SJPT: Analiza kvaliteta finansijskih izveštaja

Квалитет финансијског извештавања се односи на тачност са којом финансијски извештаји предузећа рефлектују његове пословне перформансе и њихову корисност за предвиђање будућих новчаних токова. Једноставне мере које обухватају агрегатну дискрецију у исказаном нето добитку су веома ефективан начин да се мери квалитет финансијског извештавања. Предузећа која имају више (мање) дискреције су квалификована да имају слабији (снажнији) квалитет финансијског извештавања. Ово одвајање је посебно корисно у идентификовању предузећа која имају слабију (снажнију) способност генерисања будућих новчаних токова.

Дискреција је нужан део финансијског извештавања. Чине се бројне процене што отвара простор за ненамерне грешке, као и за стратегијске манипулације у финансијским извештајима. Алгебарски зараде се састоје од новчане компоненте и акруалне (обрачунске) компоненте. Када се добитак већином односи на акруалну компоненту будућа рачуноводствена стопа приноса и  будући новчани токови ће бити нижи, што имплицира и ниже цене акција под претпоставком да се инвеститори не фокусирају наивно на исказана добитна остварења без детаљнијег раздвајања добитка на његову обрачунску и новчану компоненту. Постоји неколико начина помоћу којих се може извршити ово декомпоновање добитка. У нашој анализи ми ћемо се користити акруал рациом заснованим на билансу стања и акруал рациу заснованом на новчаним ттоковима.


Корелација између ове две мере је већа од 80%. Међутим ми имамо супротна кретања у овим показатељима што
може бити последица неновчаних стицања, валутних разлика и неконзистентне класификације између бианса стања и извештаја о новчаним токовима. Нижи акруал рацио имплицира већи квалитет добитка. Вредност ових показатеља у распону од 10% до 12% није толико забрињавајућа, ако имамо у виду да Coca-Cola има акруал рацио од 9%. Међутим вредност од 19% заслужује додатна истраживања што ћемо ми у наставку и учинити.

У 2011. години IMLK и DJMN имају акруал рацио заснован на билансу стања -2,13% и -3,99% респективно, док у исто време CRFS има акруал рацио заснован на билансу стања који износи 29,21%.

Анализа квалитет прихода

У детекцији проблема квалитета добитка повезаног са приходима  најбоље је пажњу усмерити на позиције у билансу стања  које су повезане са приходима (потраживања и незерађени приходи). Велике промене у овим позицијама треба посматрати као упозоравајуће индикаторе о квалитету прихода. Велика повећања у потраживањима или велика смањења у незарађеним приходима  су индикатори ниског квалитета прихода предузећа. Предузећа која исказују добитна остварења где је велики део прихода повезан са растом потраживања (случај где потраживања расту брже од прихода) или имају знатна смањења у незарађеним приходима  у просеку исказују ниже рачуноводствене стопе приноса и новчане токове у будућности. Тржиште капитала обично не антиципира благовремено потенцијално објективирање скривених
губитака на овим позицијама. Ми смо у нашој анализи у незарађене приходе уврстили само обавезе по основу примљених аванса јер су пасивна временска рауграничења по овом основу рачун – Обрачунати приходи будућег периода нематеријални за анализу у случају нашег предузећа.

Приликом анализе квалитета прихода потребно је имати у виду и кредитну политику предузећа. Предузеће може имати бржи раст потраживања од раста прихода не због прераног признавања прихода, признавња фиктивних прихода или неадекватног отписа потраживања оптерећених ризиком наплате, већ због релаксације своје кредитне политике, продужавањем периода кредитирања купаца, или и у исто време окрећући се купцима са слабијом кредитном способношћу. С друге стране нагло смањењe примљених аванса такође може бити знак промене кредитне политике у смислу релаксирања исте према купцима. Такађе то може бити и знак губљења моћи за захтевање авансног плаћања
и промена на тржишту, али и може бити последица грубог фалсификовања финансијских извештаја када се почиње са праксом да се примљени аванси књиже као приходи уместо као обавезе, што води у превремено признавање прихода. У
нашем случају кретања у примљеним авансима су последица реорганизације пословања, тј. престанка бављења ѕа активношћу трговином робом.

Предузеће предмет наше анализе има знатно  спорији раст потраживања од прихода у 2012. години што је и последица великог отписа потраживања у тој години.  У 2011 предузеће има спорији пад потраживања од пада прихода што је еквивалентно бржем расту потраживања од прихода. Охрабрујуће је што у посматраном периоду од 2009 до 2012 долази до смањења периода кредитирања купаца. Смањење периода кредитирања купаца може имплицирати повећање квалитета добитка.

Неадекватно отписивање потраживања може креирати скривене губитке на овој позицији због тога је потребно пратити тренд  у исказивању обезвређења имовине по основу потраживања. Из табеле можемо да видимо да је наше предузеће у 2011 исказало мање обезвређење него 2010, да би потом у 2012 дошло до наглог повећања отписа потраживања. Са аспекта квалитета финансијског извештавања пођељно је да рацио приходи од продаје /  обезвређење потраживања буде релативно стабилан.

Рацио квалитета прихода рачунали смо као количник прилива од продаје и прихода од продаје. Пожељно је да овај рацио буде близу 1, што је и случај са нашим предузеће у 2012, и да не постоје велике осцилације у његовим вредностима у дужем посматраном периоду. Он је у случају предузећа предмета наше анализе био одскочио изнад 1 у 2010 години као последица знатног раста примљених аванса.

Рациа квалитет добитка

Због великог притиска који на нето добитак предузећа предмета наше анализе имају курсне разлике рачунали смо два рациа квалитета добитка. Нето новчане токове из пословних активности смо ставили у однос и са нето добитком и са пословним добитком. Овај последњи показатељ смо назвали квалитет добитка II. Пожељно је да вредности ових рацио бројева буду близу 1 и да су њихове вредности у току посматраног периода релативно стабилне.

У 2010. години имамо знатно веће нето новчане токове из пословних активности од нето добитка и пословног добитка што је последица промена на нето обртном капиталу и њиховог утицаја на новчане токове из пословних активности. Као што смо претходно истакли реорганизација пословања предузећа предмета наше анализе и курсне разлике отежавају нашу анлизу. Вредност рациа квалитета добитка II у 2012. години делује  као упозоравајући индикатор. Међутим након анализе промена на нето обртном капиталу видимо повећање у залихама готово поклапа са разликом изнеђу нето новчаних токова из пословних активности и пословног добитка. Ипак имајаући у виду да је добитак резултат сучељавања његове позитивне компоненте прихода, и његове негативне компоненте, расхода, ми ћемо се у наставку бавити проблемом погрешног исказивања расхода.

Детекција манипулација са расходима

Нето добитак може бити повећан прецењивањем прихода и потцењивањем расхода. Анализи квалитет прихода смо дали позитивну оцену. Класичан расход са знатном дискрецијом је амортизација. Исказани трошкови амортизације су резултат многих избора: који се трошкови капитализују, претпоставке о резидуалној вредности, корисном веку, и коначно сам избор методе амортизације.

Други пример рачуна расхода који садржи знатну дискрецију су трошкови производа. Обрачунско рачуноводство признаје трошкове повезане са залихама само када су залихе продате. За предузећа која поседују велике износе залиха постоји знатна дискреција који се трошкови капитализују у залихе, као и када се вреднују залихе на крају периода. Обезвређење залиха мора бити обрачунато као и за осталу имовину. Идентификовање обезвређења и стања залиха на крају периода је
субјективно и због тога је потребо извршити мониторинг значајних промена у стању залиха.

Рацио нормализовани пословно добитак / Пословни добитак је веома користан показатељ у детекцији у манипулација са тзв. core расходима. Упозоравајући индикатор је у случају када се он разликује од 1, што је и случај код предузећа предмета наше анализе. Нето пословна имовина би требало да се мења у складу са променама у пословном добитку.

Нормализовани пословни добитак смо рачунали помоћу следеће формуле:

Нормализовани пословни добитак = Слободни новчани токови (free cash flow- FCF) + ∆ Нормализована пословна имовина

= Слободни новчани токови + ∆ Приходи од продаје / Нормализовани коефицијент обрта нето пословне имовине

У нашем случају нормализовани коефицијент обрта имовине представља просек за последње две године.

Ми из позиције екстерног анаитчара не можемо да раздвојим пословне расходе на трошкове производа и трошкове
периода. Због тога ћемо се у анализи послужити апроксимацијом да су сви пословни расходи трошкови периода и покушати да праћењем тренда у односу пословних расхода и залиха идентификујемо упозоравајуће индикаторе. Наравно ако они постоје.

Повећање коефицијента обрта залиха је упозоравајући индикатор јер то повеђање може бити последица неодговарајуће капитализације (одлагања трошкова залиха) уместо да се књиже као расходи периода и на тај начин непосредно смањују добитак. Гомилање залиха може бити последица и пословне политике али и неадекватног исказивања обезвређења залиха. Пожељно је на основу података из напомена уз финансијке извештаје прати трендове у отисивању залиха. Нагло смањење отписа залиха може бити знак потцењивања расхода са намером да се искажу већа добитна остварења. Коефицијент обрта залиха је потребно поредити са просеком привредне гране у којој предузеће предмет анализе послује, као и са упоредивим предузећима. Предузеће CRFS има коефицијент обрта залиха у 2011. години ниже од предузећа предмета наше анализе и он износи 1,53.

Као што се може видети из табеле стопа амортизације је знатно мања од стопе амортизације за упоредиво предузеће IMLK које  у 2011. години  има стопу амортизације од 7,18%. Рацио амортизација /капитални издаци представља просек за посматрани период. Када је овај рацио мањи од 1 будући трошкови амортизације ће се вероватно повећати. Било би добро
овај рацио рачунати за што дужи временски период.

Напомена: Подаци коришћени у анализи су рачунати на основу информација из појединачних финансијских извештаја предузећа предмета анализе и упоредивих предузећа. Финансијски извештаји су преузети са www.belex.rs

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *