Platni bilans Slovenije u 2012 po zemljama: Priliv novca iz Srbije i iz drugih BJR

Slovenija je u 2012. godini ostvarila suficit tekućeg računa u iznosu od 818 miliona evra, deficit kapitalnog i finansijskog računa od 1.001 miliona evra, te je platni bilans bio u deficitu od 183 miliona evra.

Pri tome je u poslovanju sa „ostalim evropskim zemljama“ u koje spadaju BJR, Rusija i Turska, ostvaren suficit na tekućem računu od 1.742 miliona evra, i suficit na finansijskom računu od 525 miliona evra, što daje zbirni priliv u iznosu od 2.267 miliona evra. To znači da je u poslovanju slovenačke ekonomije sa svim ostalim zemljama ostvaren deficit od 2.450 miliona evra.

U 2011. godini Srbija je bila zemlja najvećeg neto priliva novca u Sloveniju, dok je u 2010. godini to bila Hrvatska. U 2012 godini najveći priliv novca u Sloveniju ostvaren je iz Ruske Federacije, gde je priliv povećan sa 243 na 894 miliona evra, dok je iz Srbije priliv ostao gotovo nepromenjen – neznatno je smanjen sa 372,6 na 372 miliona evra, što je prosečan priliv od 1,1 miliona evra dnevno.

Dok se u Srbiji glorifikuje priliv stranih direktnih investicija, i dovodi na sudbinski iskaz „biti ili ne biti“, a slavi se i novo zaduživanje države i ostatka ekonomije, ne uzima se u obzir činjenica da novac koji u Srbiju ulazi je motivisan da onom ko investira, bilo kroz direktne investicije, kredite ili portfolio ulaganja, donese profit, te da u konačnom znači veći odliv novca u odnosu na inicijalno uloženu vrednost.

U 2012. godini je, nakon Rusije i Srbije, najveći priliv ostvaren iz Bosne i Hercegovine (254 miliona evra), Hrvatske (240), Makedonije (102), i Crne Gore (69).  Priliv iz Hrvatske i Crne Gore je smanjen, u odnosu na 2011, dok je iz BiH značajno povećan (sa 104 miliona u 2011).

Na tekućem računu neto priliv novca iz Srbije u 2012 godini iznosio je 402 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni sa Srbijom bio je 375 miliona evra (izvoz 733 a uvoz 358), u trgovini uslugama suficit je bio 61 milion evra (priliv 172 a odliv 111), deficit na poziciji dohotka bio je 3 miliona evra (priliv 20 a odliv 23), a kod transfera deficit je bio 33 miliona evra (priliv 10 a odliv 43 miliona evra). Pošto tekuće transfere najvećim delom čine doznake, postoji njihov brz rast u Srbiju: u 2010. iznosile su 33,7 miliona evra, a u 2011. godini bile su 37,7 miliona evra.

Na finansijskom računu Slovenija je imala odliv u Srbiju u neto iznosu od 30 miliona evra, dok je u 2011. godini priliv iznosio 112,4 miliona, a u 2010. godini 77,4 miliona evra. Osnovni razlog deficita finansijskog računa bio je priliv investicija u Srbiju vredan 93 miliona evra, dok su se slovenačke firme u 2011. i 2010. godini povlačile iz Srbije, te su u Sloveniju unele 33,6 miliona u 2011, i 107,1 milion u 2010. godini. Priliv investicija iz Srbije u Sloveniju bio je 4 miliona evra u 2012 godini, dok je u 2011 godini priliv bio 43,7 miliona (u 2010 godini registrovano je povlačenje direktnih ulaganja iz Srbije u iznosu od 3,8 miliona evra). Neto priliv po osnovu odobrenih kredita Srbiji bio je u 2012 godini 66 miliona evra, u 2011 godini bio je 103,7 miliona, dok su u 2010 godini odlile kredite ka Srbiji u vrednosti od 61 milion evra.

Ukupan priliv novca iz Srbije u prethodne tri godine (2010-2012) u Sloveniju iznosio je 1.086,1 milion evra. U 1096 dana to daje prosečan priliv od 990.876 evra dnevno, računajući i neradne i praznične dane.