Пејићи страдали у НДХ

Banja LukaBočacPejić (Blagoje) Mara, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Bočac (1133073010)Banja LukaBočacPejić (Božo) Mirjana, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. kod kuće, Bočac (1133073007)Banja LukaBočacPejić (Simo) Nikola, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bočac (1133073024)Banja LukaBočacPejić (Simo) Vaso, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bočac (1133073009)BijeljinaBrodac GornjiPejić (Matija) Vladimir, rođen 1921. Srbin, …

Pročitajte Još »

Poluostrvo Rat (Pelješac), Nikola Zvonimir Bjelovučić

… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333. Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој …

Pročitajte Još »

Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији

Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …

Pročitajte Još »

SEE ENERGY- Connect&Supply investiciona konferencija, Novi Sad, 01-02. oktobar 2020

Podsticaji razvoja i realizacije investicionih projekata proizvodnje čiste i zelene energije u poljoprivredi i građevinarstvu Druga po redu međunarodna stručnA nvesticiona konferencija SEE ENERGY- Connect&Supply II 2020 održaće se 01. i 02. oktobra u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu. Organizator Nacionalna Asocijacija za biomasu „SERBIO“ u partnerstvu sa AMBEROM i GIZ DKTI (Nemački program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji), ima za cilj podsticanje …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јул 2020.

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (линк), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду. Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ …

Pročitajte Još »

Порески приходи и ситне паре, 1825.

340. Мајур, 10.септембар 1825. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља о проблему приликом сакупљања пореза Его Сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо по налогу вашему изашли у нахију собирати араче, но у наплаћивању видећи да су се умножиле ситне паре и избегавамо колико више можемо али четврта част ситне пара доноси се у наплаћивању зато јављамо …

Pročitajte Još »

Протојереј Јован Пламенац: Рекосмо ли Богу ХВАЛА?

Подајмо сада и „Богу Божије“. Као прво, рецимо: Боже, хвала Ти! Хвала Ти што си у нама пробудио предачки слободарски ген и обновио слободу коју си нам дао а ми је били запреталиОд ИН4С – 08/09/2020 08:45 Посљедња измјена: 08/09/2020 09:22 10 Подијелите Facebook Twitter Telegram Колико пута смо чули на сахранама како се говорник захваљује љекарима који су лијечили покојника. Нијесу га излијечили али, ето, потрудили су се. …

Pročitajte Još »

Нишки калемегдан

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 94-95. Стара Нишка тврђава била је тешко разорена, особито приликом турске опсада у септембру 1690, кад је добрим делом дигнута у ваздух лагумима с Видин-капије. Ордија се после освајања није задржавала на рашчишћавању рушевина, јер је тада (важније) било да се у једном замаху освоје Смедерево и Београд. Тек у септембру 1691, после …

Pročitajte Još »

Забрана гласања старијима од 49 година као мера за демократизацију Србије

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетан. Са овом старошћу па до 65. рођендана сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања …

Pročitajte Još »

Недимовићи страдали у НДХ

BeočinRakovacNedimović (Dušan) Đorđe, rođen 1926. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Beograd (0600060190)BihaćHrgarNedimović (Petar) Perica, rođen 1914. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Banja luka (1327016088)Bosanska KrupaBosanska KrupaNedimović (Dako) Anđelko, rođen 1929. Srbin, umro od tifusa 1943. nepoznato, Sanski most (1129023016)Bosanska KrupaBosanska KrupaNedimović (Dimitrije) Anka, rođena 1899. Srpkinja, umrla od tifusa 1943. u izbeglišvu, Srpska jasenica (5020s00519)Bosanska KrupaGorinjaNedimović (Jovo) Dušan, rođen 1933. …

Pročitajte Još »

Иницијатива за оснивање здравствених задруга – Наша обавеза и наслеђе – Један век од оснивања првих Здравствених задруга након Првог светског рата

Милорад Стаменовић, доктор економских наука, струковни специјалиста медицине, научни сарадник за јавноздравствену област – здравствену економику, Пројектни менаџер у клиничким истраживањима, повремени дописник „Политике“ и „Новог Магазина“, тренутно на академском усавршавању у Француској др Милорад Стаменовић Иницијатива др Милорада Стаменовића за промовисање рада и успостављања здравствених задруга у Републици Србији има за циљ да укаже на значај модерног облика удруживања …

Pročitajte Još »

PRIVATIZACIJA NA KOSOVU I METOHIJI

Објављено 9.5.2013. на Макроекономији Objavljeno u Ekonomskim Analima Uzurpacija i legalizacija tuđe imovine Rezime Za tri decenije Srbija je u  Kosovo i Metohiju uložila 17,6 milijardi dolara. Samo imovina 1.358 preduzeća koja se sad privatizuju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Uzurpirano je čak i milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma koje …

Pročitajte Još »

О. Јован Пламенац: Слобода у Црној Гори још није изборена

Судбински је важно злочиначки АНБ што прије демонтирати и успоставити га на професионалним начелима, лишити га функције бескрупулозног чувара режима Мила Ђукановића и учинити га чуварем државе и безбједности народа Од ИН4С – 03/09/2020 12:30 Посљедња измјена: 03/09/2020 12:30 0 Подијелите Facebook Twitter Telegram Парох барски протојереј Јован Пламенац Црна Гора је секуларна, грађанска држава и она функционише на људским законима. Људски закони постоје да би друштво било уређена …

Pročitajte Još »

Историјска шанса за развој Србије: увоз покојника из суседних земаља ради њихове декомпозиције

Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Začeci penzionog sistema u Srbiji – oslobađanje od poreza

2. септембар 1824. године Ослобођење од пореза и кулука Бр. 1750 – Д. 2.- Дана ослобођенија пореза и осталих кулука Неши Дамјановићу и Милићу Јовановићу, оба из Вратара, Н. Јагодинске, због старости. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, Посебна издања књига СDLX, Одељење историјских наука књига 1, Београд, 1973, стр. 43.) 376 Шуљковац, 14. октобра 1825. године …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

Када је настала Ћуприја на Морави?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013 РТ, стр. 93-94. У надлежност мухафиза Београда допало је 35 старих градова и паланки распоређених на растојању од 20-30 киломатара дуж Цариградског, Босанског и Солунског друма, као и на обалама Саве и Дунава. Обнављајући њихов стратегијски значај, Турци су и старе градове постепено претварали у своја традиционална земљана утврђења с палисадама, у паланке. У …

Pročitajte Još »

58. MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE I PREHRANE AGRA U GORNJOJ RADGONI (SLOVENIJA): Korona zatvorila kapije

Zbog bolesti ,,korona19’’ ove godine neće biti održan tradicionalni 58. Međunarodni sajam poljoropivrede i prehrane u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. Po odluci rukovodstva sajma deo ovogodišnje priredbe AGRA ipak će biti uživo održan od 25. do 37. septembra ove 2020. godine. Biće održano i stalno internetsko prikazivanje od 7. septembra 2020. do 7. marta 2021. godine. Na taj naćin će …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U STOČARSTVU SRBIJE:Kolaps mesne industrije

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurdjević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević. Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Списак жртава логора Дахау са територије Југославије

Заинтересовани о овом логору могу наћи основне информације на википедији (https://en.wikipedia.org/wiki/Dachau_concentration_camp). Овде је извршено статистичко очитавање основних података о жртвама са територије друге Југославије (јер је највећи број жртава био са територија Истре и Словеније која тада није припадала Југославији. Највише је страдало Словенаца и Хрвата, а приложени списак је направљен по абедеци ради лакше претраге по презименима. По националности:Словенци1.806Хрвати1.262Срби597Јевреји197Остали108Муслимани25Словаци15Мађари13Роми11Македонци2По …

Pročitajte Još »

Павлице страдале у НДХ

BihaćBihaćPavlica (Mane) Milovan, rođen 1911. Srbin, ubijen 1944. u zatvoru, Ilirska bistrica (0572030013)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Jovo) Milan, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1154018080)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Milan) Dragutin, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Kozara (1154018082)Bosanska DubicaČelebinciPavlica (Milan) Rajko, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (7004s00091)Bosanska KrupaHašaniPavlica (Mile) Marko, rođen 1902. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

Словеначки патриотизам: повећан број домаћих ноћења за 154,5% у јулу 2020!

Према словеначким подацима (линк) у јулу је регистровано 2.069 хиљада ноћења, у томе 1.399 хиљада домаћих и 670 хиљада страних. Број домаћих повећан је за 154,5%, а страних смањен за 66,3%, те је укупан број мањи за 18,5%. У периоду јануар-јул укупан број ноћења био је 4,6 милиона (-48,1%), у томе 2,6 милиона домаћих (+1,9%) и 2 милиона страних (-68,5%). …

Pročitajte Još »

Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: U Tursku kreće 700 tona

Proizvodna grupa Udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada  odmah nudi za izvoz nudi više od 6.000 junadi.  Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno …

Pročitajte Još »

За разлику од Србије, у Мађарској више рођених и мање умрлих у јулу 2020.

У периоду јануар-јули 2020. (линк) у Мађарској је повећан број рођених за 4,9% и смањен број умрлих за 5,1%, у односу на исти период 2019. Резултат је мањи природни пад броја становника за 23%, или за 6.480 у односу на исти период 2019. У јулу је рођено 8.523 беба, што је за 145 или за 1,7% више него у јулу …

Pročitajte Još »

Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962. Број пензионера најмањи је од октобра 2012. За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији …

Pročitajte Još »

Демографска кретања, јул 2020.

Према подацима РЗС-а (линк) у јулу је рођено 5.896 беба што је за 4,4% мање него у јулу 2019, док је умрло 10.023 лица, што је за 20,4% више. „У Републици Србији, у периоду јануар−јул 2020. године, број живорођених је износио 35 210. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 35 836, бележи се …

Pročitajte Još »

TOVLJAČI JUNADI U NEIZVESNOSTI I NADI: Izvoz u Tursku na vidiku

Proizvodna grupa ,,Agroprofit“ koju čini 240 tovljača junadi raspolaže sa 15.000 grla. Odbijen kuac za 3.000 grla iz Albanije Ma koliko izgledalo ironično i cinično, farmeri su se obradovali porukama ministra finansija Siniše Malog da će zbog otežanog poslovanja hotelijera isplatiti podsticaje po registrovanom ležaju više od 200 evra. Takvo dobročinstvo države, smatraju farmeri, otvara put i za rešavanje zastoja …

Pročitajte Još »

Како са 60 хиљада динара обићи пола Србије или Рођен да будем шоњо

Када бих којим несрећним случајем био изабран за министра финансија у пар дана бих изазвао јединство власти, опозиције, капитала и народа да будем смењен. У приватном животу већ 25 година имам уредно записан сваки динар одакле ми, и на шта је потрошен. То би ми био принцип и у јавним финансијама: мора се јасно знати ко и колико уплаћује у …

Pročitajte Još »

Пламенац: Нека вас се стиде и у овом и у будућем вијеку

Молим се да Вас се дјеца и дјеца Ваше дјеце стиде и сраме као што Вас се стидим ја, а космос је мали да опише ту количину срамоте. Нека Вас се стиде и у овом и у будућем вијеку, и у свим вјековима“ Пламенац: Нека вас се стиде и у овом и у будућем вијеку Пише: Ина Пламенац Пишем овај …

Pročitajte Još »

Релићи страдали у НДХ

BenkovacBenkovacRelić (Mirko) Veljko, rođen 1927. Srbin, poginuo 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Reljine donje (2599003004)BjelovarBrezaRelić (Mihajlo) Vaso, rođen 1909. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Prgomelja (2108135011)BjelovarŽdraloviRelić (Rade) Stevo, rođen 1897. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Nemački logor (2846060011)Bosanska DubicaBosanska DubicaRelić (Mile) Jovo, rođen 1917. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Kozara (0952102023)Bosanska DubicaČelebinciRelić (Dmitar) Bosiljka, rođena 1900. Srpkinja, …

Pročitajte Još »

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Prava i dužnosti narodnih punomoćnika u 1825.

21. август 1825. година Указ о именовању и правима и дужностима народних пуномоћника у Нахији јагодинској. Бр. 1438 – Д. 21. – Дано полномоштје депутирцима Нахије јагодинске: Којим на знање дајем како кнезовима кнежине Темнића и Левча у Нахији јагодинској, тако и целоме народу, од мала до велика, у истој нахији: ја, желећи да сваки, од најмањега до највећега, рахат …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према кумулативној вредности одлива СДИ и према релативној промени 2008-2019.

Кумулативна вредност одлива СДИ повећана је са 15,6 на 34,6 хиљада милијарди долара од 2008. до 2019. То је повећање за 121,9% па је Србија била мало изнад просечне стопе са повећањем за 136,3%. Србија је према укупној вредности одлива СДИ од 4,1 милијарди долара била на 75. месту, упоредива са Словачком, Литванијом и Ираном. Од нама блиских земаља пад …

Pročitajte Još »

OTKAZAN POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

 U pripremi virtuelna smotra agrara Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara. Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u …

Pročitajte Još »

Области и општине у Србији према густини насељености у 2019 (без података за КиМ)

Површина2019ГустинаРегион Војводине215061.852.09386Централна Србија без Београда527443.020.80657Београд32231.694.056526Град Нови Сад699360.925516Град Ниш597255.901429Подунавска област1248184.994148Шумадијска област2387281.277118Севернобачка област1784178.294100Сремска област3486297.19785Мачванска област3268277.56085Расинска област2668221.67283Рашка област3918304.47878Поморавска област2614197.36176Јабланичка област2769198.74072Западнобачка област 2420171.05471Моравичка област3016198.49066Колубарска област2474162.16566Јужнобанатска област4245277.39365Јужнобачка без Новог Сада4016257.90464Севернобанатска област2329135.45358Пчињска област3520196.43156Средњобанатска област3256173.87353Златиборска област6141265.63843Браничевска област3865165.63543Нишавски без Ниша2729104.59338Топличка област223183.20037Борска област3506111.15232Пиротска област276183.69930Зајечарска област3623106.100291Врачар357.85619.2852Стари град744.6136.3733Звездара32168.1185.2544Нови Београд41213.0405.1965Раковица30107.8273.5946Савски венац1435.3592.5267Земун153175.5501.1478Вождовац149169.4951.1389Чукарица156177.1081.13510Палилула447184.48841311Гроцка28986.90830112Смедерево481102.28821313Крагујевац835176.69921214Стара Пазова35164.79418515Обреновац41072.08517616Чачак636109.56817217Сурчин28546.81516418Сремски Карловци518.33016319Темерин17027.67616320Панчево755119.50915821Младеновац33951.61315222Град Пожаревац48171.74614923Дољевац12117.84614724Лазаревац38456.59514725Јагодина47068.92614726Нови Пазар742107.07114427Крушевац854120.15414128Шабац795110.14813929Суботица1007136.47513630Лесковац1024134.28513131Лапово557.09512932Барајево21326.79812633Лозница61274.70312234Инђија38545.64211935Аранђеловац37643.37011536Прешево26430.10011437Град Ужице66772.94010938Велика Плана34537.62610939Врњачка Бања23925.96410940Смедеревска Паланка42245.08010741Врбас37639.09910442Сремска Митровица76275.2419943Ћуприја28727.8239744Ваљево90585.3169445Град Врање86079.7829346Параћин54250.2629347Бачка Паланка57951.7358948Власотинце30827.4028949Рума58251.3508850Зрењанин1326115.7978751Трстеник44838.4018652Бујановац46137.7188253Кула48139.1418154Беочин18614.9708055Бачки Петровац15812.6798056Баточина13610.8788057Лајковац18614.6397958Краљево1529117.1687759Апатин35026.3887560Сента29321.6307461Сопот27119.7887362Бечеј48634.9837263Ада22715.7797064Житорађа21414.8236965Кикинда78254.1316966Ћићевац1248.5196967Богатић38426.3376968Алексинац70747.0966769Мерошина19312.8366770Оџаци41127.0536671Свилајнац32621.0876572Варварин24916.0996573Пожега42727.2586474Жабаљ40025.0196375Мали Иђош18111.1916276Александровац38723.8986277Вршац80048.9136178Мали Зворник18411.2116179Уб45627.1936080Кањижа40123.5815981Лебане33719.4165882Тител26214.9975783Топола35620.1445784Ковачица41923.6965785Србобран28415.3375486Прокупље759407485487Бор85644.6395288Бачка Топола59630.6285189Владичин Хан36618.7385190Ариље34917.7795191Зајечар106953.5095092Горњи Милановац83641.1544993Рача21610.3444894Опово2039.6104795Владимирци33815.5834696Велико Градиште34415.7074697Коцељева25711.6524598Бела Црква35315.9734599Шид68731.05345100Крупањ34215.35845101Пирот123253.82444102Ириг2309.94243103Прибој55323.84743104Тутин74231.84643105Ковин73031.19443106Петровац на Млави65527.73842107Пријепоље82734.46542108Лучани45418.27840109Љиг27911.20440110Пећинци48919.17539111Мионица32912.88939112Бојник26410.01538113Нови Бечеј60922.35937114Бач36513.07936115Бајина …

Pročitajte Još »

Stanje na putevima 1825.

332. Багрдан, 18. август 1825.године Марко Радосављевић кнезу Милошу – јавља о стању на путевима, затим о стању у Багрдану и Паланки Високо благородному велико милостивом Господару Разумели смо да нама заповедате остро друм чувати вала Богу у вашему здрављу још се никакво зло учинило није и кирачије налазимо по друмовима и разпитујемо све кажу добро и раат и ја …

Pročitajte Još »

Бахати и тиха већина

У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од мене. Управљала је девојка …

Pročitajte Još »

Трифуновићи страдали у НДХ

BihaćGorjevacTrifunović (Mito) Petar, rođen 1910. Srbin, poginuo 1943. Prilikom borbi ili bombardovanja, Očjevo (0201006046)BihaćGorjevacTrifunović (Pero) Borka, rođena 1942. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Očijevo (0201006044)BihaćGorjevacTrifunović (Petar) Mile, rođen 1934. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u nemačkoj ofanzivi, Gorjevac (0201006045)BijeljinaDazdarevoTrifunović (Krsto) Dragomir, rođen 9999. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Smagovo (1619034016)BijeljinaMagnojević GornjiTrifunović (Branko) Đorđije, rođen 1925. Srbin, poginuo …

Pročitajte Još »

Промјена власти, него што!

Улог је огроман – судбина Црне Горе и народа који живи у њој!Од ИН4С – 14/08/2020 17:51 Посљедња измјена: 14/08/2020 17:51 27 Подијелите Facebook Twitter Telegram Парох барски протојереј Јован Пламенац Пише: Протојереј Јован Пламенац У ваздуху се осјећа да се приближила промјена власти у Црној Гори. Режим Мила Ђукановића је у протеклих 30 година нанио огромну штету Црној Гори и црногорском народу. Руси који долазе у Црну Гору, …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE Zahtev za gašenje požara

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti …

Pročitajte Još »

Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати. Цитираћу део текста: Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je …

Pročitajte Još »

Мистика 11-12 километара удаљености од главног пута

Сваког Васкрса, осим овогодишњег, уживам у тренутку када уђем у насеље Ушће и застанем испред знака да се налазим на 11 километара од Студенице. Када сам у Јагодини и не знам шта ћу са сопственим, географским, лудилом упалим ауто и одем до манастира Јошаница, који је удаљен око 12 километара од моје куће. Кнез Милош је завршио Други српски устанак …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Restitucija pre licitacije

Agrarna reforma kao zakonska regulativa usmerena na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemlje nije izmišljotina komunističkog režima iz polovine prošlog veka, već je ona sastavni deo svih velikih i suštinskih, društveno-ekonomskih promena, narodnih revolucija i kontrarevolucija, seoba i egzodusa naroda. Svaku agrarnu reformu treba vrednovati u kontekstu vremena, u kome je ona sprovedena, kao i sa merilom vremenske distance slobodne i …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Obaveštajni rad u Srbiji pre 195 godina

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

Увод за сатиру „Краљ Александар по други пут међу Србима“

Краљ Александар по други пут међу Србима (1/23) Како противници желе да представе мајску револуцију, то би та значајна револуција отприлике овако требало да се опише. Био тако некад један добар, побожан и мудар владар, који се звао Александар. И дању и ноћу је само бринуо о напретку своје земље, бринуо за добро свога верног и послушног народа. За време његове …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

Србија, ноћења туриста, јун 2020.

У Србији је, у јуну 2020, регистровано 560,2 хиљада ноћења, у томе 501,9 хиљада домаћих и 58,3 хиљада страних. Међугодишње смањење укупног броја било је за 43,3%, домаћих за 17,2% а страних за 84,8%. У ПП2020 укупно је регистровано 2.536,4 хиљада ноћења (-44,1%), у томе 1.807,7 хиљада домаћих (-36,5%) и 728,7 хиљада страних (-56,9%). Посматрано по локацијама, упркос општем смањењу …

Pročitajte Još »

Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи

https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили  ногу преко …

Pročitajte Još »

Наш женски свет

Наш женски свет Ко смо и шта смо ми? Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Госпође милостивне, можда ћете се смејати овоме кад се каже сиротиња пука. Сиротиња, сиротиња, па макар на себе метнули хиљаде свилених сукања. Откуд те сукње? Не познајем по оделу која је жена практикантова, а која министрова. Страшно, ум се мути кад погледа шта ради наш женски свет. Знам вас, …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Снимајте им зенице, длачице у уху…

(ВИДЕО) Снимајте им зенице, длачице у уху… Посао полицајца није сам по себи нечастан. Напротив. Али бити данас у Црној Гори полицајац, тужилац, судија и служити насиљу режима Мила Ђукановића – то је бешчашће Протојереј Јован Пламенац У недјељу Свих Светих, 14. јуна, била је слава цркве на Великом Пијеску, при којој сам ја свештеник. Литургију је одслужио митрополит Амфилохије. …

Pročitajte Još »

Špekulanti preprodaju plodnu zemlju strancima

Ishitrena privatizacija raskrčmila agrar. Posebno je pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za jednu četvrtinu od ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni. Njihova imovina je opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih institucija, koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Увоз поврћа, укупно и из Албаније

На порталу СТО доступни су (до 29.7) месечни подаци о увозу закључно са априлом. Тромесечни подаци не би укључивали април, а годишњи су удаљени од садашњих кретања те поређења са месечним подацима у 2019 могу да нам укажу на динамику увоза по месецима и сезонама. У претходних 20 месеци, за колико је могуће повући податке, увоз поврћа износио је 164 …

Pročitajte Još »

Коронална албанизација Црне Горе: у јуну 3,8 пута више ноћења Албанаца од Срба и Руса заједно.

У јуну 2019. било је 112 хиљада ноћења Руса, у колективном смештају и број је смањен за 99,4%, на 0,7 хиљада. Из Србије је број смањен са 69,7 на 1,6 хиљада. Укупан број ноћења из Русије и Србије смањен је са 182 на 2,3 хиљаде, а њихов удео у укупном броју страних ноћења са 30,3% на 11,5%. Ноћења из Албаније …

Pročitajte Još »

Хрватска, зараде (мај) и запосленост (јун)

Према подацима Државног завода за статистику РХ, у мају је просечна нето зарада износила 6.655 куна (884 евра) и била је за 0,5% већа од номиналне вредности у мају 2019. У периоду јануар-мај просечна зарада била је 6.715 куна и повећана је за 2,1%. Просечна бруто зарада износила је 9.067 куна (1.204 евра) и повећана је за 0,2%. Просечна нето …

Pročitajte Još »

AGRARNA POLITIKA JUČE, DANAS I SUTRA: Starci obrađuju njive i proizvode hranu

U Srbiji ima 569.310 poljoprivrednih gazdinstava što je za 9,9 odsto manje u odnosu na popis 2012. godine. Površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3,47 miliona hektara. Manje od dva hektara obrađuje 217.682 gazdinstva. Navodnjava se samo 46.823 hektara. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene polјoprivredi, a koje su iznosile devet …

Pročitajte Još »

Велики покољ у Великој

Данас је годишњица ВЕЛИКОГ ПОКОЉА у Велици: Монструозни злочин над православним становништвом припадника „Скендербег“ и „Принц Еуген“ дивизија PlavVelikaBjelanović (Mile) Mitar, rođen 1875. Crnogorac, ubijen 1944. Kod kuće, Velika (2923021028)PlavVelikaBjelanović (Mileta) Milica, rođena 1924. Crnogorka, ubijena 1945. kod kuće, Velika (2923021024)PlavVelikaBjelanović (Milosav) Vida, rođena 1891. Crnogorka, ubijena 1944. kod kuće, Kod kuće (2923021023)PlavVelikaBjelanović (Nova) Mijajlo, rođen 1906. Crnogorac, ubijen 1943. …

Pročitajte Još »

Žrtve NDH sa prezimenima Bukvić i Repac

1Banja LukaStratinskaBukvić (Stojan) Božo, rođen 1908. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Auschwitz (1134079001)1BijeljinaBijeljinaBukvić (Nn) Matija, rođen 9999. Hrvat, poginuo 1942. u direktnom teroru, Bijeljina (1571149041)1BijeljinaJanjaBukvić (Bećir) Edem, rođen 1925. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, Zvornik (1620046014)1BrčkoSandićiBukvić (Pero) Rade, rođen 1905. Srbin, ubijen od Nemaca 1941. kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Nemački logor (1632046018)1ČapljinaČapljinaBukvić (Jovo) Sreten, rođen 1920. …

Pročitajte Još »

У Мађарској повећан број рођених и смањен број умрлих

Према мађарским подацима (линк) у првој половини 2020. (ПП220) повећан је број рођених за 5,5%, а смањен умрлих за 5,5%, у односу на исти период 2019. Природни пад је смањен за 23% или за 6.024, у односу на смањење становништва у ПП2019. У јуну 2020, број рођених је повећан за 8,2%, а умрлих је смањен за 6,8%, према истом месецу …

Pročitajte Još »

Живорођени и умрли, јануар–јун 2020.

У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години.У Републици Србији, у периоду јануар−јун 2020. године, број живорођених је износио 29 314. У односу на исти …

Pročitajte Još »

Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!

Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како заслужује коментар: …

Pročitajte Još »

Višak junadi, traži se interventni otkup

Tovljači junadi traže pomoć od predsednika države Aleksandra Vučića i ministra poljoprivrede Banislava Nedimovića. Jer, nagovoreni su na tov junadi uz obećanje da će biti kupaca, a njih nema.  To je bilo samo obećanje, a sad je očekivanje. Otkupne cene junadi od 1,20 – 1,80 evra za kilogram žive mere ovu granu govedarstva dovode do gubitaka i prekidanja proizvodnje i …

Pročitajte Još »

Број пензионера пао испод 1,7 милиона

Према подацима из Статистичког месечног билтена Фонда ПИО (линк), у мају је исплаћено 1.699.197 пензионерских чекова, што је за 3.799 мање него у априлу 2020, и за 8.330 мање него у мају 2019. Број пензионера је последњи пут био мањи од 1,7 милиона у октобру 2012. У односу на април 2020, број пензионера из категорије запослених смањен је за 2.852, …

Pročitajte Još »

Апсурд глобалног COVID-19 лудила: повећана потрошња цигарета!

О вирусу COVID-19 нисам много читао, али га осуђујем, и од њега се ограђујем. Прича се да је смртоносан, да напада плућа, и да је спас у респираторима, уколико се могућност дисања код зараженог смањи. Пушачи спадају у најризичнију групу, јер су већ оштетили плућа цигаретама. Да је повећан унутрашњи промет храном, у већини земаља где је становништво „закључано“ средином …

Pročitajte Još »

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини. „ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema …

Pročitajte Još »

Економске реформе и „реформе“: Кина и Србија

Пре 42 године Кина је кренула путем економских реформи (линк). Одабране слике Кине некада и сада можете видети у тексту ББЦ-а (линк). Мени су те 1978. родитељи купили кућу и вратили стан код три солитера (поред Јагодинске пиваре), вођени поштењем и паролом „имаш кућу  – врати стан“. Већина становника садашње Србије и бивше Југославије била је тада омамљена општом похлепом …

Pročitajte Još »

POVRATAK SRBIJE NA BIVŠA TRŽIŠTA: Afrika, kontinent budućnosti

Afrika  ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalјa u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte. Srbija ima šanse da tržen …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Pročitajte Još »

NOVI SAD NE ODUSTAJE OD AGRARNOG SAJMA novi termin od 12 do16 septembra

Novosadski sajam je odlučio da se ipak održi najznačajnija manifestracija koju ova kuća organizuje – Poljoprivredni sajam. Kako je najavljeno, u periodu od 12. do 16. septembra 2020. Godine biće održani 87. međunarodni poljoprivredni sajam i 53. međunarodni sajam lova i ribolova, pod zajedničkim nazivom Međunarodni jesenji sajmovi. Imajući u vidu značaj delatnosti koje se predstavljaju na ovim sajmovima, dobijena …

Pročitajte Još »

Чуровић: Подршка Раичевићу и ИН4С, режим живи у страху од истине

Режим Мила Ђукановића је тридесет година завађао грађане Црне Горе по разним основама. На међусобним завадама, међуетничке природе, режим је хранио себе одржавајући се на власти тридесет година. Кад је коначно прорадила свијест грађана, који су провалили лопова и паликућу, реално је било да се покрене „ћерање“, саопштио је предсједник Савеза Срба из Црне Горе, Жељко Чуровић Режим Мила Ђукановића …

Pročitajte Još »

ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …

Pročitajte Još »

Junad ponovo nemaju kupce

Potpuni zastoj u prodaji utovljene junadi više od 6.000 gazdinstava u Srbiji, koja se obimnije bave ovim poslom, dovodi do ekonomske propasti. Odgajivači jednostavno ne znaju kako da pokriju ostvarene troškove. Za ukupnu preradu i potrošnju po domaćinstvima u Srbiji se zakolje tokom godine najviše 86.000 različitih kategorija goveda, a ponuda je veća od 250.000 grla. Naša domaćinstva tokom godine …

Pročitajte Još »

Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …

Pročitajte Još »

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства

Горан Шарић: Косово је граница српског достојанства Недавно су провучићеви медији и аналитичари оптужили Хрвате, а касније и Русе да стоје иза протеста у Србији. На страну то што је немогуће да хрватске и руске службе у нечему таквом сурађују, кад знамо да је бивши, а и будући премијер Пленковић пријетио Русима у Украјини новом Oлујом и од тада је у …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI

Reprodukcioni centar za šarole goveče Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda“Agroprofit” Branislav GULAN Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”. Tovno govedarstvo u Srbiji otvaranjem Reprodukcionog …

Pročitajte Još »

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду

Националист: Траг црногорског режима у организовању нереда у Београду Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било директним ангажовањем иностраних обавештајних служби у распиривању протеста и нереда, било коришћењем домаће агентуре Протеклих дана, извештавајући о насилним протестима и нередима у Београду, бројни медији су указали на утицај страног фактора, било …

Pročitajte Još »

Ранко Гојковић: Закон је добар ако се правилно спроводи или О протестима у Србији

арод који има два величанствена Завета – Светосавски и Светолазаревски – дужан је да се врати себи, тачније служењу Богу После другог дана протеста у Србији, замољен сам од појединих људи да напишем своје утиске о свему што се догађа. То и чиним овим текстом, дакле износим личне утиске, не претендујући на било какву улогу саветодавца било коме, али бих …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »

Косово и Метохија, БДП Т1 2020.

Према приштинским подацима (линк) у Т1 2020 вредност БДП-а износила је 1.438 милиона евра и повећана је за 1,29% у односу на Т1 2019. Стопа раста је нагло смањена јер се кретала око 4% током 2019. Бруто додата вредност (1.149,4 милиона евра), у текућим ценама, је повећана само за 0,27% па је преко четири петине од оствареног раста последица повећања …

Pročitajte Još »

Стока у Црној Гори и поређење БЈР у броју грла по становнику и по км2

Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …

Pročitajte Još »

Miloševe livade u Jagodini

Јагодина, 6. јули 1824. године Нака из Јагодине кнезу Милошу – јавља да су покосили и покупили сено са свих његових ливада. Даље јавља да су били преварени, да су косили сено и са туђих ливада и да се због тога јавио отпор код народа. Милостиви Господару здравствујте Јављамо вами милостиви Господару да смо ливаде покосили покупили и полак поденули …

Pročitajte Još »

Genocid nad selom i seljakom

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji” od 1960. godine 2012., zadrugama nedostaje oko 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra. Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …

Pročitajte Još »

O moralu komunista i srpskoj nesreći

Комунисти пре рата нису сматрали непатриотском шпијунажу у корист Совјетског Савеза, чак и ако је уперена противу властите земље. Бити на поверљивом списку НКВД-а сматрано је највишом чашћу. Висина партијске функције није играла никакву ометајућу улогу. Интересима те стране силе с подједнаком ревношћу служили су и највиши партијски функционери и најобичнији чланови. И овде су моралне препреке, несумњиво активне, прескочене …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2020. Šareni prinosi, niske cene

Sa 570.000 hektara očekuje se rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili prosečno oko 4,2 tone po hektaru. Uz prinos od 4,5 tona po hektaru troškovi proizvodnje su 23,17 dinara. Zadružni savezi predlažu da država hitno otkupi za Robne rezerve 250.000 do 300.000 tona i odmah isplati proizvođačima cenu od 21,06 dinara Branislav Gulan Na početku ovogodišnje žetve pšenice …

Pročitajte Još »

Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.

Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према вредности одлива СДИ у 2019.

Мада је светски прилив СДИ у 2019. повећан за само 3%, светски одлив страних инвестиција повећан је за 33,2%. Али, ове „стране инвестиције“ су модерна светост у чије се мотиве, вредности и порекло не улази, па су због тога и могућа оволико велика одступања. Главни разлог за оволико одступање је чињеница да су САД и Холандија у 2018 књижиле негативну …

Pročitajte Još »

Varljivo leto 1825.

327. Јагодина, 29. јуни 1825. година Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји. Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду. Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало …

Pročitajte Još »