Home » Sela » Gradnja, Vranje

Gradnja, Vranje

Положај. – Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни је део с обе стране потока Крушеглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу…

Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не наносе штете, једино што односе и засипају баште и њиве, којих има поред Грађанске Реке.

Воде становници пију већином са кладенаца а зими и са потока и река. Бунара је мало (само 4)…

Од лековитих извора позната је Водица у Парчевинској страни, ту мештани мију очи и ране….

Оралија, паша и шума. – Оралије има око кућа, а и ван кућа на местима, званим… Испаше ово село има мало… Шуме становници у овоме селу имају само местимице по странама долина или где где по косама и зову је као и њиве, које су поред њих. Али забране имају готово сви имућнији људи ван овога села а по атарима села у Клисури или с леве стране Ветернице, где има много шуме.

Тип. – И село Градња је у почетку било збијеног типа. Све су куће биле међу собом у близу поред реке, где је школа и црква; ту је селиште. Трле и колибе становници су имали на местима, где су има сада куће. Из села поред реке почели су се помештати пре 90-100 година. Доле им је било незгодно живети, а горе им је била земља, стока, дрва, а уз то се, веле, били одвикли од села поред реке, а навикли да живе горе „по колибе“. Село се на тај начин обично ширило на све стране, звездасто: сваки се помештао од своје старе куће у правцу ка најближој околини. Тако се и прво село Градња готово у свима правцима звездасто ширило, јер су се становници из првога села помештали ка Мртвој Страни, Лазини, Ланишту, Лајковици и низ реку.

Село Градња је разбијеног типа, подељено у ове мале: Горњу, Шуруменску, Доњу, Васелинску, Лазину или Џелепску и Џангалску Малу.

Неке су мале једна у продужењу друге, неке раздваја каква коса или обично земљиште, где где и по 5-15 мин раздалеко…

Средином прошлога века (1861 г.) у Градњи је било окко 40 кућа. Сада има око 75 и то у: Горњој Мали – око 10 (Јова Терзија, Раљакчинци, Стојко Радин и др.); у Доњој – око 20 (Калуђерци, Грнчарци, Шуруменчани, Шикопарци, Рамчинци, Ћосинци и др.),, у Шуруменској – око 7-8 (Шуруменци, Стојан Тодоровић од поредице Тодороваца), у Веселинској – око 10 (Веселинци, Кеселчићи, Ђоринчићи, Џеласинци), у Џелепској – око 10 (Џелепци), у Џангалској – око 8 (Џангалци, Шагринци, Маринковци).

Име. – Име је селу Градња јамачно по некадашњему граду, који је по предању био близу ушћа Грађанске Реке у Ветерницу. Мале су прозвате по презимену породица, које станују у њима. Џангалска је Мала прозвата по презимену Џангалцима, којо су звати становници те мале, јер су били џангалести, т.ј. високи и крупни. Неке носе топографске називе.

Старине. – С леве стране Грађанске Реке близу њеног ушћа у Ветерницу, „међу реке“, био је, веле, град у раније доба, те је и село Градња по томе добило име. Ту близу, а поред Ветернице, постоје Царинске Луке, где су најбоље њиве овдашњих становника.

С леве стране Крушево-главарске Реке постоји црквиште, где је била раније црква Св. Петке. Прича се, да је ту био и манастир, који је разорен, кад је српско царство пропало. Ту је близу и познат кладенац Св. Петка…

У долини потока Мртве Стране постоји старо селиште, а према њуму је веле, старо гробље села Урманице.

Постоји селиште и у долини Грађанске Реке, с десне стране близу садашње основне школе. Ту су, веле, биле на окупу куће села Градња, одакле су се становници помештали на своја имања. Ту је постојала и кула турска, којој су становници ноћу поткопали темељ, те је пала и више је Турци нису подигли…

Постанак села и порекло становништва. – Када је данашње село Градња засељено, не може се дознати. Има у селу неколико породица, за које, веле, да су „кадимлије“, т.ј. сстаринци, то су: Шикопарци, Џелепци (Џелепчани) и Грнчарци. Њихово се порекло у неколико зна, али не тако поуздано.

Шикопарци (12 кућа) – славе св. Арханђела и св. Николу. У њих спадају: Поп-Васини, Јанковићи, Тувегџици и др. За њих се прича (поп Стоилко из те породице) да су пореклом од Приштине, откуда се доселио деда попа Гмитра из те породице. Уз то веле, да су они први донели у Пољаницу „папр“ (бибер) за који се дотле није знало у Пољаници.

Џелепци или Џелепчани (око 20 кућа) (Џелепин значи трговац. Неки су од њихових предака били трговци – џелепи – због чега су и прозвани Џелепци) – дошли ис села Декутинца после Шикопараца. Данашњи су им потомци осми појас, али се не узимају међу собом. Прича се, да је данашње село Студена било џелепска „к`шла“ – где им је стока боравила.

Доцније је један од њих продао Студену за 60 гроша некоме Турчину из Лесковца. Овај је затим населио у Студени данашњу породицу Ждегловчане, који су дошли из села Ждегловца. Њихова је била и Лазина. Њихов је, веле, прадед имао око 1.400 оваца. Имао је брата Ћор-Николу, кога отера од себе давши му 700 оваца. Од тога Николе води порекло породица Рамчинци (Ћор-Никола је, веле, имао једно црно дете – као циганче – те га неки прозову именом Рама, а по том и сви његови потомци беху прозвати Рамчинци. Славе св. Николу) којих сем овога села  (1к) има у Смиловићу и у Урманици. Неки се од њих зову: Деспотовци – по Деспоту, како је било име једноме њиховом претку. Из породице џелепске многи су се иселили (око 20 кућа) из Градње: тога фиса, веле, има у Вукањи (по причању близу Крушевца), у Грејетину, у Рамној Реци, у Оруглици. Половина од њих слави св. Николу, а половина св. Арханђела.

Грнчарци (Прича се да су прозвати Грнчарцима због тога, што је један од њихових предака украо чуми грне, којим је ова била по селу) (7 кућа) – воде порекло од некога дошљака из „врањско“. У селу Градњи, веле, није било писменога човека, те потраже и нађу у Врању некога ћурчију, који је био писмен и доведу га у село, пошто га запопе (Неки веле, да је у Градњи био само један поп, па им је био потребан још један, те су довели тога Белог Попа). Тоје био тако звани Бели Поп, који је био родом из села Муовца (Моравица). Прича се, када је тај Бели Поп дошао, да у Пољаници и близу Пољанице није било Арнаута, нити је било букове шуме, нити папрата, а у планини Кукавици, веле, бор је затекао. Славе св. Арханђела и св. Николу.

Џеласинци (5к) – пореклом су из вароши Ниша, откуда је добегао у Градњу предак им Анђелко (Прадеда човеку од 64 год. Сада су у петоме степену сродства). Тамо је, веле, убио Турчина и своју жену, коју је с њим нашао. Неки се од њих и данас зову Кесерци по томе, што се један од њихових предака оженио из породице Кесераца у Стрешку. Славе св. Арханђела. Од њих су и Цветанови у Моштаници (пч. Срез). Један им се од предака звао Угрин, по коме се и једна ливадица зове Угриново Ливаче.

Веселинци (5к.) – из Костомлатице, где и данас постоји „веселинско воденичиште“; данас су у 6 степену (појасу) сродства. Славе св. Николу. Има их, веле, у Сувотни близу Житковца, а недалеко од Алексинца.

Џангалци (4 к.) – из Дајкинца; они су у петоме степену сродства; неки се од њих зову и Јовиловци. Њихов је предак призећен у Џелепце. 1 кућа слави св. Богородицу, а остале св. Николу.

Калуђерци или Калуђерчани (3 к.), по староме презимену Богданци – старином су са Косова. Откуда је, веле, добегао њихов предак Војин због убиства неког Турчина. Он се доселио у данашње село Барје (у Клисури), где је био момак код Арнаута. Из Барја оде у оближње „каурско село“ Вину, где се ожени, јер му у арнаутскоме селу Барју нико није хтео дати девојку. Ту је у Вини и кума окумио. Имао је, веле сина Богдана. Из Вине преселе се у Калуђерце (у Клисури), где су захватили више земље. Њихови потомци морали су напустити Калуђерце због Арнаута, с којима су се после многи досађивања (узимали им те вола, те коња, те со, те воденицу и др.) свадили. Један од њих Јован, са сином Стојком (Стојко је био отац Јовану Калуђерцу (старцу од 80 год), а Богдану унук), чијег су старијег брата Цветана убили Арнаути, побегне из села Калуђерца у оближње село Градњу (у Пољаници). Ту их спахија прими и допусти им, да сами одаберу земљу и место, где ће се настанити. Браћа Јованова побегну неки у Вину, а неки у Букову Главу. Калуђерчани славе св. Арханђела.

Ружићевци (3-4 к.) – из села Ружића близу Гњилана. Отуда им се доселио чукундед (Милићу Ружићевцу (човеку од 50 год.) Из тога је села пореклом и породица хаџи-Танаскова у Врању), пошто је тамо убио Арнаутина. Њих има и у Власотинцу и по унутрашњости Србије. Славе св. Николу.

Шуруменци (5 к.) – из оближњег села Студене, откуда им је побегао деда због неког Арнаутина из села Лалинца. Славе св. Николу.

Ћосинци – из Виногоша, откуда им се доселио предак по занимању мутавџија пре 80-90 година због сиромаштине. Призетио се у Џелепчане. Славе св. Николу.

Картавелци (3 к.) – из села Манајла (близу Владичиног Хана), откуда су им преци дошли пре 80 год у Градњу, те их ту господар (Турчин) населио. Слав св. Арханђела. Има их, веле, око 20 к. у Калиманцу.

Тодоровци (3 к.) – из села Гумеришта (у Виногошу), откуда им се предак доселио пре 50 год., чувши да је овамо боље. Славе св. Арханђела.

Маринковци – из села Козара (близу Грделице). Њихов је предак (дед) био хајдук, па га тамо убију, те његови побегну и пре 50-60 год дођу у Градњу, где их је господар населио. Славе св. Николу.

Крстинци – из села Јабукова, откуда им се предак пре 90 год доселио у Градњу, где је имао свога рода, који га је заселио. Славе Петков Дан.

Колареви – из Брестова. Славе св. Николу.

Шагринци – из Стрешка, откуда им је предак дошао пре 40 год., пошто се призетио у породици џелепској. Славе светог Арханђела.

Рагушинци – из Големога Села, откуда им се предак доселио пре 40-50 година, а старина им је из „ново брдско“. Славе св. Николу.

Грбинци или Раљакчинци – из Белишева, откуда им је предак дошао пре 40 год, пошто се призетио у Ристе Стречанина, који се још пре 70-80 година доселио из Стрешка. Славе св. Арханђела (славу Р. Стречанина).

Стојко Баба-Радин – из Копашнице (близу Грделице).

Станко Милић („Сечко“) – из Ушевца (из породице Седлараца), слави св. Николу.

Сеоска је славе св. Тројица и св. Тодор.

П.С. Градња је имала 682 становника 1948 године, а 187 је имала 2011 године, у томе 7 млађих од 5 година уз просечну старост од 46,6 година.

 

Tags: ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>