Home » 2 Makedonija, Sela » Tromeđa (Kumanovo, Makedonija)

Tromeđa (Kumanovo, Makedonija)

Тромеђа лежи недалеко од Куманова са источне стране. Куће су у долини правца СИ-ЈИ. Околна су насеља: Пројевце, Шупљи Камен, Мл. Нагоричино и Рајкова Кућа. Становници се служе водом са две чесме (Горња и Доња Чесма) и из бунара. На атару даље од села избијају слабији извори Смрдљиво кладенче, Доњи Зебрњак и Циганска кућа.

Око Тромеђе је простран највећим делом на потесима који су обрађени… Тромеђа има 180 стално насељених д (1966г).

На месту данашњег колонистичког села Тромеђе некада је постојало друго насеље. Данашњи становници се домишљају па кажу: „Овде лежало старо Куманово, касније премештено на данашњи положај“. Од старог насеља постоје делови кућних зидова, стари бунари (око 10), остаци гробова и једне ковачнице. Гробље старог насеља налазило се на месту сеоског крста, крај пута Тромеђа – Куманово.

Пред крај турске владавине на атару Тромеђе „нигде ништа није имало; све била кашла (утрина) и бузалак“. То пространо земљиште припадало је беговима који су имали чифлике у околним селима: Пројевцу, Шупљем Камену и Д. Коњару. Највећи део припадао је бегу чији се чифлик налазио у Пројевцу. То је био Али-бег, насељен у Куманову. Он је на атару Тромеђе имао „кашлу“ по којој је пасло 2-3000 овацац. Њу је издавао на пашарину другим сточарима…

Тромеђа је основана уз помоћ државне власти као колонистичко насеље. То је било 1920г када су насељена прва личка домаћинства. Следовао је долазак и других колониста. Тако је до краја 1923г село имало око 40к. Досељавање није престајало ни касније, па је Тромеђа 1926г порасла на 75к. Композиција колонистичких домаћинстава била је следећа: колонисти из Лике имали су око 40к, из Баната и Бачке 10к, из околине Пирота 10к, из Г. Пчиње 6к, из села на планини Козјаку (околина Куманова) 6к и из околине Врања 3к.

У Тромеђи вршиле су се промене и иза 1926г: стално су пристизала нова колонистичка домаћинства, док су породице досељене из Баната (5к) и Бачке (5к) 1927 и 1928г напустиле село. Данашњи становници кажу: „Њима није поднело место“ и зато су се вратили у Војводину. До почетка 1941г Тромеђа је нарасла на 130к. Од тога Личани су имали 50к. Државна власт је колонистима давала бесплатно земљу од 5 до 20ха на једно д, што је зависило од броја кућних чланова. На пример, домаћинство Релића, као најразгранатије, имало је 20ха. Свако д је добијало грађу за подизање куће, на дужи период било је ослобођено плаћања пореза итд.

Куће првих колониста у Тромеђи подигнуте су у два паралелна низа. Изградњом је руководио инж Сима Чакаревић из Скопља. Он је предложио и име села: основано је на тромеђи атара околних старијих насеља – Пројевца, Д. Коњара и Мл. Нагоричина.

По оснивању Тромеђе његово становништво савлађивало је разне тешкоће, док се привикло животу у новој средини. Млађи свет побољевао је од маларије. Поједини делови утрине тешко су преоравани. Личанин Миле Будисављевић „сатро је седам коња“ док је преорао свој део земље. Младен Јовић бузолак разоравао је седам година итд. Колонисти Тромеђе првих година страдали су још од пљачке Арбанаса из кумановских села Сопота, Лојана и др. Они су Младену Јовановићу три пута палили кућу. Ове тешкоће отклонила је државна власт око 1924г када је поделила оружје колонистима. Причињавале су тешкоћу и комите из Бугарске.

17 јуна 1941 (био је четвртак) бугарска окупаторска власт, уз помоћ симпатизера из околних села (поглавито из Мл. Нагоричина), иселила је 45 колонистричких домаћинстава из Тромеђе. Кажу: „Морао је да се исели свако ко је изјавио да је Србин“. Понели су толико ствари колико су могли товарити на једна кола. Рат су провели у Србији – у околини Лесковца, Ниша и Смедерева. У куће тих исељеника Бугари су насељавали друге становнике: највише из села Доњег и Горњег Козјег дола у Г. Пчињи и из козјачких села Дејловца и Ораха. Неки су били протерани из Метохије (5к), јер су тамо живели као предратни колонисти.

Иза ДСР од исељених д из Србије вратило се само 15. Остали (око 30) поново су колонизовани у војвођанским насељима Брестовцу, Црвенки и Сивцу. Међутим, и они што су се вратили у Тромеђу сви нису остали: продали су куће и земљу па отишли у Смедерево и Глогоњ код Панчева (7к).

Због близине Куманова Тромеђа је и иза последњег рата примила доста нових досељеника. Потичу из планинских села у Г. Пчињи, на Козјаку и из околине Кр. Паланке. Насељавање не престаје. Село стално расте по броју кућа и становништва.

Г. 1928 у Тромеђи је саграђена лепа основна школа за 4г школовање. Пре тога као школа служила је приватна кућа. Г. 1965 у школи је било 150 ученика. Настава је одржавана на српском језику. У Тромеђи око 1925г било је 62д и 739с, а 1961г 172д и 1.022с. Од 1925 до 1961г разлика је износила: више 110д и 698с.

Становништво Тромеђе је српско (око 129к) и македонско (око 51к). Иначе оно чини велику мешавину с обзиром на досељенике из различитих крајева. Али у току заједничког живота становништво се постепено изједначава по начину живота, обичајима и др. Изједначавање најбрже је код млађег света.

А) Српски родови. Досељеници од 1920/23г и од 1925/26г:

Стрике (4к) дошли из личког села Плашко.

Свилари (2к) и Ханићи (1к) дошли из личког села Пећана.

Крајиновићи (2к) дошли из личког села Читлука. 1п је у Куманову.

Мандићи (1к), дошли из личког села Јошана.

Ралићи (1к), дошли из личког села Мочила.

Становници поменутих родова познати су под заједничким именом Личани.

Дојчиновићи (3к), Манчићи (1к) и Костићи (1к) дошли су из села Завоја у околини Пирота.

Симоновићи (3к) дошли су из села Вучја такође у околини Пирота.

Становници поменутих родова познати су под заједничким именом Пироћанци.

Ђорђевићи (3к), дошли из Големог Села у Пољаници.

Симићи (2к), дошли из села Лукарца у Врањском Поморављу.

Становници поменутих родова у Тромеђи познати су под именом Врањанци.

Стајићи (5к), Павловићи (3к), Пауновићи (2к) и Козједољани (12к), дошли из села Козјег Дола у Г. Пчињи.

Станојковићи (3к), дошли из села Јабланце такође у Г. Пчињи.

Становници насељени у току ДСР и касније:

Козједолчани (око 80к) дошли из села Доњег и Горњег Козјаг Дола у Г. Пчињи.

Б) Македонски родови:

Досељеници између два светска рата:

Танески (6к), дошли из Сувог Дола близу Страцина.

Јованоски (4к), дошли из Ђермана у Г. Пчињи (део у Македонији).

Тасићи (7к), Величковићи (4к), Младеновски (3к) и Димитријевски (1к) дошли из кумановског Дејловца.

Становници ових родова познати су под именом Козјачани.

Досељеници иза ДСР и после рaта:

Козјачани (око 13к) дошли из села на планини Козјаку.

Паланчани (око 13к) дошли из села у околини Кр. Паланке.

П.С. Тромеђа је имала 1.298 становника у 2002 години, у томе 692 Македонца, 604 Срба и 2 припадника других народа.

 

Kumanovska oblast, Seoska naselja i stanovništvo, dr Jovan Trifunovski, Skoplje 1974

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>