Home » 0 Predrag Neagić, Dijaspora » Uticaj doznaka na privredni rast, drugi deo

Uticaj doznaka na privredni rast, drugi deo

2.1. Кретање и динамика прилива дознака у свету

Последњих година присутна су интензивна залагања да трошкови слања дознака путем формалних трансакција буду што нижи. Према подацима Светске банке, трошкови који настају приликом слања 200 долара у земље ниског и средњег нивоа дохотка износи 7,1% у првом кварталу 2018. године.[1] У поређењу са 2011. годином нижи су за око два процентна поена што је велики помак.

Веома је важно да ови трошкови буду што мање оптерећење за пошиљаоце дознака и да се мотивишу да користе званичне трансакционе канале новца. На тај начин би и статистички обухват био знатно прецизнији а подаци квалитетнији. Имајући у виду да смањење трансакционих трошкова доводи и до већег коришћења формалних канала за трансфер новца, званичан укупан износ дозначених средстава био би исказан на знатно већем нивоу него што је тренутно.

Мотиви миграционих кретања могу се посматрати са макро и микроекономског становишта. Из макроекономског угла, узрок спољних миграција је разлика у понуди и тражњи радне снаге између земаља док на страни микроекономских мотива као подстицај преовладавају социоекономска обележја појединца. Графикон 2.1. приказује земље са највећим бројем миграната. С обзиром на број становника и очекивано је да у самом врху буду државе као што су Индија, Мексико, Кина што се не би могло рећи и за Украјину која са не тако великом популацијом бележи значајан одлив.

Графикон 2.1. Земље са највећим бројем миграната у 2017. години, у милионима

Извор: World Bank Group, april 2018., Migration and development brief  29, pp. 11

Ако би се посматрало процентуално учешће исељеника у односу на укупан број становника онда је редослед водећих земаља обрнуто пропорционалан њиховој популацији. На Графикону 2.2. види се да највећи проценат миграната бележе земље са веома малим бројем становника. За острвске земље попут Самое и Зеленортских Острва није изненађујуће велико учешће што се не би могло рећи и за Босну и Херцеговину која са око 3,5 милиона становника има значајан удео исељеног становништва.

Графикон 2.2. Земље са највећим бројем миграната у 2017. години, у процентима од становништва

Извор: World Bank Group, april 2018., Migration and development brief  29, pp. 11

Дознаке као екстерни извор финансирања настају као последица миграционих кретања независно од тога да ли је реч о циркуларним или трајним миграцијама. С обзиром на величину и учесталост миграција и дознаке по својој вредности бележе значајно увећане износе. Имајући у виду чињеницу да су земље ниског и средњег нивоа дохотка претежно најзаступљеније матичне земље исељеника, онда се може закључити да су оне уједно и највећи корисници дозначених средстава. Трансферисана средства у ове земље за поједина домаћинства су од изузетне важности јер доводе до повећања дохотка и потрошње, побољшања животног стандарда и благостања, док у одређеним земљама ниског нивоа дохотка дознаке имају значајну улогу и у сузбијању ефеката сиромаштва.

Обим прилива дознака из иностранства на светском нивоу у константном је порасту већ деценијама уназад. Баш као и код великог броја земаља у развоју, дознаке су и на глобалном нивоу веће од портфолио инвестиција и званичне државне помоћи где неретко по својој вредности надмашују и ове две збирно исказане позиције.


[1] World Bank Group, april 2018., Migration and development brief  29, pp. 7

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>