Ogledalo statistike Srbije i Hrvatske, 2006-2012

Podaci u „ogledalo“ analizi su naši podaci o robnoj razmeni ukršteni sa podacima o robnoj razmeni svih zemalja koje su registrovale robnu razmenu sa Srbijom. Iz obračuna smo isključili robnu razmenu manju od milion evra, jer je i ovako obuhvat trgovine, i izvoza i uvoza, gotovo stoprocentan. Ne bih bio Moravski seljak, a da ne zavirim i u komšijske štale, …

Pročitajte Još »

Poređenja prosečnih zarada, broja zaposlenih i fondova zarada po delatnostima u BJR, XII 2012

На основу приложених података у три табеле може се закључити да: –         Изузев Црне Горе, у свим БЈР је просечна плата у државној управи изнад просечне зараде, с тиме да је највеће одступање у БиХ (+37,5%), па у Србији (+20,2%). Највеће одступање последица је најмање упослености радника у производњи, где је већи број запослених са нижим образовањем и мањим платама. –         У …

Pročitajte Još »

HRVATSKA, SRBIJA I EU

Ulazak Hrvatske u  EU, šansa za veći izvoz hrane iz Srbije Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa Sticanjem statusa  punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati  da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i  …

Pročitajte Još »

EVROPSKA RECESIJA – KRIZA DUGOVA

Već je postalo tradicionalno da se na svakih tri meseca pojavljuju izveštaji da evropska privreda sve dublje ulazi u recesiju, da ponegde postoje blagi znaci oporavka ali da generelano još nema naznaka da se privreda evrozone izvlači iz  duboke recesije. I poslednji izveštaji o tromesčnim pokazateljima privrede to pokazuju. Gotovo da nema ni jednog privrednog časopisa ili dnevnog lista u Evropi …

Pročitajte Još »

Gde su radna mesta tamo se i deca rađaju: poređenje broja zaposlenih i broja rođene dece 1971-2011/2

Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini …

Pročitajte Još »

Robna razmena IV 2013

U aprilu je ostvarena nova rekordna mesečna vrednost izvoza robe u iznosu od 949,8 miliona evra, što je za 30,4% više nego u istom mesecu 2012. Uvoz je vredeo 1.370,1 miliona i povećan je za 13,8%, dok je deficit u robnoj razmeni bio 420,3 miliona evra, i smanjen je za 11,6%. Pokrivenost uvoza izvozom najveća je od maja 1999. U …

Pročitajte Još »

P/S рацио: Телеком Србија Група

Objavljeno je 11.12.2011   Међународни стандарди процене обавезују дефинисање стандарда вредности приликом процене. Потенцијална куповина 20%  акција предузећа које је предмет наше анализе и које се налазе у власништву OTE-а од стране Телекома Србије представља значајан пакет акција да би се једноставно сврстао у стандард вредности мањински интерес са дисконтом за утрживост. Овај пакет се с обзиром на тренутну финасијску …

Pročitajte Još »

Pismo neprijatelju

Izbegao ,davno,moj prijatelj u Kanadu. Sin mu završio  Prinston, doktorirao  na Standfordu. Napravio moćan biznis.Na promociji doktorata govorio Stiv Jobs. Godinama ga molim da dođe u Srbiju i uloži deo svog velikog bogatsva. Skoro dobih pismo. Milane, Znaš da sam dva puta probao da tamo kupim nešto ili otvorim firmu ali nije išlo. Sada samo lud, mafijaš ili neko ko …

Pročitajte Još »

BiH: Zaposleni, zarade i fond zarada III 2013

Iz saopštenja Agencije za statistiku BiH: Prosječna mjesečna isplaćena neto plaća po zaposlenome u pravnim osobama BiH za mart 2013. iznosila je 819 KM, što pokazuje nominalni pad za 1,5% u odnosu na decembar 2012. godine. Prosječna mjesečna isplaćena neto plada za mart 2013. u odnosu na isti mjesec prošle godine nominalno je niža za 0,5%. U martu 2013. godine …

Pročitajte Još »

Banja Kanjiža: Turistički hit u 2013. godini

http://www.banja-kanjiza.com/ Banja Kanjiža je, prema podacima RZS iz saopštenja 108 o statistici ugostiteljstva i turizma, imala registrovanih 1.674 dolazaka domaćih i 686 dolazaka stranih turista u prvom tromesečju 2013. Broj dolazaka domaćih turista povećan je za 41,7%, a stranih 3,8 puta. Broj registrovanih noćenja domaćih turista bio je 8.695, a stranih 4.377, dok je relativan rast prvih bio 70,3%, a …

Pročitajte Još »

Šta Srbi i Hrvati švercuju iz Mađarske?

i Mađari, reklo bi se, a i drugi narodni i narodnosti. Priču o potrebi da se smanji deficit javnih računa za jedan posto BDP-a relativizuje, ili čini apsurdnom, činjenica da se gotovo dva posto BDP-a odlije kroz transferne cene i uvoz iz Mađarske. Veliko odstupanje registrovane vrednosti izvoza iz Mađarske u Srbiju i Hrvatsku, 578 miliona evra kod Srbije i 850 …

Pročitajte Još »

Crna Gora: Noćenja stranih turista IV 2013

Saopštenje Zavoda za statistiku Crne Gore: U Crnoj Gori u aprilu 2013. godine ostvareno je 32 750 dolazaka turista što je za 2,4% više u odnosu na april 2012. Broj ostvarenih noćenja od 127 826 viši je za 2,3%. Od toga su 83,6% noćenja ostvarili strani, a 16,4% domaći turisti. U strukturi noćenja stranih turista, u aprilu 2013. godine, najviše …

Pročitajte Još »

SRPSKI MUZEJ HLEBA U PEĆINCIMA

Hleb ujedinjuje dušu i telo   Više od tri milijarde ljudi na zemlji svakodnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. U jednom od više desetina muzeja HLEBA u Evropi, vlasništvo Slobodana Jeremića-Jeremije u Pećincima, prikazano je 96 obrađenih hlebova. U muzeju postoji i oko 2.000 seoskih predmeta sakupljenih od Dragaša do Tavankuta Piše: Branislav Gulan Priča o hlebu mogla …

Pročitajte Još »

Najavljene izmene Zakona o bezbednosti hrane

U Srbiji se pripremaju izmene Zakona o bezbednosti hrane, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović. Uručena tradicionalna priznanja Kjluba privrednih novinara Srbijde Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović najavio je na Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu izmene Zakona o bezbednosti hrane, sa ciljem da se poboljša zaštita potrošača. On je na konferenciji „Prehrambena bezbednost …

Pročitajte Još »

Vlado, ne pomaži više

Objavljeno u Blic-u 18.5.2011 Manjkavost najavljenih vladinih podsticajnih mera je što ukidaju osnovni princip jednakopravnosti na tržištu. Uzroci velikog broja radnika u sivoj zoni su u lošim uslovima poslovanja a ne u isključivoj nameri poslodavaca da ne plaćaju poreze i doprinose. One ne eliminišu uzroke koji doveli do broja od milion nezaposlenih niti će zaustaviti trend odpuštanja radnika nego stimulišu nelojalnu …

Pročitajte Još »

Forum „Hrana – što nas spaja to nas i povezuje“

Udružiti Agrokor, MK, Podravku, Nektar… Vlasnici velikih proizvođača hrane u regionu smatraju da je njihovo udruživanje u regionu preka potreba. Procene su da bi zajednička kompanija ima prihod od oko sedam milijardi evra Piše: Branislav Gulan U okviru 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je poslovni forum pod naslovom „Hrana – što nas spaja to nas i povezuje“, …

Pročitajte Još »

IMLK: Produbljena analiza finansijskih izveštaja – I Deo

Akrual racia Kvalitet finansijskog izveštavanja se odnosi na tačnost sa kojom finansijski izveštaji preduzeća reflektuju njegove poslovne performanse i njihovu korisnost za predviđanje budućih novčanih tokova. Jednostavne mere koje obuhvataju agregatnu diskreciju u iskazanom neto dobitku su veoma efektivan način da se meri kvalitet finnasijskog izveštavanja, i implicite kvalitet dobitka. Preduzeća koja imaju više (manje) diskrecije su kvalifikovana da imaju …

Pročitajte Još »

Produktivnost rada u Srbiji u poređenju sa razvijenim zemljama 2000-2014

Produktivnost rada smo definisali kao količnik BDP-a po kupovnoj snazi valuta i broja zaposlenih, znači BDP po zaposlenom. Podaci u tabelama su iz IMF World Economic Outlook-a, dok su za Srbiju za broj zaposlenih uzeti iz anketa o radnoj snazi (iz oktobra od 2002. do 2012. godine), uz pretpostavljen broj zaposlenih obojen crvenom bojom. Ukupan broj zaposlenih u razvijenim zemljama …

Pročitajte Još »

Srbija će jednog dana privredno da ripi (Javni dug IV 2013)

Na kraju aprila javni dug Republike Srbije iznosio je 19.079 miliona evra, u čemu je domaći dug bio 6.754,9 miliona evra, spoljni 9.484,8 miliona, a indirektne obaveze 2.839,3 miliona evra. U odnosu na mart dug je smanjen za 308,8 miliona evra, pri čemu je smanjenje spoljnog duga iznosilo 452,8 miliona evra, dok su povećani domaći dug za 81,7 miliona evra …

Pročitajte Još »

IZVOZ SRBIJE NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE

Da je tržište Evropske unije odnosno 27 zemalja članica  dominanto sa privredu Srbije nije nikakva novost. Sve reletante analize to pokazuju. Medjutim u narednoj tabeli je učinjen pokošaj da se analitički proceni važnost tržišta za svaki tarifni stav. U analitici su prezentirani podaci o izvozu u zemlje EU, zatim ukupan uvoz zemalja Evropske unije iz sveta, kao i srpski izvoz …

Pročitajte Još »

Srbija i druge BJR u svetskoj trgovini kompjuterskim i informacionim uslugama

Prema podacima WTO i UNCTAD-a svetski izvoz kompjuterskih i informacionih usluga vredeo je 179 milijardi evra u 2011. godini. Za ovaj uslužni sektor nema krize u svetskoj trgovini, šta više, od 2006 godine rase po prosečnoj godišnjoj stopi od 11,6%. To je, pretpostavljamo, logična posledica rasta mogućnosti koje savremene informacione tehnologije omogućavaju. U 2011 godini, među BJR, najbolje je bila …

Pročitajte Još »

Poređenje industrijske proizvodnje i drugih delatnosti bivših jugoslovenskih republika u 1981. i 2011. godini

Izvršena poređenja imala su za cilj da ukažu na odnose veličina pošto je nemoguće da budu tačna, ukoliko se uzme u obzir mnogo faktora poput: promene relativnih cena između različitih delatnosti; promene vrednosti dolara i realnih efektivnih kurseva zemalja; promena klasifikacija delatnosti… Uzevši u obzir sva moguća i nemoguća ograničenja potrudili smo se da koliko je moguće približimo podatke. Važne …

Pročitajte Još »

Andrić: citat iz Vezirovog slona

Kad se ljudi u Turskoj ispnu do visokih položaja i dokopaju vlasti i sredstava, često se kod njih javi i pojača zanimanje za neobične životinje. Nešto kao lovačka strast, ali izopačena lovačka strast koja izbegava pokret i napor. Tako je i do sada bivalo da pojedini veziri dovedu poneku životinju koju ovdašnji svet nije nikada video: majmuna, papagaja, angorsku mačku. …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije i manastirska rakija

Manastir Kalenić nalazi se na udaljenosti od 180 do 190 kilometara od Beograda. Na Gledićkim planinama približno jednako je udaljen od Kragujevca, Jagodine, Kruševca i Kraljeva. Da bi se došlo do njega prethodno treba uživati u lepotama Levča, na putu između Belušića i Oparića. Živ vinogradarski kraj između Juhora i Gledićke planine. Manastir Kalenić bi trebalo da u 2013. godini …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista III 2013

У Републици Србији у марту 2013. године, у односу на март 2012. године, број долазака туриста већи је за 2,7%, а број ноћења већи је за 0,7%. У марту 2013. године, у односу на март 2012. године, број ноћења домаћих туриста мањи је за 2,9%, а број ноћења страних туриста већи је за 10,3%.

Pročitajte Još »

Robna razmena III 2013

Kao što smo pretpostavili u martu je ostvarena nova rekordna mesečne vrednost izvoza u iznosu od 857,2 miliona evra. U odnosu na mart prošle godine izvoz robe vredniji je za 9,3%. Uvoz robe u martu vredeo je 1.335,1 milion evra i bio je za 6% manji nego u martu 2012. Deficit u robnoj razmeni bio je manji za četvrtinu. U prvom …

Pročitajte Još »

Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka. Inače…

Prvi put objavljeno krajem aprila 2009. Još jedan osvrt na „briljantnu fiskalnu politiku“   „Svinje su najmanje izbirljive od svih životinja. Nema sumnje, to je znao i Muhamed, jednako kao i jevrejski proroci-higijeničari. Tako, jednog dana sedeo je mladi Muhamed i gledao kako svinja jede neku užasno prljavu stvar: rastrzala je lešinu ili jela truli krompir, nalik na ljudski izmet. …

Pročitajte Još »

SELA, POSLEDNJE ZELENE OAZE

  Kako bi se zaustavilo odumiranje sela Srpska akademija nauka i umetnosti je izdala vodič o zadrugarstvu u 50.000 primeraka U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici …

Pročitajte Još »

I BI MRSKA ISTINA

Mega-ministar, mega-ministarstva, priznao nam je da se budžet ne puni u skladu sa njegovim optimističkim prognozama sa početka novog mandata.Dogodilo se sve što je sa visokom dozom  ironije odbacivao. Improvizacije su se suočile sa mrskom  ekonomskom  istinom i logikom . Upozoravali smo da će povećanje stope PDV-a sa 18 na 20% smanjiti prihode  budžeta a povećati poresku evaziju.Da će usporiti koeficjent …

Pročitajte Još »

Pakt stabilnosti kao mali Maršalov plan .

Posle bombardovanja SRJ 1999. godine ponovo je bilo reči o takozvanom Maršalovom planu (po ugledu na onaj američki, posle Drugog svetskog rata) kojim će se upravljati iz Soluna. I danas se sve češće i sa zvaničnih mesta pominje da je Srbiji za oiproavak potreban novi Maršalov plan. On se više priželjkuije nego što je to realno. Ipak, da se pšrietimo …

Pročitajte Još »

Zdravo, zdravo!

–        Šta ćeš sad da pišeš? – pitali su me mnogi mnogi posle 29. maja nekako pakosno i podrugljivo – nema više za tebe materijala!   O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi smo isti onakvi kakvi smo i pre bili.   Poginuo je Aleksandar, a to …

Pročitajte Još »

ENHL: Vrednovanje – DNT

Vrednost preduzeća je sadašnja vrednost očekivanih budućih koristi koje će biti generisane poslovanjem preduzeća. Koristi mogu biti izražene u formi dividendi, zarada i slobodnih novčanih tokova. U ovoj analizi smo se opredelili za varijantu diskontovanja normalizovanih slobodnih novčanih tokova koji se odnose na vlasnički kapital. U postupku normalizovanja smo koristili podatke za neto dobitak, poslovni dobitak, kapitalne izdatke i ROE …

Pročitajte Još »

Pekarski dan

Očekuje se odličan rod pšenice Pšenica u Srbiji, čak na 80 odsto provršina je zasejana u optimalnom roku, veoma dobro izgleda i obećava visok i kvalitetan rod, naglasio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović Pšenica koja je jesenas zasejana u Srbiji na oko 544.000 hektara, odlično izgleda i ukoliko ovako ostane može se očekivati kvalitetan i visok rod.  …

Pročitajte Još »

Proizvodnja i izvoz meda iz Srbije: Više košnica, manje meda

Prema podacima SPOS-a u 2012. godini u Srbiji je gajeno 418.919 pčelinjih zajednica koje su proizvele više od 5,7 hiljada tona meda. Popis u poljoprivredi pokazao da imamo oko 674.000 košnica Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ova asocijacija ima 8.540 članova, pčelara. Oni trenutno gaje 418.919 pčelinjih zajednica. Oni su 2012. godine proizveli 5.724.119 kilograma meda. Od toga …

Pročitajte Još »

Pad proizvodnje i potrošnje u agraru

Privredna komora Srbije: PRIVREDNE VESTI Bruto vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini je 4,82 milijarde dolara, što je za 21,67 odsto manje nego prethodne godine. U 2012. godini je proizvedeno 450.392 tona mesa, a potrošnja po stanovniku je 41,9 kilograma Ukupna vrednost bruto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u prošloj godini procenjuje se na 4,82 milijarde dolara, što je za …

Pročitajte Još »

Kosmičke letelice Made in Smederevo

Prvi put objavljeno 14.3.2013. U Srbiji se javna potrošnja nikada ne dovodi u pitanje i ne postoji javna rasprava o alternativnim troškovima. Država će „pomoći“, „izgraditi“, „finansirati“, „zaštititi“…, a da se pri tome gubi iz vida da to ona čini novcem poreskih obveznika, koje niko nije ni pitao za mišljenje, šta bi se sve novcem koji su platili kroz poreze ,doprinose, …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Pravci razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji

МИЛАДИН М. ШеВАРЛИЋ Одбор за село, Српска академија наука и уметности, Београд, milsevar@eunet.rs Co-operatives are a reminder to the international community that it is possible to pursue both economic viability and social responsibility. Ban Ki-moon, United Nations Secretary-General Ban Ki-moon [2] САЖЕТАК У раду је, поред кратког осврта на настанак и карактеристике досадашњег развоја земљорадничког задругарства, приказана анализа стања и …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE U SUSRET EVROPSKIM INTEGRACIJAMA I AGRARNOJ POLITICI

Branislav GULAN*, Privredna komora Srbije, Beograd, Resavska 15 Član Odbora za selo Srpske akademije nauka  u metnosti Proizvodnja hrane, prehrambena sigurnost zemlje, proizvodnja sirovina (za druge grane), razmena sa svetom, socijalni, demografski i drugi aspekti determinišu, između ostalog, višestruki značaj koji ima poljoprivreda u društveno – ekonomskom razvoju Republike Srbije. Poljoprivredna delatnost, prema raspoloživim značajnim prirodnim i ljudskim resursima i …

Pročitajte Još »

Struktura društvenog proizvoda SFRJ u 1981. godini

Podaci koji su prikazani su iz Statističkog godišnjaka Jugoslavije za 1982. godinu, stranice 470-471. Prva tabela predstavlja ove podatke preračunate u američke dolare (po kursu od 41,823 dinara za dolar). Druga prikazuje društveni proizvod po stanovniku, koliko je koja proizvodna delatnost doprinosila ukupnom društvenom proizvodu po principu materijalnih delatnosti. Treća tabela prikazuje udele BJR u formiranju ukupnog društvenog proizvoda po …

Pročitajte Još »

Slovenija: Klanje stoke u februaru

In February fewer animals were slaughtered in Slovene slaughterhouses than in January. In February 2013 fewer animals slaughtered than in the previous month In comparison with the previous month, in February 2013 the slaughter of cattle was lower by about 17%, of horses and pigs by about 9% and of poultry by about 8%. In the same comparison only the …

Pročitajte Još »

Javni dug III 2013

Prema podacima Ministarstva finansija i privrede javni dug je na kraju marta iznosio 19.387,9 miliona evra. U odnosu na februar povećan je za 344,7 miliona evra, a u odnosu na mart 2012 godine za 4.770,3 miliona evra, što je u proseku 13,1 milion evra dnevno, ili po 151 evro u svakoj sekundi. Prethodna vlada je povećala javni dug za 6.846 …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstava u 2012. godini

Prema podacima iz saopštenja RZS-a u 2012. godini prosečno domaćinstvo (sa 2,88 člana) raspolagalo je sa 51.504 dinara mesečno. U odnosu na 2011 godinu raspoloživa sredstva su nominalno smanjena za 0,3%, a realno za 7,5%. Lična potrošnja domaćinstva iznosila je 49.700 dinara, u proseku mesečno, i povećana je nominalno za 4,5%, u odnosu na vrednost u 2011, dok je realno …

Pročitajte Još »

FITO: Koncept rezidualnog dobitka – jedan period

U koncept rezidualnog dobitka je ugrađen osnovni postulat poslovnih finansija po kojem se vrednost stvara samo kada je prinos na kapital veći od cene kapitala. Jedna velika prednost ovog koncepta je što on kreće od početne knjigovodstvene vrednosti tako da terminalna vrednost u ukupnoj vrednosti ima znatno manji udeo nego kod klasičnih modela diskontovanja novčanih tokova. Veoma često u praksi …

Pročitajte Još »

Prirodno kretanje stanovništva u Crnoj Gori, 2012. godina

Saopštenje Zavoda za statistiku Crne Gore: · U Crnoj Gori u 2012.godini rođeno je 7 459 živorođene djece, 3 889 ili 52% su dječaci, a 3 570 ili 48% su djevojčice;  Iste godine umrlo je 5 922 lica. Od tog broja 2 993 su muškarci, a 2 929 žene;  U 2012. godini prirodni priraštaj u Crnoj Gori je …

Pročitajte Još »

POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI

Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl. U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na …

Pročitajte Još »

Sabato citat dijaloga

–         Lažljivče! Nebrojano puta si mi rekao da se žene razlikuju od muškaraca! –         Pa to je razlog više da me zanimaju njihova mišljenja. Čoveka uvek kopka ono što je drukčije ili nepoznato. –         Dakle, priznaješ da je za tebe žena ipak nešto sasvim drukčije od muškarca! –         Ne treba se uzbuđivati zbog nečega što je tako očigledno, Norma.   …

Pročitajte Još »

Srpske cigarete puše Azijski tigrovi

Pre dvadeset godina u nedeljniku Vreme pročitao sam misao koja je glasila da bi Čaušesku ostao još 10 godina na vlasti da je dozvolio pornografiju na televiziji u noćnim satima. Sloba je opstao tih narednih još osam godina, nakon predsedničkih izbora protiv Panića, znajući da su narodu potrebni ventili. Povećanje akciza na cigarete, u oktobru prošle i januaru ove godine, …

Pročitajte Još »

Najava konferencije profesora Aswath Damodarana

U Beogradu će se 08. jula 2013. godine održati konferencija profesora Aswath Damodaran, vodećeg svetskog stručnjaka iz oblasti korporativnih finansija i investicione analize. Aswath Damodaran predaje finansije na Poslovnoj školi Leonard N. Stern pri Univerzitetu New York, jednoj od najboljih poslovnih škola na svetu, kao i na prestižnom TRIUM MBA programu. Uvršten je na listu 12 najboljih profesora sa američkih …

Pročitajte Još »

Socioekonomske karakteristike populacije, Slovenija 1 januar 2012 – konačni podaci

Saopštenje statističkog zavoda Republike Slovenije. Januara 2012. godine 30% slovenačkog stanovništva starijeg od 15 godine je bilo penzionisano. Fewer persons in employment than a year before According to the Statistical Office of Slovenia, the number of active persons (i.e. employed and unemployed) decreased by about 5,800 in 2011 and reached 938,802. On 1 January 2012 employed persons represented just under …

Pročitajte Još »

U Albaniji između dva popisa smanjen broj stanovnika za 7,7%

http://www.instat.gov.al/default.aspx?lang=en Based on the preliminary results, the total population of Albania is 2,831,741. According to the 2001 Population and Housing Census, the population of Albania was in 2001 equal to 3,069,275. The comparison of the figures shows that the population of Albania has decreased by 7.7% in about ten years. Large scale emigration and fertility decline are supposed to be …

Pročitajte Još »

AIK Banka: CAMELS – Analiza finansijskih izveštaja

U ovoj analizi je korišćen tzv. CAMELS model koji koriste regulatori u razvijenim tržišnim zemljama pre svega u SAD prilikom nadzora i ocene rejtinga banaka. Model ukjućuje analizu: adekvatnosti kapitala, kvaliteta aktive, upravljanje dobitnim ostvarenjima, likvidnost i senzitivnosti na tržišni rizik. Model je u pojedinim segmentima modifikovan i prilagođen našim uslovima. Podaci za bankarski sektor u Srbiji su računati na …

Pročitajte Još »

Asylum in the EU27

Saopštenje EUROSTAT-a The number of asylum applicants registered in the EU27 rose to more than 330 000 in 2012 In 2012, there were 332 000 asylum applicants1 registered in the EU27. It is estimated that around 90% of these were new applicants and around 10% were repeat applicants2. In 2011, there were 302 000 asylum applicants. While Afghanistan (8% of …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja II 2013

Prema podacima RZS-a u februaru je industrijska proizvodnje, usled “rupe” u februaru prošle godine, povećana za 13,1%, u čemu rudarstvo za 24,1%, prerađivačka za 17%, a snabdevanje električnom energijom za 0,6%. U prva  dva meseca povećanje industrijske proizvodnje iznosilo je 7,5%, u čemu rudarstvo za 17,1%, prerađivačka 10%, dok je snabdevanje električnom energijom smanjeno za 0,7%. Izuzetno visoka međugodišnja stopa …

Pročitajte Još »

Ekonomski oporavak i politike koje mu nedostaju

Objavljeno u Blic-u 18.4.2012 Nivo industrijske proizvodnje u Srbiji danas je za dve trećine manji nego pre 23 godine. U tom periodu su gotovo sve zemlje u svetu bitno povećale nivo proizvodnje pa je Srbija na svetskoj mapi proizvodnje marginalizovana, te je potrebna lupa kako bi se uočilo imali čega što se u njoj proizvodi. U periodu od 2000. do …

Pročitajte Još »

Vlast sebi najveća opozicija !

Dosetili se predstavnici vlasti kako da večno ostanu idealni. Sva neispunjena obećanja postala su sastavni deo predizbornih kampanja. A narod nezadovoljan. Vladu bi pravili sindikati, poslodavci, seljaci, društvenjaci. Bože, kakva li je država u kojoj su svi nezadovoljni? Predstavnici vlasti se ponašaju kao lekari  koji su namerno inficirali  pacijente kako bi imali koga da leče. Predizborni program stranaka na vlasti …

Pročitajte Još »

Platni bilans u 2012 godini

U 2012. godini su platno-bilansna kretanja pogoršana za 2.939 miliona evra, jer je ukupan bilans od suficita u iznosu od 1.802 miliona evra, ostvarenog u 2011. godini, prešao u deficit od 1.137 miliona evra. Tekući račun pogoršan je za 285 miliona, kapitalni za 8 miliona, finansijski za 2.749 miliona, dok je suficit na poziciji “greške i propusti –neto) povećan za …

Pročitajte Još »

Kipar, komunisti, kapitalisti i privatne banke

Sudeći po komentarima o “otimanju” na Kipru nekim na ovom sajtu nije ni najmanje jasno šta se na Kipru zbilja desilo i zašto je Slovenija sledeći target kiparskog scenarija. Ukratko preduzeća koja zovemo banke, pa i Kiparske, su privatne prćije, čitaj sumnjiva preduzeća onih koji se ovim nadasve sumnjivim poslom bave, pa zvali se oni, Jezdimir Vasiljević, Dafina ili Laiki …

Pročitajte Još »

SJPT: Analiza kvaliteta finansijskih izveštaja

Квалитет финансијског извештавања се односи на тачност са којом финансијски извештаји предузећа рефлектују његове пословне перформансе и њихову корисност за предвиђање будућих новчаних токова. Једноставне мере које обухватају агрегатну дискрецију у исказаном нето добитку су веома ефективан начин да се мери квалитет финансијског извештавања. Предузећа која имају више (мање) дискреције су квалификована да имају слабији (снажнији) квалитет финансијског извештавања. Ово …

Pročitajte Još »

Subvencije za kupovinu novog vozila Fijata

Reče ministar finansija i privrede, parafraziram, daćemo 3.000 evra subvencija  svakome ko kupi novog Fijata. Iskaz bi trebalo da glasi „od novca poreskih obveznika, ili novim zaduživanjem, častićemo svakoga ko kupi novo vozilo“. Častiće se i FAS da postigne veću prodajnu cenu u odnosu na moguću od srpske sirotinje, koja u najvećem delu, a to je oko 98% stanovništva, nije …

Pročitajte Još »

ODRŽIVOST NEKAMATONOSNOG TEKUĆEG RAČUNA PLATNOG BILANSA SRBIJE

Tokom poslednjih nekoliko decenija važnost održivosti deficita tekućeg platnog bilansa sve više dobija na značaju u očima nosioca ekonomske politike. U načelu se deficit tekućeg računa bilansa plaćanja može finansirati sve dok se zaduživanjem mogu prikupiti potrebna sredstva. Takva strategija zaduživanja može biti izvodljiva u kratkom roku, međutim mogućnosti države da servisira dug u dugom roku postaju diskutabilne. Prilikom ocene …

Pročitajte Još »

Dodata vrednost i fond zarada po zaposlenom po delatnostima

Podaci u tabeli se odnose na 2010. godinu, pošto je to poslednja godina u bazi podataka RZS u kojoj postoje detaljni podaci o BDP-u. Izraženi su u evrima, kako zbog stabilnije vrednosti kroz godine, tako i zbog uporedivosti sa drugim zemljama. Podatke treba uzeti kao redove veličina a ne kao precizne pokazatelje iz više razloga poput: (1) nije uzet u …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije 2001-2012: Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Zbog promena metodologija i obuhvata u praćenju platno-bilansnih pozicija ovaj tekst nema za cilj da bude u potpunosti tačan već da ukaže ne redove veličina. Podaci su prikupljeni na osnovu zvaničnih podataka NBS objavljenih na njenom portalu. Pođimo od osnovnih pozicija: kumulativni deficit tekućeg računa, u periodu od 2001. do 2012. godine iznosio je 30,4 milijardi evra, suficit finansijskih transakcija …

Pročitajte Još »

BJR Poređenja: Ko i Gde ima najviše stoke?

Popis stanovništva u BiH nedostaje kako bi smo znali koliko na ovim prostorima ima ljudi, mada ima nas svakakvih i ljudi i „ljudi“. Stoga, ako je upitno, još uvek, koliko na ovim prostorima ima ljudi, za stoku nema nikakvih tajni, uredno je prebrojana, služi svojoj svrsi, i ne buni se. Na prostoru bivše Jugoslavije živi 2,6 miliona goveda, 5,5 miliona …

Pročitajte Još »

Regional GDP per capita in the EU in 2010: eight capital regions in the ten first places

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF In 2010, GDP per capita, expressed in terms of purchasing power standards, in the EU27‘s 270 NUTS-23 regions ranged from 26% of the EU27 average in the region of Severozapaden in Bulgaria, to 328% of the average in Inner London in the United Kingdom. This information is taken from data released by Eurostat, the statistical office of the European …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini uslugama, 2004-2011

Srbija je 2011 godinu završila sa prihodom od usluga u iznosu od 3 milijade evra. U odnosu na 2004. godinu prihodi od izvoza usluga povećani su 7 puta. U istom periodu uvoz usluga povećan je 3,6 puta, sa 0,8 na 2,9 milijardi evra, te je suficit u razmeni uslugama smanjen sa 204 miliona evra u 2004, na 158 miliona u …

Pročitajte Još »

Najvažniji proizvodi u izvozu i uvozu Srbije u 2012. godini

Priloženi podaci u tabelama su preuzeti sa portala Svetske trgovinske organizacije i UNCTAD-a trademap.org. U 2012. godini izvoz Srbije je iznosio 8.827,3 miliona evra (8.836,8 miliona evra prema podacima RZS-a) i povećan je za 373 miliona evra u odnosu na vrednost u 2011 godini. Najveće promene u apsolutnim vrednostima bile su pad vrednosti valjanih proizvoda od čelika, nearmiranih (HS 7208) …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni izvoz Srbije, relativan značaj za ukupni i udeo u svetskom, 2005-2012

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda vredeo je 2.090 miliona evra u 2012. godini. Uprkos suši i padu biljne proizvodnje izvoz je povećan za 8,9%, dok je nepoljoprivredni povećan za 3,1%, te je poljoprivredan dostigao rekordni udeo u ukupnom izvozu od 23,7%. Rast izvoza se najvećim delom može objasniti povećanjem izvoza žitarica ( povećanje za 122,6 od 171,5 miliona evra), ali je izvoz …

Pročitajte Još »

Preliminarne vitalne statistike u 2012 godini

Prema podacima iz Mesečnog statističkog biltena broj 12/2012 Republičkog zavoda za statistiku u 2012 godini je rođeno 66.925 beba, što je 1,9% više nego u 2011. godini. U tom broju bilo je 333 mrtvorođena, što je porast za 12% u odnosu na 2011. godinu. Broj umrlih bio je 102.533 i smanjen je za jedan procenat u odnosu na 2011 godinu. …

Pročitajte Još »

Datum

Za datum i zbog datuma Sa datumom i bez datuma Datum za datumom I datumi bez datuma Datum, datum, datum Datum do datuma Datum od datuma Od datuma do datuma Datum kada dobijemo datum I datumi koji su prošli Datum je datum I datum nije datum Ali je datum važan Jer od datuma do datuma Ima i dana i novih …

Pročitajte Još »

Značaj Fijata za rast robnog izvoza u 2013. godini

Srbija je u 2012. godini imala izvoz robe u vrednosti od 8,8 milijardi evra, i povećan je za 0,4 milijarde u odnosu na 2011. godinu. Pri tome je izvoz automobila povećan sa 37 na 310 miliona evra, što znači da bi bez početka izvoza Fijata od septembra 2012. godina bila završena sa gotovo jednakom vrednošću kao i u 2011. godini. …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Unutrašnje migracije u 2012

Saopštenje Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske: “Унутрашња миграција на територији Републике Српске је 19 067, од тога је међуопштинских 6 723, међуентитетских 11 486 и између Републике Српске и Брчко Дистрикта 858. На подручју Републике Српске, број досељених у 2012. години из ФБиХ је 7 332, а из Брчко Дистрикта 291. Са територије Републике Српске одселило се 4 154 …

Pročitajte Još »

NELAGALNI TOKOVI NOVCA – SRBIJA I SVET

Povod za ovaj tekst je pre svega u slučajom pristupu sajtu organizacije Global Financial Integriti (GFI) iz Vašingtona (www.gfintegrity.org) koja pokušava da prati nelegalne tokove novca svih zemalja sveta. U svom izveštaju od decembra 2012. objavila tabelu na kojoj su rangirane države po ilegalnom iznošenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine. Na prvom mestu, od ukupno …

Pročitajte Još »

Dodata vrednost u prerađivačkoj industriji 2000-2010: Srbija u poređenju sa svim zemljama sa dostupnim podacima

UNIDO meri dodatu vrednost u dolarima iz 2000. godine, te nećemo tumačiti naše podatke prema vrednosti, već ćemo se zadržati samo na relativnim pokazateljima: indeksu dodate vrednosti u 2010. u odnosu na 2000, i promeni udela industrije u BDP-u, kao meri proces industrijalizacije ili deindustrijalizacije. U odnosu na predkrizne pokazatelje, za period od 2000. do 2008. godine, Srbija je poboljšala …

Pročitajte Još »

Dodata vrednost u prerađivačkoj industriji 2000-2010: promene u dinamici i strukturi između industrijalizovanih i zemalja u razvoju

Prema podacima UNIDO dodata vrednost u prerađivačkoj industriji rasla je po prosečnoj stopi od 3,4% od 2000 do 2005 godine, da bi usled svetske ekonomske krize njen rast bio smanjen na samo 0,8%, od 2005 do 2010 godine. U tome su, zahvaljujući rastu u Kini i Africi, zemlje u razvoju čak ubrzale rast sa 6,7% na 7,1% dok su industrijalizovane …

Pročitajte Još »

Javni dug Republike Srbije

Javni dug predstavlja zbir svih obaveza koje jedna država prihvati kao svoje i dogovori njihovo vraćanje. Srbija je specifična zemlja po tome što se pod ovu kategoriju može svašta podvesti: stara devizna štednja, obaveze društvenih, državnih i privatnih kompanija i banaka, zaduživanje radi tekuće likvidnosti. Možda je samo ovo poslednje pomenuto najvažniji razlog za postojanje i finansiranje javnih dugova u …

Pročitajte Još »

Konsolidovana javna potrošnja države 2005-2012

U javnosti se često mogu čuti predlozi o promenama u politici oporezivanja i u pogledu javne potrošnje. Najčešće se radi o neodgovornim predlozima bez elementarnog znanja do kakvih posledica bi takvi predlozi doveli. Priložene su četiri tabele, prva je o konsolidovanim javnim prihodima i rashodima, druga pruža udele javnih prihoda i rashoda u BDP-u, treća iskazuje javne prihode i rashode …

Pročitajte Još »

Kina: ekonomska kretanja u 2012

Bruto domaći proizvod Kine u 2012. godini iznosio je 51.932 milijarde juana (oko 8,3 hiljada milijardi dolara), i povećan je za 7,8% u odnosu na 2011 godinu. Dvocifren rast imao je samo sektor trgovine (+11,9%) dok je industrija imala rast od 7,9%, uz udeo od 38,5% u ukupnom BDP-u. Najmanji rast su imali sektor nekretnina (+3,8%) i poljoprivreda, šumarstvo i …

Pročitajte Još »