Home » 0 Miroslav Zdravković » Kosovo i Metohija u Bugarskoj: čudni su putevi ljudski

Kosovo i Metohija u Bugarskoj: čudni su putevi ljudski

Изучавање порекла становништва на нивоу насеља може бити јако интересантан начин да се проучавају историја и друге друштвене науке. Ово тим пре што смо у дугом временском периоду имали идеолошки обојено изучавање историје од стране комунистички подобних историчара. Тако је, на пример, у свакој књизи, краљевина СХС формирана из интереса „српске грађанске класе“, а да при томе ни један историчар не наводи податке о бројности и богатству те „српске грађанске класе“… Примера има превише, као што комунистима можемо да захвалимо на формирању три нова народа 1944 године, на албанском терору над Србима на КиМ и масовној албанизацији  Срба исламске вероисповести…  Деца и унуци ових српских комунистичких изрода данас нам говоре како „ЕУ нема алтернативе“ и свашта ће учинити у интересу Албанаца, других земаља и сила, а на штету свога народа. Но, одох ја предалеко.

Овде ми је тема порекло становништва по насељима и чудни људски путеви.

Овог лета ишао сам у Бугарску са мајком, ујаком, сином и братом, како би смо видели село Слишовце у Знепољу и уз пут (Сурдулица, Власина, Црна Трава…) дочарали себи где су живели и одакле су се упутили у село Трешњевицу у општини Параћин, а испод Јухора (да може да се бега) пре око 230 година.

На питање бугарске полицајке где ћемо, ја сам рекао „у порекло, у Слишовце“, што је на 2км од граничног прелаза Стразимировци. Она је скренула пажњу бугарским цариницама на моје интересовање и ја сам повео разговор са једном од њих, која је пореклом из Параћина. Врло љубазан дочек, нисмо ни осигурање платили…

Биле су изненађене када смо се након неколико минута вратили на гранични прелаз. Сликали село, испушили цигарету и назад. И док сам чекао на пасоше, кажем ја „мудру“ мисао: „Ја сам Здравковић; Здравко, то је исто име у Србији, Македонији и Бугарској!“ На то ми цариница рече да је она Здравковић из Параћина. Одох без постављеног питања „из Ћићевца код Параћина?“, које ће ме натерати да поново одем до граничног прелаза. Само да бих себи потврдио могућност да, док је једне потрага за хлебом и слободом потерала из Знепоља у Поморавље, друге су исти, или слични разлози отерали у супротном правцу.

Овде прилажем порекло становништва у два села близу српско-бугарске границе која се зову Косово и Метохија. За Косово сам знао од раније, јер ми је скретало пажњу именом, када бих кренуо да посматрам имена насеља у Бугарској тражећи паралеле са насељима у Србији. Метохију сам нашао случајно, на километар од српске границе у Бугарској испод Милевске Планине која раздваја две државе. Метохија је од Косова удаљена ваздушно око 5 километара…

Косово (Бугарска)

Село Косово (близу 90к) је на странама долине Косовске Реке, по косањицама и у равни долине, поглавито уза стране и то више с леве стране реке. Качаровци (око 20к) су поред Реке с леве стране, где је Марково Орниче, а Дурниловци горе на коси. Попова је Мала с леве стране Реке, где је близу Поповско Осоје, у равни долине; према њој је с десне стране Сировичина Мала, на прелазу стране у раван долине, тако да су њиве од кућа према реци, а изнад кућа је гола страна долине. Шућурина Мала и Струљинци с леве стране Реке, а Пашина Мала и Воличинци с десне.

Било једном у селу 15к. Познатије су старе породице у селу: Грбенџинци, Попови и још неке. За њих обично ће рећи да им је старина из села, али им о пореклу треба још распитивати.

Дурниловци су били неко време у Божици, па се овде стално настанили. За Струљинце постоји говор, да су од Циганина.

Качаровци су се доселили, само се не зна откуда. Кад су дошли, Косовци их питали: „До дека ће седите?“ Ови им одговорили: „До лис“, тј док гора олиста, што им ови допустили, али „до лис“. Када је дошао Ђурђев-Дан и била сеоска служба, ови донели овна да закољу, чиме су придобили Косовце и ови им одобрили, да се насеље „у Марково Орниче“.

Нема скоријих досељеника. Село је старо и расло прираштајем.

Метохија (Бугарска)

Ово је село на си страни Милевске Планине по странама долине Метохијске Реке. У селу постоје мале: Велимировска, Матеинска и Ђуринска.

Извори: Извор, Ђурђин Кладанац.

Најстарије су породице у овоме селу и не зна им се порекло („жичка“) Пауновци или Деда-Ристини и Баба-Ђуринци, с којима су исти Дивулаћинци. Није познато, да су те породице биле једна. Валимировци су „од Паља“, дошли пре 70 година, а Матеинци из Г. Кобиља дошли пре 60г.

Krajište i Vlasina, Rista T Nikolić, Etnografski zbornik knj. 18.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>