Home » 2 Crna Gora, Manastiri SPC, Sela » Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)

Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)

Ова парохија, која се састоји из шест одломака, и то: Челобрдо, Ђенаши, св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће, налази се према Куљачама испод Илина брда – испод горе Ограђенице. Сеоске куће при страни, а и при мору и то иза Витов-дола, одломка Бечића. Село је у висини над морем 10-755м. Има мањих безимених потока, који не наносе штете, а извори су у Челобрду: Врело и Мушун; у Ђенашима: Шумет, а у Чесмиову: Врба; испод села једно 5мин: Граб, а близу Близукућа: Ријека; и у св. Стефану: Топлиш. Поднебље, снијег и вјетрови као у Бечићу.

Челобрдо има површине 387ха, а од тога порезу подложно 378, од чега је оранице 54, вртова 8,59х, винограда 0,97, пашњака 253 и шума 61х. Ђенаши имају у површини 294ха, а порезу подложних 279, од којих су 56 оранице, 19 врти, 0,51 виногради, 105 пашњаци и 98 шуме. Св. Стефан има свега 2ха. Пржно има плохе 294ха, од којих 281 порезу подложно. Од тога отпада 38 на оранице, 22 на вртове, 0,51 на винограде, 189 на пашњаке и 31 на шуме. Подличак и Близукуће имају у површини 295ха, од којих 292 порезу подложних. Од тога отпада на оранице 54, вртове 4,94, винограде 0,76, пашњаке 165 и шуме 67х. Шуме и пашњаци то је комуница од кућа по сата па и читав сат удаљене…

Прасквица се дијели на одломке: Челобрдо, Ђенаши, Св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће. Они су у међусобном растојању један четврт сата, а поредани су овако: Према Куљачама долази Рустово, дио Челобрда пак Челобрдо са извором Врело. Куће при страни, покрај сеоцког пута, који води за Ђенаше, све у скупу без реда и са неправилним улицама. У Челобрду је Прасквица манастир са храмом св. Николе, задужбином Балше III и Паштровићана. Овај манастир 1812 Французи похарају, а калуђере Димитрију Љубишу и Петронија Миковића мушкетају. Ту је извор Прасквице. Прасквица манастир било је зборно место паштровачке банкаде. У Челобрду станују: Миковићи (19к), Митровићи (5), Круте (4), Грацун (3), Франовић (1) и Клапавица (3). Према Челобрду испод Илина брда долазе Ђенаши, ког су куће при страни покрај пута у два скупа један од другог 100 корака удаљени. Ту живе: Балићи (6) и Анђуси (11к). Ђенашани имају своју цркву св. Саву, а Челобрђани Успеније Богородичино. Иза Витов-дола при мору је Пржно, ког се куће налазе покрај мора, а испод државног пута, без реда и растурене (у растојању 2-200 корака). Ту живе: Митровићи (5), Кажанегра (11), Дивановић (4) и Новаковић (2). Одломци Пржна јесу Бријесно и Дивановић. Повише Пржна је Подличак, ког су куће при страни у скупу без реда и улица. Ту станују Митровићи (12) и Кажанегра (2). Близу Пржна је Св. Стефан. Он је у сјевернијем дијелу Паштровића. Данас је ту сијело опћине паштровске и главно зборно мјесто. Везује га с копном ситна пјешчина у облику језика, те зими кад се вјетрови морем играју, саставе море преко пијеска. Градић је на кршевитој висоравни, која се са овога простора и посве особитог значаја може назвати хисторичком ријеткости. Градић је опкољен тврдо саграђеним бедем-зидом, по коме се виде пушкарнице, да се кроз њих гађа непријатељ. У њему је било саграђено 12 кула за 12 паштровских племена. Градић има тврда врата, а пред њима лијепо поплочану тврду пијацу. На врху градића бијели се мала црквица св. Првомуч. Стефан, која се вршњачи са постанком градића. До ње је истоимена нова црква која се оградила 1885, а почела 1880. У градићу се виде развале Преображенске цркве св. Спиридона и св. Госпође. Овај су градић сазидали Паштровићи негдје у 15в плијеном, што су га отели Турцима на солицком пољу, а при повратку са которске одбране. Мањег града нема можда у свијету: 30 домова (69 кућа), а 117 душа. У њему живе: Митровићи (4), Кентера (12), Љубиша (2), Ђурашевић (3), Рађеновић (3), Кажанегро (3), Дапковић (1) и Живковић (2). Иза св. Стефана су Близукуће. Куће без реда у растојању 10-200м, а између мора и државног пута. Ту станују Никлановићи (17к) и Љубише (5). – Од ових Љубише припадају прасквичкој парохији, а Тудоровачкој – Никлановићи. Свега је у прасквичкој парохији домова 126 а душа 683.

Прасквичка парохија назвата по манастиру Прасквици. Њена села: св. Стефан по истоименој црквици; Пржно по пржини; Близукуће, јер се ту у 11в два брата близанца из Херцеговине с крај Љубишнице доселили. По њима село добило име, а њихово потомство Љубише. Чело-брдо по својој форми, јер сличи челу; а Ђенаши ваљда по тому што је нко говорио неком приликом „гдје наши“. Подличак, јер се налази под земљом, која се зове Личак, а манастир Прасквица, по истоименом извору, а он по прасквама назват. Сви су ови називи врло стари.

Ту је манастир Прасквица.

Балша III основао је у Приморју задужбину (1413), саградивши манастир св. Николе у Прасквици. Српски оригинал дотичне повеље није се сачувао, али проф. Јиричек у архиву суда которскога нашао је превод на талијанском. Међу свједоцима је и поклисар војводе Сандаља. Препис те повеље је у Српским Споменицима (Београд, 1892, стр. 66-68).

Екатерина II, одредила је Прасквици редовну помоћ од 100 дуката, што се послије повисило на 150 и добило ондашње потврде од царава Павла (1796-1801) и Александра (1801-1825).

Друга знаменитост је Друљ у Прасквици, који је дуг 5км., а води од Манастира до Сушћепана и Луке с једне, а с друге до планине Ограђенице. Ово је поплочао руски каменар Јегор Строгонов (Рус). Тад је у Прасквици био и калуђер Јелисеј, коме је Јегор био ујак. Све се ово збило на измаку 18в., а занимљиву приповијест о том сачувао је Вук Врчевић под натписом „Жена калуђер“.

Из онога што сам досад рекао Прасквица је постала у 15в, а сва њезина села такођер врло рано, а многа и прије ње. Тако село Близукуће постало је у 11в. Ту данас живе ова племена:

Љубише. Ово је између дванајест племена у Паштровићима. Поријеклом је из Херцеговине скрај ријеке Љубишнице, откле се почетком 11в два брата близанца доселише и смјестише усред Паштровића и ту ударише темељ селу Близукућама, гдје и данас станују. Због тога што Паштровићи Млечићима помогоше да освоје Котор, предање вели да је Људевит Угарски посјекао 1343г около 1400 Паштровића, а између њих 120 Љубиша, за голијем врхом Трианом. Када се 1423 Паштровићи предали Млецима, који се од пропасти српског царства неодвисно управљали у уговору склопљеном између војводе поморског Фрања Бемба и главара паштровских, налазио се потпис и Близнака Б*Вазате, од куд се види да Близукуће као и Љубише у почетку звало се „Близна“, а Љубише се племе нарече стога, јер дођоше с Љубишнице. Ово је племе свештеничко и поморско. Знамените су личности: архимандрит прасквички Василије и Сава и цетињски митрополит Висарион. Најзнаменитији је Стеван Митров Љубиша, књижевник и бивши бокешки заступник, који је рођен у Будви 1824, а умро у Бечу 1878. Љубише славе Митров-дан.

Никлановићи. Ово је огранак Љубишина племена, а по неком Никлану прозвати Никлановићи. Славе Митров-дан.

У Челобрду станују Миновићи. Они припадају племену Давидовићима, а славе Илин-дан. Они су дошли из Црмнице, и то најприје у планину паштровску, гдје бијаху некад села, као што су данас при мору. Спомиње се село Кула, које лежаше у пољу, и ту становаху Миковићи и имаху своју цркву Успеније Богаматере. Црква је била дуга 8, а шитока 2,5м. Кад се ово братство преселило у приморје на Челобрдо, то је њихово пребивалиште старо сасвим порушено, као и сама црквица. Ова црквица би наново подигнута 1897-98.

Балићи, дошли у 9в из Црне Горе, а припадају племену Дапковић. Преселили се у Влашку, а славе Митров-дан.

Круте, припадају племену Љубишину, а и држе се много са тим племеном. Славе Митров-дан.

Митровићи, дошли из Митровице у 8 веку, а славе Митров-дан. Ово је засебно племе.

Грацун, засебно племе, а дошли у 8в из Старе Србије. Славе Никољ-дан.

Клапавица, припадају племенима Бечићима, а славе Никољ-дан.

У Ђенашима станују:

Балићи, који су дошли у 9в из Црне Горе, а славе св. Димитрија. Припадају премену Дапковић.

Анђуси, дошли у 8в из Митровице, а припадају племену Митровићима. Славе св. Димитрију.

У Пржну станују:

Митровићи, који се доселили из Старе Србије (Митровица) у 8в. Ово је засебно преме, а славе св. Димитрију.

Кажанегри, припадају племену Дапковићима, а дошли у 8в из Брда (Црна Гора). Славе Никољ-дан.

Дивановићи, припадају племену Митровићима, а славе св. Стевана Дечанског.

Новаковићи, старосједиоци, а славе Митров-дан.

Франовићи, славе Митров-дан, а припадају Љубишину племену.

У Подличку станују:

Митровићи, који славе Митров-дан, а дошли у 8в из Митровице; и

Кажанегра, који славе св. Николу, дошли из Брда, а припадају племену Дапковић.

У св. Стефану станују:

Митровићи, славе Митров-дан, а у 8в дошли из Митровице.

Кентера, припадају племену Дапковићима, а славе Митров-дан.

Љубише, из Љубишнице у 11в, славе Митров-дан.

Ђурашевићи, дошли у 8в из Митровице, а припадају племену Митровићима. Славе Митров-дан.

Рађеновићи, у 8в из Митровице, славе Митров-дан. Припадају племену Митровићима.

Дапковићи, засебно племе, дошло у 8в из Пипера, славе Митров-дан.

Кажанегре, из Брда (Црна Гора) у 9в. Славе Никољ-дан, а припадају племену Дапковићима.

Живковићи, припадају премену Режевићима, а славе св. Стефана. Ова сва села славе Никољ-дан, храм манастирски. У Прасквици свако племе има свој гроб.

Boka (Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>