ENHL- Beneish Модел

У последње време инвеститори и финансијски аналитичари у намери да открију предузећа која манипулишу приликом исказивања својих добитних остварења све чешће користе Beneish модел. Професор Beneish је у свој модел уградио осам варијабли. У наставку ћемо укратко описати варијабле укључене у модел, као и њихове вредности које могу указивати на постојање манипулација приликом исказивања добитних остварења.

1. Индекс периода наплате потраживања у данима: Овај индекс се израчунава тако што се период наплате потраживања у данима у години т подели са периодом наплате потраживања у години т-1. Повећање овог индекса може бити резултат промена у кредитној политици које предузеће предузима под притиском конкуренције, али може бити и последица претходно надуваних прихода и проблема у наплати потраживања што су чињенице које повећавају вероватноћу да предузеће прецењује своје приходе и добитна остварења.

2. Индекс бруто марже: Овај индекс се рачуна тако што се бруто маржа из периода т-1 подели са бруто маржом из периода т. Када је овај индекс већи од један он сигнализира неповољне изгледе предузећа у будућности. Ако предузеће има лоше изгледа у будућности већа је вероватноћа да ће манипулисати са својим добитним остварењима.

3. Индекс квалитета имовине (активе): До овог индекса се долази на тај начин што се подели однос нематеријалне имовине и укупне имовине у години т са односом нематеријалне имовине и укупне имовине у години т-1. Повећање у овом индексу сугерише да предузеће капитализује трошкове и на тај начин их одлаже што нас упућује на њихову намеру да прецене добитак.

4. Индекс раста прихода: Овде се стављају у однос приходи у години т са приходима у години т-1. Овај индекс може да рефлектује манипулације у добитним остварењима због тога што су цене акција предузећа која се брзо развијају више осетљиве на вести и из тог разлога се таква предузећа плаше да би тржиште негативно реаговало на успоравање раста њихових прихода.

5. Индекс амортизације: Овај индекс се израчунава тако што се ставља у однос стопа амортизације у години т-1 са коресподентном стопом у години т. Повећање овог индекса сугерише да предузеће чини напоре да смањи трошкове амортизације и тако повећа добитак.

6. Индекс општих, административних и трошкова продаје: Овај индекс се израчунава као рацио ових трошкова у односу на приходе у години т у односу на коресподентну меру у години т-1. Повећање у овом индексу сугерише да предузеће губи контролу над својим трошковима што може имати негативан утицај на његове будуће пословање и да би се то прикрило предузећа могу да прибегну прецењивањима својих добитних остварења.

7. Левериџ индекс: Овај индекс је рацио укупног дуга у односу на укупну имовину у години т и коресподентног односа у години т-1. Повећање овог индекса може мотивисати менаџмент да прецене добитак како би предузеће приказали мање ризичним и на тај начин смањили своје будуће трошкове позајмљивања.

8. Индекс укупног accrual-а и укупне имовине: Укупни accrual се израчунава као промена на рачунима нето обртне имовине сем готовине мање трошкови амортизације. Овај однос се у моделу користи као замена мере обима у којем се примљена готовина поклапа са исказаним добитком.   У следећој табели је приказана примена Beneish Модел за предузеће Енергопројект

Назив рациа 2008 2009 2010 Вредност
1. Индекс периода наплате потраживања у данима 0.81 1.14 1.02 >1 crveno
2. Индекс стопе пословног добитка 0.67 0.81 2.25 >1 crveno
3. Индекс квалитета имовине 1.39 0.92 0.99 >1 crveno
4. Индекс раста прихода 1.44 1.03 1.21 >1 crveno
5. Индекс амортизације 0.02 29.21 1.50 >1 crveno
6. Индекс општих, административних и трошкова продаје 0.87 2.43 0.66 >1 crveno
7. Левериџ индекс 1.01 0.88 1.14 >1 crveno
8. Однос укупног акруала и укупне имовине 1.01 8.00 -0.27 >1 crveno

 

Извор:

www.apr.gov.rs

4 komentara

  1. vrlo korisna analiza,i drago mi je da mogu da vidim da i neko kod nas koristi ovaj savremeni model za ocenu kvaliteta iskazanih informacija u finasijskim izvestajima.

  2. Da ali u Srbiji nemate razloga da primenjujete bilo koji model osim citanja bilansa i revizorskog izvestaja.Eventualno pogledate strukturu vlasnistva..
    I to treba reci jasno i glasno jer vidim da su po tom pitanju svi zacutali…
    Jednom je Dragovan napisao tekst koji nesporno potvrdjuje cinjenicu da ovde niko ne poseduje obrtna sredstva i da je trziste toliko plitko i nelikvidno da se i ne isplati raditi bilo koju analizu. Pametnije je resiti sudoku ili ukrstenicu..
    Ovde tetke jos uvek vode racunovodstvo…a koliko vidim tek ce morati da pokazu svoju kreativnost.
    Ovaj model je primenjiv samo kod vrhunskih kompanija koje su listirane na uredjenim trzistima. Pa i tada on se vise „zanima“ kontrolom od strane postojecih akcionara nego mogucnoscu da ucestvuje u investitorskoj odluci.
    On je kvartalni kontolor…ono sto danas konstatuje za prethodni period nije nikakav pokazatelj za buducnost..ili bar ne mora da bude u zavisnosti od sektroske delatnosti…

  3. Naprotiv, ja misim da i u Srbiji postoji potreba za ispitivanjem kvaliteta informacija iz finansijskih izvestaja, cak i kada oni imaju pozitivno misljenje revizora. Primeri za to su recimo objektiviranje skrivenih gubitaka od skoro 50 milijardi dinara u NIS-u nakon preuzimanja od strane Gasproma. Pre 2-3 godine sam prisustvovao seminaru o forenzickom racunovodstvu namenjenom investicionim savetnicima i portfolio menadzerima, gde je jedan od predavaca bio i autor ove analize koju komentarisemo i kojom prilikom je naveo Agrobanku, Metals banku, Fidelinku kao entitete kojima nije strana primena agresivnog racunovodstva od strane menadzmenta. Ovih dana smo svedoci sta se desava sa Agrobankom tako da sam siguran da bi njihovi akcionari voeli da su bili upoznati sa nekim od alata koji pomazu u otkrivanju netlacnog finansijskog izvestavanja.

  4. Nema potrebe za preisoitavanjem kvaliteta izvestaja jer doslovce ne valja ni jedan.
    Agrobanka i njenje dokapitalizacije kao i struktura vlasnistva iz 2006 i 2007 godine nisu bile nepoznanica za institucionalne investitore.Kao i problem sa otpisom duga i izjavama menadzmenta koje su dovele ivestitore u zabludu.Komisija se tada nije oglasila jer je bila nekompetentna i korumpirana samosvojim pogledom na razvoj finasijskog trzista Srbije.Sada je jos gora…
    Ja upravo i govorimo tome da je ceo taj sistem BB vrlo neetican. Agrobanka i nije listirana na BB ??
    Njeni akcionari su bili vise nego obavesteni o svemu ali cudni su putevi bozji…
    Neko vise voli goluba na grani nego vrabca u ruci…A licno znam da su neki upuceni investitori na vreme sve ucinili da obaveste i zastite male i neuke ali pohlepa je starija….

Оставите одговор на Darko Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *