Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pošto su izašli konačni platno-bilansni podaci za prošlu godinu, može da se sabere ukupan neto priliv i odliv para u prethodnih 11 godina.
Kumulativan deficit tekućeg računa izneo je 27,7 milijardi evra, suficit kapitalnih i finansijskih transakcija 38,8 milijardi evra, te su devizne rezerve povećane za za 10,9 milijardi evra (uz deficit na računima „greške i propusti“ od 165 miliona evra).
Najveća stavka odliva bio je trgovinski deficit u iznosu od 54,7 milijardi evra. Bitno manji bio je deficit na poziciji dohotka u iznosu od 4,4 milijardi evra. Ukupno 59,1 milijarda evra.
Ove dve odlivne stavke bile su finansirane tekućim transferima, najvećim delom doznakama, a manjim delom donacijama i suficitom u trgovini sa KiM, u iznosu od 31,2 milijardi evra, srednjeročnim i dugoročnim kreditima sa 15,8 milijardi evra i stranim direktnim investicijama sa 14,9 milijardi evra. Ukupno 61,9 milijardi evra.
Razlika od 2,8 milijardi evra, uvećana sa portfolio investicijama (2,5 milijardi evra), trgovinskim kreditima (3,1 milijardi evra) i drugim neto prilivnim stavkama poslužila je za finansiranje rasta deviznih rezervi u pomenutom iznosu.
Osim ovih kumulativnih podataka, neophodno je posmatrati tendencije po stavkama kako bi smo razumeli naš put u „svetlu budućnost“. Rast stanja spoljnog duga i stranih direktnih investicija uticaće na rast odliva na poziciji dohotka, a neto korišćenja srednjeročnih i dugoročnih kredita bliže se neto odlivu (u prošloj godini je neto priliv od 740 miliona evra bio uporediv sa prilivom od 721 milion evra u 2002. godini), što će uticati na smanjivanje mogućnosti za finansiranje tekućeg deficita.
Portfolio investicije u kupovinu dužničkih papira države same mogu da objasne više od polovine finansiranja deficita tekućeg računa u prošloj godini. Njihov izlazak iz papira imaće svojih implikacija na dodatno smanjivanje potrošnje iz inostranstva.
