Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda, 3 Turizam » NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

Sveti Stefan u brdima

 

Iako imamo  bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pivnice, prastaro naselje, nude odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja poznatih vina

 

Piše: Branislav Gulan

 

Kad su osamdesetih godina 19. veka francuski vinogradi stradali od filoksere, a potomcima Gala zapretila prinudna vinska prohibicija, Francuzi su dolazili u Negotinsku krajinu po kalemove vinove loze i vino plaćajući čabar (jedan čabar 50 litara) suvim zlatom – ”napoleonima”. Tada su u Rajačkim pivnicama, Rogljevu, Rajcu, Smedovcu i ostalim selima tog kraja podignuta naselja u čast i slavu vina. Ali, nisu samo Francuzi dolazili u ovaj kraj Srbije, već su i vinogradari iz Negotinske krajine učili ovaj težak posao, koji iziskuje posvećenost i veliku ljubav – u Monpeljeu u Francuskoj, odakle su doneli mnoga znanja i usavršili veštinu pravljenja ovog pića za bogove. Vino isceđeno od grožđa koje je raslo u vinogradima ogrejanim suncem i do 265 dana u godini, čuva se u vinskom selu takozvanim pivnicama, odnosno ”pimnicama” kako ih meštani zovu. Toliko sunčanih dana u bivšoj Jugoslaviji imao je samo Hvar. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom.

U selu se radi i konači, a u vinskom naselju, koje u svojoj okamenjenoj lepoti podseća na Sveti Stefan, ali u brdima, čuvaju se bačve skrivene zidovima debelim i do 80 santimetara, na temperaturi, koja je i po letnjoj pripeci i po zimskom mrazu uvek 12 do 16 stepeni Celzijusovih. Iz Rajačkih i Rogljevskih ”pimnica” puca pogled na seoska domaćinstva i vinograde u nizini, sve tamo do granice sa Bugarskom, gde je carinski prelaz Mokranje – Vidin.

Svetska retkost

Kompleks Rajačkih pivnica ili kao to u samom mestu i oklini kažu pimnica je svetska retkost  koja zaslužuje da se nađe pod zaštitom UNESKO-a. U njemu ima čak 270 vinarskih podruma, specifičnih zdanja sa posebnom atmosferom koju najviše cene ljubitelji dobre kapljice…  Kada se ulazi, penjući se iz sela Rajac u blizini Negotina u ovaj zaselak, stiče se utisak koji izaziva i htenja nekih od fantomskih gradova izgrađenih za potrebe snimanja filmova. U ovom kompleksu niko ne stanuje, ali iza gotovo jednoobraznih zdanja vinskih podruma nije praznina kao iza kulisa već bačve sa poznatim rajačkim vinima. Nigde na Balkanu na postoje specijalno građeni objekti van sela čija je isključiva namena proizvodnja i čuvanje vina, a u blizini vinograda, kao u Negotinskoj krajini. Te pivnice su nastajale od polovine 18-tog do tridesetih godina prošlog veka. Kuće su ušorene i povezane ulicama, sokacima i trgovima. Podrumi su delimično i ukopani u zemlju, a na spratu su prostorije za boravak samo u doba berbe ili negovanja vina. Ovde se uzgajaju i autohtone sorte grožđa od kojih se dobijaju vina specijalnog bukea. To je ”začinak”. ”četereška”, ”bagrina” i crna ”tamjanika”. Ono što sigurno ovde nećete naći je pivo. Zato zabunu i izaziva i naziv – Rajačke pivnice. Jedno od logičnijih objašnjenja koje smo dobili je da se ovaj kompleks zapravo zvao pinice ili pijnice, po tome što se ovde dosta pije vino. Ali, da li je greškom ili namerom, neko je to u katastru svojevremeno pokrstio u pivnice. Sve je nastalo kako ističe prof. dr Boža Mihajlović, (čovek iz ovog kraja i vlasnik jedne od ”pimnica”) još 1713. godine kada je ovde zavladala Austrougarska. Inače, Mihajlovič je rodom iz Rajačkih pivnica. Sela u koem ima kuću i ukoej se vratio ponovoda živi kada je nedavno otišao u penziju. Do tada ovim krajem harali su Turci, a narod nije poštovao zakon po kome nijedno zdanje ne sme biti veće od ”turske čalme”, otomanske građevine, pa je 1710. godine veliki broj starih vinskih podruma spaljen u znak odmazde. Vinice, što je bio pravi naziv za ove građevine, počele su da se obnavljaju i pri građenju je korišćen kamen peščar, ali i takozvana čobna – smešano blato i slama na drvenoj osnovi. Zbog takve gradnje u ovim vinicama temperatura varira tokom godine samo za oko pet stepeni, što pogoduje čuvanju vina. Od 270 vinskih podruma, po rečima Mihajlovića, rođenog Rajčanina, koji i sam ovde ima svoju vinicu, očuvano je više od 200. Ovde turisti još uvek ne dolaze, organizovano, ali kada počne obnova vinica za njihov dolazak neizbežan dodatak pri obnovi svih zdanja trebalo bi da budu i ”jazluci” (terase) sa kojih pogled puca na dolinu Timoka. Kao kontrast istinskim prirodnim lepotama ovog kraja deluje baš taj pogled, jer obale Timoka još trpe posledice ekološke katastrofe od pre blizu tri decenije kada se u Borsku reku, a zatim u Timok, izlio sadržaj flotacije borskih rudnika.  I sada posle toliko godina uz obale Timoka nikakvo bilje ne niče.

Vino leči srce

Ali, kada probate vina iz ovih podruma zaboravite na ovu davnu nesreću. Belo vino koje je proizvodio pok. Mile Stanković zvani Pečurka, zove ”rajski belo”, mada zna da se ono proizvodi od sorte belog grožđa koja preovlađuje na obalama Rtanje i ove se rajnski rizling. On je autoru ovih redova pričao da u selu Rajac, gotovo i nema onih koji umiru od srčanih oboljenja i pate od bolesti krvnih sudova. Sad u selu svi teže nejga da naslede po onome što je radio. Er, pomgoao je opstanku sela, izgradnji vodovoda… Zaq žitova je stalno bio predsednikm mesne zajednice. Vino kao što je imao Pečruka, je dokaz, vele, da vino blagotvorno utiče na zdravlje. Doduše, nismo ih pitali da li ima onih koji imaju problema sa jetrom, jer to je pitanje mere u pijenju, a ne da li je vino zdravo ili ne. Cele porodice iz više generacija ovde žive sa vinom i od vina. To ističe i Gradimir Stanković – Grade koji ima podrum u Rogljevu. On u svom podrumu godišnje preradi 70 tona grožđa, od čega najveći deo ubira sa svojih plantaža. Na obližnjim brdima oblivenim suncem poseduje tri hektara špalirskog zasada vinograda sa sortama grožđa za proizvodnju vrhunskih vina: kaberne, sovinjona, crni burgundac, game, šardone, rajnski i italijanski rizling… Pored proizvodnje grožđa  i vina poseduje voćnjake i proizvodi rakije dunjevaču, šljivovicu, travaricu i komovicu. U domaćinstvu  Gradimira Stankovića su četiri generacije, od najmlađih ćerki do najstarijeg dede sa 86 godina. Mi živimo od vina, sa vinom i za vino, kaže Grade. Cilj nam je da u narednom periodu uz održavanje postojećih zasada modernizujemo podrume i angažujemo se na razvoju vinskog turizma.

Ovo vinogorje nalazi se na istoj geografskoj širini kao i Bretanja u Francuskoj. Ali, sada se ovde mogu videti i zapušteni vinogradi. Jer, po rečima nekadašnjeg direktora ”Srbijavina” Radeta Jovanovića, u Srbiji je nekada bilo 100.000 hektara vinograda, dok se oni danas nalaze samo na 38.000 hektara. Iako statistika daje podatak da ih ima čak na 70.000 hektara. U 2004.  godini  sa tih  srpskih vinograda dobijeno je oko 300.000 tona grožđa. Od toga je oko 140.000 tona tržni višak

Međutim,  2005. godina nije pogodovala grožđu i vinogradima. Prema statističklim podacima mi u zemlji imamo 338.110.000 čokota i rod po jednom čokotu u ovoj godini se procenjuje na 0,9 kilograma. Tako je početkom septembra 2005. godini statistika iznela pdoatak da će ove godine rod grožđa biti 289.456 tona. ali, kasniej su došle kiše i taj rod je sigurno još smanjen. I još jedna locena ovogodišnje berbe grožđa: rod je manji za 30 odsto u odnosu na 2004. godini u za 25 odsto u odnosu na desetogodišnji prosek.

”Nije dobro što smo i pored izvanrednih uslova, sve manje zemlja vina i vinograda, a sve više uvozimo vino. Jer, već tri decenije kod nas traje lagano satiranje vinograda i opadanje potrošnje vina. Sa svega sedam do osam litara popijenog vina godišnje po stanovniku, odnosno dvadesetak, ako se uzmu u obzir i žestoka pića nastala od vina i grožđa, spadamo u red zemalja s veoma niskom potrošnjom. Izgubili smo trku s jeftinim rakijama i pivom. Jer, vino se pije ”viljuškom”. Sa opadanjem životnog standarda i kupovinom moći potrošača i plasman vina zakonomerno opada. Treba reći da više od 85 odsto vinograda nalazi se u rukama seljaka. Danas selo i seljak nisu zainteresovani za taj skup, težak i znalački posao. Za podizanje hektara vinograda potrebno je 15.000 evra, ali ono što je predviđeno agrarnim budžetom samo je ipak ”kap vode u moru” ukupnih troškova. Čak i kada se sve savlada, pa još i dobro rodi, dođe niska otkupna cena i višemesečno pa i godišnje zakašnjenje u plaćanju. Eto, cena grožđa je već nekoliko godina nepromenjena. Ove godine se seljaku plaća između 11 i 17 dinara po kilogramu, a tako je bilo i prethodnih godina. Seljak sve pamti i dobro zna da računa”, navodi Jovanović.

I u ovoj delu Srbije sad se mogu videti i zapušteni vinogradi. nebriga države, kažu. Kako tvrdi Boža Mihajlović pod lozom u ovom vinogorju i dalje ima oko 1.000 hektara.  U Negotinskoj krajini nekada su stvorene još dve autohtone sorte grožđa od kojih je, naravno, pravljeno vino. To su crni i beli ”otelo” i ”kerbomet”. Ali ustanovljeno je da se pri vrenju šire od ovog grožđa oslobađa velika količina metil alkohola koji je kao što se zna, veoma štetan po zdravlje. Zbog toga su ove sorte grožđa dospele na crnu listu i zabranjene su pre tridesetak godina. Vinogradi sa ovim grožđem su raskrčeni i ova vina je gotovo nemoguće bilo gde pronaći. Odatle se godišnje može dobiti oko 100 vagona vina. Još se pamte i uspesi ovdašnjih vinara koji su u Londonu 1922. i 1927. godine dobili zlatne medalje za vina autohtonih sorti grožđa. U novijem periodu ”Krajina vino” iz Negotina uspelo je da 1996. godine uđe među 20 najkvalitetnijih proizvođača i dobije sertifikat za izvoz u Englesku svog vina ”game”. Ovo crno vino prošlo je i ove kontrole i do čak 7.000 uzoraka iz celog sveta svrstano je među najbolja. Do Rajačkih pivnica stiže se iz Negotina uskim putem koji na četiri mesta preseca prugu, a zatim kroz samo selo Rajac sve do vrha brda. Ovde telefona nema. Ima samo struje, vode, vina i duše. Seljačke napaćene duše, kako kažu vinari. Ali u ovim vinskim selima vije se i duh Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinogradara. Današnju žitelji sela ističu da je najberićetniji period bio ona između dva rata. Država je garantovala otkup po stimulativnim cenama. Ovde je tada živelo 1.800 ljudi, danas ih samo tri stotine.

U Srbiji se ponovo danas govori o otvaranju vinskih puteva. Oni bi značajno doprineli podizanju kvaliteta vina i odrazili bi se povoljno na standard proizvođača kao svih onih koji bi bili uključeni u ovu akciju. Ti vinski putevi bi omogućili kreativno i brzo oživljavanje i oplemenjivanje turističke ponude Srbije s obzirom na to da je već sada, desetak vinogradarskih regiona, moguće uz malo dorade i edukacije, uspostaviti ovakve vidove turizma. Mnoga vinogradarska područja sama organizuju, za vreme berbe, neke male svečanosti kao što su ”Pudarski dani” u Irigu, ”Vršačka berba”, ”Župska berba”, pa na dane vina u gradu grožđa i gvožđa – Smederevu, na dane obeležavanja berbe na Paliću gde se na pesku loza gaji gotovo 2000. godina, a aromatizovano vino se nekada proizvodilo u manastiru –Vrdnik, a podno Oplenca se nalazi kraljev podrum gde se nekada takođe proizvodilo kvalitetno vino, a u Sremskim Karlovcima dobar glas imaju vina proizvedena od suvog grožđa – suška, od koga se pravio čuveni karlovački ausbruh – samotok. To vino i danas možete nabaviti u Sremskim Karlovcima. Autentično vino ovog kraja je “Bermet”, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, a prema nekim podacima “Bermet” se nalazio na vinskoj karti ”Titanika”. To ide u prilog činjenici da bi jedna da bi jedna dobro organizovana akcija, koja bi bila trajna, sigurno imala uspeha i svima donosila kako zadovoljstvo tako i prihod. Uostalom ako bi radili po ugledu na svet, ali i bivše članice SFRJ (Hrvatsku i Sloveniju) vinski putevi bi nas veoma brzo uveli u Evropu.

Samo šansa

U Srbiji je 1971. godine bilo 114.000 hektara pod vinogradima, 1998. godine te površine su smanjene na 81.000 hektara, a godinu danas kasnije na 75.000 hektara. Poznavaoci priliak sitiču da u Srbiji danas ima tek oko 22.150 hektara vinograda!  Protekle decenije prosečan godišnji rod groždja u Srbiji bio je 350.000 tona, od njegove prerade godišnje se proizvede oko 1,5 miliona hektolitara vina. Da smo u Srbiji protekloh decenija uništili vinogorje, najbolji doka je da je recimo daleke 1955. godien na ovom području Sriblo bilo 135.000 hektara vinograda.

Vinogradari na putu povratka i tržišnog poslovanja sad traže da ih država zaštiti od nekontrolisango uvoza lošeg vina, dodaje Dragan Milenković, mladi proizvodjač iz Rajaqčkih pimnica. Jer, kada je  ostao bez posla u gradu, vratio se u selu i posvetio vinogradsrstvu i proizvodnjii vina. Sad godišnej proizvede oko 4.000 litara ovog vina, koje ima kupce na prostoprima eks Jugoslavije. Kvalitet je pronašao kupce i način otpreme vinaq. Ja i moja porodica od toga sad živimo, kaže Milenković.

U Srbiji danas ima oko 80.000 proizvodjača groždja i 2117 vinara sa deset vinskih puteva. U sistemu vina sa oznakom geografskog porekla postoji 66 pšroizvodjača sa 203 vina. Usled velike raznolikosti i stepenu realizacije proizvodnje svi proizvodjači groždja podeljeni su u nekoliko grupa, počevši od proizvodjača groždja koji nemaju mogućnost prerade, pa do velikih sistema, odnosno najvećih proizvodjača.

Od ukupnih površina pod vinogradim koj su 22.150 hektara, 4.667,25 hektara je pod stonim sortama, a 17.482 hektara pod vinskim sortama.  Prema Sporazumu i stabiliazc iji i pridruživanju, Republika Srbija ima devet definisanih vinogradarskih rejona i 66 definisanih vinogorja čiji se nazivi mogu koristiti za označavanje vina sa geografskim poreklom. Rukovodilac  Grupe za vinogradarstvo i vinaqrstvo u Ministarstvu poljoprivrede Daqrko Jqkšić kaže da je Srbija na planu zakonske regulqtive vezane zaq oblaqst vinarstva u poslednje tri godine uradilaq dostq,  da predstovji mnogo posla u uskladjivanju domaćeg zakonodavstva sa regulativama EU. Cela Srbiej je podeljena naq tri vinograqdaqrske regije, a uveden je i sistem markica,  koji će značajno doprineti poećaqnju poverenja proizvodjalaq vuina u sistem’’, navodi Jakšić.

Na kraju 2014. godine u Srbiji je ubrano samo 122.483 toen gro\dja, dok je protekle decenije prosek bio 350.000 tona godi[nje. U 2013. godinbi vrednsot iyveyengo vina iy Srbiej bila je 17,15 miliona dolar\za, dok je uvoy iynosio 36,9 miliona dolara. Tokom prvih deset meseci 2014. godine vrednsto izvezenogt vina bilaq je 13,6 miliona dolara, dok je uvoz za isti period ostvaren od vrednosti od 22,28 miliona dolara.

Primera radi, u20e svakim danom sve više ovde.staro groblje koja ima oko 1.200 spoemnika izgrad 2004. godini bilo je izvezeno vina za osam miliona dolara, a nekada je to bilo i više od 30 miliona dolara. Nekada se izvozilo u tridesetak zemalja sveta, a sada su jedina strana tržišta našim vinogradarima bosansko-hercegovačko i rusko. U 2003. godini je iz Makedonije uvezeno vino u rinfuzi za 15 miliona dolara čime je stvoren veliki devizni debalans na štetu domaćih vinogradara. Procene su da sad u zemlji ima oko 20.000 hektara, a  od toga u Vojvodini je oko 7.000 hektara. Stručnjaci tvrde da mi imamo mnogo bolje uslove za proizvodnju vina od Francuske, gde je zemljište loše, a ni klima ne odgovara vinovoj lozi kao ovde. Italijani i Francuzi se čude i ne veruju da je u našem grožđu oko 22 do 24 odsto šećera, jer je u njihovom jedva 17 odsto.

Pre nekoliko godina voz vina iz Makedonije po 18 dinara za litar ugrozio je domaću proizvodnju koja stoji ne prodata. Primera radi proizvođači iz Erdevika su ”Navipu” nudili vino boljeg kvaliteta, skoro za džabe, i nisu hteli da ga uzmu, jer su ga uvozili iz Makedonije. Na severu Bačke uvozi se grožđe iz Mađarske. Inače, vina ima na hiljade, a samo u Srbiji oko 700 vrsta. Danas se u Srbiji obnavljaju vinogradi, donosi novi propisi… Ima ih oko 20.000 hektara, ali tek polovina pčovršina su kvalitetna vina.

I na kraju: vinski grad ćete uzalud tražiti na geografskim kartama., ali ćete veoam lako da gaq nbdjete ako u potrazi za dobrom kapljicom krenete u Negotinsku krajinu: na platou brdaq iznd sela Rajčani su još krajem XVIII veka počeli da podižu podrume za vino koji su kasnije dobili zajednički naziv pimnica ili pivnica (iako sa pivom nemqaju nikakve veze).  Nekada su u istočnoj Srbijio bilaq mnoga sličnaq vinska naqselja, ali su sada ostalq samo ona iznad sela koje je na levoj oblai iznad Timoka: u ovim svojevrsnim kamenim tvrdjavaqma naqjlepše je u vreme berbe. Jer, mrtvq vinski gradada všarski oživi i niz njegove ulice se širi aroma starog inovog vinaq kai neizbežnog roštilja. Sve do pre dve deceneije bilo je mnogo Rajčana koji su i po dva puta dnevno pešice išli u pimnice: pred ručak i večeru ,,skoknuli’’ bi za litru – dve,a ovo su činili zbog toga da bi uživali u ,,izvornom mleku i melemu’’.

O rajaqčkom vinu beležimo i reči Rajčanina, dr Petra Paunovića, nekqdqšnjeg direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu u Zaječaru. Krajinsko selo Rajac je selo od dva sela i dva života. U jednom selu koej se nalazi u dolini Timoka, kao lastavičije gnezdo zalepljeno uz breg, žive vinograqdaqri,a u drugom na brežuljku iznad prvog naqlaqzi se vinsko selo – Rajačke pivnice. U tom vinskom seli, u zkamenim zdanjima,u tišini daleko od ljudi, živi i dozreva vino! To je grad u kome stanuje vino!

Antrfilei

Proizvodnja i kapaciteti

Danas se u svetu godišnje proizvodi 27,5 miliona tona vina. Najveći proizvođači su Francuska, Italija, Španija, SAD, Portugal… Godišnja potrošnja vina u Francuskoj je 60, Italiji 50, Nemačkoj 22,5,  SAD 12 litara po osobi. Nove vinske sile su Novi Zeland, Australija i Čile.

U centralnom području Srbije, postoje kapaciteti za preradu vina od 300.000 tona, u Vojvodini 72.000 tona, a na Kosovu i Metohiji 80.000 tona. Crna Gora sa svojim podrumski m kapacitetima zadovoljava potrebe, a locirani su mahom u primorskom delu zemlje, kombinatu u Podgorici i kod privatnih proizvođača. Pored toga u Srbiji postoje i komercijalni podrumi  koji mogu da prerade 118.000 tona vina i drugih proizvoda od grožđa. Najveće plantaže u Srbiji su u Vršcu sa 1.700 hektara, višegodišnji bivši direktor ”Vršačkih vinograda” Dragan Stupar. Naši podrumi su kapaciteta 3.400 vagona, odnosno 34 miliona litara i to je jedan od najvećih kapaciteta na jednom mestu u Jugoistočnoj Evropi. Za sada se izvozi samo 10 odsto proizvodnje, pa je prodor na evropsko tržište mora biti prioritet ove firme. U Vršačkim vinogradima u ovoj godini rod je manji za 40 do 50 odsto u odnosu na 2004. godinu.

Beogradski ”Navip” i kruševački ”Rubin” imaju po 700 do 800 hektara, dok ”Plantaže 13. juli” u Crnoj Gori u jednom kompleksu od blizu 2.000 hektara. Od nekadašnjeg izvoznika, mi smo postali uvoznici vina.

”Naš cilj je da i vina postane srpski izvozni proizvod. Iz bivše države godišnje se izvozilo 1,3 do 1,4 miliona hektolitara vina. to je bilo 20 odsto ukupne domaće proizvodnje. Proizvodnja u SCG danas čini jedan odsto svetske proizvodnje vina, a potencijali su mnogo veći. U prošloj godini deficit sa svetom je bio 10 miliona dolara, a za prva tri meseca ove godine 1,5 miliona dolara. Ekonomisti ističu da bi od izvoza vina mogli godišnje da prihodujemo 80 do 100 miliona dolara. Ali, to je za sada samo – san”, kaže Mihajlović..

Seoski turizam

Rajačkih pimmnice kamenog su sela sa oko 270 kuća, u kojima se proizvodi vino dobijeno od kvalitetnog groždja sa oko 70 hektara. U njemu ljudi ne žive, samo dolaze da proizvdoe vino,da u selu prime goste, da se vino proba i proda. Medjutim, i to selo kao i svih drugih 4.600 u Srbiji, kao da nestaje. Jer, na svakoj drugoj ili trećoj kući je umrlica. Stari odlaze, a mladi su otišli i iz sela pa nema kod dalje da radi.  Tek poneki koji osta<je bez posla vraća se i ovde pronalzi novu egzistenciju. Cena kamene kuće je oko 8.000 evra… Ali, ni kupaca nema.

U selu Rajačkim pivnicamaq poče je d se razvija turizam Zoran Milenović sa suprugom Eminom, posle dve decenije rada u novinarstvu u Zaqječaru naqpsutio je taj posao, vratio se u kuću svojih deova  koaqj je danas vila Muilenović. U kući je otvoruio nekoliko partmanqa, prima goste, vodi ih u selo da vide kako se to nekad i dnas proizvodilo vino, pokazuj im lepote istočne Srbije. Sa ponosom ističe da je tu sd našao svoj novi život. ,,Zbog izuzetnog kvaliteta – rajačkom vinu pripisuje se čudotvorna moć i lekovito svojstvo. Na brdu iznad sela gde su i pimnice, smeštena je jedinstveno staro groblje koja ima oko 1.200 spoemnika izgradjenih od peščanog kamena. Sve je zanimljvio i za turiste kojih je svakim danom sve više ovde.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>