Home » 0 Siniša Milutinović, Javna preduzeća i velike kompanije » MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

Nenad Čečević

Opširnije o napisanom:  http://nenadcecevic.blogspot.com/2013/10/preduzeca-u-restrukturiranju.html

U skladu sa intencijom Ministarstva privrede Republike Srbije da izradom izveštaja o javnim preduzećima u restrukturiranju, a na osnovu iskustva koje imam, dajem sebi za pravo da iznesem komentare u vezi sa  uočenim, kao i da dam predlog za što uspešniji rad navedenih javnih preduzeća u pogledu naplate potraživanja.

Podaci koji su ovde izneti se odnose na jedno od javnih preduzeća u postupku restrukturiranja, i svrha iznetih podataka je da ukaže na problematiku naplate spornog potraživanja, te se napisano može smatrati svojevrsnom studijom slučaja, koja u najmanju ruku može biti merodavna za donošenje zaključaka o potraživanjima ostalih javnih preduzeća iz privredne grane kojoj javno preduzeće koje je posmatrano pripada. Naziv javnog preduzeća, kao i grana delatnosti kojoj pripada su irelevantni za navedeno.

Podaci koji su bili predmet obrade su informacije date od strane nadležnih u javnom preduzeću,  u vezi sa potraživanjima koja
javno preduzeće ima, te van navedenog okvira neće ići ni u pogledu komentarisanja.

Osnovne pretpostavke od kojih se pošlo se oslanjaju na odnosne podatke o potraživanjima iz tzv. ”lične karte”, koja se može smatrati dobrim početkom u pogledu izveštavanja o radu javnih preduzeća u restrukturiranju. Inicijativa ‘’mapiranja’’ podataka preduzeća u restruturiranju, od strane Ministarstva privrede, je dobra polazna osnova, koja bi trebala, vremenom, da se poboljša i ostvari pun smisao publikovanja.

Imajući u vidu celokupan proces publikacije podataka o potraživanjima javnih preduzeća u restrukturiranju, smatram bitnim napomene, da se na takav način pruža prilika državi kao vlasniku da na novi i neuporedivo kvalitetniji način vrši kontrolu rada javnih preduzeća u restrukturiranju, a u vezi sa naplatom potraživanja. Takodje, publikacija podataka o potraživanjima je dostupna i svim ‘’trećim licima’’ koja su zainteresovana za preuzimanje javnih preduzeća u postupku restrukturiranja. Analiza potraživanja možda neće biti presudan faktor za preuzimanje javnog preduzeća, ali može biti jedan od pokazatelja koji može
doneti prevagu prilikom donošenja odluke o zainteresovanosti za preuzimanje javnog preduzeća.

Ipak, podaci o potraživanjima izneti u  ‘’ličnim kartama’’ nisu dovoljni da se stekne potpuna slika o mogućnosti naplate potraživanja.

Dostavljeni podaci o potraživanjima su šturi, neprecizni i u najmanju ruku pisani da bi se zadovoljila forma ali ne i suština. Razlozi za navedeno se, recimo, mogu naći u sledećim činjenicama:

-         U delu koji se odnosi na naziv dužnika, uneti podaci su nedovoljni za identifikaciju dužnika, upotrebom dostupnih podataka na sajtovima APR-a i NBS-a.

-         U delu koji se odnosi na unos matičnih brojeva dužnika ne postoji niti jedan unet podatak.

-         U delu koji se odnosi na datum nastanka potraživanja takodje nema unetih podatka. Imajući u vidu značaj datuma nastanka potraživanja na mogućnost naplate istog, a iz razloga zastarelosti koja može da nastupi, nedopustivo je da se ovaj
podatak ne navodi.

-         U delu koji se odnosi na potraživanja za koja je pokrenut sudski postupak, odgovorna lica koja su sačinjavala izveštaj, navode paušalnu izjavu da:  ”dana 11.09.2013.od kada nam je dostavljena lična karta na izradu, svakodnevno je pokusavano stupanje u kontakt sa ovlašćenim advokatom društva u vezi uzimanja podataka sudskih sporova, međutim, do 15.10.2013. nismo uspeli da ostvarimo kontakt ni da pribavimo potrebne podatke za izradu lične karte društva.”.

Iz iznetog se može zaključiti da je donošenje zaključaka na osnovu podataka o potraživanjima koji su navedeni u ličnoj karti, upitno, te da se sa istima mora postupati krajnje obazrivo prilikom upotrebe u poslovnom odlučivanju.

Ipak, uprkos navedenom, kao i željom da izneto u ovom eseju bude ne bezobzirna kritika već konstruktivan predlog rešenja,  upotrebom podataka koji se nalaze na sajtovima APR-a i NBS-a, i pod pretpostavkom ( koja verovatno nije tačna) da niti jedno
potraživanje nije zastarelo, došao sam do sledećih zaključaka[i]:

-         Identifikacija dužnika

Osnovnom proverom navedenih naziva dužnika iz ‘’lične karte’’ na sajtu APR-a utrvdjeno je da je moguće identifikovati dužnike u pogledu 66,82% potraživanja.

U 33,18% potraživanja je nemoguće utvrditi ko je dužnik.

Problem u identifikaciji dužnika je već pomenut i nastaje usled lošeg unosa podataka o imenima dužnika

-         Struktura dužnika

Posmatrano u vezi sa oblikom privrednog subjekta može se videti da se 22,78% duga potražuje prema društvima sa ograničenom odgovornošću, 3,89% duga se potražuje prema preduzetnicima, 0,03% prema komanditnim društvima, 0,40% prema akcionarskim društvima, 33,18% je nemoguće definisati kroz privredni oblik dužnika, dok se 39,72% dugovanog iznosa odnosi na preduzeća, ustanove i ostale oblike u vlasništvu države koji se radi lakše interpretacije u ovom tekstu generički nazivaju državna svojina.
Naziv ‘’državna svojina’’ je opredeljen iz razloga što se svi dužnici obuhvaćeni u navedenoj grupi finansiraju direktno od strane države kroz razne oblike osnivanja, kako republičkog, tako i lokalnog karaktera.


-         Mogućnost naplate potraživanja

U pogledu mogućnosti naplate potraživanja su posmatrani parametri koji se odnose na status privrednog subjekta kao i njegovu solventnost prema podacima sa NBS-a.

Status dužnika je posmatran kroz status naveden na sajtu APR-a, u smislu podatka da li je dužnik aktivan ili  brisan iz registra APR-a.

Solventnost dužnika je posmatrana kroz krajnje šturi podatak sa sajta NBS o tome da li je dužnik u blokadi ili ne, te u saglasju sa time, termin solventnost ne treba posmatrati u punom smislu reči već samo kroz prizmu trenutne mogućnosti izmirenja duga.

Iz analiziranog se vidi da je 47,15% potraživanja moguće naplatiti,. 1,85% potraživanja je moguće naplatiti ali otežano. Ovo iz razloga što se radi o privrednim subjektima koji su aktivni ali se nalaze u blokadi ili se radi o preduzetnicima koji su zatvorili radnje, ali imajući u vidu odgovornost celokupnom imovinom, moguće je naplatiti se od istih.

Nemoguće je naplatiti 1,17% potraživanja, dok za 33,18% nije moguće utvrditi mogućnost naplate na osnovu podataka iz ”lične karte”.

Mogućnost naplate koja se ovde pominje je izvršena prema trenutnom stanju dužnika, i nije vezana za vremenski okvir naplate, već za postojanje pretpostavke da postoji zakonska mogućnost da se potraživanje naplati.

Uzevši izneto, ova studija slučaja može pokazati dve vrlo bitne stvari:

 

  1. Naplata potraživanja koje javna preduzeća u restrukturiranju imaju nije na nivou na kome bi trebala biti.
  2. Buduće praćenje potraživanja koje javna preduzeća imaju ili će imati, će doživeti istu tužnu sudbinu već nastalih nenaplaćenih potraživanja ukoliko se modus operandi koji trenutno važi nastavi.

Šta treba raditi kako bi se situacija u naplati potraživanja preduzeća u restrukturiranju popravila:

  1. Ustrojavanje sistema izveštavanja,
  2. Profesionalizacija naplate,
  3. Aktivno praćenje potraživanja.

Šta bi se dobilo menjanjem pristupa i načina rada sa nenaplaćenim potraživanjima:

  1. Ažurniji proces naplate potraživanja,
  2. Efikasniji rad službi koje se bave naplatom potraživanja,
  3. Smanjenje direktnih i indirektnih troškova u vezi sa naplatom potraživanja,
  4. Jasna slika o potraživanjima i mogućnosti naplate na nivou celokupnog sistema ( svih preduzeća u restrukturiranju, kroz uniformisanje izveštaja i načina praćenja).

Sve navedeno je napisano sa željom da se pomogne ( ako ništa drugo ono bar mišljenjem i deljenjem iskustva) u rešavanju jednog od problema koji javna preduzeća u restrukturiranju imaju.

Prema evidenciji Ministarstva privrede, u Srbiji postoji 153 javnih preduzeća u restrukturiranju. Ukoliko se podje od pretpostavke da se menjanjem  pristupa u naplati potraživanja poveća prihod javnih preduzeća, u svakom za 500.000,00 RSD mesečno, to bi značilo povećanje likvidnosti preduzeća u restrukturiranju za minimum 70.000.000,00 Eur-a na godišnjem nivou. Podsetimo se da taj nedostatak likvidnosti sada finansira država.

Ovaj poslednji pasus je paušalna želja pisca ovog eseja i nadam se da mi ljudi od struke neće na tome zameriti.

Opširnije o napisanom:  http://nenadcecevic.blogspot.com/2013/10/preduzeca-u-restrukturiranju.html

 


[i]
Navedeni procenti se odnose na iznos potraživanja.

Jedan komentar na MOGUĆNOST NAPLATE POTRAŽIVANJA PREDUZEĆA U RESTRUKTURIRANJU

  1. Oni ne znaju ni sta od fiksnih sredstava imaju, a kamoli potrazivanja. Potrazivanja su za njih visa matematika.Mislim da ovde postoji lanac potrazivanja na relaciji preduzeca u restrukturiranju izmedju sebe, lokalna javna preduzeca, i recimo sama lokalna samouprava. Pitanje je koliko su potrazivanja naplativa, ali stoji da se njima niko ne bavi ozbiljno, radnici tih firmi jer su demotivisani da to rade, a i sami advokati jer ne mogu da uzmu skoro nista od preduzeca u restrukturiranju.

Leave a Reply to Milovan Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>