Ugrinovci (Gornji Milanovac)

Положај. – Село лежи у долини реке Брезовице, зване сад Угриновачком Реком. Речна је долина овде доста проширена – Угриновачко Поље, затворено с обе стране као зидовима стрменитим странама од брда. С десне стране
је затворено странама од брда Мотике, Великог Брда, Липета и Обешењака, а с леве странама од Виса, Угриновачког Голупца и Лисина. На странама ових брда и њиховим кратким косама налазе се, као припете, сеоске куће

Извори. – На атару овога села утиче у реку Брезовицу неколико потока, чији се извори одликују јаком и хладном водом. С десне стране утичу: Сјеверовац и Турски Поток, а с леве: Влашки Поток, Радојичића Поток, Дубоки, Немирањ и Јагњило. Још су извори: Вода под Липетом, две чесме под Великим Брдом, Водица у Мотици, Вода под Голупцем, чесма под Лисинама и други мањи, базимени, око којих су прикупљене сеоске куће.

Земља и шуме. – Земља за обрађивање је између кућа, по поменутим брдима изнад кућа и у Угриновачком Пољу. Добре је родности, нарочито она у пољу, која ни мало не заостаје од оне поред Качера.

Шуме има доста око села по странама, као: Мотика, Церова Главица, Липик, с десне стране, Влашки Поток и Зовљак, с леве стране према Брезовици. У овим је шумама скоро подједнако букове и грмове горе. Све су заједнице и служе за испаше.

Тип. – Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се четири засеока, истоимена са поменутим брдима: Мотика, Липет, Голубац и Лисине.

Свега има у селу 80 кућа, од којих су у Мотици 28, у Липету 6, Голупцу 16 и Лисинама 30.

Име. – У народу нема никаквих тумачења о постанку имена села.

Старине. – У Угриновачком Пољу, испод Великог Брда, има место Маџарско Гробље, без икакавих материјалних остатака. Близу овога је место звано Ханиште.

Порекло становништва. – У селу су све досељеници, и то, сем једне фамилије из Босне и једне из Јежевице (округ ужички), све су досељене од Сјенице и Нове Вароши у време Првог Устанка.

У Мотици су:

Јоксимовићи (Ђоковићи, Максимовићи), досељени из Сјенице, славе Ђурђев-дан.

Радојичићи (Радивојевићи), такође од Сјенице, славе Аранђелов-дан.

У Липету су:

Недићи, досељени из Дубља код Сјенице, славе Дмитров-дан.

У Голупцу су:

Дмитровићи (Лучићи, Мићовићи), досељени из Босне пре 120-130 година. Славе Св. Николу.

Николићи (Андрићи), досељени из Сјенице, славе Ђурђев-дан.

У Лисинама су:

Кулизићи, досељени из Јежевице (округ ужички) пре 120 година, славе Мратин-дан.

Сатарићи, досељени из околине Нове Вароши, славе Св. Јована.

Марковићи, из околине Нове Вароши, славе Аранђелов-дан.

Јоловићи, досељени такође из околине Нове Вароши, славе Никољ-дан.

Сеоска заветина је недеља пред Духове.

П.С. Према подацима из пописа Угриновци су имали 1.007 становника 1948 године, а 371 становника 2011 године, када су имали 18 детета до пет година старости, уз просечну старост од 46,5година.

У Угриновцима се налази: http://www.etna.co.rs/vila%20ETNA%20RESTORANI.html#

Jedan komentar

  1. Djordjevici su najveca familija u Ugrinovcima a o njoj nema nikakvih podataka

Оставите одговор на Goran Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *