Jablanica i manastir Prohor Pčinjski

Село лежи у долини Пчиње у крајњем западном делу области. Најближе је насеље Ваганце, које се налази на СИ. Воду за пиће добијају са извора и из бунара. Извори се зову: Кадијски, Лучица, Трештено дрво, Маринков кладенац. Бунари су дубоки 5 до 15. Јабланица је разбијеног типа („растркана“) с јако израженом подвојеношћу махала. Махале су: Орљак, Кадијска, Река и Ридска. …

Pročitajte Još »

Od Topole… Etno centar Gora

Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Како српска села пусте од становништва цела Србија се полако претвара у прелепу …

Pročitajte Još »

Most bez puta

Можда би ово могла да буде основна метафора Србије данас, која хитро јури у Европску унију, а при томе је разорена демографски, економски, културно, здравствено, образовно… Ну, уз ретке изузетке, ипак се овде не бавимо уметничким радом већ научним, статистичким и сличним… Проучавајући порекло породица у сваком селу у Србији, њихове атаре, изворе, земљу и топографију, на свашта сам наишао. …

Pročitajte Još »

Makroekonomski podaci MMF-a za Srbiju do 2020 godine

Према најновијој, априлској, прогнози ММФ-а, Србија би требало да, након пада БДП-а за 1,8% у 2014 и пада од 0,5% у 2015 години, оствари кумулативан пораст за 15,3% у другој петолетки друге деценије двадесет и првог века. Тај раст је „гурнут“ на крај хоризонта јер се у 2016 години очекује раст од 1,5%, у 2017г раст од 2%, у 2018 …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2020 prema ostvarenom rastu BDP-a nakon 2007 godine

Када се посматра економски раст након 2007 године и до 2020 године у Европи најбоље стоје албанске државе, територије и области: Албанија је на 85 месту са растом за 58,9%, КиМ је на 89 месту са растом за 56,5%, а Македонија је на 103 месту са 48,7%. Следи група земаља са растом од мало више од 30%, а ту су …

Pročitajte Još »

Hajduk Veljkovo gostoprimstvo: Boj na Vrbovcu

Док су се устаници за ово време спремали за даље ратовање, ставивши се у одбрамбено стање, Турци под предвођењем Ћор-Солимана, ајана Зајечарског, стану се опет прикупљати у селу Бојници, у видинској нахији, и после неког времена, крену се у маси неколико хиљада њих пут села Врбовца. Вељко са осталим поглавицама налазио се тада у Ласову, кад му стиже један мах …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema kumulativnom rastu BDP-a 2015-2020 godine

Али, ако се за Србију не очекује раст БДП-а у овој 2015 години, увек јој се наслика лепа будућност која никако и да се догоди. Стога се у 2020 години очекује да Србија има за 14,8% већи БДП него у 2014 години, а када још томе додамо и пад броја становника, по становнику ће се стварати скоро за петину више …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema stopi rasta BDP-a u 2015 godini

Овим постом крећемо са неколико прилога/табела а на основу најновије базе података ММФ-а „World Economic Outlook Database, April 2015“. Биће мање речи а више табела, па ко је колико писмен и знатижељан из приложених табела ће толико и знати да прочита. Прва је ранг земаља према стопи раста у овој години. Земље и територије у нашем окружењу према стопи раста …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE – OD ŠANSE DO PROBLEMA

Godinama  (čak i decenijama) unazad u svakom obraćanju narodu od strane političara se uvek govori da je poljoprivreda velika šansa Srbije, da može da zaposli veliki broj radnika, da može biti uzdanica u izvozu, da je obezbedjena prehrambena sigurnost nacije i sl. Stvarnost je nažalost, kao i nebrojeno puta do sada, sasvim drugačiija i po Srbiju daleko nepovoljnija. Krajem prošle …

Pročitajte Još »

Vraćevšnica i Prnjavor (Gornji Milanovac)

Село се налази на јужним обронцима Рудника, где се долина Враћевшничке Реке шири јужним у долину Груже. Крајње западне куће су само једним потоком одвојене од доњоцрнућских. Село се служи само бунарском водом. Има мало своје шуме. У пољу има 4 трла, где зими неко од укућана чува стоку у кошарама. Село је разбијеног типа, али куће нису сувише растурене. …

Pročitajte Još »

Đinđuša (Bojnik)

Ово село се заселило делимично на ји падинама сплета брежуљака, који у овом делу Лесковачке котлине раздвајају пусторечку раван од јабланичког басена, а делимично у алувијалној равни Пусте реке на месту где она прави свој лук, оставља источни правац свога тока и узима курс у правцу севера. Као насеље оно је искористило три природно битна фактора за насељавање људи: брежуљак …

Pročitajte Još »

Malko budala u Vučadelcima (Surdulica)

Село је на левој страни Врле, на земљишту високом око 1200м. На атару и селу чести су извори у шкриљцима, већином озидани у чесме. Главнији извори зову се: Студени Кладенац, Николин Кладенац, Мали Кладенац и др. Вучеделци је разбијеног типа и састављено од махала: Горње (13к), Доње (20к) и Млађице (21к). Село свега има 54 дома (1952г). Старине и прошлост. …

Pročitajte Još »

Božinjevac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963. Село лежи на брежуљкастом земљишту у непосредној близини бујановачке железничке станице. Суседна су насеља: Жужељица, Левосојо (Прешево) и Крајмировац. У самом селу избијају два кладенца (Горњи и Доњи); ископана су и пет бунара. На атару се налазе извори: Шавар, Ђеран и Кисела Вода. Божењевац је мало збијено насеље. Дели се на Доњу …

Pročitajte Još »

Lapotince (Bojnik) i Sokolovići

Pusta Reka, Jovan V. Jovanović, Izdanja Narodnog muzeja u Leskovcu, 1976 Лапотинце је подигнуто на алувијалној равни Пусте реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито тако плитко и његове стране нестабилне, да је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале …

Pročitajte Još »

Gornja Crnuća (Gornji Milanovac)

Горња Црнућа се налази у јужној подгорини рудничкој, у изворном делу Враћевшничке Реке. Како ту Враћевшничка Река има уску долину, то су уз њу поређане куће црнућске на великој дужини. Сеоске куће су по странама долина, на појединим парчадма од речних тераса и на теменима брда, али се често спуштају и до близу саме реке. Бочним пак притокама су стране …

Pročitajte Još »

Korbevac (Vranje) i Ruski put

Село лежи на неравном земљишту десно од Ј. Мораве углавном око доњег тока њене притоке Корбевске Реке. Суседна насеља су: Бујковац, Превалац, Себе Врање, Клисурица и др. Становници воду пију из бунара и са ретких кладенаца. Познат је Друмски Кладенац… Корбевац је разбијеног типа. Куће су растурене без реда по махалама којих има неколико. Називи махала су махом по главнијим …

Pročitajte Još »

Donja Crnuća (Gornji Milanovac)

Село је на крајњим јужним огранцима рудничких планина. Сеоске су куће растурене по теменима плећатих брда, нарочито качерске површи: Матића Брду и Косовињаку. Али село се увлачи и далеко уз Црнућску Реку и уз Реку према Г. Црнући, а има кућа и на самој гружанској равни до друма и на самом друму. Крај Косовињак само је једним потоком одвојен од …

Pročitajte Još »

Mali Trnovac (Bujanovac)

Vranjska Kotlina, dr. Jovan F. Trifunovski, Skoplje 1963.   Село лежи СЗ од В. Трновца на масиву планине Карпине, на десној падини долине потока Прони Киша. М. Трновац захвата положај на тромеђи Врањске котлине, Новобрдске Криве Реке и Горње Мораве. Становници пију воду са једног извора и из бунара. На извору „точе воду“ становници из 18 домова. Дубина бунара је …

Pročitajte Još »

Psovke i kletve u Boljevačkom kraju

Псовке. – Сељаци један другом псују: матер, оца, сестру, жену, дете, прију, свастику, тетку, ујну, славу, Бога, Богородицу, сунце, небо, звезду, крст, поштење, веру, образ, закон, пост, дан, тророгу свећу (славску свећу). Често пута чује се где неко некога псује у нос, у уста итд. Псовке могу бити од збиље, и онда су увреда, или од шале, и онда се …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Srbije i krčenje šuma

Шуме у Србији, по својој давнини и густини, припадају најбогатијима у Европи. Још пре једног столећа земља је била управо једна велика шума. У последњим десетинама је знатно проређена. Док је шума за турских времена била заштита сељачком становништву, сад јој је објављен прави рат. Огромне површине су преобраћене крчењем у њиве. Али и преостале шуме се на све могућне …

Pročitajte Još »

Psi su opet u modi

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac Прилажем и слику штенета остављеног поред контејнера за смеће. То што Љубичевца и стотина других села бити више неће, никог не дотиче, а овакве слике паса, мачака, оваца и крава дотакну у емоције сваког. Па се мислим, кад се овде до краја уради шта све мора и треба, онда ће након керуше Миле доћи нека …

Pročitajte Još »

Srbija u skoroj budućnosti: između potpune kolonije i „malo“ suverene zemlje…

Мотив за овај текстић је вест: B92: IZVOR: TANJUG Zagreb — Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da ćerka Dojče telekoma, Hrvatski telekom, ima problem jer hrvatska država gradi paralelnu telekomunikacionu mrežu.   Док се у Србији јавно излуђује народ „страним директним инвестицијама без којих нема развоја“, прећуткује се истина да су оне интрумент експанзионистичке политике великих сила, и да „страни …

Pročitajte Još »

Stoka u Hrvatskoj i poređenje sa Srbijom

Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013 до 1.12.2014, оваца за 3% …

Pročitajte Još »

Robna razmena u svetu u januaru: pod uticajem jačanja dolara i pada cena primarnih proizvoda

Раст вредности долара према евру, као и пад цена примарних производа утицали су на пад вредности међународне трговине, код већине земаља само услед дејства јачања долара, а код извозница примарних производа под утицајем оба ова фактора. Светски извоз је у јануару смањен за 10,3% а увоз за 13,9% у односу на јануар 2014. године. У односу на далеки, предкризни, јануар …

Pročitajte Još »

Preobraženje (Vranje)

Rista T. Nikolić „Vranjska Pčinja“ str. 89-246. Srpski etnografski zbornik, knjiga peta, Naselja srpskih zemalja, knjiga druga 1903.   Село се налази у клисурастој долини, којом тече Преображењска (Прображењска) Река. Земљиште на коме је село, већином је брдовито; по мало равнице има само поред реке. Са свих страна је затворено брдима, на којима се очувало мало шуме… Село се дели …

Pročitajte Još »

Ko ima više koje stoke: Republika Srpska i Federacija BiH u 2014 godini

Према подацима Федералног завода за статистику Федерације БиХ у 2014 години је број крава (215 хиљада) смањен за 0,9%, број оваца је повећан за 1,6% (532 хиљаде), свиња је смањен за 1,1% (88 хиљада), коња је повећан за 0,2% (5,9 хиљада), перад је смањена за 2,2% (10,3 милиона), број коза је повећан за 8,1% (44 хиљада), а кошница пчела (219 …

Pročitajte Još »

JAVNI SEKTOR JE TEMELJ DRUŠTVA I GENERATOR NJEGOVOG RAZVOJA

Osnovni pojmovi o javnom sektoru. Javni sektor (javno vlasništvo) nije ništa drugo do državni sektor koga čine  materijalni i ljudski resursi putem kojih državni menadžment sprovodi politike i upravlja zaokruženom teritorijom, tj. državom. U javni sektor spadaju kako nacionalni, tako  i regionalni i lokalni resursi. Obim javnog sektora u principu zavisi – pored vladajuće elite – od društveno-ekonomskog uređenja, odnosno …

Pročitajte Još »

Bujanovac

1878 године, докле је Бујановац сматран као сеоско насеље, био је насељен само Србима, који су тада укупно бројали 90 до 100 домова. Поменуте године на један мах су се у Бујановац населили муслимански мухаџири из Србије. Њихов број је најпре износио око 150 кућа, па је после нових придолажењем нарастао на око 200 домова. Са претварањем насеља у ворошицу, …

Pročitajte Još »

LIČNI BANKROT

Jedna od odrednica aranžmana sa MMF je obaveza  Srbije da donose zakon o ličnom bankrotstvu. Obzirom da je ovaj institut vec davno poznat ali u najrazvijenijim zemljama sveta, nije mi poznato koliko zemalja srednje ili nedovoljne razvijenosti primenjuje ovaj instutut. Od bivših reublika samo je u Sloveniji taj institut u funkciji nekoliko godina, Hrvatska se sprema da ga uvede, ostale …

Pročitajte Još »

Profit Federalnih Rezervi i BDP zemalja po tekućem kursu dolara u 2013.g

Чињеница да Федералне Резерве имају профит већи од БДП-а Србије за више од два пута утицала је на додатну знатижељу да уврстимо ову институцију и остатак финансијске „индустрије“ САД у ранг земаља према вредности БДП-а, а на основу података ММФ-а. Федералне Резерве био биле рангиране на 65 месту међу 188 држава, колонија и територија за које ММФ прикупља податке. То …

Pročitajte Još »

Turekovac (Leskovac)

Турековце се заселило у центру источног дела Доње Јабланице, на десној обали реке и на њеној алувијалној тераси. Типа је груписаног, гомиластог. Од Лесковце је удаљено око 7км према западу. Име села. – Код имена села Турковца очигледно се ради о једном зоониму. Константин Јиричек је у својој књизи Историја Срба забележио: „Још и у средњем веку живеле су по …

Pročitajte Još »

Poređenje stukture zaposlenih u SAD i u Srbiji

Након иницијалног смањења БДП-а у 2009 години од 2,8% у САД-у је дошло до економског опоравка те је 2014 годину завршила са 9,2% већим БДП-ом него о 2008 години. У зони Евра, БДП је био за 1,1% мањи него у 2008 години, али је зато Немачка имала раст од 5%, а што значи да је много земаља имало како нижи …

Pročitajte Još »

Trgovina SAD sa BJR, I 2015

Према подацима US Census Bureau, увоз САД из држава и територија насталих распадом СФРЈ у јануару 2015 године износио је 152,5 милиона долара, увоз је био 72,1 милион долара, те су САД имале дефицит у износу од 80,4 милиона долара. Увоз из БЈР повећан је за 39,9%, извоз на ово подручје смањен је за 0,1% те је дефицит САД повећан …

Pročitajte Još »

Rudare (Leskovac)

Leskovačko Porečje, Jovan Jovanović, Leskovački zbornik 13, NIP Naša reč, Leskovac Прво село на које путник наиђе, идући из Лесковца на југ главним путем кроз Поречје, јесте село Рударе. Од Лесковца је удаљено око 4км, а лоцирано је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута удаљено око 200-300м на исток. Док му …

Pročitajte Još »

Trnavce (Aleksandrovac)

„Župa Aleksandrovačka“ Milisav V. Lutovac, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 43, 1980 Трнавце се налази на излазу реке Вратарнице из клисуре у раван. Насеље је делимично на додирној линији благих страна у равни под њивама, а делимично на падинама страна. Главни део села, са „малом чаршијом“, налази се у средишту, груписан око уздужног пута који води поред реке. Ту се …

Pročitajte Još »

Srpska Nova godina i Pravoslavni (verski) turizam – noćenja stranaca I 2015

Овде је наслов претенциозан, и више служи да привуче пажњу на потенцијале за развој и интеграцију, а мање да се овом темом и бави. У јануару је било више долазака (+11,7%) и ноћења (+18,6%) странаца у односу на исти месец 2014 године, што је било последица бољих временских услова на планинама (било је снега, док прошле године није било, па …

Pročitajte Još »

Spoljni dug na kraju 2014 godine

Према подацима НБС спољни дуг Србије износио је 26.029,9 милиона евра, на крају 2014 године. У односу на крај 2013 године повећан је за 284,1 милиона евра, док је у односу на новембар смањен за 328,5 милиона. Дугорочни дуг је износио 25.914,8 милиона евра, а краткорочни 115,1 милиона евра. Дугорочни дуг је повећан за 366,2 милиона евра током 2014г, а …

Pročitajte Još »

Bošnjace (Lebane)

„Donja Jablanica“ Jovan V. Jovanović   Бошњаце се заселило у алувијалној равни реке Јабланице на око 12км западно од Лесковца. Ово велико село Доње Јабланице је гомиластог облика и са оријенталним обележјима више но ма које село у пространој Лесковачкој котлини. Базу овог села чини реч Бошњак, а по легенди коју ми је саопштила Гроздана Тошић, професор српскохрватског језика у …

Pročitajte Još »

Milanovo (Leskovac)

Село Миланово засељено је 7км западно од Лесковца на најнижој дилувијалној тераси, која пада са севера на југ у правцу корита Цернице. Нагиб терасе је тако благ да се има утисак да село лежи у равници. Тип села. – Пре но што је засељено, израђен је план по коме је у центру села остављена четвороугаона површина знатне величине. Поред овог …

Pročitajte Još »

Povratak Srba na Kosovo i Metohiju: samo još malo strpljenja

У овом вишедеценијском економском пропању Србије прочитао сам негде духовит коментар како постоји „мудра“ стратегија да сопственим пропадањем учинимо Косово толико атрактивним, да га поново населимо. Сад, у односу на овај црни хумор од коментара, сви показатељи и параметри иду управо у томе правцу. И као да од „мудре стратегије“ прелазимо у сасвим реалну могућност: Албанци масовно напуштају КиМ, а …

Pročitajte Još »

Veliki zaokret u stočarstvu: povećan broj goveda, svinja i ovaca u 2014 godini!

Саопштење које сам дуго ишчекивао, и надао се да ћу видети раст броја грла, макар свиња, а оно још је повећан број говеда (за 0,8%) и оваца за великих 8,2%! Број коза је смањен за 2,9%, а живине за 3,9%, док је број коња у Србији остао непромењен. Кренимо редом: У Србији је 1.12.2014 године било 920 хиљада говеда, што …

Pročitajte Još »

Izvoz voća po glavi stanovnika i po zemljama

Србија је у 2014. години, према подацима СТО, имала извоз воћа вредан 415,3 милиона евра. Овај податак не укључује производе од воћа и воћне сокове. Када се подели са процењеним бројем становника у Србији (7,2 милиона) долазимо до податка да је по становнику извоз воћа вредео 57,6 евра! Да би смо разумели да ли је ово много или мало, треба …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Srbiju: Petrovo Selo (Kladovo)

Петрово Село је за 93,5% смањило број становника од 1948 до 2011 године и спада у насеља са највећим релативним падом у овом периоду. Оно је интересантно јер је засновано средином 19-ог века као потпуно ново насеље (мало је нових насеља у Србији насталих након 1815 године), искључиво од Црногораца у етнички потпуно другачијем окружењу. У Западној Србији већина становника …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno – prehrambeni izvoz iz Srbije, 2005-2014

Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно –  прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак извоза, индустријског, смањен је за …

Pročitajte Još »

Srbija u međunarodnoj robnoj razmeni, 2008-2014

Од избијања светске кризе, која се данас сузила само на европску, међународни робни извоз је повећан за 17%. При томе је извоз робе из Азије повећан за 35,8%, из Северне Америке за 22,6%, а из Европе за 3,5%. Србија је повећала доларску вредност робног извоза за 35,3%, што је блиско просечном расту у Азији, па би се могло рећи да …

Pročitajte Još »

Prerađivačka industrija u Evropi, 2007-2014

Приложени су десезонирани подаци о индексу производње прерађивачке индустрије у изабраним месецима, а основни месец за поређење је децембар 2007. године. Економска криза је почела још у другој половини 2007. године да се прелива из САД у Европу, али су европске монетарне власти, погрешно, мислиле да је већа опасност раст цена (цене примарних производа су расле до средине 2008. године), …

Pročitajte Još »

Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini Despotovac

Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, …

Pročitajte Još »

Odlični rezultati u zapošljavanju u Federaciji BiH

Прама подацима из Мјесечних билтена Федералног завода за статистику Федерације БиХ, у овом ентитету састављеном од 10 кантона било је запослено 447.873 лица у новембру 2014. године. У односу на исти месец 2013 године број запослених повећан је за 11.280 лица (то је као кад би у Србији био повећан за 36 хиљада), а по стопи од 2,6% која спада …

Pročitajte Još »

Robna razmena Kine, SAD, Nemačke i Japana u 2014 godini

Кина је у 2014 години имала робни извоз вредан 2.343 милијарде долара, увоз 1.960, а суфицит 382 милијарде долара. У односу на 2013 годину извоз Кине је повећан за 6,1%, увоз за 0,5%, а суфицит за 47,7%. Раст увоза Кине, са једне стране, за 0,5% није био подстицајан за раст других земаља, док раст извоза за 6,1%, са друге стране, …

Pročitajte Još »

Robna razmena SAD sa BJR

Према америчким подацима, овде само сабраним у заједничке износе, територије настале на простору бивше државе Југославије имале су збирну вредност извоза у САД у износу од 1.696 милиона долара, увоза 898 милиона долара, уз суфицит од 798 милиона долара. Узевши у обзир величину робне размене САД (1.623 милијарди извоз и 2.410 милијарди увоз), њихово збирно учешће у америчком увозу износило …

Pročitajte Još »

Javni dug Republike Srbije, XII 2014

Државу Србију чине њени политичари, њени грађани и сељаци и територија на којој сви они заједно живе и раде. Има ту и странаца који привређују, а и наши су се разбежали по белом свету те је интересантно упоредити профит странаца у Србији и зараде наших емиграната у земљама у којима раде. Мишљења смо да је друга појава неколико пута исплативија …

Pročitajte Još »

Robna razmena u 2014 godini

У децембру 2014 године извоз робе износио је 957,1 милиона евра, увоз 1.415,5 милиона, уз дефицит од 458,4 милиона евра. У односу на децембар 2013 године извоз је би овећи за 6,5%, увоз је смањен за 1%, те је дефицит био мањи за 13,7%. Укупна вредност извоза у 2014 години била је 11.157 милиона евра (+1,4%), увоза 15.526,3 милиона (+0,4%), …

Pročitajte Još »

Godljevo (Kosjerić) – selo nesuđenih popova

Ljubomir Ž. Mićić „Zlatibor“, (1925) Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, Službeni Glasnik i SANU, reprint   Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, које су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун с његовом дубоком јаругом Дубоко, од Сјече Ријеке и Маковишта дела …

Pročitajte Još »

Milutovac (Trstenik)

Положај. Село се налази у странама Милутовачког Потока, који извире из једне благотинске косе, па текући у правцу с.-ј. , улива се испод села у Риљачку Реку, са леве јој стране. Овај поток прима с леве стране поток Ивинац, који пролази поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа находи се у благим странама Милутовачког Потока окренутим западу …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u 2014 godini

Србија је завршила 2014 годину са падом индустријске производње за великих 6,5%. У томе је пад у рударству био 16,7% (у експлоатацији угља за 25,8%), у снабдевању електричном енергијом за 20,1%, а у прерађивачкој индустрији за 1,4%. Уколико би смо да гледамо на живот, па и на податке о индустријској производњи са светлије стране, позитивне чињенице представљају: (1) најмањи међугодишњи …

Pročitajte Još »

Budžet Republike Srbije u 2014 godini

Према подацима министарства финансија у децембру су приливи у буџет износили 92,5 милијарди динара, издаци су били 119,5 милијарди динара, а дефицит буџета износио је 26,9 милијарди динара. У односу на исти месец 2013 године приливи су повећани номанално за 10,3% (реално за 8,4%), издаци су повећани за 28,1% (реално за 26%), те се дефицит буџета повећан скоро три пута …

Pročitajte Još »

SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA

Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da  je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari su i prethodnih godina ukazivali …

Pročitajte Još »

Kada nam je i Istok postao Zapad: Rekordan broj noćenja gostiju iz Bugarske

У Србији је у 2014 години регистровано 2.192.268 долазака туриста што је исто као и у 2013 години. У томе је број домаћих (1.163.536) смањен за 8,4%, док је број страних (1.028.732) повећан за 11,6%. Регистрованих ноћења било је 6.086.275, што је за 7,3% мање него у 2013 години, у чему је број домаћих (3.925.221) смањен за 15,3%, а број …

Pročitajte Još »

Gornja Dobrinja (Požega): mesto rođenja Miloša Obrenovića

Северно од Средње Добриње с обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, да даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад Јежевици. …

Pročitajte Još »

Mijatovac (Ćuprija)

И ово насеље у равници на самој левој обали Велике Мораве, која га плави, па се због тога у новије време нагло пресељава највише према Гиљу. Кроз село пролази Цариградски пут Ћурпија-Јагодина. Пије се бунарска вода, а прео зиме и речна. Бунари нису дубоки и не пресушују. Има их и неозиданих. Њиве су на местима: Бељицки Спруд, Селиште, Миљкова Бара. …

Pročitajte Još »

Čokešina (Loznica)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović, iz terenskih beležnica građu pripremila Miljana Radovanović   Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала, под Џајевцем све до излаза Реке у …

Pročitajte Još »

Tama u Tamniču (Negotin)

Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU   Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази …

Pročitajte Još »

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …

Pročitajte Još »

Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …

Pročitajte Još »

VALUTNI RAT

Najnovija odluka Evropske centralne banke da u sistem ubacuje mesečno prosečno 67 milijardi evra ili oko 1100 milijardi do sredine sledeće godine  potakla je mnoge polemike u vezi sudbine evra, uticaja na zemlje periferije Evropske unije, Srbiju i sl. Sigurno je da će doći do smanjenja vrednosti evra u odnosu na referentne valute (dolar i franak) što je uostalom i …

Pročitajte Još »

Zaposleni u septembru 2014 godine: rast broja za 14.493 lica

У односу на март 2014 године, али је од септембра 2013 године до марта био смањен број за 14.817, па је у односу на септембар 2013 године смањен број запослених за 324 лица, а што је занемарљивих 0,02%. У овом занемарљивом смањењу за 324 лица има великих регионалних промена: Београд је повећао број запослених за 10.014 лица (Нови Београд за …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

BIH: Od raspada SFRJ, prvi put je u decembru 2014 godine Srbija bila veći trgovinski partner od Hrvatske

Према подацима Агенције за статистику БиХ у децембру је извоз БИХ у Хрватску износио 40,4 милиона евра, а у Србију 40,2 милиона евра. Увоз из Хрватске био је 74,7 милиона, а из Србије 78 милиона евра, те је укупна размена са Хрватском износила 115,1 милиона, а са Србијом 118,1 милиона евра. Трговина са Србијом била је већа за 2,7% и …

Pročitajte Još »

Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Причевац се налази у долини Ранине или Причевачке Реке. Незнатан је део села (до 20 кућа) у осоју (на левој обали), а све остало у присоју (на десној обали пом реке). Име. – Село народ зове Причовци или Причевци, а о постанку села прича се ово: Некада је чума морила по селу толико, да је остао био само једна свињар …

Pročitajte Još »

Mišar (Šabac)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović   Село се дели на четири мале – „краја“: Старо Село, Слатину, Глоговац и Бајир. Старо Село су Турци разорили 1806 за време боја на Мишару. Онда се село растурило по крајевима данашњим – све по шуми, и тако се заселили на нова места. На Старом Селу су шанчеви Карађорђеви (на брду око …

Pročitajte Još »

RAST FRANKA – PARADIGMA EKONOMSKIH ZAKONITOSTI

Rast švajcarksog franka od preko 20% u odnosu na evro pre par dana može se smatrati za paradigmu osnovnih ekonomskih  zakonitosti da stanje ekonomije odredjuje vrednost valute i da slaba privreda dugoročno ne može imati jaku valutu i vice versa. Gde je privreda Švajcarske u odnosu na ostale evropske zemlje se može objasniti u nekoliko tabela i grafikona. Nije potrebno …

Pročitajte Još »

Intervju za NIN (15/01/2015) – Srbija srlja u propast

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN Nebojša Katić, finansijski konsultant iz …

Pročitajte Još »

BDP Turskе i odabranih zemalja Balkana, 2000-2019

Када се догађају војни и политички сукоби у нашој већој или мањој близини, није на одмет знати неке податке о економским и другим величинама. Основна последица економске кризе из 2008 године је улазак Европе у дугорочну економску стагнацију по угледу на Јапан. У њеном југоисточном делу основну последицу има релативан економски успон Турске и апсолутан и релативан пад Грчке. Ове …

Pročitajte Još »

Dejan Simić: Pucanje u potiljak lokalnim medijima

Likvidacija bez suđenja, svedoka, argumenata i advokata. Osuđeni je kriv zato što je živ Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac (da li neko zna gde je ovaj čovek?) je najdalje stigao u reformama, pohvalio je svog saborca nesuđenog stečajnog upravnika srpske privrede Sašu Radulovića (sec). Nisu u pitanju reforme već stavljanje noža pod grlo lokalnim medijima. Set zakona o medijima …

Pročitajte Još »

Gložane (Svilajnac)

Попут Страгара, крагујевачких, село Гложане, на регионалном путу Свилајнац – Јагодина, има три манастира у свом атару: Миљков Манастир, Доброшево и Златенац. Вреди обићи ово село, његове манастире и вратити се у давну прошлост када се овде налазио центар средњевековне Србије, пред потонуће у скоро четворовековни мрак. „Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i …

Pročitajte Još »

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Poružnica (Sokobanja)

„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU   Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, …

Pročitajte Još »

Manastir Radošin: Simbol opstanka Srba

П.С. Испод слике је додат текст о пореклу породица у Радошину Станоја м. Мијатовића: Манастир Радошин ми је 52. по редоследу у обиласку ових објеката Српске Православне Цркве, а међу пет најдражих у смислу доживљене непосредности, блискости и гостољубља (уз Ралетинац, Саринац, Томић…). Налази се у селу Радошин, на његовом дну при спуштању села са брда ка Великој Морави. Припада …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista

Док је у целој 2013 години регистровано 1.988.393 ноћења странаца у Србији, закључно са новембром овај број је премашен и износио је 2.000.777 регистрованих ноћења. У новембру је регистровано 143.914 ноћења, што је за 5,8% више него у истом месецу 2013 године, а у периоду јануар-новембар кумулативан раст износи 9,2%. У новембру је највише регистровано ноћења гостију из БиХ (12.230), …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po opštinama u 2013

Србија је светски позната као инвестициони лидер на Балкану, у Европи и шире. Као таква, позната је у 2014 години, и у свим наредним које долазе, али подаци који следе односе се на мрачан период из прошлости, када подаци баш ову лидерску позицију и нису потврђивали. Након 5,4 милијарди евра укупних инвестиција (5.358 милиона) у 2012 години, у 2013 години …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (III)

Aukcijski čekić Prve aukcije u procesu privatizacije, održavane u zgradi Privredne komore Srbije na Terazijama, pratio sam sa velikim profesionalnim uzbuđenjem. Dramaturgija tih događanja, ispred i iza zavese, delovala mi je veoma inspirativno. Sva ta lica lažnih i pravih kupaca, stvarnih i fiktivnih vlasnika, samostalnih strelaca i članova konzorcijuma, ovlašćenih i samozvanih posrednika i predstavnika, lica pobednika i gubitnika, špijuna, …

Pročitajte Još »

SPOLJNA TRGOVINA – UPOREDNA ANALIZA PODATAKA

Tačnosti  podataka spoljnotgovinske razmene izmedju zemalja već dugo predstavlja probem koji nije moguće adekvtno i zadovoljavajuće rešiti. O čemu se radi? Pre svega problem evidentiranja roba i usluga izmedju zemalja tj. prikazivanje zvaničnih podataka o spoljnogrgovinskoj razmeni izemdju dve zemlje nalilazi  po pravilu na neslaganja tj. Izvoz jedne zemlje u drugu nije indetičan uvoz druge zemlje i obrnuto.  Uzrok  ovoj …

Pročitajte Još »

Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam

Srpska ekonomska nauka kreće stranputicom kada se okreće političkoj filozofiji pokušavajući u njoj da pronađe inspiraciju i rešenja za ekonomsku katastrofu koju Srbija doživljava. Ekonomska nauka ima previše svojih muka, previše dilema i nudi premalo rešenja da bi srpski ekonomisti sebi mogla dozvoliti luksuz gubljenja vremena u sholastičkim raspravama. Na terenu političke filozofije nema ničeg novog, ničega što ne znamo …

Pročitajte Još »

Staro Užice

Љубомир Стојановић „Старо Ужице“. Објављено у Гласнику Географског друштва, 7-8, Београд 1922. Такво је од прилике било старо Ужице. Њега више нема ни по животу, ни по раду, ни по становништву. Занате је потисла фабричка роба; због умањења стоке нема више извоза вуне и кожа; после окупације Босне затворена је граница за ракију; после концентрисања сточне трговине у Пешти затворена …

Pročitajte Još »

Mladenovac, varoš i selo

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11.   Младеновац (село) Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај. Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој …

Pročitajte Još »

Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010.   И ако по начину насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена, његових Дивчибара, које су највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomija Kine i SAD

У табели су приложени неки од најважнијих макроекономских података две највеће светске економије, а ради констатовања стања и указивања на будуће трендове. Кина је званично у 2014 години постала највећа светска економија, већа од САД, а већ у 2015 години ће постати већа и од збирне економске величине Европске Уније, мерено куповном снагом домаће валуте. Када се мери текућим курсевима …

Pročitajte Još »

Kamenica (Kragujevac)

Село је у подгорини Рудника, у горњем току Каменичке Реке. Куће су сеоске на обема странама Каменичке Реке, нарочито на качерској површи и уз бочне пороке, притоке ове реке. Горњи ток ове реке има форму младе долине, те су ту сеоске куће везане за мање заравњене речне терасе. Сеоских кућа има и на брезовачкој површи која чини развође Каменичке и …

Pročitajte Još »

Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)

Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути. У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство. Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље. У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (II)

Brisel Evropska unija je loša za individualne slobode i slobodno tržište, ali je dobra za birokrate koji postaju još moćniji. Brisel je prisvojio veliku ideju slobodne trgovine između suverenih država, birokratizovao je i od jednog divno heterogenog kontinenta stvara jednoumlje. Kad čovek pogleda regulacije EU o bananama, svinjama i paradajzu, ne zna da li da plače ili da se smeje. …

Pročitajte Još »

Investicije iz Srbije u inostranstvo

Сваког дана слушамо о страним инвеститорима који ће доћи и спасити Србију и српски род. Док ово пишем у позадини слушам Љиљу Поповић како у Српској царској лаври, Студеници, где се налазе мошти Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), Преподобне Анастасије Српске (жене Немаљине и мајке Светог Саве) и Светог Симона монаха (Стефана Првовенчаног првог крунисаног српског краља у Светој Жичи), …

Pročitajte Još »

Azanja (Smederevska Palanka)

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока. Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина. Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани …

Pročitajte Još »

Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …

Pročitajte Još »

Velika Plana

Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011   Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје …

Pročitajte Još »

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac

Испод фотографија додати су текстови из књиге Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, (1923), Службени гласник и Сану, 2011 Село Страгари под Рудником, између Тополе и Крагујевца, а на око 90 километара од Београда, посетио сам из два разлога: да бих обишао три манастира који се налазе у његовом атару, и да би обишли споменик Танаску Рајићу, у центру села, некада вароши. Са …

Pročitajte Još »

Uvoz Rusije iz sveta i iz Srbije, VIII 2014

Према подацима из базе података СТО увоз Русије у августу био је 17,1 милијарди евра, а у периоду јануар-август био је 140,2 милијарде евра. У августу је, у односу на август 2013 године смањен за 12,4%, док је кумулативно смањен за 9,5%. Увоз Русије из Србије је вредео 78,7 милиона евра у августу, а укупно је достигао 503,8 милиона евра. …

Pročitajte Još »

Oreovica (Žabari)

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други већи део је у равници, од друма до Ресавчине, а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови. У атару варошице су 4 потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (Јужни)… Источни део села има тип друмског насеља, а западни …

Pročitajte Još »

Lepe vesti sa bliskog Zapada: rast zaposlenosti u Sloveniji

Када у једној маленој Словенији у једном месецу се повећа број запослених за 3.799 лица, а за годину дана тај пораст изнесе тачно 10.000 лица, онда су то лепе вести са Запада и Европске Уније ка којој тежимо, која нема алтернативу итд. У Словенији је у септембру било запослено 708.162 становника у правним лицима док је самозапослених било 97.361. У …

Pročitajte Još »