Tag Archives: Regionalna razvijenost

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a

Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …

Pročitajte Još »

BDP po oblastima Srbije u 2018.

Укупна БДВ у 2018 у Србији износила је 4.199 милијарди динара у 2018. Београд је имао 1.736 милијарди динара а најмању апсолутну вредност имала је Зајечарска област 36,5 милијарди динара. БДВ по становнику у просеку је износио 601 хиљада динара. Највећи је имао Београд (1.027) а најмањи Пчињска област (278 хиљада) па су несразмере у развијености биле 3,7 према 1. …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti domaćeg stanovništva po regionima u Evropi u 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк) о интеграцији миграната са подацима о регионалним стопама запослености становника рођених ван ЕУ, становника из других чланица ЕУ и домаћег становништва на нивоу НУТС 2 регионалне класификације. У бази су и подаци за Србију и још пар земаља које нису чланице ЕУ, и овде нас је интересовало како су рангирани српски региони према стопи запослености …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Promena broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji po opštinama, 2001-2018

У Србији је у последње три године дошло до раста запослености у прерађивачкој индустрији након 25 година у којима је онa смањиванa. Раст броја запослених је релативно висок и он омогућава да почну да се смањују разлике у просторној развијености унутар Србије. Пад запослености у прерађивачкој индустрији је до 2015. утицао да се разлике увећавају. Прeрађивачка индустрија је, уз пољопривреду, …

Pročitajte Još »

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а ЕУ-28-1 (УК) се може слободно …

Pročitajte Još »

Turistička intenzivnost evropskih regiona: broj noćenja stranaca na 1.000 stanovnika

Европска Унија имала је 511,5 милиона становника у 2017. У 2015 регистровано је 1,2 милијарди ноћења странаца па у просеку на 1.000 становника има око 2.400 ноћења странаца. Србија је у 2017 имала 3.175 хиљада ноћења странаца што је при 7 милиона становника давало око 450 ноћења, што је 5,3 пута мање од просека у ЕУ. Овде смо упоредили четири …

Pročitajte Još »

Beograd, Novi Sad i Niš u Evropi: broj stanovnika i BDP per capita

Низак ранг Београда према БДП-у, на 180. месту метрополских подручја у Европи, који ме је изненадио (очекивао сам око стотог места) мотивисао ме је да додатно утврдим место Београда у Европи (без података за Швајцарску, Албанију, БиХ…) према броју становника и БДП-у по становнику. Београд је на 39. месту по броју становника, упоредив са метрополским подручјима Порта и Софије (додавањем …

Pročitajte Još »

Metropolitska područja u Evropi: Beograd, Novi Sad i Niš u poređenju strukture zaposlenih

Метрополитска подручја Еуростат дефинише као урбана подручја са више од 250 хиљада становника. Осим градова са већим бројем становника то могу бити и скупови блиских мањих градова, као и шира подручја у односу на административну границу неког велеграда. Овде смо преузели податке Еуростата  о запосленима по делатностима за 2014, јер још увек нису прикупљени подаци за 2015. Њима смо додали …

Pročitajte Još »

Srbija i njeni regioni u zaposlenosti evropskih regiona u delatnostima TKI

У Европској унији у делатностима телекомуникације, компјутерске и информационе услуге  у 2016. било је запослено 6,7 милиона лица што је 3% од укупног броја запослених. У Србији је у 2017 било запослено 61,3 хиљаде лица, уз удео од 2,2% у укупној запослености. У ЕУ највећи удео КТИ услуга имала је Ирска (4,3%), а најмањи Румунија (2%). Уз апсолутни број запослених …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2011: Realne stope rasta

U šturom saopštenju RZS-a stoje nominalni indeksi promena BDP-a po regionima i nominalne vrednosti. Nemamo detaljnu strukturu BDP-a po delatnostima i šta je uslovilo rast ili pad BDP-a. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1426 Pošto je procenjeno da je realni rast BDP-a u 2011 iznosio 1,6%, pri nominalnom rastu od 11,2% dolazimo do deflatora BDP-a od 9,45% (pod pretpostavkom da nema različitih stopa inflacije po …

Pročitajte Još »

Srpski regioni u evropskim regionalnim poređenjima

Eurostat Regional yearbook za 2012. godinu izašao je 11. oktobra. Kada se radi o nacionalnim računima nije doneo poređenje BDP-a po stanovniku za 2011. godinu, ali je zato obogaćen podacima na trocifrenom nivou NUTS. Priložene su dve tabele. Prva je rang srpskih regiona u odnosu na dvocifrene regione u Evropskoj Uniji, uvećanoj za podatke Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, a …

Pročitajte Još »

NUTS2: Rang Vojvodine i Centralne Srbije kod svinja, krava, ovaca i koza

Kandidaturu za članstvo u EU najviše volim zato što će se srpski podaci postepeno ubacivati u baze Eurostat-a, što će olakšati analitički rad. Kad sam već dao istorijsku perspektivu stočarstva u Srbiji, red je da uporedimo sadašnje stanje sa regionima u EU i zemljama kandidatima. U bazi Eurostat-a podaci za stočarstvo nisu ažurni, ima ih u rasponu od 2003. do …

Pročitajte Još »

Udeo Vojvodine u srpskim podacima APR-a

Podaci APR-a o merama za regionalni razvoj imaju ukupne podatke za Srbiju, po regionima, oblastima i opštinama. Bez želje za dubljom analizom iznosim par mogućih zapažanja na osnovu uporedivih podataka. Vojvodina je, na osnovu popisa stanovništva učestvovala sa 26,9% u ukupnom stanovništvu. Na osnovu ovog procenta treba posmatrati ostale pokazatelje, da li su za Vojvodinu podprosečni ili nadprosečni. Udeo Vojvodine …

Pročitajte Još »

Odstupanja u razvijenosti glavnih gradova BJR u odnosu na ostatak teritorija

Istraživanja, poput ovog, nose u sebi opasnost zloupotreba u političke svrhe, usled metodoloških i svih drugih ograničenja. Kao što svakog meseca ispratim odstupanje u fondu zarada Beograda i Novog Sada u odnosu na ostatak Centralne Srbije i Vojvodine, tako sam uzeo da istražim slične pokazatelje za druge bivše jugoslovenske republike (BJR). Lepo je išlo sa Crnom Gorom, Slovenijom i Federacijom …

Pročitajte Još »

Udeo Ljubljane u broju zaposlenih i fondu isplaćenih zarada u Sloveniji

Pretpostavljam da postoji redovna avionska linija Podgorica-Ljubljana, ali u modernom vremenu nije neophodno putovati avionom, uzmete google maps i istražite i najskrovitija mesta na našoj planeti. A internet omogućava da dođete do najbizarnijih podataka, detalja… Kad sam već analizirao plate u Crnoj Gori, i pretpostavio da Slovenija odstupa od uobičajenih jugo-klišea otputujem do statističkog zavoda Slovenije kako bih proverio jesam …

Pročitajte Još »

Srbijanski regioni u evropskim regionalnim poređenjima

Od deteta sam gajio ljubav za geografiju, toliko veliku da sam i doktorirao na temi prostorne ekonomije kod prof.dr. Oskara Kovača (Aglomeracije i međunarodni tokovi trgovine). Znači, uvek sam se trudio, a i danas, da posmatram prostor i promene u prostoru, a ne da uzimam podatke o zemljama zdravo za gotovo. Kada sam doktorirao koristio sam Američke podatke, pošto imaju …

Pročitajte Još »

Regionalna odstupanja u razvijenosti

Merena mesečnim primanjima penzija i zarada po stanovniku Prema podacima RZS na osnovu ankete o potrošnji stanovništva četiri petine ukupnih primanja stanovništva čine zarade i penzije. Na osnovu ovog podatka pokušaću da ilustrujem regionalnu distribuciju primanja stanovništva. Ukupna primanja su veća za 25% od izračunatih i verovatno postoje velike razlike u odstupanju ukupnih primanja od fonda isplaćenih zarada i penzija. …

Pročitajte Još »