Home » 0 Branislav Gulan, 2 Slovenija, 3 Poljoprivreda » SAJAM ,,AGRA2019’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

SAJAM ,,AGRA2019’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Digitalizacija u agraru

 

Na površini od 70.800 kvadratnih metara prozvodnju hrane prikazalo 1.850 izlagača iz 32 zemlje. Priredbu razgledalo vi[e od 130.000 posetilaca

Piše: Branislav GULAN

 

Tradicionalni 57. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2019 održan je od 24. do 29. avgusta, u Gornoj Radgoni u Sloveniji. Naglasak ovogodišnjeg sajma stavljen je na digitalizaciju u poljoprivredi i preradi. Pored toga AGRA je ove godine posebnu pažnju posvetila i ekološkoj poljoprivredi. Na na sajmu se predstavilo više od 1.850 izlagača iz 32 države na prostoru površine 70.800 kvadratnih metara.  Od toga bilo je 24.500 kvadratnih metara izložbenog prostora u sajamskim halama, a 29.000 kvadratnih metara izložbenih površina na otvorenom prostoru. Posetioci su mogli da vide i životinje na 3.000 kadratnih metara, zasadi su prikazani na 15.300 kvadratnih metara površina… Priredbu je razgledalo više od 130.000 posetilaca. O razvoju Sajma ,,Agra 2019’’ u Sloveniji za poslednje dve i po decenije govorio je Janez Erjavec,  predsednik uprave Pomorskog sajma, koji je naglasio da je on za to vreme izrastao u giganta na kome danas izlaže 1.850 izlagača iz 32 zemlje.

Pomurski sajam ,,AGRA2019’’ posetili su brojni ministri kao i ministarska i gospodarska izaslanstva iz Evrope i sveta, kaže Miran Mate, rukovodilac marketinga na sajmu ,,AGRA2109’’. Na međunarodnoj sajamskoj priredbi bile su prikazane novosti, u vrhunskoj tehnici i tehnologiji za poljoprivredu, šumarstvo, prehrambenu industriju kao i u vinogradarstvo i vinarstvo. Za potrebe savremene proizvodnje i uzgoja stoke mogla se videti oprema, semenska roba, sredstva za prehranu i zaštitu bilja i životinja. Posetioci su uživali u najboljim proizvodima, hrani i vinu. U prvom planu bile su nove generacije poljoprivrednih proizvođača koji su svoje proizvode nudili na tržnici mladih poljoprivrednika, naglaša Mate. Dobar osećaj na sajmu bila je ponuda hrane iz okoline sajamske priredbe. Upravo taj segment bio je u glavnoj ulozi na Danu gastronomije na kome se najavila Slovenija kao Evropska gastronomska regija 2021. godine. Dan pre otvaranja sajma održana je i konferencija evropskih ministara poljoprivrede u Ptuju.  Osim regije partnerice, austrijske Štajerske, svoja nacionalna predstavljanja na sajmu imala je Mađarska, Hrvatska, Severna Makedonija, Poljska, Bugarska i Vijetnam. Predstavljen je i projekat ,,City Cooperation II’’ koji povezuje susedna mesta Slovenije, Austrije i Mađarske. Zanimljiva tema za sve učesnike bila je protivgradna odbrana  i uloga dronova u poljoprivredi.

Na sajmu AGRA 2019. Srbija se predstavila sa osam firmi. Tradicionalno bio je novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Firmom ABC, ,,AgroServisom’’ iz Rumenke, DES iz Subotice, ,,Elixir Agrar’’ iz Šapca, Institut za kukuruz ,,Zemun Polje’’ iz Zemuna, firmama ,,Jomapeks’’ iz Novog Sada i ,,Jović – servis i remont’’ LTD’’ iz Bačke Palanke. Značajno mesto ove godine  u razgovorima o agraru Srbije i imao je i Zadružni savez Vojvodine,

Ove godine delegacija AP Vojvodine posetila je Međunarodni poljoprivredni sajam ,,Agra2019’’ u Gornjoj Radgoni u Sloveniji i tom prilikom u odvojenim sastaqncima razgovarali sa slovenačkom ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandrom Pivec i ministrom za privredni razvoj i tehnologiju Zdravkom Počivalšekom. Vojvođansku delegegaciju vodio je Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Vojvodine, a na sastancima se razgovaralo o unapređenju saradnje Slovenije i Vojvodine koja treba da doprinese tešnjem povezivanju privrednika.

Jedna od mera pomoći može biti i najavljeni konkurs pokrajinske Vlade „Moći će da apliciraju sve zadruge koje podnesu dobar program za razvoj“, istakao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.„To su bespovratna sredstva u iznosu od 60 odsto i nisu namenjena za tekuće poslove.“ U Gornjoj Radgoni održan je prvi Forum zadružnih saveza Slovenije i Vojvodine, kome su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede Slovenije, kao i Pokrajinskih sekretarijata za poljoprivredu i privredu. Govoreći o zadrugsrstvu Slovenije, njegov predsednik  Peter Vrisk je istakao da ga čini 60 zadruga sa 13.000 zadrugara. Svi oni ostvqruju proizvodnju vrednu 700 miliona evra godišnje. Direktor Instituta za semenarstvo iz Novog Sada, dr Rade Jevtić, govorio je o saradnji sa slovenačkom zadrugom ,,Lenart’’ koja zastupa novosadski Institut i nekoliko vojvođanskih proizvođača hrane. On je rekao da se sve uže povezuju tržišta Vojvodine i Slovenije, pa se i razmenjuju kvalitetni proizvodi.

Kako je u razgovorima delegacija istaknuto, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u protekle dve godine beleži rast od 33 odsto. Prošle, 2018. godine je iznosila 1,3 milijarde evra, a od toga je vojvođanska privreda, po rečima Milićevića učestvovala sa četvrtinom, odnosno sa oko 340 miliona evra. U razgovorima je navedeno da je u posebnom interesu da se pojednostave administrativne barijere u cilju novog rasta spoljnotrgovinske razmene i novih investicija slovenačkih privrednika u Srbiji i obratno. Ocenjeno je i da je zajednički nastup i ponuda proizvoda iz ovog regiona na trećim tržištima u obostranom intreresu kada je reč o razvoju turizma. Fokus u daljoj saradnji biće na agraru i prehrambenim proizvodima jer je, kako je navedeno, saradnja u tom sektoru nedovoljna u odnosu na potencijal. Saradnja je prepoznata i u sferi digitalizacije u agraru, gde je Srbija napredovala, a slovenački partneri pokazali intreresovanje za projekte novosadskog Instituta ,,BioSens’’. U okviru slovenačkog poljoprivrednog sajma, koji je među najvećima te vrste u regionu, organizovan je i susret vojvođanskih i slovenačkih zadrugara, koji su za ,,Okruglim stolom’’ razmenili iskustva u podršsci poljoprivredi i zadrugarstvu. Ocenjeno je da u ukupno dobroj saradnji Srbije i Vojvodine sa Slovenijom, povezivanje i jačanje saradnje između zadruga jeste dobra osnova za širu saradnju u oblasti agrara. U delegaciji AP Vojvodine slovenačku ,,Agru2019’’ posetili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, dekan novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Nedeljko Tica i drugi.

Održan forum zadrugara

Na Sajmu poljoprivrede u Gornjoj Radgoni u Sloveniji održan je prvi Forum Zadružnih saveza Slovenije i Vojvodine. Jedna od tema bilo je povećanje robne razmene, Slovbenije i Srbije, koja sada iznosi oko 1,3 milijarde evra. Robna razmena između Srbije i Slovenije za dve godine povećana je za 30 odsto, a izvozom voća može da se nastavi taj rast. Složena zadruga „Voćar“ iz Novog Slankamena već ove sezone može da ponudi jabuke. „Slovenija je vrlo zahtevno tržište, ona je u Evropskoj uniji i njihovi marketi se snabdevaju iz Italije i Španije, rekao je Nikola Kotarac, iz zadruge „Voćar“ iz Novog Slankamena. „Ući na ovo probirljivo tržište nije lako“. Po njegovim rečima voćare u Srbiji muči uredba kojom se traži da izvoznik ima kapacitet hladnjače od 500 tona, ali i duge procedure za proveru zdravstvene ispravnosti voća. To je problem na koji ukazuju i u Sloveniji. „Da vidimo koje su to prepreke na području fitofarmaceutskih kontrola koje se moraju vršiti na granicama, jer bilo je upozorenja da dosta tvrtki se žali na to, da tu ima puno birokratskih postupaka koji traju jednostavno predugo“, navela je Aleksandra Pivec, ministarka poljoprivrede Slovenije. Predsednica udruženja EKOCI u Sloveniji Irena Rotar, je naglasila da ova institucija posebne veze sa Vojvodinom održava kada je reč o vraćanju proizvodnje i prerade konoplje. Ova industrijska kultura po njenkim rečiam vraća se I na polja –slvoeniej i sad zauzima oko 400 hektara. Posebnu pažnju privukao je štand nvosadskog ,,Agroservisa,, koji je prikazao proizvode iz oblasti plastike neophdoen agraru. Predstavnica te kompanije Milica Maksić je naglasila da su dogovoreni poslovi znatno premašili troškove nastupa na sajmu, pa je već rezervisan prostor i za sledeću godinu. Vlasnik firme ,,Jomapeks’’ iz Žablja Jovan Makitan je naglasio da je na ovoj sajamskoj priredbi prisutan već skoro dve decenije i da ima samo dobra iskustva koja primenjuje kada nastupa i na drugim sajmovima u svetu.

Revitalizacijom zadrugarstva u Srbiji stvara se mogućnost da zadruge bez posrednika sarađuju sa slovenačkim kolegama, zaljučeno je u razgovoru zadružnoih delegacija Vojvodine i Slovenije.

Povratak poverenja u zadrugarstvo

Prema poslednjim podacima, za dve i po godine  u akciji  “500 zadruga u 500 sela” u Srbiji otvoreno je čak 560 novih zadruga. Dakle, u 560 velikih sela u Srbiji stvoreno je 560 privrednih subjekata, malih fabrika pod otvorenim nebom. U 560 mesta udružilo se od pet do deset domaćina da napravi zadrugu i od 20 do 100 domaćinstava, kooperanata da budu u tome”, rekao medijima na Sajmu ,,Agra2019’’ u Gronjioj Radgoni Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela u Srbiji, analitičar i publicista. Sa ovom akcijom koju vodi Ministarstvo za regionalni razvoj Vlade Srbije i ministar Milan Krkobabić vraćeno je poverenje u zadrugsrstvo u Srbiji. To je bilo najteže da se uradi. Govoreći za medije on je rekao, da će sledeći korak pokazati lјudima kako da prodaju i naplate svoje proizvode kada su udruženi u zadruge. Jer, ako se ne udruže, ne da će propasti, nego će nestati. Progutaće ih velike  kompanije na tržištu Srbije. “Prvi korak je bio da se pomogne proizvođačima na malom posedu u Srbiji, činij prosek se kreće oko 2,5 hektara. Cilj je da se taj mali, a usitnjen posed, poveže da bi ti lјudi videli smisao da ostanu u tom poslu da žive rade na selu. Je, sumorna je slika sela u Srbiji. Od njih 4.700, nestaje svako četverto ili njih 1.200! Prosečan posed na jugu Srbije ne prelazi 2,5 hektara, a jedna parcela ne prelazi 30-ak ari. Onda to malo što seljak proizvede, kako da učini pravom robom, kako da stigne na tržište, da je proda i da naplati. Zato je bitno udruživanje, da se povežu stočari pčelari, voćari i evo, prvi korak je urađen”, naveo je Gulan Po njegovim rečima, poverenje među lјudima se vratilo. “Ljudi nisu verovali, prvo sebi. Mi smo živeli u nekom čudnom vremenu kada počinješ da sumnjaš u sve. Sumnjaš u sebe, sumnjaš u komšiju, sumnjaš u širu zajednicu. To je bilo najteže – vratiti poverenje”, izjavio je analiticar Branislav Gulan.

Saradnja Srbije i Slovenije

v  Ukupna robna razmena između Srbije i Slovenije u periodu januar-april 2019. godine iznosila je 387,6 miliona evra i beleži povećanje od 3,2 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Izvoz u Sloveniju iznosio je 203,1 miliona evra, što je za 7,3 odsto više u odnosu na isti period 2018. godine. Uvoz iz Slovenije manji je za jedan odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosio je 184,6 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 18,5 miliona evra;

 

  • Najvažniji izvozni proizvodi u periodu januar – april 2019. godine su: električna energija oprema za dijalizu;  delovi za sedišta; proivodi od legure aluminijuma;

 

  • Najvažniji uvozni proizvodi u periodu januar – april 2019. godine su: nerazvrstana roba po CT; ostali lekovi; automobili;nerazvrstana roba; šinska vozila; delovi uređaja za hlađenje;

 

U analizi o saradnjiu Srbije i Slovenije, koju je irzadila Privredna komora Srbije, stoji da je ukupna robna razmena između Srbije i Slovenije u 2018. godini, iznosila je 1.137,1 miliona evra i beleži povećanje od 10,4 odsto u odnosu na 2017. godinu. Izvoz u Sloveniju iznosio je 570,1 miliona evra, što je za 14,2 odsto više u odnosu na 2017. godinu. Uvoz iz Slovenije veći je za 6,8 odsto, u odnosu na 2017. godinu i iznosio je 567 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 3,1 miliona evra, dok je pokrivenost izvozom iznosila 100,6 odsto;

Ukupna neto ulaganja slovenačkih privrednika u Srbiji u vremenu od 2010. do 2018. godine iznosila su 572 miliona evra, što Sloveniju dovodi na 12 mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju;

Istovremeno ulaganje privrednika iz Srbioej u Sloveniju prelazi 300 miliona evra;

 

  • Ø Najvažniji izvozni proizvodi u 2018. godini su: kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; električne mašine i oprema i njihovi delovi; aparati merni;

 

  • Ø Najvažniji uvozni proizvodi u 2018. godini su: nerazvrstana roba po CT; kotlovi, mašine, uređaji, reaktori i slično; proizvodi farmaceutski; električne mašine i oprema i njihovi delovi; vozila drumska, pribor i delovi; plastične mase i proizvodi, kaučuk;

 

v U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2018. godini Slovenija je na sedmom mestu, a po visini uvoza iz zemalјa sveta, ostvareni uvoz iz Slovenije u 2018. godini svrstava ovu zemlјu na deveto mesto;

 

Tokom 2018. godine zabeleženo je da su 4.263 privredna subjekta obavlјala spolјnotrgovinske poslove u Srbiji. Od pomenutog broja, 1.306 je samo izvozilo, 2.140 privredna subjekta je samo uvozilo sa tržišta Slovenije, a 817 privrednih subjekata obavlјalo je trgovinu u oba smera;

 

v  U 2018.godini, razmena usluga između Srbije i Slovenije iznosila je 519,11 miliona evra. Srbija je 2018.godine, izvezla usluge u vrednosti od 231 milion evra, uz povećanje u odnosu na prethodnu godinu od oko sedam odsto. Tokom posmatrane godine, Srbija je iz Slovenije uvezla usluga u vrednosti od 287,3 miliona evra, tj. za oko devet odsto više nego tokom 2017.godine. I u 2018.g, zabeležen je deficit u razmeni usluga između Srbije i Slovenije i on je iznosio oko 55 miliona evra;

 

v  U Srbiji je u 2017.godini, poslovao je 851 aktivni privredni subjekat čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije dok je u 2018. godine taj broj 1.666. Najveći broj njih posluje u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosi, građevinarstva i informisanje i komunikacija;

v  Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su: prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija.;

 

v  Perspektivne grupe proizvoda za povećanje izvoza u Sloveniju su: plastika i proizvodi od plastike, nameštaj, aluminjum i proizvodi od aluminijuma, ostaci i otpaci iz prehrambene industrije, olovo i proizvodi od olova, mlečni proizvodi, voće i povrće i njihovi proizvodi, kakao preparati.

 

Republika Slovenija, osnovne informacije

NAZIV POKAZATELjA 2019. godina
Površina 20,273m2
Broj stanovnika 2.080.908
GDP (Purchasing power parity) (US$) 70,36 milijarde USD
Procentualni godišnji rast GDP 4,14 %
Udeo polјoprivrede u GDP 1 %
Udeo industrije u GDP 32%
Udeo usluga u GDP 65,9%
BDP per capita PPP 36,464
Stopa nezaposlenosti 4,4%
Stopa inflacije 1,7%

 

Izvor: CIA Factbook, WEF, Svetska banka, podaci su u američkim dolarima

Sa izvrsnom infrastrukturom, dobro obrazovanom radnom snagom i strateškim položajem između Balkana i Zapadne Evrope, Slovenija ima jedan od najviših GDP po glavi stanovnika u centralnoj Evropi, uprkos tome što je u periodu 2008-09 pretrpela dugotrajnu recesiju globalne finansijske krize. Slovenija je postala prva članica u EU koja je 2004. usvojila evro (1. januara 2007. godine) i doživela stabilnu političku i ekonomsku tranziciju.

U martu 2004. godine Slovenija je postala prva zemlјa u tranziciji koja je imala status donatora u Svetskoj banci. Slovenija je 2007. godine pozvana da započne proces pridruživanja OECD-u a postala članica 2012. godine. Dugo odložene privatizacije, posebno u državnom vlasništvu i sve više bankarskom sektoru, podstakle su zabrinutosti investitora od 2012. godine da bi zemlјa trebala da dobije finansijsku pomoć od EU i MMF-a. Evropska komisija je 2013. odobrila Sloveniji dozvolu za početak dokapitalizacije zajmodavaca i prenošenje svojih nefunkcionalnih sredstava u “lošu banku” osnovanu za obnovu bilansa stanja banaka. Od 2014. do 2017. Godine rast izvoza, podstaknut potražnjom na većim evropskim tržištima, doprineo je rastu BDP-a od preko 2,3 odsto, svake godine u periodu od 2014-2016, i dostigao 4,6 odsto  u 2017. godine. Visoka nezaposlenost smanjena je na manje od sedam odsto u 2017. godini, usled snažnog izvoza i povećanja potrošnje koja je povećala tražnju za radnim angažovanjem. Nastavak fiskalne konsolidacije kroz povećanje poreza naplate i doprinosa za socijalno osiguranje imalo je pozitivan uticaj u 2018. godini, jer je vlada planirala uravnotežen budžet.

Od septembra 2018.g. predsednik Vlade Slovenije je Marjan Šarc.

Izvoz Srbije “težak” 11,43 milijarde dolara

Privrednicima Slovenije predstavljena je i privreda Srbije kroz analizu koju je pripremila Privredna komora Srbije. U njoj stoji da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-jul 2019. godine porasla je za devet odsto, na 23,8 milijardi evra, pri čemu je izvoz povećan za 7,2 odsto, a uvoz za 10,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine (objavio je danas Republički zavod za statistiku). Izvezeno je robe u vrednosti od 10,1 milijardi evra, a uvezeno za 13,6 milijardi evra, tako da deficit iznosi 3,5 milijardi evra, što je povećanje od 20,6 procenata u poređenju sa istim periodom 2018. godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 74,1 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 76,3 odsto. Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom od januara do kraja jula iznosila je 26,86 milijardi dolara, što je porast od 2,1 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Izvoz je “težio” 11,43 milijarde dolara, što čini rast od 0,5 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz povećan za 3,4 procenta na 15,4 milijarde dolara. Deficit je porastao za 12,9 posto u odnosu na isti prošlogodišnji period, na 3,99 milijardi dolara. Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,3), a u uvozu Beogradski region (47,4). Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imaju udeo od 63 odsto u ukupnoj razmeni. Glavni spoljnotrgovinski partner i na strani izvoza i uvoza bila je Nemačka, gde je izvezeno robe u vrednosti 1,2 milijarde evra, a uvezeno za 1,7 milijardi evra.

Izvoz u zemlje CEFTA, koje su drugi najvažniji partner Srbije, iznosio je 1,6 milijardi evra, a uvoz je vredeo 538,8 miliona, što daje suficit od 1,1 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 314,5 procenata. Najveći suficit je ostvaren sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, ali je zabeležen i sa Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Hrvatskom, Slovenijom i Švedskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom. Kada je reč o mesečnim pokazateljima, u julu 2019. godine je izvoz porastao za 9,7 odsto međugodišnje na 1,5 milijardi evra, a uvoz za 17,3 procenata na 2,1 milijardu. Prema desezoniranim podacima, julski izvoz je porastao u odnosu na jun za 1,2 posto, dok je uvoz porastao za 8,6 procenata.

Plate u eks-Ju zemljama:

U Srbiji prosečna zarada je 470 evra, u Sloveniji 1.113,88 evra, dok je Prosečna plata u Hrvatskoj bila je 886,92 evra, Crnoj Gori, ali za juni, 516 evra, u Bosni i Hercegovini u maju je iznosila 472,88 evra, a u Srbiji 470,64 evra. Interesantno je da je, iako je prosečna plata u Sloveniji u maju iznosila 1.113,88 evra, ona je bila nominalno manja za 0,1 odsto, a realno za jedan procenat, u odnosu na mesec ranije.  Istovremeno, prosečna plata za maj 2019. godine u Sloveniji ove godine nominalno je veća za 3,4 odsto, a realno za dva odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prosečna mesečna isplaćena neto zarada po zaposlenom u Hrvatskoj za maj 2019. iznosila je 6.476 kuna, što je nominalno više za 0,7, a realno za 0,1 procenat u odnosu na mesec ranije, april. U Bosni i Hercegovini prosečna plata za maj ove godine iznosila je 926 KM. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za maj u Srbiji iznosila je 55.380 dinara.. Prosečna plata isplaćena u Severnoj Makedoniji za maj iznosila je 25.270 denara, zabeleženo je 4. avgusta 2019. godine.

(Autor je član Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista i analitičar)

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>