Demografija

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

У Мађарској повећан број рођених и смањен број умрлих

Према мађарским подацима (линк) у првој половини 2020. (ПП220) повећан је број рођених за 5,5%, а смањен умрлих за 5,5%, у односу на исти период 2019. Природни пад је смањен за 23% или за 6.024, у односу на смањење становништва у ПП2019. У јуну 2020, број рођених је повећан за 8,2%, а умрлих је смањен за 6,8%, према истом месецу …

Pročitajte Još »

Живорођени и умрли, јануар–јун 2020.

У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години.У Републици Србији, у периоду јануар−јун 2020. године, број живорођених је износио 29 314. У односу на исти …

Pročitajte Još »

Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Србији, мај 2020.

Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019. Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%. У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Srbiji, januar-april 2020.

Према саопштењу РЗС-а линк: „У Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године број живорођених је износио 19 166. У односу на исти период претходне године, када је укупан број живорођених износио 19 384, бележи се пад од 218 живорођених односно за 1,1%. Број умрлих у Републици Србији у периоду јануар-април 2020. године износио је 34 642 и, у односу на …

Pročitajte Još »

U vreme korone smanjen broj umrlih u martu za 8,3%!

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20201120.pdf Живорођени и умрли, јануар–март 2020. – Претходни подаци – У овом саопштењу приказани су претходни резултати о живорођеним и умрлим након уписа чињенице рођења и смрти у матичне књиге рођених и умрлих. Подаци су приказани према месецу регистрације, тј. месецу уписа у матичне књиге рођених и умрлих у 2019. и 2020. години. У Републици Србији у периоду јануар-март 2020. …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih i penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

Srbi, Albanci i Hrvati, 1950-2020

Спортски навијачи у Србији имају непристојно навијање „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата“. То је за сваку осуду и за кажњавање јер спортска игралишта треба да служе за навијање спортским подвизима а не за говор мржње. За бављење Хрватима и Албанцима имам веома личан разлог: ћерка ми је рођена на дан НДХ а син на дан албанске заставе. То нисам …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Albaniji, KiM i Centralnoj Srbiji u 2019 i 1990-2019

Према подацима албанског института за статистику (линк) у 2019 је рођено 28.561 беба што је мање за 1,3% него у 2018. То је и 65,2% мање нeгу у 1990, када је рођено 82.125 беба. Умрло је 21.937 лица што је раст за 0,6% у односу на 2018. У односу на 1990 број умрлих повећан је за 20,6%. Позитиван природни прираштај …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja na početku 2020.

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20203004.pdf У јануару смо имали релативно повољна демографска кретања: повећан је, и то знатно, број рођене деце, и то дечака на северу и девојчица на југу, и драстично је смањен број разведених бракова. Ванредна ситуација ће додатно смањити број склопљених и разведених бракова (одложити већи део планираних акција), али неће битно утицати на број рођених и (надајмо се) преминулих. У …

Pročitajte Još »

Demografska i migraciona kretanja u Republici Srpskoj u 2019.

Према подацима РЗС-а РС у 2019 је рођено 8.821 беба што је за 3,8% мање него у 2018 (9.172). Број рођених дечака (4.661) смањен је за 1,9% док је број рођених девојчица (4.160) смањен чак за 5,9%. У 2018 рођено је за 7,4% више дечака од девојчица а у 2019 за 12% више. Разлика у Т4 2019 била је за …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u 2019.

https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/pdf/G20203003.pdf У 2019. демографска кретања била су готово идентична као и у 2018: број рођених је повећан за 79, број умрлих је смањен за 250 те је негативан природни прираштај смањен за 329 особа. То је занемарљиво смањење негативног прираштаја са 38.423 лица у 2018. на 38.094 у 2019. Број рођених износио је 64.037 и он је повећан за 0,12% …

Pročitajte Još »

Albanke sve manje rađaju, stopa fertiliteta u 2018.

Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника линк. Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона …

Pročitajte Još »

Opština Kučevo: neki demografski i ekonomski pokazatelji

Давање изјаве за ТВ Прву мотивисало ме је да прикупим податке о овој општини. Обрадовала ме је чињеница да је велика награда на лотоу припала неком становнику ове општине. Нисам никад био у Кучеву, али ћу наредних месеци издвојити времена (и новца за гориво) како бих обишао ово насеље и читав крај. По егзотици локације упоредиво ми је са Жагубицом …

Pročitajte Još »

Tabela: 345 naselja u ustaničkoj Srbiji koja danas imaju manje stanovnika nego 1834.

Подаци су са пописа из 2011. Попис у 2021. ће дуплирати овај број. Укупан број упоредивих насеља је 2.441, што значи да ће готово трећина имати мање становника него када је Србија насељавана. Тада је становништво било изразито младо, просечне старости од 20 и мање година. Сада је у већини насеља-села оно изразито старо, у већини преко 60 година.   …

Pročitajte Još »

Stopa zaključivanja brakova i prosečna starost prilikom ulaska u prvi brak

Евростат је поводом светог Валентина објавио пригодно саопштење (линк) под називом: Које чланице ЕУ имају највећу стопу бракова? У 2018 је међу чланицама ЕУ највећа стопа била на Кирпу (7,8 закључених бракова на 1.000 становника), Румунији (7,4), Литванији (7,0) и Летонији (6,8) а најмања у Луксембургу (3,1), Италији (3,2) и Португалији (3,4). У бази има и података за Србију која …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja, novembar 2019.

Према подацима РЗС-а (линк) у 11 месеци 2019. рођено је у Србији за 0,25% више беба него у истом периоду 2018. Број дечака је смањен за 0,6% а девојчица је повећан за 1,2%, па је дечака рођено више за 5,8% док је у истом периоду 2018. више рођено дечака од девојчица за 7,7%. Број умрлих у Србији повећан је за …

Pročitajte Još »

Reforme u Srbiji: šta nam je činiti!?

Акција уместо стратегије Tрeбa нaм прoгрaм кojи ћe oдмaх пoчeти дa дeлуje и дa сe примeњуje. Врaћeн дух зaдругaрству Брaнислaв ГУЛAН Србиja имa oкo 25.000 нeзaпoслeних пoљoприврeдних стручњaкa. Oд тoгa je 5.000 нeзaпoслeних aгрoнoмa и вeтeринaрa. Meђу њимa je 40 дoктoрa нaукa и oкo 400 мaгистaрa и мaстeрa. Нeсхвaтљивo je дa у Србиjи нeмa рaзумeвaњa зa нajквaлификoвaниje људe кojи би …

Pročitajte Još »

Promena broja rođenih u Evropi 2008-2017

Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u Srbiji, 1-9 2019.

У периоду јануар-септембар 2019 повећан је број рођених за 1,3% (са 5.187 на 5.255 у просеку месечно), број умрлих је повећан за 2% (са 8.253 на 8.414), па је негативан природни прираштај повећан за 3,1% (смањење броја са 3.091 на 3.186 у просеку месечно). Постоји регионална дивергенција у кретањима. У Србији север број рођених повећан је за 2% (са 2.898 …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр, зa пoслeдњe три дeцeниje aгрaр …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja, jul 2019.

Према подацима  месечном статистичком билтену у јулу је рођено 6.205 беба, а умрло је 8.322 лица. У односу на исти месец 2018. број рођених је повећан за 3,1% а број умрлих за 4%. Витални индекс био је 0,74 што је највећа вредност у 2019. У периоду јануар-јул просечно је рођено 5.144 беба месечно, што је раст за 2,1%, а просечно …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja u prvoj polovini (PP) 2019.

Према подацима из Месечног статистичког билтена РЗС-а у ПП2019 дошло је до повећања броја рођених и умрлих, смањен је број закључених бракова и значајно повећан број разведених бракова. Број рођених је у ПП2019 повећан за 1,8%, при томе је повећање у Србији-север било 2,5% а у Србији југ 1,1%. Број умрлих повећан је за 2,5%, у томе на северу за …

Pročitajte Još »

Broj penzionera u Srbiji i dalje u lakom padu

Према подацима из Статистичког месечног билтена републичког фонда ПИО у мају је у Србији исплаћено 1.707.527 пензионерских чекова. У односу на април број пензионера смањен је за 3.591 лица. Веће смањење броја пензионера догодило се у мају 2017. (за 5.505) и у мају 2018. (за 4.624). Ово је најмањи број пензионера од фебруара 2013. У односу на фебруар 2013 дошло …

Pročitajte Još »

Nova knjiga Branislava Gulana!

Čekanje bolјeg seoskog života Tema koju sam obradio u knjizi Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija, pojavlјuje se u javnosti nakon blizu pet decenija mog ličnog istraživanja ove oblasti. Slučaj je hteo da se to poklapa i sa pet decenija mog novinarskog, publicističko-istraživačkog rada u ovoj oblasti. Država je posle sedam decenija uništavanja …

Pročitajte Još »

Srbija 2100.

Зовем се Милорад Здравковић, имам 30 година и рођен сам 2070. Отац Милојко је рођен 2035, деда Михаило 2005, а његов отац, мој прадеда, Мирослав, давне 1971. Одрастао сам уз деда Михаила и он је био најбољи деда на свету. Причао ми је о времену када је он био мали, о свом тати који је изгледао као „мало ударен у …

Pročitajte Još »

Jagodina je šampion u pravljenju beba: vitalne statistike u 2018.

Према подацима РЗС-а број становника Србије, без покрајине Косова и Метохије, смањен је у 2018 за 38.254 лица и био је први пут мањи од 7 милиона од 1965. или 1966. године. Ови подаци не садрже међународне миграционе токове, па ћемо тек приликом пописа 2021. сазнати колико је заправо становника остало у Србији: 6 или 6,5 милиона. Пошто ће се …

Pročitajte Još »

Spasavanje nestalog…

ALARMANTNI PODACI: U 1.000 sela u Srbiji manje od 100 stanovnika… Piše: Branislav GULAN U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za …

Pročitajte Još »

Žuti, plavi, fašisti…, dođu i odu, a Srbije i Srba uskoro biti neće

Додуше, не морају да оду, само промене вођу. Свим бојама и вођама су неке константе зацртане: европски пут, аранжмани са ММФ-ом, стране инвестиције, „Косовски проблем“, који чим се реши стотине милијарди евра ће пасти са неба (али по принципу левка сјуриће се у малобројне џепове). Евростат је издао саопштење линк о издацима за заштиту породице и деце. Нас у саопштењу …

Pročitajte Još »

Epidemija razvoda u Srbiji

Изашао је Статистички билтен РЗС-а (линк) са демографским подацима за прво тромесечје. Има једну добру вест и једну лошу: повећан је број рођене деце и драстично је повећан број развода. Број рођене деце повећан је за 1% (дечака је смањен за 1% а девојчица повећан за 3%), број умрлих је смањен за 1% те је негативни природни прираштај смањен за …

Pročitajte Još »

Srpsko selo umire!

Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!! Oвo су нajнoвиjи пoдaци Рeпубличкoг …

Pročitajte Još »

Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje …

Pročitajte Još »

Broj rođene dece u Centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji 1949-2017

Статистикама и фантастичним пројекцијама брзог економског развоја Србије почео сам да се бавим у 1986. Тада сам имао страх, визију, како када дођем у старе године нећу смети да долазим у Јагодину јер ће у њој живети 90% младих Албанаца и 10% мојих остарелих вршњака. Из перспективе приложеног графикона и тих година страх је био оправдан а визија тачна. И …

Pročitajte Još »

Nakon preko 100 godina Srpkinje rađaju više dece od Albanki!

Изашло је демографско саопштење Евростата о виталним догађајима у 2017 (линк). Према овом саопштењу број рођене деце у ЕУ смањен је са 5.148 хиљада у 2016 на 5.075 хиљада у 2017, док је стопа фертилитета смањена са 1,6 на 1,59 детета по мајци. Просечна старост мајки приликом првог порођаја била је 29,1 година. Скоро 5% деце родиле су тинејџерке док …

Pročitajte Još »

Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja

У давно социјалистичко доба, у времену инвестиција и планирања, у сваком већем граду постојала је по једна фабрика тешке индустрије, која је претежно запошљавала мушкарце, и лаке индустрије, у којој је већина запослених била женског рода. Пошто је лака индустрија највећим делом била текстилна, и извозно оријентисана, санкције УН (уз пљачкашку приватизацију и друге факторе) су директно утицале да се …

Pročitajte Još »

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I EVROPE

Zakonomernost savremenog razvoja svetske privrede, naročito visoko industrijalizovanih zemalja  OECD je divergento kretanje privrednog rasta i broja stanovnika. Po pravilu zemlje sa visokim privrednim rastom i BDP per  capita imaju negativan, nulti ili veoma mali prirodni priraštaj. Međutim prilikom ocene prirodnog priraštaja se mora biti jako oprezan jer u visoko razvijenim zemljama EU on je više posledica imigracionih trendova (useljavanja …

Pročitajte Još »

Srpkinje i Albanke, statistika rađanja u Evropi

Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/DDN-20180809-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи. У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point …

Pročitajte Još »

Demografska kretanja na Kosovu i Metohiji

Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације. Стари Рим није пропао јер је војно побеђен, већ зато што су блуд и неморал убили сваку мотивацију за рад и за стварање. Тако је било пре више од хиљаду и по година, а то се данас догађа са Западном цивилизацијом.. У светлу те пропасти голови Чаке и Шаћирија фудбалској репрезентацији Србије су …

Pročitajte Još »

Rađanje i umiranje u Centralnoj Srbiji u odabranim periodima

Број рођених у Србији у 2016. (47.627) био је, не рачунајући ратне године, најмањи од 1840 и неке године. У Србији је 1864. било 1.156 хиљада становника, родило је 52.205 а умрло 36.226 лица. У периоду од 1864 до 1908 године, у четрдесетпетогодишњем периоду, број становника Србије већим бројем рођених од умрлих, повећан је за 1.310 хиљада, не рачунајући увећање …

Pročitajte Još »

Strategija podsticanja rađanja – najvažniji dokument u savremenoj istoriji Srbije

16. марта ове године, пре непуних месец дана Влада Републике Србије је донела најважнији документ за будућност Србије: Стратегију подстицања рађања. Без улажења у детаље стратегије (http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678) овде ћемо само изложити податке о повећању броја рођене деце у Русији и Израелу и најавити почетак пажљивог праћења месечних података о броју рођене деце у Србији, а како бисмо у дужем временском …

Pročitajte Još »

Mesto srpskih regiona u (istočno)evropskom demografskom slomu

Европска унија, у садашњој „композицији“ повећала је број становника, од 2000. до 2017, за 5%, са 487,3 на 511,5 милиона. Демографски слом се догађа у већини европских држава, али прилив миграната, као и дужи животни век, утичу да укупан Србија је у истом периоду смањила број становника за 6,5%, са 7.528 на 7.114 хиљада. Просечне вредности „пеглају“ крајности, а нас …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Pročitajte Još »

Sumorna slika sela…

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE

Sumorna slika sela… Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji …

Pročitajte Još »

DRŽAVA I SELO

Rezime Privredni razvoj Srbije danas se nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavlјaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da nosi privredni razvoj, da uveća bruto …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ HRVATSKE 2017 (2): Prazni ruralni delovi

Od doseljenja naših naroda na ovo tlo poznato je da smo zbog toga što smo na razmeđu Istoka i Zapada bili izloženi stalnim nasilnim i nenasil­nim utjecajima, nasilnim i spontanim akulturacijskim procesima. Što se tiče vlasničkih odnosa, oni su kroz povijest bili raznoliki i dugo su persistirali arhaični oblici, pravi anahronizmi (begluci, kolonati, nadijeljena krajiška zemljišta, općinske gmajine do klasičnog …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ HRVATSKE 2017: Demografski slom bez društvenog i znanstvenog refleksa

Pise: Dr Svetozar Livada Ja sam iz nagona preživljavanja postao partizan, antifašist, izgubio veći dio porodice, rođaka, kolateralnih srodstvenika, susjeda i zavičaj, postavši nasljedno bezemljaš, zbog nasilja novog poretka. Dakle, postao sam sin revolucije iz nužde. Sve sam nacionalne i rasne teorije savladao kroz vlastite vene, primajući transfuzije krvi svih rasa i naroda.Po toj logici postao sam i fiziološki građanin …

Pročitajte Još »

Loša politika jede državu

NESTAJANJE SELA I SRBIJE Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Sve starije selo

Petina stanovnika sela Srbije 2030. biće starija od 65 godina. Rezultati istraživanja pokazuju da se od 2002. do 2011. godine seosko stanovništvo smanjilo za 311.139, odnosno za 10,9 odsto U Srbiji, po popisu stanovništva iz 2011. godine, 17,25 odsto stanovnika je starije od 65 godina. Demografske projekcije za Srbiju, po podacima iz istraživanja „Položaj starijih osoba na selu“, predvidjaju da …

Pročitajte Još »

Potraga za korenima ruskog predsednika: da li je Putin srpske gore list?

Потрага за коренима руског председника: Да ли је Путин српске горе лист?   Пише: Владо Мићуновић Најбољи другари у детињству: Ника Путин и Димитрије (Доситеј) Обрадовић из Баната беже у манастир Хопово. Ники се у Србији губи сваки траг па се верује да је у једној од сеоба за Русију преко Карпата тамо стигао и пустио нове корене. Председников брат …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE 2016.

Sumorna slika sela… Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo sela nego je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. …

Pročitajte Još »

Poređenje stradanja u Drugom svetskom ratu: Bogatić i Aleksinac

На основу евиденције страдалих Музеја жртава геноцида у Београду, може се вршити статистичка анализа догађаја у Другом светском рату. Овде су изложени примери две општине у Србији које су имале различиту судбину. Богатић је 1948 године био скоро упола мањи по броју становника од Алексинца, али је имао више страдалих у Другом светском рату. То је била последица подизања устанка …

Pročitajte Još »

Teško vreme za grobare

Месечни статистички билтен РЗС-а погледам једном у 2-3 месеца ради информације о виталним догађајима, јер ових података нема у месечним саопштењима. Почела је јесен, те је прави тренутак да се „баци поглед“ како ће изгледати 2016. година и у овом погледу. Сад поглед баш и није пријатан: смањен је број рођене деце за 4,2%, у првој половини 2016. године у …

Pročitajte Još »

Umrli u dečijem prihvatilištu Zagreb, 1942-1945

BR. 114 PREDLOG NEMAČKOG POSLANIKA U ZAGREBU KAŠEA OD 10. JULA 1942. NEMAČKOM GENERALU U ZAGREBU ZA BORBU PROTIV PARTIZANA U BOSNI I SLAVONIJI I ZA SMEŠTAJ TALACA U LOGORE http://www.znaci.net/00001/4_12_2_6.pdf (str.30 od 49)   Poglavnik mi je saopštio da će u jednom, svojevremeno od Italijana posednutom, logoru sa barakama, u Jastrebarskom smestiti decu izbeglica, prethodno sanirati a zatim ih …

Pročitajte Još »

Prkos Lasinjski, Karlovac

Bastaić (Nn) Mila, rođena 1904. Srpkinja, ubijena 1941. U masovnom pokolju, Lasinje (2834034007) Bastaić (Nn) Rade, rođen 1902. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, B.kovačevac-las (2834034005) Bastaić (Pavle) Evica, rođena 1881. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Lasinja (2851038016) Bastaić (Rade) Bosiljka, rođena 1917. Srpkinja, ubijena 1941. U masovnom pokolju, Lasinje (2834034008) Bastaić (Rade) Mileva, rođena 1913. Srpkinja, ubijena 1941. …

Pročitajte Još »

Pakao u Paklenici

Muzej žrtava genocida u Beogradu: Babić (Đuro) Ljuban, rođen 1923. Srbin, umro 1945. u NOBu, Paklenica (2566029056) Babić (Jovan) Anđelija, rođena 1896. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (0449006029) Babić (Nn) Anđelija, rođena 1893. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (5006s00628) Babić (Nn) Milka, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. U logoru, Jasenovac (5006s00626) Babić …

Pročitajte Još »

Mlaka, Jasenovac

Mlaka je, zajedno sa Jablancem, 1931g imala 1.106s, 1948g 231s, 1991g (uvećano za Jablanac Jasenovački) 358s, u tome 304 Srba, 10 Hrvata, 10 Jugoslovena…, a 2011g 58s.   Muzej žrtava genocida u Beogradu: Mlaka Babić (Nikola) Savo, rođen 1892. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Mathausen (2564022141) Balać (Đurađ) Miluna, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, …

Pročitajte Još »

Koreni ustaške mržnje i katolička crkva: 2 citata

Jovan Dučić: Aneksija BiH i srpsko pitanje, Udruženje Trebinjaca u Beogradu Jovan Dučić, Beograd 2014, str 80-81 i 85-86. Оно што је, међутим, остало као некакав leit motif  политике ове владе, чак до краја периода окупације, била је нечовечна нетрпељивост, изражена наспрам домаћих службеника, који никад нису били примљени у јавне службе, а изузетак је учињен за неког малог чиновника …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »

Kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare: etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH

Ako se sudi po ostvarenim rezultatima ratove na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka možemo kvalifikovati kao završetak etničkog čišćenja Srba koji je započeo u Drugom svetskom ratu od strane fašističkih marionetskih režima u Hrvatskoj, BiH i na KiM. Srbi su tokom 90-tih godina etnički očišćeni sa velikog prostora Hrvatske, BiH i KiM, i to se lako može …

Pročitajte Još »

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

100 godina uspenja i 100 godina sunovrata Centralne Srbije

Пре тачно 200 година Србију је погодила куга 1814. године, након „бежаније“ у 1813. години, а пред Други српски устанак који је уследио у наредној години. Србија је била исцрпљена од ратовања које је трајало 9 година, опустошена у новој бежанији у Срем и Банат, али и одлучна да се ослободи вишевековне турске владавине, а који је процес започет десет …

Pročitajte Još »

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA REPUBLIKE HRVATSKE U 2013.

У саопштењу Државног завода за статистику Републике Хрватске пише: U 2013. zabilježen je pad broja živorođene djece u odnosu na prethodnu godinu za 4,4%, tj. rođeno je 1 832 djece manje nego u 2012. Ukupan broj rođenih u 2013. bio je 40 083 djece, od toga 39 939 živorođene djece i 144 mrtvorođene djece. Od 39 939 živorođene djece, 20 …

Pročitajte Još »

Seoska drumska infrastruktura: Kusadak i Azanja

Путовања из Јагодине у Београд и обратно мени припадају двема различитим димензијама: пут до Јагодине (петком) мерим минутама, колико ми је потребно да стигнем, док путовање за Београд (недељом) мерим сатима. У повратку за Београд, осим што не плаћам путарину, уживам у путовању старим Цариградским друмом и тражим садржаје који ће ми овај повратак успорити. Претпоследњи пут то је био …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Naselja u Republici Srpskoj i poređenje većih naselja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у време пописа 2013. године регистровано је 1.326.991 становника у 414.847 домаћинстава, а евидентирано је и 588.241 станова (173.394 објеката за становање више од броја домаћинстава). Распоред становништва по величини насеља веома је сличан распореду у Црној Гори, јер је просечан број становника по насељу 482, што је блиско броју у Црној …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини). Аутор: Драгослав Дедић „Куга у Јагодини 1837 године“ Историјски архив Јагодина Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је …

Pročitajte Još »

Poređenje starosne strukture stanovništva u Bugarskoj i u Srbiji

Пошто се на западној страни од Србије, у Хрватској и у Словенији, очекују лошији економски резултати од наших у годинама пред нама, а на основу пројекција ММФ-а, вреди се фокусирати на кретања у Бугарској (и у Румунији када би подаци били употребљивији за анализе), у економији и у свему осталом. Бугарска и Србија (без КиМ) су се готово изједначиле у …

Pročitajte Još »

Bugarska: Promena broja stanovnika 2000-2013

Бугарска сада има готово исти број становника (7.246 хиљада у 2013. години) као и Србија без КиМ, док је раније имала по пола милиона до милион више. Разлог је знатно брже исељавање становништва из ње, а у односу на Србију (која је још имала и прилив избеглица), а уз готово идентичне виталне податке. Број становника Бугарске смањен је за 924 …

Pročitajte Još »

Opština Krupanj, demografija i ekonomija

Општина Крупањ ми дуго не би привукла пажњу у погледу демографског пада, а да није сада једна од општина које су најгоре страдале у поплавама. У односу на први послератни попис из 1948 године (24.123 становника), Крупањ је смањио број становника за „само“ 29,3%, па је чак 51 општина у приоритету, у погледу оствареног већег пада. У Крупњу уз Србе …

Pročitajte Još »

Lapovo – varoš(ica)

У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Žalba na bivšeg muža i presudu turskih vlasti

Милица из Јагодине–Милошу Обреновићу     -жалба на бившег мужа и пресуду турских власти   Исуанција 1. Предајемо вама тужбу Гдару и вашемо високоблародију и десницу вашу љубим ко и отцу моме рођеном чрез мене поменуте исте жене Милице која је сада  к вама доходим са овим моим писмом и братом тим моим за које је им била за истог …

Pročitajte Još »

Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja

Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Vitalni događaji u 2013

Према подацима из Мјесечног статистичког билтена Републичког завода за статистику Републике Српске у 2013 години је рођено 9.648 беба, умрло је 14.403 становника те је негативни прираштај био 4.755 лица. У односу на 2012 годину број рођених смањен је за 3,3%, број умрлих је повећан за 4,4%, а негативан салдо повећан је за 24,5%. Број рођених био је мањи само …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

Vitalni događaji u 2013 godini, preliminarno

Према подацима из Месечног статистичког билтена 12/2013 РЗС-а, у 2013 години је рођено 65.962 лица, а умрло је 100.257 те је број становника Републике Србије, не рачунајући миграције, смањен за 34.295 лица. У односу на 2012 годину број рођених је смањен за 1.622, број умрлих за 2.283 те је и негативни прираштај смањен за 661 лице. У 2013 години је …

Pročitajte Još »

Blažen među starima

U Srbiji u 575 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. To znači da u njima nije rođeno ni jedno dete od septembra 2006. godine, ili je, ako je rođeno, odseljeno је u neko drugo naselje. U ovih 575 naselja je u vreme popisa živelo 26.191 lice. Možda interesantniji podatak, iz ugla psihologije …

Pročitajte Još »

Novo Selo za novo vreme

У Србији, без светог дела њене територије, има 19 насеља која у свом имену имају „ново село“, а само три која се зову Старо Село. Са овим односом 19 према 3, као млад и перспективан народ можемо брзо и храбро да корачамо у светлу будућност јер су нам Ново и новотарије у природи, духу и рекао бих гену, кад бих …

Pročitajte Još »

Apsurdistan

Годинама ме ни један филм није одушевио (Патике, марокански пре овог) као француско-немачка копродукција са овим насловом. Молио бих филмофиле да ме упуте на могућност куповине овог филма и то легално. Прва сцена је размишљање младе абсурдистанке док са вољеним младићем одлази да оно учини први пут и слуша глас баке, да ако је он прави, и ако је воли, …

Pročitajte Još »

Promene broja stanovnika između popisa po naseljima 1948-2011

Кретање становништва и насеља је динамичан процес свуда у свету. Људи се рађају и умиру, досељавају и одсељавају, множе и деле. Код Срба су ова дељења, одсељавања и умирања најинтензивније карактеристике. После Другог светског рата до првог пописа становништва у 1948. години протерано је преко 300 хиљада Немаца из Војводине, а земљу су напуштали и Мађари, као и четници који …

Pročitajte Još »

Preraspodela stanovništva u Srbiji po naseljima, 1948-2011

Након Другог светског рата цивилизацијски процес урбанизације су комунисти убрзали јер су освојили власт у име радника, а у земљи сељака. Волео бих да у тај комунизам веријем, али када видим да је победио у најурбанизованијим и индустријски најразвијенијим земљама, попут Америке, Енглеске, Белгије, Холандије… Дакле, након рата је наступио убрзан процес селидбе становништва из села у град. Али, овај …

Pročitajte Još »

Strane investitorke

Док сам недељама укуцавао податке о броју становника у око 4,8 хиљада насеља у Србији, како из књиге пописа за 2002 годину по насељима, тако и са википедије, где је стајала и национална припадност, приметио сам правилност у погледу динамике пропадања села и етничког састава: уколико је село етнички у потпуности насељено Србима брже ће нестати у односу на село …

Pročitajte Još »

Provalija u Ponoru

Село Понор се налази на око пет километара југозападно од Књажевца на регионалном путу за Сврљиг. Привукло ми је пажњу због назива а који је баш у складу са демографском провалијом у којој се Србија налази. Србија је препуна цинизама и иронија, попут Радовањског Луга покрај села Радовање где је Карађорђе убијен. Село се зове Радовање, а за плакање је …

Pročitajte Još »

Iza brega Zabrega

У обиласцима манастира и села по Србији доживео сам велико одушевљење селом Забрегом у општини Параћин. У село сам дошао сасвим случајно. Након обиласка манастира Света Петка у Извору, Лешје у Лешју, излетишта и врела Грзе, са кумом сам имао вишак времена да одем и до овог села око кога се налазе 4 средњевековна налазишта: тврђава Петрус и три манастира: …

Pročitajte Još »

Otpusna lista

У Србији је, у време пописа становништва 2011 године, евидентирано 113.956 напуштених станова, док је настањених било 2.423.208 те је на 100 настањена било 4,7 напуштена. Куће и станови нису напуштени на исти начин као што се то догодило у Хрватској, Босни и Херцеговини или у Косову и Метохији. Овде је Свети Петар дошао по своје, а они нису оставили …

Pročitajte Još »

U Igrištu se 40 godina deca ne igraju: DEMOGRAFSKA KATASTROFA SRBIJE

У Србији без КиМ има 4.617 пописаних насеља (можда сам неко грешком прогутао, а насеља у општинама Бујановац и Прешево нису пописана). У том броју је и 11 насеља без и једне пописанe особе. У 8 насеља има по један становник чија се старост у време пописа кретала од 49,5 година у Скраднику код Сјенице до 89,5 година у Јаворју …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Vitalni događaji u 2013

Према подацима из Мјесечног статистичког билтена Републичког завода за статистику Републике Српске у 2013 години је рођено 9.648 беба, умрло је 14.403 становника те је негативни прираштај био 4.755 лица. У односу на 2012 годину број рођених смањен је за 3,3%, број умрлих је повећан за 4,4%, а негативан салдо повећан је за 24,5%. Број рођених био је мањи само …

Pročitajte Još »