Home » 2 Crna Gora, Manastiri SPC, Sela » Reževići (Budva)

Reževići (Budva)

Ова се парохија и манастир налазе ји Тудоровићима. Граниче га: од јз море и Кастис; од сз: св. Стефан; и од сјевера: Тудоровић. Налази се и село и куће испод планине Воштанице. Има поток Режевић, који не наноси штете. На том потоку или ријеци има неколико брашнених млина паштровских, као и један манастирски… Режевић од сјевера заклоњено, те поднебље блаже но у околини. Дува југ.

У Режевићима има лијепих маслињака и винограда, а и друге радне земље, као и пашњака и шума…

Село режићевско Дробнић имаде у површини 235 хектара, од којих порезу подложно 230, и то оранице 18, вртова 14, винограда 0,5, пашњака 105 и шума 98.

Крстац има 313, а од тога порезу подложно 307. То се дијели на оранице 28, вртове 27, винограде 1,88, пашњаке 193 и шуме 57.

Катун, Жукавица и Брда имају 370ха, од којих порезу подложно 361. То отпада на оранице 44, вртове 16, винограде 0,55, пашњаке 227, и шуме 73.

Новосеље има 330ха, од чега 325 порезу подложно, што отпада на оранице 45, вртове 0,32, пашњаке 174, винограде 0,51 и шуме 105. Пашњаци и шуме то је комуница, од кућа један сат удаљена, а радне су земље у близини кућа.

Режевић састављају шест села: Дробнић, Крстац, Катун, Жуковица, Брда и Новосеље. Једно од другог у растојању од четвртсата. Иза Близикућа од мора једно по сата налази се Дробнић са Дробним пијеском, зборним мјестом Паштровића. Куће покрај пута  ратурене у растојању 5-100м. Ту је извор Ријека. У Дробнићу живе: Радовићи (17) и Скендери (6к). Иза извора Ријеке долази Крстац, који је при страни. Неке куће при страни, а неке при мору растурене. Ту станују: Зеновићи (17), Павловићи (18), Ђаконовићи (6), Калошто (5) и Вуковићи (3). Овдје је и црква св. Сава.

Иза Крсца источно долази Катун. Он је при страни испод Воштанице, са Ћамин-долом, у коме живе Вуковићи (9) и Медин (1). У Катуну пак живе: Перазићи (8), Боснићи (3) и Франовићи (6). Куће ту растурене у растојању 100-200м. У Катуну је манастир Режевић. Иза Катуна долази Жуковица, и то при страни гдје станују Медиговићи (25), у скупу, којих су куће тако распоређене да чине између себе правилне улице. Иза Жуковице долазе Брда, пак Новосеље са Грабовицом. И овдје су куће при страни груписане без реда, по племенима, са неправилним улицама. У Брдима живе Срзентићи (15к) и Павловићи (2), а у Новосељу Греговићи (29) и Вукотићи (2). Свега је домова 186, а душа 1036.

Режевић назвато по племену Режевић, које је између дванајест паштровских племена. По њему је добио и манастир име, као и извор и ријека. Брестовник добио име по бријету, Жуковица по истоименом извору, а извор по жуки; Дробнић, по дробном пијеску; Крстац по облику; Брда исто по облику; Новосеље, јер ново насељење, а Катун по катуну.

Главни је манастир Режевић. Он је био за српског царства угодна гостиона, а кад нестало путника, становници начине од ње црквицу и манастир. Овај тихи манастир диже се у лијепој равници, на подножју планине Воштанице. У околини су виногради, маслињаци и ливаде. Источно једно 10м извире извор „Краставац“. Простор око манастира заокружен је великим зидом. У манастиру цркве: Успеније, парохијална и филијална св. Троица. Успеније је у основи лађа, с полукружном апсидом, звоником на преслицу с једним окном. Црква је украшена лезенама, које прелазе у зидане лукове, с корнићом и сва је живописана. Напоредо овој цркви била је помања а старија св. Стефан, која је опстојала до претпрошлог вијека и при којој се разазнају зидови при старом манастирском дому. Сва је била живописана. То је онај храм што спомиње Максим Косијеревац 1714. Између једне и друге биле су ћелије, већ давно порушене, али су им трагови сачувани у темељним зидовима. Оне су опстојале стално у 15в, а можда и прије. Филијална црква св. Троице у Режевићима основана је за Никодима Вуковића – Режевића, архимандрита, 1770, а обновљена 1814. У манастиру се чувају два крста јеромонаха Максима Косијеревца.

Близу манастира је народна школа… До паше Махмут Бушатлије манастир је претрпио штете (1705) а теже му би за Француза 1812, кад му разнесоше многе књиге и утвари. Зато је управ на молбу архим. Димитрија Перазића цар Александар I даровао цркви много требних књига и утвари. Два преписа односно грамате Александра I од 27.10.1816 хране се у манастирској ризници. Исти му је Перазић 1816 израдио од руског двора годишњу припомоћ 35 рубаља.

По тому што је овдје за српског царства била угодна гостионица, а и по имену Режевић које је било једно од главних дванајест племена паштровских која се око 8в овамо населише, ава села стално су тад постала, а и скоро сва братства се доселила, као што се види из слиједећег:

У Дробнићу станују:

Радовићи, дошли у 8в из Црне Горе, а припадају племену Режевић. Славе Рождество Богородице.

Скендери, у 12в из Скадра, а славе Рождество Богородице. Припадају племену Режевићима.

У Катуну:

Зеновићи, који припадају племену Режевићима, а у 7в доселили се из Старе Србије. Славе св. Стефана. Знаменита је личност Милисав Зеновић, који је био у депутацији што је ходила у Париз ради уређења илирске области. Ово је било око 1809.

Ђаконовићи, старосједиоци, а славе Раждество Богородице. Припадају племену Режевићима.

Калоштро, припадају племену Режевићима, а дошли из Старе Србије у 8в. Славе Раждество Богородице.

Вуковићи, припадају племену Режевићима, а дошли у 12в из Подгорице. Славе Раждество Богородице и св. Стефана.

Павловићи, припадају племену Режевићима, а дошли у 14в из Црне Горе. Славе Раждество Богородице.

Перазићи, дошли из Голиња у Црној Гори у 14в. Припадају племену Режевићима а славе св. Арх. Стефана.

Боснићи. Веле да су у незапамћено вријеме дошли из Босне, припадају племену Режевићима, а слава св. Арх. Стефана.

Преновићи, припадају Љубишину племену, славе св. Арх. Стефана.

Беговићи, главно између 12 племена, дошли у 7в из Старе Србије. Славе св. Арх. Стефана.

У Жуковици станују:

Медиговићи, који дођоше из Лимљана из Црне Горе у 8в. Припадају племену Давидовићима. Прозвали се по једном, што је лијечио. Славе Илин-дан.

У Брдима станују:

Срзентићи, који се од старине звали Ћуда (Ћудић). Има и данас мјесто које се по њима зове Ћудина Продо. Славе Никољ-дан. Спомињу се за Ђурђа Бранковића 1435 при мору на Смоквици, за пет минута далеко од Скочидјевојке, где има како предање казује кућа Иван-бег, којега је 400 Паштровића отпратило одатле до Брчела, кад је бежао пред Балшићима. Дошло ово братство у 7в из Старе Србије.

Павловићи, дошли из Црне Горе у 14в, а припадају братству Режевићима. Славе Раждество Богородице.

У Новосељу станују: Греговићи, који припадају братству Давидовићима, а славе Илин-дан.

Вукотићи, дошли у 17в с Чева, а славе св. Илију.

У Чамин-долу станује Медин, који је ту дошао из оближње Кастелластве, а слави Томин-дан.

Boka (Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>