Home » Robna razmena » Izvozni proizvodi 14: Šljive

Izvozni proizvodi 14: Šljive

Након Велике сеобе, почетком 18. века Срби у новој држави, Хабсбуршкој, нашли су се у веома непријатељском окружењу у коме су Хрвати и Мађари, заједно са католичком црквом, наступали према њима врло агресивно. За Хрвате су били Власи, за Мађаре Расци, за католичку цркву Шизматици, те их је требало поунијатити. И након страдања у сеоби, од куге, од сиромаштва, Срби би брзо нестали на новој територији, променом вере или потпуним физичким истребљењем да није дошло до Ракоцијевог устанка, који је довео до великог истребљења Срба у Мађарској и румунском делу Баната, и у Барањи (процене су 120.000 људи), али су Срби одиграли важну улогу у сламању овог устанка. Аустријске власти су од тада, па до Анексије БиХ користили Србе као ратнике, и као тампон-зону између Мађара и Турака. Колико је Аустрија била угрожена, толико су Срби својим животима заслуживали привилегије, и обратно, у мирним временима.

Из ових разлога не треба да чуде врло негативни описи Срба, код путописаца, мисионара… За њих су Срби били лењи и претерано склони алкохолу. Садили су шљиве у близини кућа и вежбали су руковање оружјем. Обрађивање земље су гледали са презиром, те су се том делатношћу бавиле жене и деца (што се ни 200 година касније није променило: http://www.makroekonomija.org/ekonomska-istorija/ekonomski-polozaj-zene-u-porodicnoj-zadrui/).

Изгледа да је, уколико су овакви описи били тачни, књаз Милош мало „утерао“ дисциплину међу Србе, што батинама, а што принципом „земља је онога ко је обрађује“  (http://www.makroekonomija.org/ekonomska-istorija/naseljavanje-srbije-i-krcenje-suma/) , те је уз свиње, извоз шљива постао најважнији за српску економију све до почетка Првог светског рата. (Видети: http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/robna-razmena-srbije-od-1864-do-1911-godine-i-najvazniji-proizvodi-u-robnoj-razmeni-u-1911-godini/ и/или http://www.makroekonomija.org/ekonomska-istorija/svinje-osnov-srpske-nezavisnosti-i-blagostanja/).

Од тада су приоритети државне политике измењени, било је толико реформи да се промени свест народу, и у томе се много и постигло: Србија је маргинализована као извозник свиња и шљива, којима је у 19. веку себи куповала независност и модернизацију.

У 2014г Србија је била на 11 месту у свету као извозник шљива, а у 2015 години претекла је Турска! Срећом па Турци не гаје свиње, иначе би нас и ту претекли.

Светски увоз шљива повећан је са 568 милиона евра у 2008 на 636 милиона евра у 2014г, а највећи увозници шљива били су: УК, Холандија, Немачка, Русија и Кина.

Највећи извозници шљива у 2014г били су: Шпанија, Чиле, Јужна Африка, САД и Италија.

Укупна количина свежих шљива у светском извозу повећана је са 575 на 628 хиљада тона, док је Србија смањила количину са 23 хиљаде у 2008, на 20,5 хиљада у 2014 и на 17,8 хиљада у 2015г.

Просечна светска цена шљива била је 914 евра по тони у 2014г. Међу већим извозницима, највећу цену су достизали произвођачи у Аустралији 1.912 евра по тони у тој години, а 2.061 евро у 2015г), док су нижу од Србије имали Македонија БЈР (374 евра по тони) и Турска (552 евра по тони).

Највећи део шљива из Србије пласира се у Русију, 9 од 10,9 милиона евра у 2015г, а онда следи низ пуно земаља са вредностима од 328 хиљада евра у Аустрију до 22 хиљаде евра у Казакстан.

Просечна извозна цена из Србије била је 610 евра по тони у 2015г. Највиша цена је постигнута у Русији (758), а најнижа у БиХ (189), Словачкој (230), Црној Гори (253) и Хрватској (288 евра по тони).

И тако, док се у Срба мења свест, да би нам било боље, а нама је све горе и све смо гладнији, убрзано губимо сваки идентитет и мере вредности које су кроз векове и кроз генерације стварани, као услов националног опстанка.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>