Srpski svinjari

Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце и говеда на испашу мисли се филозофски, о смислу живота, а кад се хране свиње мисли се револуционарно, ко све тако живи чекајући да буде нахрањен. Бунт против прождрљивих.

Данас свиња, па претпоставимо и свињара, има највише у Богатићу и Шапцу, па у седам војвођанских општина. Ако је тако било и пре 100 година онда не треба да чуди што су Швабе (са све онима који говоре наш језик, а били су гори од Шваба) ударили преко Дрине, а не преко Саве и Дунава: побуна се гаси у корену, а и ту су биле највеће залихе хране за даље напредовање.

Дакле, највише свиња је пописано у Богатићу (126.716), Шапцу (116.881), Бачкој Тополи (114.188), Сремској Митровици (113.212), Сомбору (105.246), Суботици (77.606), Бечеју (74.118), Врбасу (69.843) и Кикинди (68.545). У Београду у три централне општине вероватно није извршен попис пољопривреде јер је немогуће да није пронађена баш ни једна свиња у Врачару, Старом Граду и Савском Венцу. Најмање их је било у Тутину (82), и Црној Трави (142), а мање од хиљаду имали су још и Нови Београд, Раковица, Звездара, Сремски Карловци и Прешево.

Када рангирамо општине према броју свиња по глави становника мање општине у Србија-Југ дођу до изражаја. Богатић је најбогатији свињама са по 4,4 грла истих по становнику, али је тик уз њега Гаџин Хан са 4,2 свињчета, па Бачка Топола (3,4), Владимирци (2,3) и Петровац на Млави (2,1) Више свиња од људи има у 36 општина и градова где је у Шапцу и Белој Цркви бројност ове две популације била готово идентична.

Не рачунајући општине у Београду најмање свиња по становнику имале су општине са већинским становништвом исламске вероисповести: Тутин, Прешево и Нови Пазар. Сремски Карловци су имали само 39 свиња на 1.000 становника доказујући овим недостатком поделу Срема на вински и свињски. Мени се овај доњи више свиђа.

Jedan komentar

  1. Ako sam ja dobro shvatio,nemci smatraju da je profitabilnije hraniti u Srbiji svinje srpskim zitom pa onda prodavati srbima meso nego uvoziti iz Srbije zito, hraniti svinje u Nemckoj i prodavati Srbiji meso..

    Oni su u pravu i to je posao u najavi koji je ,na moje cudjenje, prihvacen sa obostranim odusevljenjem.

    Kazu ovi nasi (svinjari) da su nam potrebne strane investicije.

    Inace stocari su generalno zivcaniji od ratara jer brinu o zivim bicima pa kad dodje vreme da im je stoka gladna i da lipsava postanu malo neuroticni a cesto i ratoborni… To razume svako ko je roditelj ili bar ima kucnog ljubimca..gladna usta koja zavise od vas..

Оставите одговор на Darko Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *