Као геј, Хрват и добар католик, а то је читава (друга) половина моје личности, не осећам се задовољно у Србији. Јесу хомосексуалци преузели јавни део Србије, али то се није у великој мери пренело на народ. Када су параде поноса требало би да нас и остали Београђани испрате у победничкој и поносној шетњи, а не да је око нас више …
Pročitajte Još »0 Мирослав Здравковић
Робна размена Индије у првој половини 2023.
На Спутнику (линк) су објављени подаци о робној размени Индије за осам месеци 2023. Подаци су непрегледни, јер су новинарски набацани, па смо овде хтели да створимо јаснију слику о променама у индијској робној размени. У заједничкој бази СТО и УНКТАД-а Индија је пријавила робну размену за шест месеци. И ови подаци могу да помогну да се разуме драстична промена …
Pročitajte Još »Број Румуна и Влаха у Србији 2011. и 2022.
Према подацима из Статистичког годишњака краљевине Србије за 1902. на страни 69. у Србији је живело 2.298.551 Срба, 122.429 Румуна, 5.729 Јевреја, 46.148 Цигана и осталих 20.025. Језици којима су се служили, на 64. страни: Становништво по језикуСрпским2.298.551Српским и Румунским32.556Арнаутским2.151Бугарским645Грчким1.904Енглеским9Јеврејским5.729Јерменским64Мађарским1.956Немачким7.494Пољским232Румунским89.873Руским134Словачким151Словеначким524Талијанским575Турским1.007Француским107Хрватским619Циганским46.148Цинцарским990Чешким1.408Којим другим55Свега2.492.882 Број Румуна био је једнак збиру оних који су говорили румунски језик и који су говорили и српским и …
Pročitajte Još »Промена броја Рома у Србији 2011-2022.
Као Ром, Влах и Румун одувек сам највише волео прву трећину моје подвојене личности, заправо шестину. Другу половину чине геј, Хрват и добар католик. Због ове шестолике природе увек се налазим у стању унутрашњег конфликта: имам прву душевну половину и другу више материјалну него духовну (али без душе). Као Ром, одувек сам сматрао Србе за браћу по невољи („ми смо …
Pročitajte Još »Албанци у централном делу Србије, 2011. и 2022.
Албанци су бојкотовали попис становника 2011. у Прешеву и Бујановцу, и делом, из података се то сада види, у Медвеђи, док су се у осталим општинама пописали. У односу на попис из 2011. у Београду је смањен број Албанаца за 25,6%, у Војводини је смањен за 14%, док је у Региону Шумадије и Западне Србије повећан за 14,2%, са 591 …
Pročitajte Još »Национална структура у Београду 2011. и 2022.
Београд је, између два пописа, повећао број становника за 21.965 или по 1.997 у просеку сваке године. Од 2012. до 2022. (разлика у односу на пописе су последња три месеца 2011. и 2022) у Београду је рођено 198.034 а преминуло 247.921 лица, па је негативан природни прираштај износио 49.887 лица, или у просеку по 4.535 годишње. Нето прилив становника у …
Pročitajte Još »Овај свет ће спасити људскост?
Посматрајући сукобе у Украјини и у Израелу, и могућност да сукоб НАТО-а са остатком света оде у нуклеарну катастрофу, поставља се питање има ли за човечанство спаса, и има ли наде да ће у махнитом понашању богатих и моћних опстати? Уколико не могу да мењам свет, а оно могу макар да покушам да чиним себе бољим. Успех романа „Ловац на …
Pročitajte Još »Промена броја Југословена у Србији 2011-2022.
У Србији је, између два пописа, повећан број Југословена за 3.840, што је релативно повећање за 16,5%. Већи релативан раст имали су Албанци (10,6 пута, бојкотовали попис 2011), они којима је националност непозната (3,9 пута), Руси (3,2 пута) и остали (+23,3%). Раст су још имали Бошњаци за 5,9% док су други народи имали смањење. Интуитивно, очекивано је да је број …
Pročitajte Još »Када је смртно тешко – црни хумор!
Човек без наде је мртав човек, негде је написано, а може се прогласити универзалном истином. У српској голготи, на путу кроз беспућа северне Албаније и области српских племена Васојевића, Морачана и Куча, хиљаде људи је застало и умрло без наде, јер су били гладни, промрзли, физички немоћни. Виктор Франкл је написао да су страхоте Аушвица преживели богати духом, а не …
Pročitajte Još »Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2020.
У 2020. Србија је имала највећу стопу смртности у Европи након Бугарске. На 100.000 становника у Србији је умрло 1.725 а у ЕУ 1.061. Од приказаних 73 узрока смрти Србија је имала мању стопу смртности код чак 34 док је код 39 имала већу. Првих десет узрока објашњава укупну разлику и међу њима се налазе четири врсте болести срца и …
Pročitajte Još »Смртност од алкохола и дрога у Европи у 2020.
Евростат је издао саопштење „3,6 умрлих на 100.000 становника услед алкохола у 2020“. (линк) У 2020. било је 193.893 умрлих у ЕУ услед менталних и поремећаја у понашању, што је учествовало са 3,7% у укупној смртности. Ментални поремећаји и поремећаји у понашању укључују деменцију, шизофренију и поремећаје у вези са психо активним супстанцама, као што су зависност од алкохола и …
Pročitajte Još »Увоз Турске из Украјине у седам месеци 2023.
Турска је повећала увоз из Украјине за 27%, са 2.198 на 2.792 милиона долара, у периоду јануар-јул 2023, у односу на исти период 2022. При расту укупног извоз ППП (пољопривредно-прехрамбени производи) повећан је за 67,9%, са 1.433 на 2.407 милиона долара, док је индустријски извоз преполовљен (-49,7%), са 765,4 на 385,3 милиона долара. Црноморски прехрамбени споразум раскинут је у другој …
Pročitajte Još »Робна размена Турске у 2023.
Турска је претходних година научила лекцију из искуства готово петсто годишњег пропадања, и покушава да извуче економску корист из туђих војних конфликата у односу на њено раније економско пропадање које је условљавало и територијалне контракције. Извоз Турске у периоду јануар-јул 2023. смањен је за 0,6% у односу на исти период 2022. Извоз Турске у Русију повећан је за 82% или …
Pročitajte Još »Робна размена Палестине
У Србији се често јавно износи аргумент, од амбасадора чланица ЕУ и заинтересованих локалних лица, како је 60% или 65% извоза из Србије (српски је ту најмањи део, осим код пољопривредних производа) разлог да истрајемо на нашем европском путу, а упркос очигледној непријатељској политици већине земаља ове уније против наше земље. Палестина је одличан пример да се овако баш и …
Pročitajte Još »Ноћ у Мојковцу уз споменик херојима
Смештај Tara Riverside пронашао сам преко Google мапе у потрази за преноћиштем при одласку на „јесеновање“ у Будву. Пажљивијим посматрањем видео сам да се налази тик поред споменика црногорским војницима палим у Мојковачкој битци. Пре путовања шалио сам се да постоји могућност да неки херојски дух уђе у мене током овог ноћења, а да избаци кукавичко-конформистички дух који имам. Приликом …
Pročitajte Još »Тржиште диња, лубеница и папаја у Србији, 2011-2022.
Производња диња и лубеница у Србији је смањена само за 3,4% у 2022. у односу на 2011, али су у овом периоду биле велике осцилације у производњи, од 141 хиљада тона у 2020. до 255 хиљада тона у 2013. Извоз лубеница је занемарљив, креће се око 2% годишње производње, и он је смањен за 21,4% у посматраном периоду. Увоз лубеница …
Pročitajte Još »Тржиште краставаца и корнишона у Србији, 2011-2022.
Трговина краставцима и корнишонима представља последицу бриљантне трговинске и спољне политике: наше краставце једу у Немачкој, Хрватској и Аустрији, а ми једемо краставце из Албаније, Грчке и Хрватске (и Немачке). Да није Грчке на овој листи рекло би се скуп највећих пријатеља Србије. Пођимо редом. Производња краставаца (и корнишона) у Србији смањена је за 57,1%, са 71,8 хиљада тона у …
Pročitajte Još »Потрошња домаћинстава у САД у 2022.
Као што „Он“ може бити и „Она“ или „Они“ тако и породице, домаћинства могу у статистици да буду потрошачке јединице. САД су у 2022. имале 134 милиона потрошачких јединица, што је на око 225 милиона становника у просеку по 2,5 члана по потрошачкој јединице. Просечна потрошачка јединица зарађивала је у 2022. 94.003 долара (пре пореза) и повећала је приходе за …
Pročitajte Još »Тржиште кромпира у Србији, 2011-2022.
Србија је имала скромну вредност извоза кромпира у посматраном период, где је у 2022 (1,2 милиона евра) готово преполовљена у односу на 2011 (2,3 милиона евра). Рекордна вредност била је у 2017. када је износила 3,9 милиона евра (у Русију 1,26) а била је и преко 3 милиона у 2021 (3,3 милиона од тога 1,7 милиона у Русију). Увоз кромпира …
Pročitajte Još »Тржиште парадајза у Србији, 2011-2022.
Србија је у периоду посматрања имала импресивне резултате у извозу парадајза јер је повећала његову вредност преко три пута, са 1,58 милиона евра у 2011. на 4,89 милиона евра у 2022. Рекордна вредност извоза постигнута је 2018. када је износила 5,5 милиона евра. Више од три четвртине укупне вредности извоза у 2022. постигнуто је пласманом у Црну Гору (43,6%) и …
Pročitajte Još »Руси Американцима уранијум, а Американци Украјини осиромашени уранијум
Увоз САД из Русије у јуну 2023. „Несхватљива трговинска политика Русије“ би можда био адекватнији наслов са две тачке на постављен текст, али свакакви други наслови ми падају на памет који би могли да буду и увредљиви, а што ми није намера. Како назвати понашање Русије која упозорава САД да не шаље муницију са осиромашеним уранијумом у Украјину а при …
Pročitajte Još »Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи, а колико је било пасјих, не знамо
Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи. Колико је пасјих ноћења било не знамо. Овај број је повећан за 6% у односу на јул 2022. У односу на јул 2019. број ноћења људи из Србије је повећан за 49,6%. Код паса, претпоставићемо, је много већи релативни раст. Већи релативни раст броја ноћења, у односу на …
Pročitajte Još »Светска трговина рудама
Захваљујући Зиђин Мајнинг-у из Брестовца и Зиђин Коперу из Бора, Србија је постала рударска сила у светским размерама. По вредности извоза руда од 1,9 милијарди долара у 2022. била је на 29. месту упоредива са малољудним Тајваном, Кина, најмногољуднијом Индијом, као и са Јужном Корејом. Светска вредност извоза руда износила је 325,6 милијарди долара у 2022, и Аустралија је са …
Pročitajte Još »Са пиштољима и овцама, као прави хајдуци, у БРИКС+
Највећи удели Србије у робној размени БРИКС+ у 2021. У односу на овде примењено мерење односа српског извоза и увоза у односу на збирну вредност истих код БРИКС+ земаља, паметнији или кориснији би био приступ да се упореде наш извоз и њихов увоз и обратно. Тако би се видело колико се наша извозна понуда подудара са њиховом увозном тражњом и …
Pročitajte Još »Увоз пасуља у Србију из Киргистана
Захваљујући извозу пасуља Србија представља Киргистану 13. по значају извозно тржиште, далеко важније од многих већих економија. У 2022. је остварена рекордна вредност извоза у Србију у износу од 9,6 милиона долара. Извоз Србије у Киргистан је симболичан: око 4 милиона долара. Извоз пасуља у Србију у статистици спољне трговине Киргистана постоји од 2010, са симболичним вредностима пре тога, док …
Pročitajte Još »Удео БРИКС+ у светском извозу у 2021 према 4-цифреној царинској класификацији
У приложеним обрачунима извршене су две грубе, и неопходне, претпоставке: (1) 70 милијарди долара не разврстаног извоза Русије дописано је званичној вредности извоза природног гаса од 8,8 милијарди долара; (2) не разврстан извоз Саудијске Арабије у износу од 206 милијарди долара подељен је на 106 милијарди дописаних код сирове нафте и 100 код деривата нафте. Могуће је да Саудијска Арабија …
Pročitajte Još »БРИКС+: Удео у светској робној размени у 2022.
Подаци у приказаним табелама су мешовити: (1) има их из 2021. и из 2022. и (2) има оригиналних података и огледало статистика за Русију. Фиксирање података на неку ранију годину, на пример 2021, повећало би њихову тачност, али би нас удаљило од актуелних кретања: у 2022. је Русија била под мноштвом санкција колективног запада, али је при томе имала велики …
Pročitajte Još »Тостирана Србија
Вредности и јединичне цене увоза електричних тостера за личну употребу у 2022. Некада давно, у „Титино доба“, Југославија је била окружена БРИГАМА (Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија). Титино доба је одавно прошло, Југославије више нема, али деца и унуци његових слугу и даље управљају у Србији, а претпостављам и у осталим отпацима од ове велике, накарадне творевине. …
Pročitajte Još »Србија у светској производњи соје у 2021.
Текст о производњи соје у Латинској Америци за кинеско тржиште (линк) мотивисао ме је да проверим како Србија стоји код овог производа. Према подацима РЗС-а, рекордна производња соје била је у 2020. када је износила 752 хиљаде тона, да би била смањена на 540 хиљада у 2021. и на 399 хиљада у 2022. У 2023. је смањена површина под сојом …
Pročitajte Još »Србија у светској трговини сладоледом
Србија је у 2022. години имала рекордну вредност извоза сладоледа од 65,7 милиона евра. У односу на 2021. вредност је повећана за 2,5%. Сладолед је имао и рекордну годишњу вредност увоза, у износу од 28,2 милиона евра и његова вредност је у односу на 2021. повећана за 33,5%. Као последица много бржег раста вредности увоза од извоза, суфицит у трговини …
Pročitajte Još »Спољна трговина Србије поврћем, 2011-2022.
У 2022. години извоз поврћа из Србије вредео је 132,7 милиона евра, увоз је износио 156 милиона евра те је остварен до сада рекордни дефицит од 23,2 милиона евра. У односу на 2021. извоз поврћа повећан је за 16,6%, увоз је повећан за 29,4% те је Србија од релативно ниског дефицита од 6,8 милиона евра имала његово повећање 3,4 пута. …
Pročitajte Još »Dialogo China – одличан портал за разумевање јада „глобалног Југа“
На аргентинском порталу Buenos Aires Times пажњу ми је привукао текст (линк) о апсурду да на једном од највећих поља природног гаса у свету локално становништво нема струју и топлу воду! Добило је једино болницу од десетина обећаних локалних пројеката. Пошао сам трагом изворног сајта одакле је текст пренет и ту се тек може схватити фрустрација Латино-америчког становништва према великим …
Pročitajte Još »Робна размена Србије књигама, 2011-2022.
Због релативно велике дијаспоре, у односу на апсолутни број матичних Срба у Србији, којих је све мање и мање, наша земља је традиционално имала суфицит у трговини књигама. У међувремену, да не чује зло, у Србији се веома добро развио приватан штампарски сектор, па је могуће да се сада не извозе само књиге на српском језику, и још на страшној …
Pročitajte Još »У Србији смањен број Срба за 627.911!
И наставља да се смањује. Приликом пописа 2011. у Србији је било 5.988.150 Срба док је приликом пописа 2022. било 5.360.239, што значи да се број смањио за 10,5% или за споменутих 627.911. Оволико смањење броја Срба резултат је негативних демографских кретања и емиграције и симболично последица бацања (барем) пет атомских бомби на Србију: економске, медијске, културне, западних вредности и …
Pročitajte Još »Евростат: Издате боравишне дозволе у 2022. становницима Србије
Евростат је издао саопштење (линк) о издатим првим боравишним дозволама странцима у 2022. У 2022. скоро 3,7 милиона лица добило је прве боравишне дозволе у ЕУ што је раст од 26% (+753.445 дозвола) у односу на 2021. Укупан број је већи од досада рекордног у серији формираној од 2009. а у пре-пандемијској 2019, када је издато 3 милиона дозвола. Прве …
Pročitajte Još »Робни увоз САД из Русије, јануар-мај 2023.
Да би се разумело понашање Русије, а у светлу хиљада санкција које колективни запад спроводи против ње, мора се поћи од претпоставке да је она најлибералнија земља на свету. САД и УК, као и друге развијене земље, предводиле су процес економске глобализације у којем су израстале супер моћне компаније, док се државама смањивала моћ одлучивања и утицаја на понашање великих …
Pročitajte Još »Руси више пију немачко пиво од Украјинаца
Немачка филозофија је тешка зато што се Немци хране тешко сварљивом храном, написао је негде Ниче, претпостављам након откривања лакоће живота у Италији. Како се хране, тако и пију. Немци не знају за вештачке рајеве, а због правог су се поделили у католике и протестанте, те им је навећи емотивни домет да се усвиње пивом и да током радне недеље …
Pročitajte Još »Украјинци воле француска вина а Руси коњак
Да је рат некоме рат, а некоме брат, важи од вајкада. У модерна времена важи и то да су мушкарци са села задржали моралне вредности и родољубље у односу на покварено урбано становништво, па тако већином ратују украјински и руски сељаци. Свашта још тужно може да се увиди, јер ратови су ужасна појава, а овде ћемо се задржати на увозу …
Pročitajte Još »Извозна карта Африке
На приложеној карти уписани су најважнији производи за извоз за сваку афричку земљу у 2022. години. Можда би илустративнија карта била са мапираним највећим рудницима и војним базама странаца, како би се разумели политички процеси и динамике, али и оваква може да има некакав информативни смисао. Мирослав Здравковић, УНКТАД
Pročitajte Još »Робна размена Нигера
Реченица: „Свака трећа сијалица која гори у Француској, гори захваљујући уранијуму из Нигера – земље где 80 одсто становника нема струју! Они који имају струју, немају дуже од 2,3 сата дневно“ (линк). – ме је мотивисала да проверим податке о робној размени Нигера. Робни извоз Нигера имао је рекордну вредност у 2013. години, када је износио 1.379,9 милина долара. Он …
Pročitajte Još »Светска трговина храном за псе и мачке
Нагли раст броја паса и мачака у Србији, али и у другим земљама, посебно након пандемије вируса COVID-19, вероватно је добар индикатор цивилизацијске усамљености становништва, његове тескобе и одсуства смисла постојања. Цитираћу Сабата: „А када би стигао дотле и када је изгледало да више ништа нема смисла ни сврхе, налетео би можда на неко улично псетанце, изгладнело и жељно нежности, …
Pročitajte Još »Извоз брусница, боровница и другог воћа из рода Vaccinium
Када прочитам вести о разарању вредности у Србији (линк) имам очајничку потребу да потражим и пронађем нешто добро, а како бих се боље осећао. Србија је брдовита земља која рађа (и, на жалост, већином извози, а не употребљава) здравље и у озбиљној је опасности да велике мултинационалне компаније, попут Рио Тинта, тај најдрагоценији род разоре. У нашој воћној извозној понуди, …
Pročitajte Još »Робна размена Русије у 2022. према огледало статистикама
Огледало статистике су подаци о размени друге стране у односу на званичне сваке појединачне земље. Ови подаци могу значајно да одступају од званичних података јер се кроз трансферне цене испумпава профит из одређене земље и трансферише у другу. СТО прикупља све податке које пријављују државе те реконструише робну размену земаља које јој не достављају податке, и најчешће су то земље …
Pročitajte Još »Робни извоз Украјине у 2022.
Робни извоз Украјине у 2022. смањен је за 34,7% у односу на 2021. и био је на нивоу из 2018. и ранијих година. Вредност извоза смањена је за 23,6 милијарди долара а највеће смањење извоза било је у Кину (-5,5 милијарди долара), Русију (-2,9), Италију (-1,8), Индију (-1,6) и Турску (-1,2). Са друге стране, највеће повећање вредности било је у …
Pročitajte Još »Светска трговина житарицама
У 2022. години цене житарица су, као и готово свих других примарних производа, биле у порасту те је и укупна вредност светског извоза повећана за 15,5%, са 152,6 милијарди у 2021. на 176,3 милијарде долара у 2022. Највећи светски извозници житарица били су САД (31,6 милијарди долара), Аргентина (14,4), Индија (14,1), Аустралија (13,8), Француска (11,9) и Канада 10,2 милијарде долара). …
Pročitajte Još »Топ 100 ТНЦ према земљи порекла и уделу у укупним улагањима
УКТАД у свом годишњем извештају World Investment Report врши рангирање 100 највећих не-финансијских транснационалних компанија према укупној вредности улагања у иностранство. Табела садржи и податке о (1) укупној имовини, (2) промету у иностранству, (3) укупном промету, (4) броју запослених у иностранству, (5) укупном броју запослених и (6) индексу транснационалности који је резултат просечна три односа улагања, промета и запослености у …
Pročitajte Još »Глобализација и неједнакост, 1995-2021
Радни папир Patricka N. Osakwe i Olge Solleder (линк) заслужује да се сваки аналитичар макар мало заустави пред подацима из Табеле 1. о богатству и приходима у одабраним годинама и у одабраним регионима/континентима и групама према богатству. Чињеница да је 1% најбогатијих људи у свету учествовало са 19,1% у укупним приходима и са 39,2% у укупној светском имовини, док је …
Pročitajte Još »Процењени губитак прихода од туризма Туниса услед терористичког напада 2015.
Пре осам година, 26.6.2015. догодио се терористички напад у Сусу у коме је погинуло више десетина туриста (и преминуло од последица рањавања). Пошто се напад догодио пред сам почетак туристичког шпица у јулу, дошло је до масовних отказивања долазака те су приходи од туризма у тој години смањени за 41,5%, са 2.359 милиона долара у 2014. на 1.381 у 2015, …
Pročitajte Još »Почетак нове ере међународних политичких и економских односа
Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС-у Почевши од 24.2.2022. Запад је запленом руске имовине уништио међународни економски систем какав је формиран у Бретон-Вудсу 1944. године. Уколико је могуће да колективни Запад заплени сву имовину војне, политичке и економске силе каква је Русија, шта око 150 преосталих земаља у којима живи 7 милијарди људи може да очекује (златна милијарда …
Pročitajte Još »Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.
Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене. Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а …
Pročitajte Još »Руске краве воле америчке бикове
Када се посматрају детаљни подаци о робној размени развијених земаља са Русијом и Украјином свашта се интересантно може приметити. На пример, обе земље увозе путничке аутомобиле свих категорија из Јапана и Јужне Кореје као да се никакав сукоб у њима, између њих, и око њих не догађа. Из Француске обе купују вакцине и кукурузно семе, из Немачке аутомобиле а Украјина …
Pročitajte Još »Место Србије у УНКТАД-овом Индексу производног капацитета (Productive Capacities Index) у 2022.
Мерењем економије из перспективе инпута кроз осам кључних компоненти производних капацитета, ПЦИ потпуније обухвата економски потенцијал и истиче кључне области на које се фокусира развојна политика. То су природни капитал, људски капитал, енергија (електрична енергија), ИКТ, структурне промене, транспорт, приватни сектор и институције, који су мапирани коришћењем 42 индикатора (линк). Индекс производног капацитета (линк) састоји се од: Људски капитал Људски …
Pročitajte Još »Ђоковић, Јокић и кошаркашка репрезентација Србије
Ђоковић и Јокић представљају колективни понос српског народа у 2023. години. То ће бити и у будућности као што су били и у прошлости. Као најбољи спортисти на свету они се могу поредити са славном српском војском на почетку двадесетог века и славним биткама које нам обнављају понос и храбре нас пред искушењима. Зар није прогон Ђоковића у Аустралији упоредив …
Pročitajte Još »Србија у светском извозу оваца
Када би поставили питање, шта Србија извози више од САД и Немачке, упућени у ову проблематику би одмах помислили на малине и на четке и метле. Ко би се оваца сетио? Србија је у 2022. имала 3,1 пута већу вредност извоза оваца од збирне вредности извоза САД и Немачке и нема још пуно производа којима би смо се, попут оваца, …
Pročitajte Još »Док се од Србије очекује да уведе санкције, Словенија удвостручила робни извоз у Русију!
Тачније, повећала је извоз за 93,1% у јануару 2023 (133,8 милиона евра) у односу на јануар 2022 (69,3), према подацима достављених СТО-у. Пошто је вредност извоза у новембру достигла 163,1 милиона евра, то је утицало да проверим базу података словеначког статистичког завода, а да бих био сигуран да је то историјски месечна рекордна вредност њеног извоза! У словеначкој бази има …
Pročitajte Još »Удели Кине и Г7 у светској економији и доприноси њеном расту, 1990-2023
Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњин изјавила је да: је у садашњој фази Кина „мотор број један светске економије“, да више доприноси светском расту него све чланице Г7 заједно (линк). Ова изјава је заслужила да се изврши провера у ММФ-овој бази података World Economic Outlook database. Једно поларни свет настао је распадом Совјетског савеза почетком 90-тих година прошлог века …
Pročitajte Još »Младост без насиља: шаховница у Јагодини
Људски мозак врши позитивну селекцију прошлости како би будућност постојала, тако да је „романсира“, увеличава лепе тренутке и потискује много више тешких и дугих периода времена без великих радости. Због истине би се сви убили, али због наде настављамо да живимо, написао би Сабато. Било је у том детињству и неких срамотних тренутака, у мојој улози идејног вође за несташлуке, …
Pročitajte Još »Модерни колонијализам: док Аргентина хрли ка валутном слому, литијумске мултинационалне компаније удружују снаге
Када се прочитају два приложена текста, читалац може да помисли да се не ради о чланцима из исте земље. У једном се говори о валутном и економском колапсу земље док се у другом помиње спајање великих компанија које извозе литијум из Аргентине. Аргентину је погодила катастрофална и незапамћена суша. То је утицало на застој у девизним приливима од извоза прехрамбених …
Pročitajte Još »Поређење куповне снаге зарада у приватном сектору у Европи 2022.
Евростат је објавио саопштење о кретању зарада у 2022. (линк) у пословном сектору (без јавног) и овде су приложени подаци са Србијом али, на жалост, недостају подаци за УК, Швајцарску, Албанију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију. Они би овде били драгоцени да додатно релативизују добијене податке за нашу земљу. Србија је имала брз раст зарада у протекле две године …
Pročitajte Još »Светска трговина бомбама, гранатама, минама, ракетама, кетриџима и осталом муницијом и пројектилима (9306)
Светска трговина оружјем и муницијом није транспарентна као трговина већином других производа, јер се њен велики део налази некласификован. Ипак, и на основу овог мањег дела који се званично прокњижи у фактурама у спољној трговини неки увиди се могу стећи. Светски извоз споменутих производа имао је максималну вредност од 8,7 милијарди долара у 2019. и у 2022. је достигао нову …
Pročitajte Još »Резултати пописа западног дела Северне Македоније 1467-1468.
Душану Илићу Када тумачимо прошлост без сигурних чињеница, а из туђих извора, налазимо се у искушењу и могућности да на њу утичемо и да је мењамо. Одличан пример оваквог тумачења представља „Опширен пописен дефтер N0 4 (1467-1468 година) преведен и објављен у Скопљу 1971. године у редакцији Методија Соколоског и др Александра Стојановског. Уколико су извори на турском језику нејасни …
Pročitajte Još »Слобода за Златановића и Кнежевића!
Србин инфо је један од последњих, усамљених, зракова светлости на тешком тамном медијском облаку над Србијом, и хапшење г. Златановића разбија илузију о могућности слободе мишљења у нашој земљи. Када смо пре скоро 15 година основали портал Ekonomija.org прво неслагање и раздвајање мишљења наступило је поводом упада полиције у редакцију дневног листа Курир, и подршке његовим новинарима.. Каквог смисла има …
Pročitajte Još »У децембру 2022. Србија је опет имала најмањи вишак умрлих у Европи
Вишак умрлих у ЕУ (линк) у децембру 2022. скочио је на +19% у односу на просечан број у истом месецу 2016-2019, и то је највећа забележена вредност у 2022. То је оштри раст у односу на новембар, када је вишак умрлих био +8%. Вишак умрлих у децембру 2020. био је +30% а у децембру 2021. био је +24%. У децембру …
Pročitajte Još »Док у Србији успевају једино овце у Хрватској никаква стока не успева
У саопштењу ДЗС-а (линк) пише: Prema privremenim podacima brojnog stanja stoke i peradi u 2022., u usporedbi s konačnim podacima za 2021., broj goveda smanjen je za 1,4%, dok je broj svinja manji za 4,2%, ovaca za 6,0% te koza za 4,7%. Ukupan broj peradi u 2022. manji je za 14,3% u odnosu na 2021. Referentni datum snimanja brojnog stanja …
Pročitajte Još »У Србији само овце успевају, и Београђани трку губе
Мртва трка између оваца и Београђана У саопштењу (линк) РЗС-а пише: „Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2022, у односу на стање на дан 1. децембра 2021, мањи je укупан број говеда (за 6,9%), свиња (за 7,0%), коза (за 1,7%) и живине (за 3,5%), док је већи укупан број оваца (за …
Pročitajte Još »Релативна цена цигарета у Србији у односу на просек у ЕУ, 2012-2021
Србија у посматраном периоду баш и није много напредовала ка просечној развијености у ЕУ: у 2012. је била на 39% а у 2020. на 43% од овог просека. Ипак, постоје одређени показатељи где је Србија напредовала изузетно брзо, а чак је била и европски шампион. То је случај са релативним нивоом цена цигарета. У давној 2012. просечна цена цигарета у …
Pročitajte Još »Прича о керуши и седам малих кучића или промена БДП-а у Србији у протеклих седам деценија
За укупну слику привредног развоја осим БДП-а неопходно је сагледати десетине економских, демографских, технолошких и других показатеља. Квалитет здравства, образовања, снага институција у односу на самовољу појединаца, опште расположење и индикатори насиља (самоубиства, убиства…). Узмимо за пример поређење инокосног пољопривредника који гаји кукуруз и користи трактор и вештачко ђубриво, и њему насупрот многочлано домаћинство са једном кравом где седморо деце …
Pročitajte Još »Робна размена Косова и Метохије, 2010-2021
Према приштинским подацима (линк) у периоду од 2010. до 2021. КиМ је повећало робни извоз за 155%, при чему је само у две године његова вредност удвостручена, са 383,5 милиона евра у 2019. на 755,7 милиона евра у 2021. У периоду од 2010. до 2021. увоз КиМ повећан је за 117%, са 2,16 на 4,68 милијарди евра. Покривеност увоза извозом …
Pročitajte Još »Робна размена Парагваја
Парагвај је држава у Јужној Америци окружена Боливијом, Бразилом и Аргентином. Као земља без изласка на море слична је Србији, а има(о) и слични број становника. Стекао је независност од Шпаније 1811. и има неких сличности у историји ове земље са Србијом које би требало проучити, истаћи и извући закључке за будућност. Од 2022. до 2021. Парагвај је повећао вредност …
Pročitajte Još »Место Србије у Европи у употреби обновљивих извора енергије у 2021.
Производња електричне енергије у ЕУ (линк) из обновљивих извора повећана је за готово 5% у 2021. у односу на 2020. Ипак и потрошња је повећана услед економског опоравка након укидања ковид ограничења. Као резултат, удео обновљивих извора у укупној потрошњи електричне енергије у ЕУ повећан је за само 0,1 пп, са 37,4% у 2020. на 37,5% у 2021. Енергија ветра …
Pročitajte Još »Робна размена Украјине у 2022.
СТО има пријављене податке о робној размени за 11 месеци 2022. за 20-так земаља међу којима је и Украјина. Пошто је могуће повући највише двадесет података, месечних, тромесечних или годишњих, овде ме је више интересовала најновија динамика а биће и годишњих и тромесечних података за месец-два. Двадесет података обухвата период од априла 2021. до новембра 2022. па ћемо овде упоређивати …
Pročitajte Još »Србија на европским тржиштима дроге и проституције у 2021.
Србија моћно граби ка чланству у ЕУ, која нема алтернативу, корацима џина од по неколико миља. На том путу без алтернативе користи се парола „ништа што је настрано није нам страно“, а она изазива велико дивљење центара моћи у Вашингтону, Бриселу и другим центрима дроге и проституције. Ово су центри и других модерних појава, попут љубави према природи, према ближњима …
Pročitajte Još »Светски извоз хибридних аутомобила и литијумских акумулатора, 2017-2021.
Живимо у времену технолошке револуције у производњи и продаји аутомобила, где је она буквална и не заслужује, као већина других револуција, наводнике. У односу на аутомобиле на дизел горива, све врсте хибридних аутомобила су у 2017. години имале само једну петину њихове вредности извоза, у 2019. су дошли до 55%, у 2020. на 113% да би у 2021. достигли 207,6% …
Pročitajte Još »Пост-ковид ера у умирању у Европи: вишак умрлих у новембру 2022.
Вишак умрлих у ЕУ у новембру 2022. био је +6,7% што је друга најнижа вредност у 2022. након марта 2022 (+6,6%). Ово је смањење у односу на октобар 2022. када је вишак умрлих био +10,6%. Процењује се да је „вишак умрлих“ у новембру 2022. износио око 25.000 преминулих (линк). У новембру 2020. вишак умрлих био је +40% (151.000 више умрлих) …
Pročitajte Još »Просечан број чланова домаћинства у Србији приликом пописа 2022, по областима, градовима и општинама
Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости. Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број …
Pročitajte Još »Динамика прихода од туризма у свету од 2006. до 2021.
Сатанизација Србије, њена присилна изолација од остатка света, и остала зла која су је снашла закључно са осамостаљивањем које није бирала, већ јој је Црна Гора наметнула, имали су погубне последице по њену економију, миграциона, демографска и друга кретања. У сваком злу налази се зрнце добра (макар код оних који га подносе), као што се и у најдубљем мраку слути …
Pročitajte Još »Увоз Малезије у Т3 2022.
Да се светска економија више не „врти“ око четрдесетак развијених земаља које су увеле санкције Русији може да послужи много примера из Латинске Америке, Африке и Азије. Овде се наводи увоз Малезије, која се граничи, или су јој блиске, са Индонезијом, Филипинима, Тајландом, и Вијетнамом, а које све заједно представљају велики економски простор. Уколико саберемо све земље између Индије и …
Pročitajte Još »Место Србије у светском фонду свиња у 2021. и промена након 2006.
Изгледа да је раздруживање Црне Горе од Србије више погодовало црногорским свињама јер се од 2006. њихов број до 2021. увећао за 81,9%, готово је удвостручен, док је у Србији он смањен за 10,7%. Не можемо говорити о миграцији свиња из Србије у Црну Гору јер је њихов број у првој смањен за 343.476 (знатно мање од људи) док је …
Pročitajte Još »Промена броја регистрованих индивидуалних пољопривредника у периоду од 2016. до 2021.
Статистички годишњак РЗС-а „Општине и региони у Републици Србији“ (линк) може да нам пружи низ динамичких и аналитичких детаља о кретањима у Србији а да то нису макро индикатори који, као и већина статистичких података, више сакривају него што откривају одређене појаве. Да је Србија на демографској низбрдици, то није новина. Ова низбрдица траје већ пуних 30 година, откако је …
Pročitajte Još »Робна размена Анголе: пример Африке „испод радара“
Ангола је земља богата нафтом и дијамантима. Ангола је земља која је позната по томе да су радницима у рудницима због крађе дијаманата секли руке они који су им украли читаву земљу. Бивша колонија Португалије. Дијаманти су у 2005. учествовали са 90% у укупној вредности извоза да би у 2021. пали на само 4,6%. Сирова нафта је у 2021. учествовала …
Pročitajte Još »Резултати пописа становништва по областима и градовима и општинама у 2022.
РЗС је објавио прве резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у 2022 (линк). Пад броја становника за 6,9% у складу је са демографским падом у току 11 година и делом обухвата и нето емиграције из Србије у друге земље. Апсолутно смањење броја становника између два пописа је 495.975 лица. Од октобра 2011. до септембра 2022. у Србији је рођено 774.504 …
Pročitajte Još »Удео непријатељских земаља у робном извозу Русије, 2010-2021.
Русија је увела списак непријатељских земаља (линк) који укључује 56 земаља и територија. Већину земаља чине високо развијене земље које су чланице ЕУ и НАТО и оне које спроводе непријатељску политику против Русије. Да је економски рат почео пре званичне војне помоћи Украјини на почетку специјалне операције указује пад удела непријатељских земаља у укупном робном извозу Русије од 2014. године. …
Pročitajte Još »Диверсификација робног извоза земаља у 2021.
Диверсификација мери колико су земље „расуле“ свој извоз у односу на трговинске партнере. Уколико извозе у само једну земљу индекс је 1, а тежи нули са укључивањем у размену што већег броја земаља и смањивањем удела најважнијих трговинских партнера. Изгледа да ниска вредност овог коефицијента високо корелира са висином развијености јер најмањи индекс концентрације имају САД, Немачка, Холандија, Аустрија и …
Pročitajte Još »Рекордан извоз беспилотних летелица из Турске у октобру 2022.
Турска наставља да шири славу својих Бајрактара по целом свету продајући их што пријатељским то и непријатељским земљама Русије. У октобру 2022, према званичним турским подацима пријављеним СТО-у, је постигнута рекордна количина извоза од 189 тона, те је превазиђен рекорд из априла 2022. када је испоручено 165,6 тона ових производа. Турска званично није испоручила ове производе Украјини у септембру и …
Pročitajte Još »Концентрација робног извоза земаља у 2021.
Када би низак коефицијент концентрације извоза представљао меру развијености онда би Србија била међу десет најразвијенијих земаља у свету. Мању вредност индекса концентрације имале су Италија, Турска, Пољска, Аустрија, Хрватска, Португалија, Француска и Тајланд. Већи степен концентрације извоза од Србије имале су САД, Немачка и Кина које имају највећу вредност и удео у светском робном извозу. Вредност индекса концентрације је …
Pročitajte Još »Аргентина је земља Марадоне и Месија, Сабата и добрих људи
Када сам писао текст о Аргентини (линк) написао сам реченицу „Велики број Аргентинаца облачи своју децу у дресове Месија, а и себе саме, и сви много очекују од светског првенства у фудбалу.“ Нисам додао да им желим да освоје светско првенство, посебно због Месија, јер и они и он то заслужују. Велики сам баксуз па нисам хтео да их избаксузирам. …
Pročitajte Još »Корелације укупне индустријске производње и прерађивачке индустрије са малопродајом у Европи по земљама, 2003-2022
Промет у малопродаји у Европи у другој половини 2022. под утицајем високог раста потрошачких цена полако почиње да се реално смањује. То би требало да утиче и на постепено смањивање индустријске производње. Код већине земаља постоје позитивни коефицијенти корелације између динамике укупне индустријске производње и малопродаје и између производње прерађивачке индустрије и малопродаје. Очекиван је виши коефицијент корелације код прерађивачке …
Pročitajte Još »Евростат: Број истраживача достигао је два милиона у ЕУ и број истраживача на 1.000 становника
У саопштењу Евростата, између осталог, пише: „Број истраживача у пуном радном времену (еквиваленту пуног радног времена full-time equivalent (FTE)) у ЕУ се повећавао претходних година, и скочио је са 1,38 милиона у 2011. на 2 милиона у 2021 (+626.800). У односу на 2020. додатних 115.000 лица се придружило истраживачима. У периоду од десет година, број истраживача (FTE) повећан је у …
Pročitajte Još »Норвешки робни извоз у девет месеци 2022.
Да су САД и УК највише профитирале од ограничења ЕУ на увоз енергената из Русије, то је познато (линк). Ипак, неправедно је да Норвешка пролази испод радара када је пољски председник владе давно рекао да је треба опорезовати а онда и највећи део тог пореског прихода поклонити Пољској која има највеће оптерећење избеглицама из Украјине и највећу опасност да се …
Pročitajte Još »Робна размена Грузије у Т3 2022.
Рекордне (мала релативно мале) месечне вредности извоза Србије у Русију мотивисале су ме да проверим како стоји динамика размене ове земље са њеним евро-азијским суседима. Турском сам се већ бавио па је Грузија прва суседна земља са којом се Русија стварно граничи. У Т3. 2022. извоз Грузије износио је 1.006 милиона долара а увоз је био 2.673 милиона долара. У …
Pročitajte Još »Аргентина је земља Марадоне, Сабата и добрих људи
Братиславу 17.11.2022. пет година без брата Млади Иранац, девет година заробљен у хотелу у Аустралији (линк) изјавио је да је у прошлости убио човека до сада би изашао на слободу, а овако му младост пролази у незаслуженом затвору. Тражећи по интернету изјаву младог Мехдија потресла ме је вест о Иранцу који је преминуо након 18 година проведених на аеродрому у …
Pročitajte Još »Државе и територије рангиране према уделу јавног дуга у јавним приходима у 2022.
Најчешће коришћен показатељ степена задужености земаља је удео јавног дуга у БДП-у. Када јавни дуг пређе 100% БДП-а значи да је потребно одвојити више од једногодишње новостворене вредности за његово враћање, без да се и једна новчана јединица утроши на плате, пензије и друге приходе и накнаде. Удео јавног дуга у пореским приходима је ређе коришћен индикатор а он нам …
Pročitajte Još »Светска производња хране и удео Србије у њој
Укупна количина производње хране у свету је тешко ухватљив феномен јер имамо примарну производњу и прераду, користе је људи и животиње. Овде су извучени неки основни подаци из базе ФАОстат и нису укључени риба, већина житарица и индустријских биљака као и производи прехрамбене индустрије. Основни циљ је био да се дође до редова величина и где је Србија у односу …
Pročitajte Još »Робна размена Србије и Аргентине
Србија и Аргентина имају занемарљиво малу вредност робне размене. То је последица недостатка економије обима како би се превазишли трошкови транспорта. Доминација великих (страних) компанија у односу на мале (домаће) фирме значи да чак и када би обим размене био десет и више пута већи, то не би значило и за толико већу корист обичних становника Србије и Аргентине. СТО …
Pročitajte Još »Ранг земаља према БДП-у у 2022. у односу на 2019.
Већина земаља у свету изашла је из мера ограничавања кретања почетком 2022. док је Кина наставила политику нулте толеранције на COVID-19 што је значајно успорило њену, али и светску, економију. Од 192 земље и територије са подацима већи БДП у 2022. у односу на почетну 2019. имало је 141 а мањи 51. Када би постојао неки индекс ригорозности примењених мера …
Pročitajte Još »БРИКС+: Апсолутни и релативни значај робне размене у 2021.
Након заплене девизних резерви Венецуеле, а сада и Русије, економски систем успостављен на крају Другог светског рата се убрзано урушава. То је последица свесне воље САД, НАТО, ЕУ и развијених земаља и њихових сателита, а не вољне акције земаља које су погођене овим мерама, или ће то тек постати. Када земљама БРИКС-а додамо кинески Хонг Конг, Саудијску Арабију, УАЕ и …
Pročitajte Još »Увоз Бразила по земљама, јануар-јул 2022.
Бразил је у периоду јануар-јул 2022. повећао вредност увоза за 31,6% или за 37 милијарди долара. Увоз из Кине има највећу вредност, али због корона закључавања у тој земљи увоз из САД се значајно приближио њеној вредности. Увоз из Кине повећан је за 7,9 милијарди долара или за +30,9% док је из САД повећан за 10,3 милијарде долара или за …
Pročitajte Još »Светска трговина електричном енергијом, месечни подаци за 2021. и 2022.
Трговина електричном енергијом је специфична из два разлога: (1) логистичког и (2) начина изражавања. У првом случају, трговина се може обављати само међу земљама које су међусобно повезане мрежом за дистрибуцију електричне енергије. Нама ништа не значи, на пример, уколико Аустралија или Бразил извозе електричну енергију јер је у Србију из њих немогуће доставити. У другом случају, ово је једини …
Pročitajte Još »Робна размена Немачке и Пољске, 2002-2021
Пољска спада у најбрже растуће земље Европе, уз Ирску, а раније и Словачку, и то је последица њеног географског положаја – границе са Немачком. Ипак, на основу приложених података у наставку, изгледа да је Немачкој више требала Пољска него што је Пољској била потребна Немачка. Извоз Немачке у Пољску, од 2002. до 2021, повећан је 4,9 пута, са 15,8 на …
Pročitajte Još »Извоз природног гаса из Норвешке у периоду јануар-јул 2022.
Норвешка је у периоду јануар-јул 2022, у односу на исти период 2021, повећала вредност робног извоза за 64,5 милијарди долара или за 86%. Преко девет десетина (91,7%) од овог раста заједно објашњавају већа вредност извоза природног гаса (73,6%) и сирове нафте (18,1%). До пуног износа повећања вредности долази се са десет излистаних производа са највећом вредношћу извоза у седам месеци …
Pročitajte Još »