Home » 0 Dragovan Milićević » ZAPOSLENI I NEZAPOSLENI U SRBIJI – ANALIZA PODATAKA

ZAPOSLENI I NEZAPOSLENI U SRBIJI – ANALIZA PODATAKA

Smanjenje broja nezaposlenih u Srbiji prethodnih par godina se veliča kao ključni pozitivini trend, pored fiskalne stabilizacije, sprovedenih ekonomksih reformi. I zaista, kada se pogledaju statistički podaci na bazi Anekte o radnoj snazi (koja i nije baš neki pozdani izvor što ćemo videti kasnije) i podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, komentarima i dilemama ne bi bilo mesta.

Kretanje broja nezaposlenih u Srbiji

 

 

Izvor:stat.gov.rs/anketa o radnoj snazi 2017

Zbog daljih analiza i istraživanja, kao i upoređenja podataka sa podacima Eurostata, zaključna godina analize je 2017. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evideniciji nezaposlenih je 650.573 lica na bazi podataka iz biltena za 2017 godinu. Razlika je evidentna jer Republički zavod za statistiku zaposlenost, odnosno nezaposlenost drugačije evidentira od 2015 godine. Republički zavod za statistiku je od septembra 2015. godine prešao na novu metodologiju praćenja formalne zaposlenosti kombinovanjem podataka različih izvora. Republički zavod za statistiku  je od septembra 2015. godine prešao na novu metodologiju praćenja formalne zaposlenosti kombinovanjem podataka Centralnog registra, Obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra. Upravo to je razlog neslaganja i uvođenje tzv. neformalne zaposlenosti. Broj neformalno zaposlenih je teško evidentirati, što dovodi do statističke greške ili diskrepance kod preciznih proračuna. Smanjenju stope neformalne zaposlenosti u Srbiji doprinosi pad broja samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva, budući da oni najčešće obavljaju svoju delatnost u neformalnom sektoru. Pomažući članovi domaćinstva, a često i samozaposleni su često nevidljivi zvaničnoj statistici.

Neformalna zaposlenost se defniše na različite načine, ali se bazično odnosi na rad bez formalnog ugovora – zaposleni, samozaposleni, pomažući članovi domaćinstva. Neformalna ekonomija je prisutna u svim društvima i na svim društvenim nivoima (samozaposlenost, poljoprivredni rad, pomoćni rad u domaćinstvu). Tipologija neformalne zaposlenosti prema MOR-u (Međunarodnoj organizaciji rada) je sledeća (ILO, 2003):

1. samozaposleni u neformalnim preduzećima;

2. neformalno zaposleni u formalnim !rmama;

3. porodični radnici u formalnim preduzećima;

4. porodični radnici u neformalnim preduzećima:

5. zaposleni u neformalnim preduzećima;

6. formalni poljoprivredni proizvođači.

Prihodi od neformalnih delatnosti mogu biti neprijavljeni prihodi od samostalne delatnosti i zarade, plate i naknade iz neprijavljenog rada vezano za legalne usluge i promet robe.

Pored ovoga, značajan uticaj na smanjenje broja nezaposlenih su imali i drugi faktori koji će biti analizirani u nastavku.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljevanje kretanje nezaposlenih po godinama je dato u sledećoj tabeli:

 

 

 

Izvor:Bilten NSZ, novembar 2018.

Kao što je rečeno, uvođenje koncetpa da je zaposlen svako ko je čak imao i jedan radni sat u neformalnoj zaposlenosti se kateogrisao kao zaposleno lice dovelo je manje-više do potpuno iskrivljenih podataka.

Da bi se ovaj fenomen bolje objasnio u naredim izlaganjima će se fokus analize usmeriti ka konceptu zaposlenosti. Prvo ćemo dati pregled zaposlenosti prema metodologije Eurostata:

Stope zaposlenosti članica Evropske unije po godinama:

 

 

Izvor: https://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&plugin

Napomena: Stopa zaposlenosti u ukupnom broju stanovnika izračunava se deljenjem broja zaposlenih u dobi od 20 do 64 godine u ukupnom broju stanovnika iste starosne grupe.

 

Nažalost, rast stope zaposlenosti nije došao kao rezultat izrazitog povećanja zapošljavanja u Srbjii već dejstvom drugih faktora. I pored toga, Srbija ima najmanju stopu zaposlenosti u Evropi (35 analizirnaih zemalja). Čak i Makedonija i Albanija imaju višu stopu zaposlenih u odnosu na Srbiju. Švedska, Island i Švajcarska imaju najveću stopu zapsolenosti u odnosu na kontigent aktivne radne snage od preko 80%. U odnosu na isti kontigent Srbija ima dva puta manje zaposlenih stanovnika.

Analiza radne snage u Srbiji nam daje sledeće parametre:

Broj stanovnika i broj zaposlenih radnika sa formalnim ugovorima uz dodatak registrovnih poljoprivrednih domaćinstava:

 

 

Izvor:stat.gov.rs

Prema zvaničnim procenama broja stanovnika, koje radi Republički zavod za statistiku, broj stanovnika se smanjio za preko 200 hiljada ali samo po osnovu negatvinog priraštaja. Broj stanovnika u Srbiji je manji ako se uključe privremene i trajne migracije. Nažalost RZS ne prati migracije van zemlje (prati samo unutrašnje migracije) za razliku od Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske koji vodi evidenciju o iseljnim licima po godinama.

Formalno je u Srbiji zapošljeno 2.062.588 randika u privrednim društvima, udruženjima, finansiskim institucijama, državnom aparatu na svim nivoima, institucijama, ustanovama, kod preduzetnika, samih preduzetnika i registrovnih poljoprivrednih domaćinstava.

Analiza kontigenta radno aktivnog stanovništva daje sliku o stvarnom potencijalu radne snage i intezitetu migracije. Uključeni su, za razliku od Eurostata koji kao kontigent radne snage računaju uzrast od 20-64 godine, i uzrast od 15-19 godina radi uporedjenja 2017 sa 2011 godinom jer su u medjuvremenu prva starosna grupa prešla u prvu uporedivu po metodologiji Eurostata.

 

 

 

Izvor:stat.gov.rs. demografska kretanja 2017 i 2011 godine/publikacija za 2017 i popis 2011

Ova tabela u izradi i kompoziciji autora mora se dodatno tumačiti. Naime, u definisanim starosnim grupama u intervlau od 6 godina desile su se krupne promene. Smanjenje broja stanovnika prema podacima RZS je posledica samo dva faktora: fizičke smrti i iseljavanja. Imajui u vidu činjenicu da je RZS veoma precezno dao stope i apsolutne iznose mortaliteta po starosnim grupama, podaci nam daju sledeću sliku:

Smanjenje broja stanovnika u prvom starosnoj grupi od 51.369 stanovnika je rezultat smanjenog priraštaja i letalnog ishoda od 903 stanovnika u posmatrnom periodu. U 2017. taj kontigent je prešao u drugu grupu koja je predmet analize. U toj grupi, odnosno u najpotentnijoj grupi stanovnika od 20-34 godine ukuno smanjenje je 102.889 stanovnika i rezultat je 6.608 stanovnika koji su preminuli iz više razloga i 96.281 stanovnik koji je napustio zemlju. U drugoj grupi od 35-59 godina smanjenje je 161.271 stanovnik od toga je preminulo 83.587 stanovnik i 77.684 stanovnika su napustila zemlju. Ukupna broj stanovnika koji je napustio zemlju, uključujući i prvu grupu koja je u međuvremenu ’’ostarila’’ za 6 godina je 202.233 stanovnika koji su emigrirali. Naravno da su ovo orijentacione cifre i da nikako se ne mogu smatrati matematički egzaktnim jer je demografija veoma varijabilna kategorija podložna svakodnevnim promenama.

Kao zakljušak ove analize prezentirani su uporedni podaci o broju zaposlenih prema metodlogiji Republičkog zavoda za statisitku i Agencije za privredne registre koja obrađuje Završne račune privrede Srbije (finansijske izveštaje – svi privredni sektori prema jedinstvenoj nomenklaturi). Izostaju samo podaci za državnu upravu i javne institucije koje ovde nismo smatrali relevantnim za analizu.

 

 

 

Izvor: stat.gov.rs./registrovana zaposlenost u RS po godinama; apr.gov.rs/bilten finansijskih  izveštaja za posmatrane godine

Ovi podaci daju pravu sliku odnosa zaposlenih. Naime, privredna društva računaju broj zaposlenih na određeno i neodređeno vreme, tako što računaju mesečni prosek broja zaposlenih u posmatranim godinama i prema tako angažovanim zaposlenima imaju određene obaveze kao  i prema državi za socijalne doprinose i poreze. Kao što se vidi, preokret nastaje upravo one godine kada RZS menja metodologiju, 2015, kada da se broj zaposlenih u privrednim društvima sa stabilnim trednovima od oko 950-1000 hiljada zaposlenih odjendom uvećava za preko 350 hiljada.  Naravno da su vodeći sektori u anagažovanju radnika na sat ili jednu nedelju trgovina i finansije i deo prerađivačke industrije.

Kakva je ekonomska snaga takvih aranžmana? Veoma mala, gotovo zanemarljiva, jer se radi o neformalnoj zaposlenosti, gde ekonomomski potencijal tako angažovanih radnika nema značajniju snagu za povećanje ekonomskog i socijalnog položaja 8-9% od ukupnog broja  tako angažovanog radno aktivnog stanovništva.

Na takav zaključak upućuju i subjektivna mišljenja ’’Ankete o radnoj snazi’’ koja su sastavni deo iste publikacije Republičkog zavoda za statistiku.

Uzimajući u obzir i subjektivna mišlenja na bazi anktete, čak 1 milion i 93 hiljade stanovnika preko 15 godina starosti smatra sebe nezaposlenim. Ali važna napomena je da su se svi stanovnici koji to stvarno jesu izjasnili kao učenici, studenti i sl. Uz manje ograde, bez obzira na brojke i lakiranje podadatak Srbija ima 1,1 milion stvarno nezaposlenih stanovnika u radnoj dobi.

 

 

Izvor:stat.gov.rs. Bilten Ankete o radnoj snazi za 2017 godinu,

 

Zaključak:

 

  • Neusklađenost podataka o zaposlenim licima zavisno od izvora i načina praćenja;
  • Neadekvanti podaci o kontigentu radno aktivnog stanovništva od 15-64, odnosno 20-64 godine kako prati ’’eurostat’’. Teško je pretpostaviti da svršeni učenik osmog razreda osnovne škole odmah krene u radni odnos, na to upućuju i podaci o starosnom dobu zasnivanja radnog odnosa. Metodologija ’’eurostata’’ je daleko prihvatljivija.
  • Broj nezaposlenih: od 435 hiljada koliko nam kaže Republički zavod za statisitku, 650 hiljada na zvaničnoj evidenciji Republičkog zavoda za zapošljavanje ili 1,093 hiljade subjektivno nezaposlenih ljudi. Svaki analitičar bi ipak zaključio da je podatak o subjektivnoj nezaposlenosti relevantiji od zvaničnih.
  • Zaposlenost je posebna tema: U privrednim delatnostima je stvarno zaposleno 1,050 hiljada ljudi kojima se isplaćuju plate i plaćaju doprinosi. Postavlja se pitanja, kada bi se analizirali detaljno finansijski izveštaji privrede da li bi 38% dodatno zaposlenih kako ih kategoriše Republički zavod za statistiku moglo ekonomski održati postojeću privredu a da ne uđe u zone visokih gubitaka.  Teško, jer bi prema tom scenariju,  a prema zvaničnim podacima Biltena finansijskih izveštaja privrede Srbije bruto plata bi sa 1,15 hiljada milijradi skočili na 1,5 hiljada milijardi odnosno poslovna dobit privrede bi sa 685 milijardi se smanjila na oko 150 milijardi što bi prouzrokovalo smanjenje neto dobiti na minimum jer je pozitinvi neto rezulta (kao posledica pozitivnih kurnsih razlika-veštačke katetorije), samo 437 milijardi. Teško da bi poslodavci imali tako izražen altruistički nagon.
  • Povećanje zaposlenosti bi moralo da poveća prihode u fondovima penzinog i socijalnog osiguranja. Nema ih, jer  plan prihoda i naplate  Fonda zdravstvenog osiguranja (penziono ne diramo jer se preko 50% finansira iz budžeta). i ostvarenje priliva po osnovu naplate socijalnih doprinosa od 2015-2017 godine je oko 5-6% uvećeno ali samo po osnovu uvećanja zarada zvanično datih podataka. Povećanje dodatno zaposlenih prema Republičkom zavodu za statistiku nema nikakav dodatni efekat na državne fondove pa samim tim ni za dodatno zaposlene radnike.
  • Značajno povećanje učešća zaposlenih u kontigentu radno aktivnih stnovnika je pre svega rezultat smanjenja postojećeg kontigenta zbog emigracionih kretanja, a značajno manje zbog stvarne zaposlenosti.
  • Srbija smanjuje stopu nezaposlenosti kao rezultat letalnih ishoda, negativnog priraštaja, emigracionih kretanja i neformalne zaposlenosti čija cifra se zasniva na proceni a ne na zvaničnim i međunarodno uporedivim podacima.

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>