Home » 0 Raniji autori i citati » z Milan Knežević » Kako zapošljavati 100.000 novih radnika godišnje?

Kako zapošljavati 100.000 novih radnika godišnje?

Osnovne mere koje Vlada treba da preduzme su: smanjenje obima crnog tržišta i sive ekonomije i izmirenje državnih dugovanja prema privredi. Te mere  bi pospešile plasman robe,  uspostavile cenovnu logiku, poboljšale likvidost i  konkurentnost, povećale priliv prihoda u budžet i akumulaciju preduzeća, omogućile Ustavom zagarantovanu jenakopravnost na tržištu. Nije moguće biti cenovno konkurentan sa onima koji ne izmiruju zakonske obaveze. To je razlog loše beskonačnosti u kojoj se nalazimo.

Potrebno je smanjiti poreze i doprinose za 20 % na plate do 35.000 dinara u realnom sektoru. Prihodi budžeta po ovoj stavci čine jednu petinu od ukupnih prihoda po osnovu poreza i doprinosa. Time bi se otpočelo sa procesom progresivnog oporezivanja. Plate u javnom sektoru su neopravdano više za 40 % u odnosu na realni sektor (43.652 dinara za 468.597 lica u javnom, i 36.471 za 1.286.234 lica u privatnom). Ovakva preraspodela ne postoji nigde u svetu. Ekonomisti kažu: ako se smanje porezi i doprinosi, smanjiće se prihodi budžeta. Mudro, nema šta. Pametnije je uvažiti potencije rešenja koja predlažu privrednici. Smanjenjem poreza na rad stabilizovala bi se postojeća radna mesta. Ne bi se plaćala naknada za radnike koji odlaze u Zavod za zapošljavanje kao tehnološki višak. Optimalizovane poreze i doprinose bi tada bilo moguće plaćati. Tek tad bi mogla uslediti sveobuhvatna akcija protiv poslodavaca koji ne prijavljuju radnike.

Dilema je prosta: jedan otpušten zbog previsokih poreza i doprinosa (pogotovo u vanrednim uslovima krize) ili dva zaposlena sa 40 % poreza i doprinosa. Svi poslodavci koji bi koristili ovakve podsticaje uplatili bi pun iznos poreza i doprinosa od 63 %, a potom bi im se  refundiralo 20 % od uplate u roku od 8 dana. Time bi se značajan deo poslovanja uterao u legalne tokove. Ovakvo rešenje je primenjeno u Turskoj na sve  radno-propulzivne grane indsutrije.

Pravo na korišćenje ovog benefita imalo bi pravno lice (320.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji koliko ima registrovanih)koje zaposli na neodređeno vreme jednog radnika a na svakih 30 zaposlenih dodatno po još jednog. Dakle, pod predpostavkom da svako treće pravno lice zaposli samo po jednog radnika na godišnjem nivou bi smo rešili problem 100.000. Sistemski problem nezaposlenosti može rešiti samo sistem a ne estradno-političke mere kupovine radnih mesta po prosečnoj ceni od 4000 evra.U devastiranim opštinama radno mesto se subvencioniše sa 9000 evra.Ogroman trošak je čišćene bilansa preduzeća kao i troškovi za infrastrukturu.Svi podsticajni fondovi za zapošljavanje služe za alokaciju sredstava van budžetske kontrole, partijski uticaj i ličnu korist.Koliko su koštali „start up“ krediti,podsticaji za samozapošljavanje,fondovi za razvoj. . .  Njihovi efekti su minorni.

Manjak sredstava u budžetu moguće je namiriti zatvaranjem svih agencija koje se bave zapošljavanjem ili podsticajima zapošljavanja,vraćanjem svih sredstava za subvencije i podsticaje u budžet. Zapošljavati mogu preduzetnici a ne država.Značajan prihod moguće je ostvariti oporezivanjem crnog tržišta i sive ekonomije, rigidnijom kontrolom javnih nabavki, efikasnijom naplatom poreskih obaveza, povećanjem broja poreskih obaveznika.

Najveći deo poreskog rasterećenja otišao bi na povećanje plata. Budžet bi prihodovao i na osnovu povećanja PDV-a i carina. Sistem bi preokrenuo trend u pozitivnom smeru. Veći broj zaposlenih povećao bi tražnju i omogućio dodatno zapošljavanje. Bolje plaćeni radnici povećali bi produktivnost. Rešenje postoji, ima nacina da se nadoknadi manjak koji bi nastao u budžetu, nedostaje samo ko će ovaj plan sprovesti. Zaposleni strepe za radna mesta,privrednici za biznis dok nezaposleni čekaju i vape za pomoć…

 

8 Komentara na Kako zapošljavati 100.000 novih radnika godišnje?

  1. Mozda sam ja lud, iako mislim da nisam, ali mi nikako ne ide u glavu da svi i dalje razmisljaju kako da poprave postojeci sistem i rese probleme koje on prouzrokuje i multiplicira.
    Glasacu samo za onoga ko zeli da menja sistem, popravka ovog trulog sistema nije nista drugo do sminkanje mrtvaca.
    Samo privatizacija Srbiju spasava.

  2. U skladu sa prethodnim komentarom, obradovacu se kada neko napise tekst “Kako otpustiti 100.000 ljudi iz javnog sektora i drzavne sluzbe”. Inace, na nase oci, svakodnevno se zaposljava ogorman broj ljudi u javna preduzeca, naravno, bez konkursa i bez bilo kakve potrebe, ali sta da se radi kad o tome ne postoje oficijelni podaci…

  3. Kljucni problem Srbije nije nezaposlenost, vec budzetski deficit. To je rak rana koja gura Srbiju na dno.
    I da kazem nesto i o samoj temi, zaposljavanje u malim i srednjim preduzecima. Ti predlozi su nepotrebni i suvisni, jer su prethodne dve godine mala preduzeca desetkovana i jedino sto mozemo od njih ocekivati u narednom periodu je masovno zatvaranje.
    A sto se samog zaposljavanja tice, od toga nema nista sve dok je plata onog koji skuplja lisce u parku 40.000, a u privredi 20.000. Samo ludak moze da se zaposli u privatnom sektoru, bolje je da se uclani u partiju na vlasti ili da pare gde treba i da ko covek u javnom preduzecu cisti lisce.
    Radis u javnom sektoru i u sred radnog vremena, na partijskom sastanku vatreno diskutujes i vodis narod u Evropu. A plata ide. Kud ces lepse?

  4. KO to uspe zasluzuje nobelovu nagradu!

  5. Evo da i ja dodam nesto. Naime problem je zaista jednostavan. Da postujemo logiku i sled dogadjaja koja kaze: “Mi moramo da “skinemo” carine i nasu proizvodnju ucinimo konkurentnom” po logici stvari sledi “branch marking” i za ostale bitne delove koji glase ” mi moramo da na dinar realne proizvodnje imamo opterecenje od deset para (kao Nemacka) da bi konkurisali Nemackoj, da imamo rudnu rentu od 50% kao Rusija da bi svi imali koristi od resursa ….. Gde je “Branch Marking” za sve delatnosti? Mi smo konkurenciji izlozili samo realni sektor. Sta je sa akcizama za gorivo? Sta je sa 400-500 EUR subvencija po hektaru. Osnovna logika kaze da neko mora da bude lud da bi “konkurisao po hektaru” nekom ko ima 500 eur subvencija a gotove proizvode “gle” regulisu “slobodne berzanske cene”. Mislim dosta vise gluposti.Mora da se postavi jasna “referentna tacka” i da se stvari posteno mere i “seku”. Moze realni sektor i da bude “u drugom planu” ali da se zna zasto, dokle i sta je sledece. Ovako stvari jednostavno nemaju smisla. Srbiji je potrebna hitna deregulacija a ne novo administriranje, to nam je jedina sansa da ucinimo “relativni napredak” jer i okruzenje nece da sedi skrstenih ruku.

  6. To sa subvencijom po hekratu je nacin da se placa targetiranom broju vlasnika zemlje.Kao i ustalom i “vezana trgovina” uslovom da vlasnik zemlje placa penziono…
    Kada drzava bude htela da se ozbiljno bavi poljoprivredom morace da subvencionise konkretan izvozni proizvod da bi pospesio konkurentnost.
    Na taj nacin ce motivisati proizvodjaca da proizvede vise psenice,jabuka,paprike ili krompira po m2 i da primeni vrhunsku tehnologiju..Sve pre toga je povrsno otaljavanje i delovanje u sektrou poljoprivrede.
    Ovo sa primanjem ovih agronoma i sumara na budzet je potez ravan ludili jer ti ljudi ne mogu da pomognu a samo ce kostati ,to je sistemska greska u logickom razmisljanju..
    Kao sto je i glupost objaviti u istoj recenici da vas ciscenje kanalske mreze i podizanje navodnjavanja kosta isto kao i plate za pomenute kadrove…Svaki covek sa gramom razuma odmah nakon toga stavi prst na celo..
    Platiti nekom 40.000 da bi popisao polj.gazdinstva je drsko i bezobrazno uzevsi u obzir da samo registorvanje gazdinstva nije nista drugo do popis.. Jos veca je glupost verovati da neko ko nije nikada radio u struci moze da savetuje nekoga ko se citav zivot bavi poljoprivredom,ako zanemarimo ruralne krajeve i proizvodjace koji su socijalni slucaj ..Cak ni njima savet ne pomaze i njima treba nesto konkretno.

  7. Rece juce Bajec, i osta ziv, da su reforme bolne i nepopularne, a kao glavni rezultat njegove vlasti je istakao da su sacuvali stabilnost… Samo ne rece po koju cenu se ocuvava ta stabilnost, koliko ce jos da nas zaduze i koliko ce jos firmi da se zatvori dok se bude cuvala ta stabilnost.
    A ispravniji izraz za tu stabilnost je – zabokrecina. Ovi u vlasti i uz vlast gore, a svi ostali na dnu. To su tekovine “ekonomskog modela” koji su odabrali. Naravno, nije to nikakav model, vec puki mehanizam kako da sto duze ostanu na vlasti. I tako ce sve trajati dok budu imali od koga da pozajmljuju, bez obzira na cenu. Na kraju, ove vlasti cemo se secati samo po prekomernom trosenju i zaduzivanju. Doduse, njihova matematika je ispravna, svaki mesec duze ove vlasti njima po 2-3.000 eura vise, nekima i po pet hiljadarki…
    A Bajec je zaboravio ono sto je ucio studente, ako si ti “stabilan”, prevedeno na srpski – stojis kao zakopan u mestu, a drugi napreduju, onda nisi “stabilan”, nego propadas. Kako vlast natera ljude da zaborave i osnovne postulate…

  8. Ako se uzme u obzir da je Srbija ekonomski neodrziva u ovom modelu onda se stabilnost definitivno ocuvala. Da ta “stabilnost” ne bi postala konacni nivo razvoja potrebno je promeniti ekonomski i drustveno politicki model ustrojstva drzave Srbije.Ako niko ne zeli da ga menja promenice se sam po prirodnom zakonu akcije i reakcije.
    Promenice se tako sto ce svesti standard na pravu i odrzivu meru a to znaci da ce isti biti prepolovljen u odnosu na danasnji dan. Na kraju krajeva i kriza je nista drugo do prirodna sila prouzrokovana pogresnim delovanjem. Reakcija na akciju…
    Problem je u ljudskoj svesti koja je drilovana na nadu i optimizam pa tako covecanstvo moze napredovati koracima od sedam milja ali nikada ne moze napraviti korak u nazad a da ne narusi stabilnost. Otud su posledice kriza uvek bili ratovi kao destruktivni odgovor covecanstva na nepomirljivost sa negativnom realnoscu.
    I na kraju otvoreno treba reci da nije politika i plan ono sto je iznudica a ona kako takva uvek nosi pun dzak neprijatnosi i negativnosti..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>