Home » Ekonomske teorije, Finansijska pozicija preduzeća, z Draženko Lukač » SJPT – Free Cashflow to Equity Models

SJPT – Free Cashflow to Equity Models

The value of a firm’s stock is calculated by forecasting free cash flow to the firm (FCFF) or free cash flow to equity (FCFE) and discounting these cash flow back to the present at the appropiate required rate of return. FCFF or FCFE are the appropriate models to use when 1) the firm doesn’t pay dividend, at all or pays out fewer dividends than dictated by its cash flow, 2) free cash flow tracks profitability, or 3) the analyst takes a corporate control perspective.

Table 1: Estimating cost of equity

Inputs Initial phase Terminal phase
Long term riskfree rate 5,50% 5,50%
Market Equity Premium 4,40% 4,40%
Beta 1,060 0,960
Country Equity Risk Premium 4,20% 3,00%
Size premium 1,60% 1,50%
Total Cost of Equity 15,96% 14,22%

 

Note: Risk-free rate is the geometric mean yields on long-term government bonds in the period 1926 – 2010.  Investor typically use the Large Company Stock geometric mean return minus Long-Term Government Bond return as their characterization of the historical Market Equity Premium, which for 1926-2010 is 4,4%.

Source: Ibbotson® SBBI®, 2011 Classic Yearbook: Market Results for Stocks, Bonds, Bills, and Inflation, 1926–2010 (Chicago: Morningstar, 2011).

The value beta in the initial phase is determined by the increased average beta 32 companies from Europa in the agricultural sector by 0,36. The reason for the increase of the exitence of off balance sheet items which relate to guarantees and warranties for the parent company, and the fact that the ratio of debt to the company the subject of analysis is 0,51, while the average amount of this ratio for companies in Europe operating in the agricultural sector 0,3385. The assumption is that there will be a slight decrease in the terminal phase of the beta to 0,96 as it will relieve the company off balance sheet liabilities.

Source: CapIQ & Bloomberg.

In the initial phase of the current used in the country risk premium of 4,20%, while the assumption that in the terminal phase will decrease the risk, the rate of 3,00%, that is the level of risk Croatia.

Premiums for the size of the company are certain judgment.

Table 2: Estimated FCFE and estimates fundamental growth rate in 000 RSD

Current Net Income 1,217,420
Current Capital Spending 1,768,978
Current Depreciation 300,114
Change in Working Capital -186,681
New Debt Issued – Debt Repayments 1,626,768
FCFE 1,562,005
Book Value of Equity 13,002,855
Reinvestment Rate -0.28
Expected Growth rate -0.03

Table 3: Calculating the PV of FCFE during initial phase in  €

Inputs / Years 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Expected Growth rate   0,97 0,97 0,97 0,97 0,97
FCFE 13,309,847 12,957,126 12,613,753 12,279,479 11,954,064 11,637,273
Cost of Equity   0,16 0,16 0,16 0,16 0,16
Discount Factor   1,16 1,344765 1,559443 1,808393 2,097085
Present value   11,173,404 9,379,894 7,874,272 6,610,325 5,549,263
Sum of present value           40,587,158

 

Table 4: Calculating the terminal price and Value of equity in €

Expected Growth rate 5,50%
FCFE 2017 12,277,323,14
Cost of Equity 14,22%
Terminal price 140,730,435
PV of Terminal Price 67,107,660
Reinvestment rate in terminal phase 0,55
ROE in terminal phase 17,00%
PV of FCFE during initial phase + PV of Terminal value 107,694,818
Cash&Marketable Securities 4,965,341
Value of equity 112,660,159
Current share price 4,18
Number of shares 14,895,524
Estimated Value/ share 7,56

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Note: EUR/RSD 117,3571

4/6/2012

Source: NBS

14 Komentara na SJPT – Free Cashflow to Equity Models

  1. g. Lukač,

    Kako opravdavate pretpostavku da FCFE u diskretnom projektnom periodu opada po stopi od 3% godišnje, da bi u terminalnom periodu rasta po 5.5%??

    Hvala.

    Miloš

    • Negativna stopa rasta je rezultat obracuna stope rasta pomocu ekviti stope reinvestiranja koja se mnozi sa u ovom slucaju tekucom ROE. Ja obicno radim DNT normalizovanjem ali u periodu normaliyovanja SJPT je imala restruktuiranje svog poslovanja kao uslov ZA kREDITI EBRD NEKE SU aktivnosti prenesene na maticu Viktoriju pa je nemoguce iz poyicije eksternog analiticara tacno utvrditi FCFE NA taj nacin pa sam radio DNT iz poslednjeg perioda sto nije najsretnije resenje. Ali ovo je samo deo izvestaja o fundamnetalnoj analizi i tu je radjena procena sa vise metoda i scenaria. Stopa rasta u terminalnom periodu je pravilo palca da ona ne moze biti veca od bezrizične stope koriscene u oceni cene kapitala. Ali i cena na ovaj nacin ne odstupa znacajno od vrednosti dobijenih relativnim vrednovanjem. Ovde je vazno da postoji marya sigurnosti koju naravno jos ne treba koristiti zbog krize.

      • Slažem se da stopa rasta ne može biti veća od bezrizične stope prinosa, ali stopa od 5.5% je po meni nerealna. Prvo, stopa ulaganja bez rizika koju ste Vi koristili je na bazi USD prinosa, dok su projekcije u EUR. Prinosi na Nemačke obveznice (za koje se pretpostavlja da su najmanjeg rizika) su značajno ispod 5.5%. Drugo, ne postoji ekonomija koja može da odbaci 5.5% nominalnog rasta u EUR u dugom roku (sa pretpostavkom da SJPT izvozi najveći deo proizvodnje). Sa ovakvom stopom rasta u rezidualu znači da bi SJPT ostvarivala rast koji je veći od svetske ekonomije (matematički to implicira da će SJPT biti veća od svetske ekonomije).

        Po meni, ako smatrate da se kompanija nalazi u restrukturiranju treba produžiti period projektovanja dok se poslovanje ne stabilizuje a onda pretpostaviti ulazak u rezidualni period. Na taj način ne bi imali situaciju da FCFE padne za 3% u jednoj godini a odmah zatim dugoročno raste po 5.5%.

        Takođe, i dalje mi nije jasno kako ste dosli do negativne stope rasta? Ako je SJPT imala ROE od 9.4% i reinvestirala 28% neto dobitka, to (ceteris paribus) znači da će rast u sledećoj godini biti 2.6% (~3%).

        Hvala.

        Pozdrav
        Miloš

  2. Stopa reinvestiranja je minus 0,28 mislim da se to vidi na sajtu
    Stopa na nemacke 20 godisnje obveynice kada sam ja ovo radio je bila isto 5,5% SADA je 4,75% a prosek za posednjih 25 godina ja mislim 5,1%. Kriya BERZE 1987 je UYROKOVANA izmedju ostalog koriscenjem niskih diskontnih stopa obracunatih iy kratkog perioda u evaluaciji kompanija zbog toga ja obicno ne uvek koristim ovu stopu jer obuhvata i perioda ratova sloma berzi itd.
    Ovo je samo deo jednog sveobuhvatnog iyvestaja u kojem postoje i drugi scenariji i metode vrednovanja
    kao i uz ostale stvari koje idu i jedna prilicno sveobuhvatna analiya finansijskih izvestaja koja pored standardnih obuhvata i analaiyu kvaliteta finansijskih izvestaja crvene indikator benish model racia akruala analiyu latenetnih reyervi i skrivenih gubitaka, itd
    I sve to mi govori da postoji marza sigurnosti koja je u ova vremena sto Bi rekao Kjerkegor nada koja je oblika ludila.
    Sto se tice razliciti pretpostavki i misljenja raylicitih ljudi ja uvek navodim jednog starog profesora naseg koji je bio neprikosnopvneni autoritet u ovoj oblasti. JA SAM Sa nikm radio neku procenu u Bosni I direktor tog tada drzavnog preduyeca je bio inzinjer i ukapirio je diskontovanje i bunio se za visoku stopu jer je hteo vecu vrednost. Onda mu je ovaj profsor rekao samo ti reci koliKo oces da ovo vredi nije problem ali i nadji ko ce ti to potpisati
    pOZZ

    • g. Lukač,

      Šta u tom slučaju znači stopa reinvestiranja od -28%? Isplaćuju dividendu veću od neto dobitka? Ne pratim ovu kompaniju…

      Hvala

      Miloš

      • p.s. trenutno ni jedna nemačka obveznica ne daje više od 2.3% prinosa do dospeća. Jeste da postoji teoretisanje o tome da li kuponska stopa ili YTM, ali je YTM bolji indikator obzirom da kupon kao takav ništa ne govori o ceni obveznice na dan emitovanja (premija/diskont).

  3. Ne isplacuju uopste dividendu ali je FCFE veci od neto dobitka i zato je stopa negativa ekviti stopa reinvestiranja = (1 – FCFE/Neto dobitak). Pretpostavka modela diskontovanja a i racunovodstvena relacija osnovna da se u dovoljno dugom roku iyjednacavaju CF i yarade. Vidite tabelu ovo je diskontovanje fcfe a ne dividende. FCFE JE veci imedju ostalog jer preduye’e ima neto prilivi iy finansijskih aktivnosti a to nije nase vrednost preduye’a su ocekivane budu’e koristi koje pripadaju njemu a ne kreditoru i to vas buni moramo projektovati da fcfe koji je ve’i od dobitka pada prema njemu jer u dugom roku dobitak je nas I BICE jednak cf. Za drugo pitanje sam vam vec dao odgovore ja preferiram vecu diskontnu stopu i koristim proseke u njihovom obracunu danasu su nemacke 10y obveynice 1,47 ali su 94 bili 6,71 2006 3,1 2002 4,29 a 98 6,14. ytm se vise koristi ali ja koristim kupon Ta vasa ideja sa niskom stopom nije neutemeljena Waren bafet diskontuje samo sa beyriyicnom ali je opreyan u projekciji CF. Nadam se da sam vam dao neka pojasnjenja a ya ostalo se ako ste pretplatnik mozete obratiti administratoru ja mogu da dam samo tehnicka pojasnjenja

    • g. Lukač,

      1994 je bio drugi monetarni sistem i ne možete porediti prinose na Nemačke obeznice u DM i EUR.

      Ne trebaju meni tehnička pojašnjenja, ja se ovim profesionalno bavim. Obzirom da se ovaj portal predstavlja kao Think Tank, onda je valjda normalno da se razmene mišljenja pogotovo ona koja su suprotna sa ovim što je objavljeno. Vi ste ovde uradili analizu vrednosti kompanije koja se kotira na berzi i mnogi ulagači ovo gledaju i, na žalost, mogu doneti pogrešnu investicionu odluku (ne kažem da SJPT vredi više ili manje od trenutne ber. cene). Iz tog razloga, red je da čujete i mišljenje koje je nije u svim elementima u skladu sa vašom analizom. Ali izgleda da ovaj portan ne funkcioniše na taj način.

      Hvala na dosadašnjim komentarima.

      Sve najbolje u daljem radu.

      Miloš

  4. Poštovani gosn. Miloše

    „Obzirom da se ovaj portal predstavlja kao Think Tank” “Ali izgleda da ovaj portan ne funkcioniše na taj način.”

    Na osnovu ovih reči mislim da Vam je meta tt i portal a ne razmena mišljenja sa g. Lukačem. Imate i njegov broj mobilnog i CV na sajtu da Vam je kontakt sa njim bio potreban.

    Za razliku od Vas koji radite, pretpostavljam u konsultantskoj kući koja je ojadila Srbiju, pa bi mogla da bude predmet istrage poput Agrobanke, pa i primate par hiljada evra platu, Draženko piše bez dinara naknade i nije dužan Vama ili bilo kome da posvećuje svoje vreme.

    Pozdrav
    Miroslav

  5. g. Miroslave,

    Nisam imao lošu nameri. Mislim da je u cilju razvoja Srbije da ljudi iz prakse razmenjuju svoja mišljenja i edukuju jedni druge. Zar to nije i poenta Vašeg rada? g. Lukača jako cenim i zato sam i hteo da na ovaj način popričamo o stvarima koji obojica radimo. Na žalost, malo je ljudi koji se ovim bave u Srbiji, a pogotovo ljudi iz privrede.

    Ovaj portal jako poštujem i drago mi je da još uvek ima ljudi koji ne rade ovakve stvari iz ličnog finansijskog interesa.

    Staljvanje mene u isti koš sa lopovima iz Agrobanke ne želim da komentarišem.

    Sve najbolje.

    Miloš

  6. Gosn. Miloše
    Na stavljam vas lično već firme u kojima se ovakve analize rade.
    G. Lukač je bez posla i sigurno je “kratkog fitilja” da bi bi ulazio u rasprave.
    Srdačan pozdrav
    Miroslav

    • g. Miroslave

      Zao mi je sto su moji komentari pogresno shvaceni. Nisam zeleo nikog da provociram, vec da kazem moje misljenje pa makar to bilo suprotno objavljenom tekstu.

      Hvala na razumevanju. Necu Vam vise smetati.

      Pozdrav
      Milos

  7. g. Milose

    Svaka kritika je dobrodosla, obogacuje, koriguje, ali ne i kvalifikacije portala i pisaca teksta.
    Pozdrav i dobrodosli.
    Miroslav

  8. Jednom sam vec napisao kuda ce da odvedu ove analize…One imaju u Srbiji sistemsku gresku .Kod Viktorija grupe posebno,mada trenutno odnose se na sve ..
    Bilo mi je zanimljivo nadgornjavanje Milosa i Lukaca u besmislenosti teme…
    Naravno i MZ nije u pravu jer bez obzira da li je neko zaposlen ili ne, investitorska odluka na osnovu ovakvih analiza je daleko od realnosti…Cena takvog rada tek nije za raspravu..
    No bez obzira na sve mislim da je zdravo ovo “ostrenje” ,ako ni zbog cega drugog ono zbog mogucnosti da nekom trecem sine nekakva ideja…

    Kad smo vec kod Think Tank onda se mora primetiti da ni tekst ali ni komentar nisu na toj liniji…

    Ovaj portal trebalo bi da inicira konkretna hibridna resenja koja mogu ili nemoraju biti primenljiva ali na zalost sveo se na konstatacije…

    Iz toga se jedino mogu izuzeti Dragovanovi tektovi koji su sve fokusiraniji…

    I da ne zaboravim ,svako poredjenje sa desavanjima u Agronbanci nije suvislo jer verujte nista se nije desavalo i ne desava u toj banci sto se ne desava i u svim ostalim bankama. Razlika je samo u strukturi vlasnistva i u besmislenosti jedne odluke ,verujem vlade Srbije, koju je sporovela NBS.
    Da ima kredibiliteta i legitimiteta NBS i Vlada Srbije bi sada komotno mogli i da kritikuju plasmane AIK,Hipo ,Raiff..banke …to je najlakse za rasterecenje zaduzenosti privrede i nepovratno mrtvih plasmana..

    Da postoji veliki SEF mogao bi da pita i Vladu Srbije za sve garancije i plasmane u poslednjoj deceniji i komotno da osnuju novu drzavu Srbiju a da staru ostave kao praznu ljusturu u kanalu…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>