Šta će biti s kućom?

Овде прилажем збир макроекономских података из најновије базе података IMF World Economic Outlook, October 2014, за Србију до 2019. године.

Много тога у овим подацима мени није јасно. На пример, како је могуће да се убрза економски раст (раст: појам који од 1979 године нема право значење), уколико се при томе процењује да ће се раст извоза роба и услуга значајно успорити: од 21,9% у 2013 години, на 7,4% у 2014 (овде се већ може ићи са нижим проценама), па до 4,4% у 2019 години.

Ал, ајд да кренем редом, само да константујем:

  1. БДП ће у 2014 години бити смањен за 0,5%, да би у 2015 години био повећан за 1%, затим за 1,5% у 2016, 2,2% у 2017, 2,5% у 2018, и 3% у 2019 години. Значи, очекује се неко убрзање из минуса у плус (ко Амер и Рус), али се не могу видети његови извори.
  2. Пошто су у табели дати подаци о БДП-у у динарима и доларима, овде се индеректно може доћи до курса долара према динару, дељењем ова два броја. Амерички долар би требао да повећа своју номиналну вредност са 86,4 динара у 2014, на 89,6 у 2015, 90,7% у 2016, 91,2 у 2017, 91,3 у 2018 и 91,4 у 2019 години. Укупно номинално јачање долара према динару, након 2013 године за 7,3%. У истом периоду се очекује да се потрошачке цене у Србији увећају за 23,7%, што значи да ће светска валута број један према динару реално ослабити за 13,3%, то јест, да ће динар реално ојачати за 15,3%. Како се може догодити убрање раста БДП-а, а још и заснованог на расту извоза, уколико се предвиђа оволика реална апрецијација националне валуте?
  3. Маргинализација Србије у светској економији биће настављена и у наредним годинама, што је последица овог „килавог“ раста, а који се стручно зове стагнација (раст БДП-а испод 3 посто годишње). Израз „некада давно“ оставићу по страни, за друге теме, па ћу овде очитати садашњост уз изштрикану будућност, а удео БДП-а Србије у светком БДП-у смањен је са 0,088% у 2013, на 0,085% у 2014 години, и очекује се да ће бити 0,077% у 2019 години. Србија ће економски да „рипи“ за 10,7%, али ће светска економија бити увећана за 22,2%, па ће удео Србије у истој бити смањен за 9,4%, у 2019 у односу на 2014 годину.
  4. Ниске стопе инвестиција и домаће штедње такође спадају у прогнозиране појаве и у средње-блиској будућности: очекује се да инвестиције увећају удео у БДП-у са 20,7% у 2014 на 21,6% у 2019 години, а домаћа штедња да повећа удео са 14,6% на 15,6%, те ће дефицит између штедње и инвестиција, а који се зове дефицитом текућег рачуна бити истих 6% од БДП-а у 2019, као и у 2014 години.
  5. Раст потрошачких цена, а што је у прогнозама ММФ-а необично, треба да се убрза у годинама пред нама на циљаних 4%. За ову годину је процењено да ће раст бити 2,3%, у 2015 биће 3,4%, а у осталим годинама процене 4%. Ово ваљда има неке везе са светском дебатом и променом става да је за економије боље да имају инфлацију од 4%, а не од 2%, јер она од 2% лако оде у дефлацију, па учини монетарну политику неефикасном.
  6. Осим што је раст извоза нагло успорен, са 21,9% у 2013, на 7,4% у 2014 години, наставак успоравања предвиђен је до краја овог периода, И предвиђено је да се у последње три године увоз имати већу стопу раста од извоза. То је у складу са предвиђањем апрецијације домаће валуте, али некако се не слаже са очекиваним уврзањем раста БДП-а, осим ако се тај раст очекује по сличном сценарију као у периоду од 2001 до 2008 године.
  7. Стабилна стопа незапослености је такође у овом систему стабилних процена, те се очекује да она бити благо смањена са 21,6% у 2014 на 20,6% у 2019 години, ал` прво мало мора да се повећа у 2015 и 2016 години. Како ће се то постићи није ми јасно, јер је при томе најоптимистичкија претпоставка да ће број живих у Србији бити 7,2 милиона у свим година. Ако ће се отпуштати запослени у јавном сектору, ако ће се дуже радити, како ће се стопа незапослености смањити, осим уколико се злоупотребе званичне статистике, те се мало побришу незапослени?
  8. При толиким реформама које су у току (пензионе, закон о раду…) и које се најављују, јер више немамо времена, и морају одмах да се изврше, не примећују се никакве значајне промене у погледу удела јавних прихода и расхода у БДП-у. Удео јавних прихода треба да се смањи са 41,1% у 2014, на 40,2% у 2015, до 39,6% у 2019 години, удео јавних расхода са 50% у 2014, на 48,6% у 2015 и 46,5% у 2019, а дефицит јавних финансија са 8,8% у 2014, на 8,4% у 2015 и 7% у 2019 години. Оволико високи дефицит у свим годинама процене никако не разумем. Чему толике реформе, уколико се не виде ефекти у погледу пада буџетског дефицита?
  9. Ако се не смањује, значајно, дефицит онда имамо даљи раст јавног дуга. Очекује се да ће јавни дуг бити 75,6% БДП-а у овој години, 79,6% у 2015, 83,1% у 2016 и 88,9% у 2019. години.
  10. Већи јавни дуг захтева већи износ новца за његово финансирање у виду плаћања камате. Тако се очекује да ће након 94,5 милијарди динара у 2013 години, као разлика између нето биланса и примарног биланса, који искључује приходе и расходе од камата и на камате, за плаћање камата бити утрошено 117,7 милијарди у 2014, 134,6 у 2015, 146,6 у 2016, 172 у 2017, 202,8 милијарди у 2018, и 244,8 милијарди динара у 2019 години. Када се ови износи упореде са издацима за финансирање основних функција државе (полиција, војска, судство, образовање, здравство) схвата се значење израза „дужничко ропство“, а ка коме са оваквом економском политиком хрлимо (или смо већ у њему?).

И тако, из приложене табеле се не види скоро ништа лепо. Ја бих волео да видим неке (високе) стопе раста БДП-а које ће остварити велика већина земаља у свету, и у табелици за Србију, али се на основу ових политика које се предвиђају оне неће догодити. На жалост.

5 komentara

  1. Strategija je da Srbija polako stane pa da se iz toga izvuce politicka pouka i onda marketinski napravi ekonomsko politicki zaokret u vidu otklona od dosadasnjeg puta ka EU.

    E sad pitanje je samo cene koja ce biti placena i jos jedne izgubljene decenije sto ce u ukupnom zbiru biti tri zbog raznoraznih duduka i politickih mlati….ca.

    Nema druge logike za punoletan mozak osim ako neki i dalje ne veruju u seike ,trnove ruzice i carobni pasulj.

  2. Ko je izvor ovih podataka? Dobro, tabelicu napravio IMF ali na osnovu cijih podataka? Mozda se tu kriju nelogicnosti?

Оставите одговор на Tanja Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *