Home » 2 Crna Gora, Sela » Risan (Kotor)

Risan (Kotor)

Рисан (Котор)

У најсјевернијем дијелу бокешког залијева лежи Рисан испод одсјека којим се у Рисански Залив спуштају леденичка и кривошијска брда.

Куће су му покрај мора и на равном и узбрдастом простору, који се протеже од прилике у дућину 2, а у ширину 1км. Оне се бијеле међу лимуновима, наранчама, маслинама, ловорикама, трешњама, јабукама, мурвама, крушкама и др. стаблима…

Ваздух у Рисну је здрав, горски и приморски. Поднебље је доста оштрије него ли у опћини херцегновској, јер дува много бура, која је у Боки позната под именом „Рисанка“. Дува и југ и западњак, па и источњак. Снијег врло мало пада и тако исто се одржи. Хладно је кад дува сјевер.

У Рисну је земља радна, а то су вртови (56), виногради (0,97) и оранице (32). Та је земља око вароши, десетак часака удаљена. Пашњака (635) и шума (108) такођер има прилично. Налазе се према Перасту, Морињу у Леденицама.

Рисан се дијели на саму варош, и у близини њој манастир Бања и болница (Љубатовића задужбина) – од вароши четврт сата удаљено. Варошке су куће поредане дуж десне и лијеве стране Габеле, која је улица, а тако исто и покрај пута и мора, према цркви св. Петра и Павла. На дну Габеле при мору је омален трг – и ту је пристаниште парним лађама – а с лијеве је морски мост, гдје пристају једрењаче. Код пристаништа је лијепа ново-ограђена зграда Српске Читаонице…

Рисан данас броји 235 дом., а душа 1470.

О поријеклу данашњег становништва стари поуздани људи причају:

Милутиновићи (2к), дошли из Пиве има 90г, славе Јовањ-дан.

Суботићи (11) с Леденица има 80г, славе Илин-дан.

Чучковићи (6), с Бајкових Крушевица 1698, славе св. Николу. Из овог су племена 1863, за вријеме устанка у Боци-которској објесили у Котору три Чучковића: Крста Митрова, Митра и Матију.

Ивелићи (1к). Ово је стара властелинска породица, која је из пограничне Херцеговине пребјегла у Рисан у 17в. Славе Јован дан – а иселили се у Трст. Ово је племе припомогло манастир Бању и цркву св. Петра и Павла у Рисну. Многи се доликовали у Русији, а граф Теодор Ивелић знаменита је личност за народне бладе у Боки под Петром I Петровићем (св. Петром.

Јовановићи (9) из Требиња 1654. Славе Јовањ-дан (по Божићу). Илија Јовановић учествовао је 1687 у бици на Каменом против Топал-паше, а Конте Томо Јовановић, конте Дука и конте Вуко Јовановић били су око 1700г поглавице досељеника херцеговачких, а Млечић из због јунаштва удијелио мјесечну плату од 4 дуката. – Год. 1869 аустријска војска затвори сердара и начелника тада рисанског – Јова Јовановића, који је имао нарочиту збирку оружја, год. 1850 и 1860 организовао народну странку. Од те је породице познати научењак и бивши министар Љубомир Јовановић у Србији.

Ковачићи (3к), славе Јовањ-дан, а дошли с Грахова 1660. Знаменит је проф. Ристо Ковачић (ум.1909), који је написао неколико историчних радња.

Кривокапићи (1), дошли из Кобиљ-дола у Црној Гори 1740. Славе Јовањ-дан.

Катурићи (5), из Бањана 1692. Славе Ђурђев-дан. Неки се иселили у Русију, неки у Каменаре, а неки у Задар, камо је умировљени проф. Михаил Котурић, који је знаменит рад својих радња по природним наукама. Из овог је братства Драго Котурић који је припомогао манастир Бању и цркву св. Петра и Пава у Рисну.

Ђурковићи (2к) из Бањана 1692г. Славе св. Стевана Дечанског. Од овог је племена Славо Ђурковић, бивши први адјутант Њ.Кр. В. Николе I. Неки се иселили у Јошицу.

Радовићи (10к), дошли из Бјелопавлића 1692г. Славе Никољ-дан. Својатају се са мостарским Радовићима. Ово је угледно племе, из кога је и бивши рисански начелник Илија Радовић.

Ћуковићи (4к) 1692 из Драчева у Попову. Неки се иселили у Баошиће, а славе Томин-дан.

Огњеновићи (3к) из Бањана. Славе Никољ-дан, а неки се иселили у Котор.

Филотићи (2), 1652 с Граова, славе св. Арх. Стевана.

Видовићи (4к), 1694г с Граова, славе Јовањ-дан; неки се у Кумбор иселили.

Стијеповићи (1), из Бањана 1692г. Славе св. Арх. Михаила.

Бјеладиновићи (5) дошли испод Голије у почетку 17в. Они су од племена Филипа Вишњића. Митар је учествовао у битци код Херцегновога 1687. Ово је знаменита властелинска рисанска породица, која је дала Рисну доста капелана и начелника. Неки се иселили у Котор, а неки у Херцегнови, одакле у Дубровник, камо из зову Ђаја. Славе Ђурђевдан.

Поповићи, дошли 1672 из Стијене Пиперске. Славе Никољ-дан. Од њих је огранак Пипери (2к), који се иселили у Котор, односно у Куте, а славе исто Никољ-дан.

Ждраљевићи (1к) из Корјенића 1692. Славе Ђурђев-дан.

Колумбарићи (2к), из Херцеговине у 17в. Славе св. Арх. Михаила, римокатолици.

Брајићи (2к) из Херцеговине (Требиња) 1676. Римокатолици, немају крсног имена.

Ћатовићи (15к) из Требиња, од крви 1640г. Славе Јовањ-дан (6к). Из овог је братства и данашњи начелник рисански Мило Ћатовић. Неки се иселили у Морињ.

Мрђићи (5к) из Чичева 1670. Славе св. Евстатију. Од њих су Троповићи у Кутима, и Мршић у Кртолима.

Ћеловићи (4к) у 14в из Требиња. Славе Јовањ-дан (по Божићу). Многи се сердари Ћеловићи пјевају у народним пјесмама. Један се иселио у Каменаре.

Лазовићи (2к), с Леденица има 100г. Славе Ђурђев-дан.

Дробњаковићи (2к) из Дробњака (Црна Гора) 1692. Славе Ђурђев-дан.

Илићи (3к) из Старе Србије 1640. Славе Ђурђев-дан.

Аврамовић (1) из Велинића (Горњи Ораховац) има 90г. Слави св. Арх. Михаила.

Митровићи (2к), из Требиња (1692), славе Зачеће св. Јована.

Гркавац (2к) из Требиња 1692. Слави св. Арх. Стефана. Неки се иселили у Дубровник.

Ковачевић (1к), с Граова 1750. Слави Ђурђев-дан.

Драгићевићи (4к) из Попова 1692г. Славе Никољ-дан.

Папреница (4к), из Корјенића 1692. Славе Ђурђев-дам- И земљишнику млетачком зову се и Папорнице.

Шпаровићи (4к) прозвали се по неком Шпару, а припадају братству Мршићима, које је дошло из Чичева. Славе св. Евстатију.

Миџор из Будве 1890, слави св. Кузму и Дамјана.

Још има несталних чиновничких и војничких породица, које сувишно да и спомињем.

Било још братство Врчевићи, из ког је Вук Вит. Врчевић, скупљач српског народног блага. Његово потомство иселило се у Дубровник, одатле у Никшић, пак на Цетиње, а у Рисан у 17в из Требиња дошли.

Тако и чувено братство Властелиновићи, које се истрачало. Пошљедњи огранак је једна одива, удата за проту которског Јована Бућина.

Тако и братство Кајтазовићи и Милосавићи, која се оба истрачила.

Било још братство Љубатовићи, а неки их називали и Љубановићи, старином су из Требињског кадилука, гдје се називали и Кресојевићи. – У 17в (1692) с крви су пребјегли у Рисан и настанили се на земљиште „Бековину“. Год. 1824 с крви су почели продавати и своје имање у Рисну, а касније сасвим Рисан оставили и настанили се у Русији, од којих је особитог помена приједак Димитрије Љубатовић, син суђе Ђуре Љубатовића и мајке Кате, рођ. Ђурковић. Родио се у Рисну, а умро у Москви 9 маја 1871. Својом опоруком 15 новембра 1870 оставио је своју богату имовину да се има: „Употребити у грађевину једне православне цркве, посвећене св. Димитрију, у граду Рисну у Далмацији, уз коју цркву мораће се подигнути једна болница са убоживштем за 20 остарјелих, од којих 10 мушког, а 10 женског пола свију вјероисповиједи града Рисна“. Ово је све ограђено на брежуљку „Ртац“, између манастира Бање и града Рисна. Црква пак св. Димитрија освећена је 25 новембра 1907. Неприкосновена главница горње задужбине износи 190.000 кр., а око 70.000 круна утрошено је сувише за радњу.

Слава је Петров-дан; а као што се из горњег разабрати могло, ово мјесто нема старе властеле, већ је ускочко мјесто, све досељеници махом из Старе Херцеговине, а неким дијелом и из Црне Горе.

 

Tags: ,

Jedan komentar na Risan (Kotor)

  1. Ksenija Djurković

    Ovo što je u tekstu napisano ,,Ђурковићи (2к) из Бањана 1692г. Славе св. Стевана Дечанског. Од овог је племена Славо Ђурковић, бивши први адјутант Њ.Кр. В. Николе I. Неки се иселили у Јошицу.” nije tačno. Ja sam praunuka Slava Đurkovića i mi nismo iz Banjana,to su drugi Đurkovići i nemaju veze sa nama,a slavimo sv. Luku.U Jošicama je samo bila kuća Slavova,a on je rođeni Rišnjanin i tu mu je rodna kuća gdje mu je živio otac Jovo i brat Andro Đurković, takođe poznati pomorci.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>