Home » Sela » Strojkovce (Leskovac)

Strojkovce (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac

 

На 11км јужно од Лесковца, на месту где се Накривањска река улива у Ветерницу, заселило се село Стројковце, чији је главни део лоциран између ових двеју река у јужном углу. Но село се није развијало само на обалама ових двеју река, већ поред путева који кроз село пролазе или одавде као од чворишта иду у разне правце, па би се тако могло сматрати и друмским насељем. Под Турцима, када је лонгитудинални пут Београд – Солун успостављен, Стројковце је, после Лесковца, било једино насеље на том путу. Иза њега, на око 3км, налазило се село Накривањ, кроз које је тако исто овај друм, пре него што зађе у планину, пролазио. Тај карактер друмског насеља и раскрснице путева Стројковце је и данас задржало. Као и остала села Поречја, збијеног је типа.

Свако насеље у своме називу садржи неку своју одлику: или носи име свога оснивача, или свога феудалног господара; негде оно садржи топографске одлике места на коме је засељено, некипут је име дато по флори која је онде обиловала; каткад име села указује на привредну делатност и др. За називе готово свих села Поречја нашли смо објашњење. Име села Стројковца је остало за нас уагонетка…

У оптималном положају са гледишта речних вода и путева, Стројковце је и најбогатије село у обрадивој земљи. Атар му је велики и захвата простор од 953ха, од кога оранице захватају 556ха. То је највећа површина зиратне земље коју има ма које село Поречја. У своме атару ово село има шуме у површини од 168ха, ливаде у површини од 78ха…

У атару села постоје трагови неолитског насеља на месту зв. Средња била на десној обали Накривањске реке. Иако Хан у своме путопису „Од Београда до Солуна“ не наводи колико је Стројковце имало становника, оно није могло бити мало село, јер је Милан Ђ. Милићевић, двадесетак година после Хановог пропутовања, забележио да је Стројковце имало после одслобођења од Турака 107 пореских глава. Сем тога, пред крај турске власти, Стројковце је било подељено на четири господарлука и имало четири читлук-сахибије, па и то говори у прилог његове величине као насеља, пространости његовог атара и богатства његове земље.

У дворишту једног од последњих господара Стројковца, Рашит-бега, до пре нешто више од 30г (1972), постојао је огроман храст, који је народ означавао као Рашит-бегов храст. Имао је обим на висини од 1,5м од земље око 6м, па су га једва обухватала 4 крупна човека. Храст се сасушио и најзад сам пао, а нико није смео у њега да удари секиром, пошто се у народу веровало да су у њему становали духови. У Стројковцу је 1884г подигнута радионица гајтана у воденици Дорке и Наталије Чуљковић. То је било прво текстилно предузеће у Лесковачкој котлини и оно је представљало ембрион из кога ће се, врло брзо, развити текстилна индустрија лесковачког краја. Зграда воденице у којој је била ова прва радионица данас је претворена у музеј.

Као траг некада веома развијеног воденичарства на реци Накривањској у Стројковцу постоје три зграде старих воденица: Исака Османбеговића, Наталије Чуљковић и Хаџитанчићева воденица.

У Стројковцу је, по попису из 1959г живели 1.204 становника оба пола у 206 домаћинстава. Село је подељено у 8 махала, које се зову: Нишевљанска, Брбска, Велковска, Терзиска, Крстанска, Новачка, Мераклиска и Средња махала.

У овим махалама живе следећи родови:

  1. Миленковићи, досељени из Битврђе-Шоплук 2к,
  2. Цветковићи-Денчини из околине Ниша 4к,
  3. Деда-Станкови, староседеоци (сс) 1к,
  4. Милошевићи – Младенови из околине Ниша 4к,
  5. Симонови-Деда-Ђорђини из Бунуше 5к,
  6. Деда-Марчини, сс 4к,
  7. Деда-Станкови-Јованци из Власа, 5к,
  8. Кикирије, сс, 2к,
  9. Мераклије, сс 4к,
  10. Баба-Мицкини, сс 3к,
  11. Деда-Јованови-Денићи, сс 2к,
  12. Деда-Ђокини, сс 2к,
  13. Деда-Цветкови сс 4к,
  14. Деда-Тодорчини, сс 3к,
  15. Постолови (Апостолови) сс 3к,
  16. Стаменкови, сс, 5к,
  17. Деда-Ранђелови, сс 4к,
  18. Деда-Димитрини, сс, 5к,
  19. Маркови, сс 2к,
  20. Брбци-Деда-Ђокини, сс 5к,
  21. Брбци-деда-Маркови, сс 7к,
  22. Деда-Јованови-Пргиш, сс 4к,
  23. Митинци, сс 7к,
  24. Деда-Ђурђини, досељени из Битврђе 4к,
  25. Велковци, досељени „С оне стране Мораве“ 8к,
  26. Баба-Магдаленкини, сс, 1к,
  27. Ранђелови, сс 2к,
  28. Терзици, из Копашнице 7к,
  29. Деда-Савини, сс 2к,
  30. Каменарци, сс 6к,
  31. Тошини, сс, 1к,
  32. Стојменови, сс 2к,
  33. Стојменови – Митићи, сс 4к,
  34. Додинци, из Врањске околине 4к,
  35. Врбарци, досељен „с друге стране Мораве“ 4к,
  36. Вуканци, сс 4к,
  37. Илијичкини, досељени из Битврђе 3к,
  38. Шошци, досељени из Шоплука 3к,
  39. Лугарци из Лугара 1к,
  40. Торковци, досељен из Жупе 4к,
  41. Деда-Стојкови, сс 2к,
  42. Живкови сс 2к,
  43. Деда-Мијајлови, сс 2к,
  44. Таскини, сс 2к,
  45. Савини, сс 3к,
  46. Тонини, сс 2к,
  47. Бошковци, сс 7к,
  48. Недини, сс, 1к,
  49. Петринци, сс, 3к,
  50. Аичкини, сс, 1к,
  51. Деда-Пешини, сс 1к,
  52. Деда-Младенови, сс 1к,
  53. Крстанци, сс 1к,
  54. Стојадинови, досељени из Рожданца, Пољаница 2к,
  55. Златанови (Баба-Ђурђини), сс 2к,
  56. Савчини, сс 2к,
  57. Новаци, досељени из Русије 10к,
  58. Степанови, сс, 2к,
  59. Китанови, сс 1к,
  60. Миладиновићи, досељени из с. Лучице, Пожаревац 2к,
  61. Ђинковски, сс 4к,
  62. Филипови, сс 4к.

Главно занимање становништва овог села је земљорадња. Сеју пшеницу, кукуруз, јечам овас. Саде кромпир за домаћу употребу и продају пасуљ као подкултуру. Готово свака кућа сеје детелину, луцерку и тролетку. Као новину уводе мухар. Некад се много гајила конопља. Сада све мање и за домаћу употребу. Конопљу сами топе, а Цигани је даље обрађују. Имали су ћеране за упредање кудеље. Сада ћерану имају Савинци. У баштама гаје паприку и друго поврће.

Стојковчани се баве и сточарством. Свака кућа има по две краве, ређе су куће са једном. Волели су да чувају билове. Сада у селу има 60-70 бивола и биволица (1962). Оваца има 3-400 комада, а пре другог светског рата имали су 3-4000 хиљаде брава. Гаје и свиње и то домаће сорте. Сада (1962) прелазе на гајење тзв моравке, које су плодније и боље се гоеје. Коњи су ретки. Једва да 15-ак кућа има по једно грло.

У селу има 32 регистроване занатске радње (1971), и то: зидара 11, ковача 2, колара 2, кројача 2, дрвостругара 1, воденичара 2, тракториста 1, вршача 2, превозника 2, хармоникаша 1, бачвара 1, столичара 2, вуновлачара 2, гостионичара 2. У селу постоји добро снабдевена задружна продавница.

Стројковце је дуго година пре другог светског рата, па и после тога рата било седиште истоимене општине.

У селу има 150 радио пријемника и 10 телевизора.

Стројковчани су вредни и способни људи. Иако су насељени из разних крајева: Врањанци, Нишевљани, жупљани, из Шоплука итд, стопили су се у један амалгам са истим или сличним физичким и психичким одликама и са истим говорним језиком којим се говори у целом Поречју. Нису подложни алкохолу нити познати парничари и свађалице, већ су трезвеног држања, увек разложни и склони да прихвате напредне идеје.

П.С. Стројковце је имало 588 становника у 1884, 1.182 у 1948, 1.344 у 2002, и 1.233 становника у 2011 години, у томе 48 млађих од 5 година, уз просечну старост од 43,9 година.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>