KINA – ANALIZA NEJEDNAKOSTI

O usponu kineske ekonomije prethоdnih decenija suvišno je trošiti reči. Objavljeno  je bezbroj  naučnih i stručnih radova, napisano na stotine knjiga i studija gde su do tančina definisani svi aspekti ubrzanog rasta privrede ove zemlje, naročito u poslednje tri decenije. Namera ovog teksta nije dalja eksplikacija ove teme, jer je pored već rečenog malo toga moguće novoga konstatovati. Medjutim, jedan …

Pročitajte Još »

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …

Pročitajte Još »

KOMPARARIVNA ANALIZA NEJEDNAKOSTI U SRBIJI I ZEMLJAMA EU

Prethodna dva teksa na ovom portalu su nastojanje autora da na bazi releventnih informacija medjunarodne statističke baze podatka ‘’Eurostata’’ prikaže odnose u raspodeli dohodaka različitih socijalnih grupa. Tako su sve socijalne grupe prvo prikazane kao odnosi u apsolutnim veličinama dohodaka po kvintilima (socijalne grupe sa po 20% relativnog učešća u raspodeli dohotka po visini) i decilima (10% učešće gurpa u …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …

Pročitajte Još »

Jurga, Vojnić

Jurga je 1931g imala 264s, 1948g imala je 144s, 1991g imala je 141s (Srba 135, ostalih 5 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 170s.   Božić (Marko) Miloš, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. kod kuće, Vučković-vojnić (2267022133) Božić (Nn) Božo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Zemun Sajmište (0578103086) Brkić (Ilija) Dragić, rođen 1928. Srbin, poginuo 1944. …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat: stradali prilikom borbi ili bombardovanja

У Другом светском рату на територији тадашње Југославије (укључујући италијанску Далмацију и Истру) пописано је 29.504 лица страдалих приликом борби или бомбардовања. Ова два описа могу да садрже прилично различите узроке страдања, али им је заједничко да су жртве биле невине. Да је више страдало приликом борби, можемо закључити на основу знатно већег броја страдалих мушкараца у односу на жене. …

Pročitajte Još »

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI – Drugi deo

U prethodnom radu istaknuti su ključni pokazatelji raspodele dohotka u zemljama EU i zemljama sa statusom pregovaračkog proseca sa EU, prema bazi statističkni podataka Eurostata. U nastavku izlaganja, a u cilju pravilne verifikacije jedne složene i u Srbiji zapostavljene teme o nejednakostima, mora se učiniti dodatni napor kako bi se problme nejednakosti što egzaktnije objasnio. Kvalitativan aspekt je pre svega …

Pročitajte Još »

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI

Da je Srbija postala zemlja izrazite nejednakosti u raspoledi dohotka nije nikakva novost. O tome je već pisano a i Republički zavod za statistiku o tome iznosi validne pokazatelje. Medjutim problem nejednakosti je politička anatema, u svetskim okvirima se tom problemu posvetio mali broj pravih i relevatnih stručnjaka (Branko Milanović ispred Svetske Banke) koji neprestano dokazuju da nema napretka sveukupne …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …

Pročitajte Još »

Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ.  Изнад …

Pročitajte Još »

Aprilski rat 1941. godine

Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …

Pročitajte Još »

Veliki Šušnjar, Petrinja

Veliki Šušnjar je 1931g imao 988s, a 1948g 623s. 1991g imao je 455s (Srba 445, ostalih 6 i Hrvata 4), a 2001g imao je 108s.   Bakrač (Nepoznat) Draginja, rođena 1921. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Veliki šušnjar (2573021310) Bančić (Mile) Stanko, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2573021193) Bančić (Stanko) Mile, rođen …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …

Pročitajte Još »

Jagodina: investicioni (vice)šampion

Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, peti deo

ПОВРТАРСТВО   Производња поврћа у Србији има веома дугу традицију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја производње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Производи се целе године …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО   Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

РАТАРСТВО   Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, …

Pročitajte Još »

Krbavica, Kostajnica

Krbavica je 1931g imala 1047s, 1948g imala je 731s, 1991g 152s (Srba 150 i ostalih 2) a 2001g 62s. Bižić (Mile) Bude, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039027) Bižić (Mile) Pajo, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039024) Bižić (Pajo) Smiljana, rođena 1894. Srpkinja, umrla od bolesti 1943. u NOBu, Krbavica …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Pročitajte Još »

Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном …

Pročitajte Još »

Idejni nacrt mogućeg istorijskog dogovora sa Albancima

Модел би био реализован по угледу на Дејтон,с тим да би била пожељна претходна међусобна сагласност заинтересованих страна око концепта.   Предвиђено је решење којим би Србија добила север Косова(Лепосавић,Зубин поток,Звечан и Северна К.Митровица) и територије са српском већином у косовском поморављу и централном Косову (Косово Поље,Обилић,Грачаница,Ново Брдо,део Гњилана и Косовске Каменице међусобно  повезане с централном Србијом), чиме би био …

Pročitajte Još »

Dinamika svetske trgovine u 2017. godini

Раст цена примарних производа и благо слабљење долара према евру утицали су да светски извоз буде повећан за 9,3% у доларском исказу у периоду јануар-септембар 2017. године. Извоз Азије већи је за 11%, Европе за 7,2%, а Северне Америке за 7,1%. У односу на исти период 2008. године светски извоз је повећан за 4,9%. Извоз Азије већи је за 27,7%, …

Pročitajte Još »

Dugo Selo Lasinjsko, Vrginmost

Dugo Selo Lasinjsko imalo je 1.108 stanovnika 1931 godine. 1941 godine imalo je 653 stanovnika, 1991g 385 stanovnika (351 Srba, 29 ostalih i 5 Hrvata) a 2001 godine imalo je 64 stanovnika. Arbutina (Ante) Mile, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00241) Arbutina (Branko) Milan, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Srbiji X 2017

Према подацима РЗС-а у октобру је регистровано укупно 689,8 хиљада ноћења, у чему 408,2 хиљаде домаћих и 281,6 хиљада страних туриста. У односу на исти месец прошле године укупан број повећан је за 19,5%, домаћих 11,6% и страних за 20,8%. У периоду јануар – октобар укупан број ноћења износио је 7,3 милиона (+10,6%), у чему 4,6 милиона домаћих (+7%) и …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja, X 2017

Према подацима РЗС-а, у октобру је индустријска производња била за 4,4% већа него у истом месецу 2016. године. Рударство је повећало обим за 7,9%, прерађивачка индустрија за 6,1%, а снабдевање електричном енергијом је смањено за 3,4%. У периоду јануар-октобар укупна производња повећана је за 3,5%, у томе прерађивачка индустрија за 6,8%, рударство за 2,4%, а снабдевање електричном енергијом је смањено …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo, nekad i sad, 4

УСПОНИ И ПАДОВИ Устав републике Србије познаје три облика својине – јавну (државну), приватну и задружну, а тим је и већа неоправда која се чинила задругарству у протеклих седам деценија. Имовина им је одузета, а сад је враћен задружни дух али не и имовина. Остаје нејасно зашто судови доносе негативна решења, а спорну имовину књиже као државну или спорове бесконачно …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije X 2017

Према подацима РЗС-а, извоз је у октобру износио 1.303,9 милиона евра, увоз 1.770,1 милиона, уз дефицит у износу од 466,1 милиона евра. У односу на октобар 2016 године, извоз је повећан за 14%, увоз за 20,2%, а дефицит за 41,6%. У периоду јануар-октобар извоз је вредео 12.556,3 милиона евра (+13,5%), увоз 15.519,7 милиона (+13,9%), а дефицит 3.363,4 милиона (+15,4%). Извоз …

Pročitajte Još »

Štikada, Gračac

Štikada je 1931g imala 2.437s, 1948g 497s, 1991g 545s (Srbi 475, Hrvati 41 i ostali 29), a 2001g 21s Alagić (Djuro) Marko, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5015s00982) Alagić (Mile) Mika, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00981) Alagić (Mile) Stana, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00977) Alagić …

Pročitajte Još »

Likvidacija 137 Rađenovića iz Rađenovca

Rađenovci su 1931g bili u sastavu Rajčića. Nakon likvidacije 173 stanovnika prilikom popisa iz 1948g bilo je 107 stanovnika. 1991g imao je 24s, sve Srba, a 2001g 2 stanovnika.   Atanacković (Nn) Ana, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7041s00008) Atanacković (Petar) Ignjatije, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7041s00030) …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Према подацима РЗС-а, инвестиције у основна средства у 2016 години износиле су 601,6 милијарди динара. У односу на 2015 годину, вредност инвестиција је номинално повећана за 6,5%, а реално за %. Номинална вредност инвестиција била је већа него у 2016. години два пута: у 2012 (670,8) и у 2008 години (625,9 милијарди динара). Удео инвестиција у додатој вредности у повећан …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo nekad i sad, 3

УСПОНИ И ПАДОВИ Устав републике Србије познаје три облика својине – јавну (државну), приватну и задружну, а тим је и већа неоправда која се чинила задругарству у протеклих седам деценија. Имовина им је одузета, а сад је враћен задружни дух али не и имовина. Остаје нејасно зашто судови доносе негативна решења, а спорну имовину књиже као државну или спорове бесконачно …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo, nekad i sad, 2

Задруге, некад и сад Само задруге могу да учине нашу производњу конкурентном и траженом у свету. Aко се врати задругарство, али на новим основама у Србију, моћи ћемо да да производимо више хране и да се наш народ здраво храни, и да извозимо неколико пута више него до сада. Јер, до сада, то су биле углавном сировине за производњу хране …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo nekad i sad, 1

Задруге, спас за села и Србију Бранислав Гулан, члан Aкадемијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, Београд, gulan@sbb.rs Абстракт – Србија има 4.709 насеља-села, а у сваком од њих 1.034 данас живи мање од по 100 становника. Ако се садашњи процес настави, за деценију и по у четвртини села или њих 1.200 остаће само споменици као доказ …

Pročitajte Još »

Strmen, Sunja

Strmen je 1931g imao 1.104s, a 1948g imao je 679s. 1991g imao je 356s (Srba 329, ostalih 23 i 4 Hrvata), a 2001g imao je 137s.   Arbutina (Dušan) Inda, rođena 1903. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (2583048278) Arbutina (Gligo) Ljuba, rođena 1878. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (2583048079) Arbutina (Ilija) Petra, rođena 1884. …

Pročitajte Još »

Korenica

Korenica je 1931g imala 441s, 1948g imala je 304s, 1991g 1716s (Srba 1520, Hrvata 49 i ostalih 147), a 2001g 1.520s. Adžić (Petar) Mile, rođen 1914. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Bijelo Polje (0934069027) Barać (Simo) Sofija, rođena 1909. Srpkinja, umrla 1941. nepoznato, Svražovo-udbina (0935074037) Basta (Božo) Mališa, rođen 1895. Srbin, poginuo od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (0888118002) Belić …

Pročitajte Još »

Lakoća poslovanja i privredni rast – objavljeno u dnevniku “Politika” od 08.11.2017

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi da im tvrdoglava empirija ne …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Mogućnosti za rast robnog izvoza Republike Srpske u Rusku Federaciju

Република Српска има одличне извозне резултате у 2017. години. У марту је остварена рекордна месечна вредност извоза у износу од 154,1 милиона евра, па у јулу нова од 157,2 милиона, да би у септембру опет био остварен нови рекорд у износу од 164,7 милиона евра. Међугодишња стопа раста извоза је 21,4%, што значи да ће робни извоз бити повећан са …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Nemačku

Немачка је у 2016. години имала вредност увоза од 958,4 милијарди евра. То је за 24% било више него у 2007. години, али се и даље сматра да је увоз Немачке недовољан и да је један од главних узрока дуготрајности економске кризе у Европи: када би Немачка увозила више, подстакла би својој тражњом опоравак већине европских земаља. Највише увози из …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u svetskom robnom izvozu

У периоду од 2007. до 2016. године, изражено у еврима, светски извоз је повећан за 43,1%. У истом периоду Република Српска повећала је извоз за 71,6%, што је довело до повећања њеног удела у светском извозу са 0,0085% на 0,0102%. У односу на удео у светском становништву (0,007%) Српска има већи удео у светском извозу, то јест, има већи извоз …

Pročitajte Još »

Komić, Udbina

Komić je 1931g imao 820s, 1948g 509s, 1991g 153s (Srba 152, ostalih 1), a 2001g imao je 9 stanovnika. Batinić (Petar) Jovan, rođen 1870. Srbin, umro 1943. u NOBu, Komić (2256033059) Bosić (Božina) Mile, rođen 1880. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Komić (0357066030) Bosić (Božo) Mile, rođen 1865. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Komić (2256033019) Bosić (Božo) Mile, …

Pročitajte Još »

FINANSIJSKA POZICIJA SRPSKE PRIVREDE

Obzirom na odredjeni protek vremena, kao i činjenicu da konačni rezultati poslovanja srpske privrede nisu bili poznati do kraja septembra, osmelio sam se da sredinom novembra ukratko sa aspekta kratkororčne finansijske pozicije analiziram privredu Srbije. Baza podataka za analizu su zbirini završni računi srpske privrede (bilans stanja i bilans uspeha) u direktnim izveštajima, kao i bilans novčanih tokova u izvedenom …

Pročitajte Još »

Značaj Ruske Federacije za srpski robni izvoz

Извоз Србије у Руску Федерацију повећан је са 328,7 милиона евра у 2007. години на 717 милиона евра у 2016. години. Рекордна вредност извоза била је у 2013. години 800 милиона евра. Пад цене нафте утицао је и да падне платежна моћ становништва у Русији након 2013. године, па је и извоз Србије смањен. Удео Русије у укупном извозу Србије …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Pročitajte Još »

Izvoz životinjske hrane (bez hrane za pse i mačke)

Ова група производа, назвали би је сточна храна, али нису баш сви конзументи стока, (попут издвојених куца и маца), заузима високо 50. место у српском извозу, у периоду јануар-август, али је заслужила каснији коментар у односу на псећу и мачју храну на 99. месту из два разлога: има нижу стопу раста у 2017. години (само 4,5%), и не знамо којим …

Pročitajte Još »

Slabinja, Kostajnica

Slabinja je 1931g imala 937s, 1948g imala je 495s, 1991g 523s (Srba 458, Hrvata 12 i ostalih 53), a 2001g 317s. Bašić (Dane) Ana, rođena 1880. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Slabinja (2553038271) Berisavac (Đuro) Evica, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2553038318) Berisavac (Jovan) Anđa, rođena 1895. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, …

Pročitajte Još »

Borovo, Vukovar

Borovo je 1931g imalo 2.066 stanovnika a 1948 godine imalo je 2.677 stanovnika. 1991g imalo je 6.442 stanovnika (5160 Srba, 678 ostalih i 604 Hrvata) a 2001 godine imalo je 5.360 stanovnika. Aleksić (Kosta) Ilija, rođen 1882. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Dachau (2417011015) Aleksić (Luka) Nikola, rođen 1913. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Podrav.slatina (2417010017) Bačić (Spasoje) …

Pročitajte Još »

Najslađe iz Srbije: izvoz slatkih biskvita

Да није све што је туђе истовремено и слађе, доказује српска трговина слатким бисквитима, јер у њој имамо четири пута већу вредност извоза од увоза. У периоду јануар-август 2017. године извоз слатких бисквита (65. извозни производ Србије) повећан је за 8,7%, са 28,9 на 31,4 милиона евра, што их је квалификовало за пар секунди аналитичке пажње. Сјајни резултати у трговини, …

Pročitajte Još »

Srbiju jednako vole nemačke i ruske kuce i mace

Тачније, једнако воле храну произведену у Србији. И још тачније, када би се у однос ставила конзумирана храна по псећем и мачећем примерку, ипак нешто више хране из Србије поједу у Немачкој (под претпоставком да Немачка нема већи број пса и мачака, што би требало истражити). Било би лепо и да нас једнако воле и Немци и Руси, али то …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kobasica

Кобасице представљају 97. производ  према вредности извоза у периоду јануар-август 2017 године, са тачно 20 милиона евра. У односу на исти период 2016. године вредност извоза повећана је за 12,8%. Ови подаци су нас мотивисали да скренемо пажњу на домаће кобасичаре. Уобичајено се каже, деценијама уназад, да би уместо сировина требало да извозимо финалне производе, јер је разлика у цени, …

Pročitajte Još »

Najznačajniji proizvodi u robnom izvozu I-VIII 2017

У 2017 години настављен је раст извоза по двоцифреној стопи, а упркос паду извоза друмских возила, малина, цигарета и низа других производа. Раст извоза последица је повећања производње и извоза великог броја производа, тако да се губи дугогодишња веза између динамике извоза друмских возила или гвожђа и челика и укупног извоза. У табели је приказано 100 производа рангираних према вредности …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U PROIZVODNJI, UVOZU I PRERADI DUVANA : NELOJALNA KONKURENCIJA GASI DOMAĆU PROIZVODNJU

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi domaću proizvodnju! Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Čenkovo, Đakovo

Čenkovo je 1931g imalo 413s, 1948g 161s, 1991g 9s (Srbi 6, Hrvati 3), a 2001g dva stanovnika Bjelić (Nn) Kata, rođena 1895. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. U logoru, Stara gradiška (2308061031) Bjelić (Nn) Petar, rođen 1894. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2308061030) Despotović (Lazo) Kći, rođena 1942. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2304006015) …

Pročitajte Još »

Gornja Mlinoga, Petrinja

Gornja Mlinoga je 1931g imala 950s (zajedno sa Donjom), 1948g imala je 368s, 1991g 243s (Srba 241, Hrvat 1, ostali 1), a 2001g imala je 45s.   Adamović (Adam) Jovan, rođen 1874. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Mlinoga (2570009079) Adamović (Adam) Mara, rođena 1875. Srpkinja, umrla 1943. U NOBu, G. mlinoga zbeg (2570009068) Adamović (Avram) Pavao, rođen 1864. Srbin, …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Kako u praksi izgleda najavljeno povećanje penzija

  Преузето са портала: http://novaekonomija.rs/pri%C4%8De-i-analize/kako-u-praksi-izgleda-najavljeno-pove%C4%87anje-penzija Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra Trenutni suficit budžeta Srbije iznosi oko 550 miliona evra, izjavio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj. Otprilike toliko uzeto je penzionerima od kada je …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja, IX 2017

Према подацима РЗС-а, у септембру је укупна индустријска производња била за 7,3% већа него у истом месецу 2016 године, док је кумулативни пораст у девет месеци износио 3,5%. У септембру је прерађивачка индустрија имала међугодишњи раст од 9% (6,8% у кумулативу), рударство 8% (1,7%), док је дистрибуција електричне енергије имала исти обим као и у септембру 2016 године (кумулативни пад …

Pročitajte Još »

Noćenja turista, IX 2017

Према подацима РЗС-а у септембру је регистровано 735,9 хиљада ноћења туриста, у томе 436,7 хиљада домаћих и 299,2 хиљаде страних. У односу на исти месец 2016 године, укупан број је повећан за 8,5%, домаћих за 3,7%, а страних за 16,5%. У периоду јануар-септембар, укупно је регистровано 6,6 милиона ноћења (+10,1%), у чему 4,2 милиона домаћих (+6,5%) и 2,46 милиона станих …

Pročitajte Još »

Robna razmena R. Srpske: novi izvozni rekord u septembru!

Према подацима РЗС-а РС, у септембру је вредност извоза достигла рекордних 164,7 милиона евра, што је нови рекорд након јулских 157,6 милиона евра! Увоз је вредео 221,8 милиона евра, те је дефицит у робној размени износио 57,1 милиона евра, а покривеност увоза извозом била је 74,3%. У периоду јануар-септембар извоз је вредео 1.296,5 милиона евра, а увоз 1.812 милиона евра. …

Pročitajte Još »

Rajić, Novska

Rajić je 1931g imao 1.975s, 1948g imao je 1.605s, 1991g imao je 1.424s (Srba 805, Hrvata 515 i ostalih 104), a 2001g 969s. Donji Rajić Banjanac (Lazo) Stojan, rođen 1911. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Karlovac (2560006107) Beko (Nn) Draginja, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1944. kod kuće, Rajić (2560006120) Beko (Ostoja) Milan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, …

Pročitajte Još »

Šaš, Sunja

Šaš je 1931g imao 1003s, a 1948g 949s. 1991g imao je 735s (Srba 601, Hrvata 79 i ostalih 55), a 2001g imao je 394s. Ajduković (Matija) Milica, rođena 9999. Srpkinja, umrla 1945. U NOBu, Borojević (2591077033) Aleksić (David) Boško, rođen 1928. Srbin, umro 1945. u NOBu, Šaš (2591077086) Aleksić (Đuro) Ruža, rođena 1870. Srpkinja, poginula 1944. U NOBu, Šaš (2591077078) …

Pročitajte Još »

Vrhovine, Otočac

  Otočac Vrhovine Biga (Bude) Marija, rođena 1928. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Vrhovine (0428008046) Otočac Vrhovine Bogdanović (Stojan) Petar, rođen 9999. Srbin, ubijen od ustaša 1943. kod kuće, Vrhovine (5007s00481) Otočac Vrhovine Cvijanović (Dane) Anka, rođena 1911. Srpkinja, poginula od Italijana 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Vrhovine -2197017011 Otočac Vrhovine Cvijanović (Mile) Jovan, rođen 1907. Srbin, ubijen 1944. …

Pročitajte Još »

Babin Potok, Donji i Gornji, Otočac

Donji Babin Potok je 1931 godine imao 610 stanovnika, a 1948 godine imao je 471 stanovnika. 1991 godine imao je 248 stanovnika (238 Srba, 5 Jugoslovena, 3 Hrvata, 1 Muslimana i 1 ostalog), a 2001 godine imao je 101 stanovnika. Gornji Babin Potok imao je 1931 godine 519 stanovnika, 1948 godine 311, 1991 godine 143 stanovika (140 Srba i 3 …

Pročitajte Još »

Mali Iž: poginuli u Drugom svetskom ratu

Mali Iž je 1931g imao 1.079 stanovnika, 1948g imao je 861 a 2011g 215 stanovnika.   Dražić (Vice) Marijan, rođen 1908. Hrvat, poginuo 1942. u NOBu, Atlanski okean (2733102058) Dumić (Bože) Vladimir, rođen 1920. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Zelengora (2733102116) Dumić (Ive) Marijan, rođen 1924. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Livno (2733102110) Dumić (Josip) Dinko, rođen 1923. Hrvat, poginuo …

Pročitajte Još »

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN World Population Prospects, 2015) Demografske …

Pročitajte Još »

Kalebovac, Korenica

Kalebovac je 1931g imao 264s, 1948g 115s, 1991g 58s (54 Srba i 4 ostalih) i 48s 2001g.   Drakulić (Maksim) Ilija, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2849011058) Drakulić (Nikola) Jelena, rođena 1888. Srpkinja, ubijena 1945. U direktnom teroru, Kalebovac (2849011059) Funduk (Ilija) Đorđe, rođen 1937. Srbin, spaljen od ustaša 1945. U masovnom pokolju, Kalebovac (7031s01344) …

Pročitajte Još »

Perna, Vrginmost

Perna je 1931g imala 1.241 stanovnika, a 1948 godine imala je 914 stanovnika. 1991g imala je 471s (Srba 452, ostalih 18 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 204 stanovnika.   Bakić (Dušan) Bosiljka, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Perna, vrginmost (2281023061) Bakić (Dušan) Petar, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, …

Pročitajte Još »

Sapna

Sapna je 1931g imala 354s, 1948g 237s, 1991s (Srba 124, ostalo 10 i Hrvata 5s), a 2001g 90s. Bunjevac (Nikola) Stanko, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (2382121088) Bunjevac (Savo) Ana, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (2382121086) Bunjevac (Simo) Stana, rođena 1897. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, …

Pročitajte Još »

ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA

Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela“ zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Štetne strategije!

Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva Piše: Branislav Gulan Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno …

Pročitajte Još »

Blatuša, Vrginmost

Blatuša je 1931 godine imala 1.215 stanovnika, dok je 1948 godine imala 886 stanovnika. 1991 godine imala je 558 stanovnika (547 Srba i 11 ostalih), a 2011 godine imala je 285 stanovnika.   Ajalinović (Sima) Ljubica, rođena 1903. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Blatuša (2273002072) Ajalinović (Stojan) Stanica, rođena 1926. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Blatuša (2273002071) Ajdinović …

Pročitajte Još »

Vodoteč, Otočac

Vodoteč je 1931g imao 2.817s (sa svim pripojenim bivšim naseljima), 1948g imao je 924s, 1991g 181s (Srba 159, Hrvata 12 i ostalih 10), a 2001g imao je 98s.   Božanić (Lazo) Milosava, rođena 1866. Srpkinja, poginula 1945. prilikom borbi ili bombardovanja, Brinje (0443033002) Bukvić (Aleksa) Vasilj, rođen 1880. Srbin, ubijen 1944. u masovnom pokolju, Vodoteč (0863050017) Bukvić (Bude) Dušanka, rođena …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …

Pročitajte Još »

Robna razmena VIII 2017

Према подацима РЗС-а у августу је робни извоз вредео 1.188,6 милиона евра (+14,7% у односу на август 2016.), а увоз 1.534,1 милиона евра (+12,9%), уз дефицит у робној размени у износу од 345,5 милиона евра (+6,9%). Укупна вредност извоза, у периоду јануар-август, износила је 9.891,1 милиона евра (+13,4%), увоза 12.527,7 (+13,1%), уз дефицит од 2.636,6 милиона евра (+11,8%). Извоз је …

Pročitajte Još »

Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije

Knjiga „Srbija danas – savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbednosti i tranzicije“, predstavlja naučno-stručnu knjigu o savremenim aspektima srpske ekonomije i državnog uređenja u oblastima od značaja za Republiku Srbiju i njen dalji razvoj. U knjizi je opisana i oblast inspirisana temom neoliberalizma koji u svom sadašnjem obliku, prema autoru Branku Dragašu, doživljava krah i zaključeno je rečima: „Humanizam …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Izraelom

Постоји много политичких и националних разлога због којих би економски односи Србије са Израелом требали да буду одлични, баш као што постоји много сличности у историји оба народа које треба да се увек потенцирају, али и додатно истражују. Овде желим само да додам пар реченица обиљу података испод текста. Робни увоз Израела вреди 59,5 милијарди евра. Србија се налази на …

Pročitajte Još »

Novi turistički rekord u avgustu!

Према подацима РЗС-а у августу је укупном остварено 1.081.734 ноћења, у чему 684.120 домаћих туриста и 397.614 странаца. У односу на регистрованих 106.029 лежаја, у просеку су домаћи туристи користили 22.068 а 12.826 дневно, што значи да је попуњеност свих капацитета за смештај у Србији била само 32,9%. То значи да, упркос рекордном броју ноћења у августу, могуће је повећати …

Pročitajte Još »

Ostojići, Dvor

Ostojići su 1931g imali 505s, 1948g 417,  1991g 214s (u tome 207 Srba, 4 Jugoslovena i po jednog Hrvata, neopredeljenog i nepoznato),  a 2001g 4 stanovnika.   Golijaš (Rade) Pero, rođen 1908. Srbin, umro od Nemaca 1945. kao zarobljeni pripadnik VKJ, Nemački logor (2529059039) Ostojić (Adam) Božo, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2529059013) Ostojić (Adam) Ljuba, …

Pročitajte Još »

Paučje, Đakovo

Paučje je 1931g imalo 541s, 1948g imalo je 152s, 1991g 89s (Srba 67, Hrvata 17, ostalo 5), a 2001g 64s. Bulatinac (Mladen) Deranka, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1942. U logoru, Logor sisak (2341137012) Buletinac (Nn) Kata, rođena 1911. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Stara gradiška (0078020028) Buletinac (Nn) Srđan, rođen 1904. Srbin, nestao 1945. u NOBu, Nepoznato (0078020025) …

Pročitajte Još »

Poziv na putovanje Vocarstvo u Sloveniji od 9-13. oktobra 2017

Поштовани, Еколошко друштво Драгачево – Гуча и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче у сарадњи овлаштеном туристичком агенцијом и са водећим организацијама из Словеније, организују путовање: *ВОЋАРСТВО  У СЛОВЕНИЈИ*  * од 9 до 13. октобра 2017. г., аутобусом* на релацијијама * НОВО МЕСТО  –* *МАРИБОР – **ПТУЈ  **–  ЉУБЉАНА – * *са околинама* Теме  на путовању: *СЕЛО – ПОЉОПРИВРЕДА – ЕКОЛОГИЈА …

Pročitajte Još »

Mc MEAL INDEX

Najvećem delu stručne javnosti je poznat  tzv. BigMac Indeks  u aproksimaciji odredjivanja precenosti ili podcenjenosti valuta prema dolaru. Big Mek indeks je izmišljen 1986. godine od strane lista The Economist kao leprsavi vodic koji pokazuje da li su valute na svom ‘’pravom’’ nivou. Baziran je na teoriji pariteta kupovnih moci (PPP), pojmu koji na dugi rok treba da pokaze kretanje …

Pročitajte Još »

Spas za sela i Srbiju

Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u našim ruralnim područjima   Srbija ima 4.709 naselja, a u svakom od njih 1.034 danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u …

Pročitajte Još »

Dominira mali posed, zadruge pravo rešenje

Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje Piše: Branislav Gulan   Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra, međutim, treba …

Pročitajte Još »

Doprinos Hrvata Splićana antifašizmu

На данашњи дан, пре тачно 27 година, приликом јутарњих вежби у касарни војне полиције у Мравинцима, са разласа се чули Штулићеви стихови „Хладан као лед, убило ме безнађе“, а поводом мог рођендана. Јагодинац је радио на разгласу, те ми је учинуо услугу, а на себе сам овим гестом скренуо негативну пажњу десетара. То је био мој осми дан у Сплиту, …

Pročitajte Još »

Ploče: pobijena srpska deca 1941 godine

U Pločama su 1941 godine ustaše likvidirale 26 dece prosečnog uzrasta od 5,4 godina, a među njima 7 beba. Punoletne žrtve nisu evidentirane sem jednog borca u NOB-u.   Ajduković (Marko) Milan, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Ploče (5015s00424) Budimilija (Dmitra) Dragica, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. kod kuće, Ploče (5015s00425) Budimlija (Dmitra) Marija, …

Pročitajte Još »

Jasenovac, radni logor: Likvidacija logora III-C

Из приложеног се нацрта види, да је између тзв старе жице логора и великог зида у сјеверо-источном куту била велика ледина, гдје су усташе у пролеће 1942. подигли обични логор под ведрим небом, оградили га бодљикавом жицом и овдје смјестили око 40.000 Цигана. Они су те Цигане побили у року од неколико тједана, па како се број Цигана постепено смањивао, …

Pročitajte Još »

Majstor Žika i austrijski kapital

Мајстор Жика се – рећи ће – са своја три метра платна дневно свакојако није могао носити с тонама царински повлашћеног аустријског текстила. На тај начин је швапски монопол умртвио нашу привреду. У пеленама нам удавио индустрију, обогаљио занатске еснафе, заробио спољну трговину, а што је најопасније – отежавањем сваке домаће иницијативе – демобилисао чаршијски пословни дух. Аустрија је најмање …

Pročitajte Još »

SRBIJA I STO: GMO zamrzlo članstvo

Već godinama se nalazimo u „statusu kvo“, te da su benefiti koje bismo ostvarili pristupanjem Svetskoj organizaciji ogromni, te da nas na tom putu, između ostalog, najviše koči, kako je rečeno, „loš zakono o GMO“. STO je jedini regulatorni okvir za međunarodnu trgovinu koji danas uklјučuje 164 države, carinske teritorije, od kojih su 159 države članice UN, od ukupno 193 …

Pročitajte Još »

Trbuh uz Austriju, srce Rusima, mozak na otavu, a koža na doboš

Између бедног стања у коме Срби егзистирају као људи и идеалног које би уживали да су коњи, нема, синко, никакве паметне будућности. Кентаурско стање компромиса, равнотежа смерова и сила, половичност облика, панметронаристонска прагма још никог усрећила није. Трбух уз Аустрију, срце Русима, мозак на отаву, а кожа на добош. И да ли сам ја ишта срећнији што нисам регуларно рођен …

Pročitajte Još »

Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde

Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je privatizacije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!Potreba je nova agrarna i socijlna reforma U Srbiji je preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je svake godine …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Kvalitet određuje opstanak Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna neto ulagana aslovenaćkih rezidenata u …

Pročitajte Još »

SRBIJA I SVINјE: Seljaci jači od ,,Tenisa“

Gotovo u isto vreme kada je „Tenis“ dobio u zakup zemlju kod Zrenjanina, mera vakcinacija svinja je produžena. U naredne makar tri godine dolazak „Tenisa“ ništa posebno neće promeniti u svinjarstvu u Srbiji, smatra struka. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa na ovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo, jer nastojanjem da svinje vakcinišemo protiv …

Pročitajte Još »

KAKO DO ODRŽIVOG ZDRAVSTVA

Sigurno da ni jedna oblast funkcionisanja  države nije toliko osetljiva kao zdravstvo. Naime, Na primeru zdravstvne zaštite (svaka zemlja to reguliše najvišim pravnim aktima-bar deklarativno) očituju se mnoge društvene anomalije ili pak uspesi. Neke od njih direktno tangiraju svakog korisnika pojedinačno. Pre svega dostupnost kvalitetne usluge po pitanju dijagnostifikovanja, lečenja, raspoloživosti kvalitetnih lekova, cene samog postupka lečenje, troškova koje samo …

Pročitajte Još »

Donji Cerovljani, Kostajnica

Donji Cerovljani imali su 1931g 496s, a 1948g 438s. 1991g imali su 265s (Srba 168, Hrvata 61 i ostalih 36) a 2001g imali su 90s. Iz ovog naselja ustaše su, najvećim delom, odvele u logor i likvidirale 239 stanovnika (127 ženskog i 112 muškog pola), u tome 115 maloletnih u čemu 93 deteta uzrasta do 10 godina.   Bobić (Dragutin) …

Pročitajte Još »

Jasenovac, radni logor 15: Zakopao sam oca

Падао је густ снијег, тако да је кроз наше бараке, кроз даске на крову сипо на нас. Ноћу смо се уматали у деке. Мој сиромашни отац морао је са свој седамдесетитри године доћи овамо и умријети у најтежим мукама. Усташе нису имали смиловања ни према старцима, ни према мајкама ни малој деци. Уши су и даље плазиле по нама. Ми …

Pročitajte Još »

Pred novom agrarnom politikom

Србија располаже са 5,2 милиона хектара пољопривредних површина (користи се 3,35 милиона хектара), почива на аграру и потребан јој је нови концепт развоја у овој области, то значи нова аграрна и социјална реформа. Стратегија развоја  пољопривреде предвиђала раст већи од девет одсто, а он у последње две и по деценије има просечан годишњи раст од 0,45 одсто! Пише: Бранислав ГУЛАН* …

Pročitajte Još »

Sumorna slika sela…

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …

Pročitajte Još »