 15-20 dinara po kilogramu žive vage. Sasvim je sigurno da će u narednom periodu pod pritiskom inostrane ponude cene domaćih tovljenika bez obzira na ograničenu ponudu početi da padaju. Ušteda klaničara na uvozu tovljnika je gotovo 300 miliona dinara za prethodnih deset meseci.

Na žalost ne može se nikom zameriti da nastoji da se ponaša tržišno u cilju maksimiranja zarade. Ovaj problem će direktno pogoditi domaće izgajivače svinja odnosno direktno im umanjiti ili anulirati zaradu.

Proizvodna cena tovljenika se sastoji od cene tovnog materijal (prasadi) cena hrane, živog rada farmera i drugih troškova (veterinarske usluge, el. Energija voda i sl.).

Ako se cena prasadi za tov kreće od 280-300 (prosek 22 kg) ulazna cena je 6160 dinara. Utrošak hrane u tovu svedeno na najnižu cenu (kncentrovana hrana od 60kg nadalje) je oko 3 kg za kg prirasta po ceni od 30,8 dinara (podaci Agrounikum
Novi Sad) cena ishrene tovljenika je oko 8000 dinara. Bazna cena je 14200 dinara po tovljniku. Kada se uračuna minimalna cena rada i ostali troškovi cena koštanja tovljenika je oko 160 dinara po kg. Medjutim mora se tome dodati o odredjeni rashod usled bolesti i uginuća. Izlaz je jedino u povećanju efikasnosti tova, proizvodnja sopstvene smeše i bolji radman tova. Dominantna stavka je svakako cena kukuruza i pšenice kao osnove ishrane tovljenika.
Cena uvoza svinjskih polutki u eurima i dinarima

Kada se pogleda cena kukuruza i ovde su prisutne izrazite nepovoljnosti u kretanju  efekata isplativosti i zarade od izvoza.

Kretanje cena kukuruza na svetksim berzama u prethodnih 5 godina:

Poslednjih 10 tak meseci je uočljiv izraziti pad cena kukuruza na svetskim berzama. Cena skraja maja je 149 eura po toni.

Kretnaje izvozne cene srpskog kukuruza:

www.trademap.org

Cena u izvozu je smanjena za gotovo 1/3 u odnosu na perod spočetka 2013 godine.

Kod pšenice situacija sa konjukturom je nešto povoljnija.

Kretanje cena pšenice na svetskim berzama:

Indexmundi.com

Definitivno će cene tovljenika prema iznetim podacima imati tendenciju stagnacije ( u njaboljem slučaju) ili pada pod pritiskom uvoza koga više ništ ne ograničava jer:

  • Klaničari raspolažu dovoljnom količinom gotovog novca da izadju na devizno tržište po stabilnom kursu;
  • Snažan kurs od 115,4 dinara favorizuje uvoz i čini ga deleko jeftiniim od domaće proizvodnje;
  • Domaća proizvodnja tovljenika je orijentisana na domaće cene hrane, tovnog materijala i sl.
  • Kretanje cena kukuruza i očekivani prinos će umnogom odrediti sudbinu proizvodjača tovnih svinja.
  • Dosadašnja praksa pokazuje da isplativost tova svinja ima izrazito ciklični karkater sa jednogodišnjim smenjivanjem varijacija.

 

Jedan komentar na POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

  1. [...] МАКРОЕКОНОМИЈА [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>