Šta će biti s kućom?

Овде прилажем збир макроекономских података из најновије базе података IMF World Economic Outlook, October 2014, за Србију до 2019. године.

Много тога у овим подацима мени није јасно. На пример, како је могуће да се убрза економски раст (раст: појам који од 1979 године нема право значење), уколико се при томе процењује да ће се раст извоза роба и услуга значајно успорити: од 21,9% у 2013 години, на 7,4% у 2014 (овде се већ може ићи са нижим проценама), па до 4,4% у 2019 години.

Ал, ајд да кренем редом, само да константујем:

  1. БДП ће у 2014 години бити смањен за 0,5%, да би у 2015 години био повећан за 1%, затим за 1,5% у 2016, 2,2% у 2017, 2,5% у 2018, и 3% у 2019 години. Значи, очекује се неко убрзање из минуса у плус (ко Амер и Рус), али се не могу видети његови извори.
  2. Пошто су у табели дати подаци о БДП-у у динарима и доларима, овде се индеректно може доћи до курса долара према динару, дељењем ова два броја. Амерички долар би требао да повећа своју номиналну вредност са 86,4 динара у 2014, на 89,6 у 2015, 90,7% у 2016, 91,2 у 2017, 91,3 у 2018 и 91,4 у 2019 години. Укупно номинално јачање долара према динару, након 2013 године за 7,3%. У истом периоду се очекује да се потрошачке цене у Србији увећају за 23,7%, што значи да ће светска валута број један према динару реално ослабити за 13,3%, то јест, да ће динар реално ојачати за 15,3%. Како се може догодити убрање раста БДП-а, а још и заснованог на расту извоза, уколико се предвиђа оволика реална апрецијација националне валуте?
  3. Маргинализација Србије у светској економији биће настављена и у наредним годинама, што је последица овог „килавог“ раста, а који се стручно зове стагнација (раст БДП-а испод 3 посто годишње). Израз „некада давно“ оставићу по страни, за друге теме, па ћу овде очитати садашњост уз изштрикану будућност, а удео БДП-а Србије у светком БДП-у смањен је са 0,088% у 2013, на 0,085% у 2014 години, и очекује се да ће бити 0,077% у 2019 години. Србија ће економски да „рипи“ за 10,7%, али ће светска економија бити увећана за 22,2%, па ће удео Србије у истој бити смањен за 9,4%, у 2019 у односу на 2014 годину.
  4. Ниске стопе инвестиција и домаће штедње такође спадају у прогнозиране појаве и у средње-блиској будућности: очекује се да инвестиције увећају удео у БДП-у са 20,7% у 2014 на 21,6% у 2019 години, а домаћа штедња да повећа удео са 14,6% на 15,6%, те ће дефицит између штедње и инвестиција, а који се зове дефицитом текућег рачуна бити истих 6% од БДП-а у 2019, као и у 2014 години.
  5. Раст потрошачких цена, а што је у прогнозама ММФ-а необично, треба да се убрза у годинама пред нама на циљаних 4%. За ову годину је процењено да ће раст бити 2,3%, у 2015 биће 3,4%, а у осталим годинама процене 4%. Ово ваљда има неке везе са светском дебатом и променом става да је за економије боље да имају инфлацију од 4%, а не од 2%, јер она од 2% лако оде у дефлацију, па учини монетарну политику неефикасном.
  6. Осим што је раст извоза нагло успорен, са 21,9% у 2013, на 7,4% у 2014 години, наставак успоравања предвиђен је до краја овог периода, И предвиђено је да се у последње три године увоз имати већу стопу раста од извоза. То је у складу са предвиђањем апрецијације домаће валуте, али некако се не слаже са очекиваним уврзањем раста БДП-а, осим ако се тај раст очекује по сличном сценарију као у периоду од 2001 до 2008 године.
  7. Стабилна стопа незапослености је такође у овом систему стабилних процена, те се очекује да она бити благо смањена са 21,6% у 2014 на 20,6% у 2019 години, ал` прво мало мора да се повећа у 2015 и 2016 години. Како ће се то постићи није ми јасно, јер је при томе најоптимистичкија претпоставка да ће број живих у Србији бити 7,2 милиона у свим година. Ако ће се отпуштати запослени у јавном сектору, ако ће се дуже радити, како ће се стопа незапослености смањити, осим уколико се злоупотребе званичне статистике, те се мало побришу незапослени?
  8. При толиким реформама које су у току (пензионе, закон о раду…) и које се најављују, јер више немамо времена, и морају одмах да се изврше, не примећују се никакве значајне промене у погледу удела јавних прихода и расхода у БДП-у. Удео јавних прихода треба да се смањи са 41,1% у 2014, на 40,2% у 2015, до 39,6% у 2019 години, удео јавних расхода са 50% у 2014, на 48,6% у 2015 и 46,5% у 2019, а дефицит јавних финансија са 8,8% у 2014, на 8,4% у 2015 и 7% у 2019 години. Оволико високи дефицит у свим годинама процене никако не разумем. Чему толике реформе, уколико се не виде ефекти у погледу пада буџетског дефицита?
  9. Ако се не смањује, значајно, дефицит онда имамо даљи раст јавног дуга. Очекује се да ће јавни дуг бити 75,6% БДП-а у овој години, 79,6% у 2015, 83,1% у 2016 и 88,9% у 2019. години.
  10. Већи јавни дуг захтева већи износ новца за његово финансирање у виду плаћања камате. Тако се очекује да ће након 94,5 милијарди динара у 2013 години, као разлика између нето биланса и примарног биланса, који искључује приходе и расходе од камата и на камате, за плаћање камата бити утрошено 117,7 милијарди у 2014, 134,6 у 2015, 146,6 у 2016, 172 у 2017, 202,8 милијарди у 2018, и 244,8 милијарди динара у 2019 години. Када се ови износи упореде са издацима за финансирање основних функција државе (полиција, војска, судство, образовање, здравство) схвата се значење израза „дужничко ропство“, а ка коме са оваквом економском политиком хрлимо (или смо већ у њему?).

И тако, из приложене табеле се не види скоро ништа лепо. Ја бих волео да видим неке (високе) стопе раста БДП-а које ће остварити велика већина земаља у свету, и у табелици за Србију, али се на основу ових политика које се предвиђају оне неће догодити. На жалост.

5 Komentara na Šta će biti s kućom?

  1. Strategija je da Srbija polako stane pa da se iz toga izvuce politicka pouka i onda marketinski napravi ekonomsko politicki zaokret u vidu otklona od dosadasnjeg puta ka EU.

    E sad pitanje je samo cene koja ce biti placena i jos jedne izgubljene decenije sto ce u ukupnom zbiru biti tri zbog raznoraznih duduka i politickih mlati….ca.

    Nema druge logike za punoletan mozak osim ako neki i dalje ne veruju u seike ,trnove ruzice i carobni pasulj.

  2. Ko je izvor ovih podataka? Dobro, tabelicu napravio IMF ali na osnovu cijih podataka? Mozda se tu kriju nelogicnosti?

    • Nelogicnost cega ?!

    • Nema nelogicnosti. IMF dolazi u Srbiju (u min.finansija i u NBS) svakih 6 meseci i “ceslja” podatke.
      Procene koje su date za naredne godine su u vecini slucajeva optimisticne.
      Ono sto je mene licno iznenadilo su procene o izdacima novca za placanje kamata (enormno visoki izdaci), ali kao sto rekoh procene su optimisticne.

  3. [...] МАКРОЕКОНОМИЈА [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>