0 Мирослав Здравковић

Vojska Srbije u službi narodnog opstanka

Бела куга је невидљиви убица народа. У претходних 15 година број становника Србије је смањен, мањим бројем рођених од умрлих, колико је Срба погинуло у Другом светском рату. Овај невидљиви убица је саможив и еманципован: достојни представник материјалних вредности које формирају опште стање духа. Војска Србије би могла да одигра значајну улогу у борби са белом кугом кроз добровољно служење …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Навике у понашању мање су последица система вредности, васпитања и образовања, а више су последица материјалних могућности. У Србији материјална оскудација чини да одрасли имају по једно одело, евентуално и друго за сахрану. Тако чини и да се за 8 март еманципованој супрузи купује нова мотика или метла, и то није став мушкарца према новотаријава, већ последица сиромаштва које подноси …

Pročitajte Još »

Urbana ekonomija: noćenja stranaca u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, 2015

У односу на ранију конкурентност држава, са развојем информационих и свих других технологија, све више преовладава концепт конкуренције урбаних језгара, метрополитских подручја… Један од сегмената урбане економије је и урбани туризам. Најчешће су гости из иностранства мотивисани пословним активностима, али до креативности је градских власти и свих појединаца у урбаним центрима, хоће ли доћи до зараде од музичких фестивала, спортских …

Pročitajte Još »

Svanulo je u Srbiji (i smrklo u Turskoj)

Руско-Турски конфликт око Сирије који је довео до блокаде извоза пољопривредних производа из Турске у Русију створио је Србији огромну извозну шансу: да повећа извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију. Раст извоза у 2016 години, и у свим наредним, могао би повољно да се одрази на приходе сеоских домаћинстава, на пораст инвестиција у пољопривреди и на успоравање негативних демографских …

Pročitajte Još »

Srbi Sanaderi, a biće i Karamarkova, Crnoja…

Бављење историјом насеља, за шта користим књиге објављене у електронској форми на порталу Poreklo.rs, служи ми да разумем несрећну историју српског народа, а и личну несрећу јер, како је неки мудрац написао: обично су „народни усрећитељи“ дубоко несрећне особе (колико је Хитлер патио?). У тој потрази наилазим на сасвим другачију историју од оне коју сам учио у школи, што је …

Pročitajte Još »

Samo kobasice spašavaju Srbiju i/ili Beogradfest u Zoo-vrtu

Kada se pomene kobasica prva asocijacija su dobro popunjeni Nemci, Amerikanci, Danci, koji ih zadovoljno jedu/gutaju uz kriglu hladnog piva. Asocijacija je tačna jer osim što su najveći konzumenti kobasica, ovi narodi su i njihovi najveći izvoznici, pa od 4 milijardi evra vrednog izvoza kobasica u svetu, Nemačka izvozi 621 miliona evra, SAD 430, Italija 379, Španija 301, Austrija 204, …

Pročitajte Još »

Imena škola i ulica u Srbiji

Након кошаркашке утакмице дечака узраста од 9-11 година стајао сам и разговарaо са једним родитељем. Пришао му је старији син и поставио му питање: „тата, како се ова школа зове?“. Не чекајући да се његов отац сети и одговори, рекао сам му: „неким чудом, и након 30 година, зове се Франц Прешерн“, на шта се његов отац надовезао са: „а …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu 3: Bačka

Увод   У региону Бачке није био претерано активан антифашистички покрет, што је последица тадашњег релативно малог удела Срба у укупном становништву и већинског становништва које је припадало фашистичким земљама (Мађари, Немци и Хрвати). Стога се Други светски рат у Бачкој може уопштити кроз неколико основних карактеристика: (1) масован покољ Срба у Новом Саду и његовој околини на почетку 1942 …

Pročitajte Još »

Muzej voštanih figurica

Ministar Ivica Dačić izjavio je: „Lično sam bio svedok ideja i inicijativa koje je on pretvorio u delo. Njegova (Markovićeva) je ideja ZOO vrt, Akva park, Muzej voštanih figura, za koji sada sprema figuru Vladimira Putina (predsednika Ruske Federacije), hteo je i moju i Aleksandara Vučića, a ja sam mu rekao polako, mi nismo još za muzej“, rekao je Dačić. Izvor …

Pročitajte Još »

Uvozne potrebe Kine za mesom i izvozna šansa za opštine Kragujevac i Jagodinu

Председник Србије Томислав Николић је поменуо у Упитнику РТС-а пословну могућност за пољопривреднике Шумадије да годишње произведу и извезу у Кину 50.000 тона меса. Ова кратка информација мотивисала ме је да прикупим основне информације у увозу Кине и сточарству у Шумадијском и Поморавском округу (области, нахији, како год). Кина је постала „мотор“ економског раста земаља које у њу извозе робу, …

Pročitajte Još »

Dok Srbi drže dijetu, Albanci sve više jedu: FAO statistike o ishrani

Према подацима ФАО, просечан дневни унос KCal по особи у свету износи 2.870, а у ЕУ он је знатно већи и износи 3.416 KCal. Док је овај однос код биљних производа уједначен (2.362 према 2.424) код меса је он у корист ЕУ већи скоро два пута (508 према 993). Још када би из светског просека искључили ЕУ и друге развијене …

Pročitajte Još »

Robna trgovina Srbije sa prijateljskim zemljama, 2008-2014

Србија нема непријатеља. Тако гласи званичан став наших званичника. Али, ако нема непријатеља, то не значи да су нам сви пријатељи. И једнако пријатељи, неки су више а неки мање. Један од главних евроатланских спинова у Србији је како она пласира у ЕУ преко 60% од укупног извоза. Овај спин наши политичари користе у свом бескрајном гутању жаба које се …

Pročitajte Još »

Gašenje Tanjuga i „spoljni izvori moći“

У Дневнику 2 РТС-а 4.11.2015 године имали смо две вести: После 72 године, новинска агенција „Танјуг“ престаје да постоји. У два покушаја приватизације „Танјуг“ није нашао новог власника, па је ово епилог по Закону о информисању. Имовину преузима Дирекција за имовину, архивску грађу Архив, а 188 запослених добиће отпремнине. „Танјуг“, како тврди директорка, није оставио дугове. Министар полиције Небојша Стефановић …

Pročitajte Još »

Srbija: barut u balkanskom buretu

Ако је Балкан буре барута, онда је Србија сигурно барут, док су остале земље буренце. То се сада доказује и оградама које се дижу око Србије, додуше, ван њеног балканског дела, већ у панонском делу. Али, што се буре буде чвршће стезало, то ће барут опасније експлодирати. За ово мишљење није потребно знати физику, довољно је мало загребати у прошлост… …

Pročitajte Još »

Velika Crna Gora ili Severna Albanija? Geopolitički izbor Srbije u svetlu budućih integracija

Док обрађујем порекло становништва по насељима, а достигао сам пристојних 4.375 од укупно 22.169 на подручју бивше Југославије без Словеније, свакојаке грешне мисли ми падају на памет, од којих су у наслову две најважније: како да променимо име грешној Србији а да би боље прошла у будућности, и интересу све наше деце и будућих нараштаја. Елем, од око 4.080 насеља …

Pročitajte Još »

Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981

Након што су Срби на територији Косова и Метохије етнички очишћени током и после агресије НАТО пакта под еуфемистичким називом „Племенити анђео“, из више стотина насеља у којима су живели, пријемом „Косова“ у УНЕСКО потребно је завршити операцију потпуног чишћења ове српске покрајине од било каквих трагова да су ту Срби икада живели. Док се овај процес у потпуности не …

Pročitajte Još »

Nakon hrvatsko-srpskih sankcija: ofanzivno u svinjogojstvo!

У катaстарском попису области Бранковића из 1455г наводи се велико дреничко село Горња Клина, са 85 кућа. Ту се наводе и следећи подаци из области земљорадње и сродних пољопривредних делатности. Принос од пшенице је износио 1200 лукана, од тога поседнички феудални доходак 150 лукана, принос од јечма, зоби и другог износио је 1.120 лукана, а од тога доходак 140 лукана. …

Pročitajte Još »

Hrvatske svinje, najveće žrtve srpskih kontramera Hrvatskoj

Ukupan izvor Hrvatske u Srbiju, prema podacima STO, iznosio je 582 miliona evra u 2014 godini, i u njemu su, nakon električne energije (41,8 miliona evra), najveće po vrednosti bile žive svinje (25,8 miliona evra). Izvoz svinja iz Hrvatske u Srbiju rastao je do ove godine ozbiljnom brzinom, sa 4,4 miliona evra u 2012, na 8,6 miliona u 2013 i …

Pročitajte Još »

Troškovi i koristi od hrvatske granice za Srbiju (i BiH)

У овом опасном времену буђења шовинистичких духова који јако подсећају на Европу уочи Другог светског рата неопходно је хладне главе сагледавати користи и трошкове од ирационалних потеза на које су спремне повампирене шовинистичке владе суседних земаља и територија. Колика је дневна штета од затварања хрватске границе за произвођаче у Србији? Она зависи од обима промета који се обавља преко граничних …

Pročitajte Još »

Slovenija: San za izbeglice

Кроз медије је прошла вест како Словенија предлаже да се избегличка криза реши кроз формирање избегличких кампова на границама ЕУ, и кроз њихово збрињавање у трећим земљама од стратешког интереса за ЕУ. Овај став Словеније пробудио ми је сећање на словеначке избеглице у Србији 1941 године, као и на поносну историју ове младе европске државе. Хитлер је изговорио ону чувену …

Pročitajte Još »

Kosovo i Metohija u Bugarskoj: čudni su putevi ljudski

Изучавање порекла становништва на нивоу насеља може бити јако интересантан начин да се проучавају историја и друге друштвене науке. Ово тим пре што смо у дугом временском периоду имали идеолошки обојено изучавање историје од стране комунистички подобних историчара. Тако је, на пример, у свакој књизи, краљевина СХС формирана из интереса „српске грађанске класе“, а да при томе ни један историчар …

Pročitajte Još »

Jovan Dučić o propagandi

Пре неког времена, хрватски председник владе је, поводом кукастог крста на стадиону Пољуд у Сплиту, у одбрану хрватског фудбала и државе изјавио како је, парафразирам, Хрватска у Другом светском рату имала релативно највећи број антифашистичких бораца у Европи. Ово да би спречио избацивање репрезентације Хрватске са неког првенства у фудбалу (не пратим фудбал). И тако, на стадиону ЈНА је летео …

Pročitajte Još »

Točak mercedesa nije točak istorije: etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj u Bljesku, Oluji i Mržnji

Ово што пишем и што следи је у складу са мојим омиљеним ликом бата Милашина, само да „константујем“. Био сам у војној полицији у Сплиту када је избио рат. Најбољи друг ми је био пок. Гешоски Сашко, убијен на демонстрацијама 6.5.1991 године, а уз њега су ми најбољи другари били двојица Муслимана, један из Грачанице код Добоја, а други из …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »

Kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare: etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH

Ako se sudi po ostvarenim rezultatima ratove na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka možemo kvalifikovati kao završetak etničkog čišćenja Srba koji je započeo u Drugom svetskom ratu od strane fašističkih marionetskih režima u Hrvatskoj, BiH i na KiM. Srbi su tokom 90-tih godina etnički očišćeni sa velikog prostora Hrvatske, BiH i KiM, i to se lako može …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kompjuterskih usluga

Светски извоз услуга повећан је за 24,5% у само четири претходне године, од 2010 до 2014 године, са 2.915 на 3.632 милијарде евра. У томе је извоз компјутерских услуга повећан за 137%, са 53,3 на 126,8 милијарди евра, те је повећао удео у укупном извозу услуга са 1,8% у 2010 години на 3,5% у 2014 години. Предузећа лоцирана у Србији …

Pročitajte Još »

Vreme je za novi Memorandum!

Годину у којој живимо карактеришу два међународна конфликта: сукоб Запада са ИД, и сукоб Запада са Русијом око положаја Руса у Украјини. У време неизвесности у погледу последица ескалације ових сукоба, УК и САД предлажу  УН-у декларацију о геноциду у Сребреници!? Овај гест би био разумљив да се Србија налази на страни ИД-а или Русије у овим великим сукобима, али …

Pročitajte Još »

Neto korist od izvoza

U Srbiji je, nakon izbijanja svetske ekonomske krize krajem 2008. godine, promenjeno shvatanje ekonomije i ekonomske politike. Do krize preovladavao je koncept da će prodaja lokalnog tržišta strancima i naplata poreza na uvoz robe, podržan jakim dinarom, uticati na ekonomski rast. To se i dogodilo, ali uz ogroman rast duga stanovništva i privrede. Od izbijanja krize do danas raste razumevanje …

Pročitajte Još »

Srbija 2050 godine

Да би се предвиђала будућност, нису неопходне надприродне особине, попут видовитости. Довољно је да се екстраполирају трендови постојећих појава, а и да се погледа стање у одређеним блиским земљама. Ова блискост не мора да буде само географска, може и да буде у вези са сличним мерама и политикама које се примењују. Стога би идеалну комбинацију узора могле да представљају Бугарска …

Pročitajte Još »

Most bez puta

Можда би ово могла да буде основна метафора Србије данас, која хитро јури у Европску унију, а при томе је разорена демографски, економски, културно, здравствено, образовно… Ну, уз ретке изузетке, ипак се овде не бавимо уметничким радом већ научним, статистичким и сличним… Проучавајући порекло породица у сваком селу у Србији, њихове атаре, изворе, земљу и топографију, на свашта сам наишао. …

Pročitajte Još »

Psi su opet u modi

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac Прилажем и слику штенета остављеног поред контејнера за смеће. То што Љубичевца и стотина других села бити више неће, никог не дотиче, а овакве слике паса, мачака, оваца и крава дотакну у емоције сваког. Па се мислим, кад се овде до краја уради шта све мора и треба, онда ће након керуше Миле доћи нека …

Pročitajte Još »

Srbija u skoroj budućnosti: između potpune kolonije i „malo“ suverene zemlje…

Мотив за овај текстић је вест: B92: IZVOR: TANJUG Zagreb — Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da ćerka Dojče telekoma, Hrvatski telekom, ima problem jer hrvatska država gradi paralelnu telekomunikacionu mrežu.   Док се у Србији јавно излуђује народ „страним директним инвестицијама без којих нема развоја“, прећуткује се истина да су оне интрумент експанзионистичке политике великих сила, и да „страни …

Pročitajte Još »

Profit Federalnih Rezervi i BDP zemalja po tekućem kursu dolara u 2013.g

Чињеница да Федералне Резерве имају профит већи од БДП-а Србије за више од два пута утицала је на додатну знатижељу да уврстимо ову институцију и остатак финансијске „индустрије“ САД у ранг земаља према вредности БДП-а, а на основу података ММФ-а. Федералне Резерве био биле рангиране на 65 месту међу 188 држава, колонија и територија за које ММФ прикупља податке. То …

Pročitajte Još »

Poređenje stukture zaposlenih u SAD i u Srbiji

Након иницијалног смањења БДП-а у 2009 години од 2,8% у САД-у је дошло до економског опоравка те је 2014 годину завршила са 9,2% већим БДП-ом него о 2008 години. У зони Евра, БДП је био за 1,1% мањи него у 2008 години, али је зато Немачка имала раст од 5%, а што значи да је много земаља имало како нижи …

Pročitajte Još »

Spoljni dug na kraju 2014 godine

Према подацима НБС спољни дуг Србије износио је 26.029,9 милиона евра, на крају 2014 године. У односу на крај 2013 године повећан је за 284,1 милиона евра, док је у односу на новембар смањен за 328,5 милиона. Дугорочни дуг је износио 25.914,8 милиона евра, а краткорочни 115,1 милиона евра. Дугорочни дуг је повећан за 366,2 милиона евра током 2014г, а …

Pročitajte Još »

Povratak Srba na Kosovo i Metohiju: samo još malo strpljenja

У овом вишедеценијском економском пропању Србије прочитао сам негде духовит коментар како постоји „мудра“ стратегија да сопственим пропадањем учинимо Косово толико атрактивним, да га поново населимо. Сад, у односу на овај црни хумор од коментара, сви показатељи и параметри иду управо у томе правцу. И као да од „мудре стратегије“ прелазимо у сасвим реалну могућност: Албанци масовно напуштају КиМ, а …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno – prehrambeni izvoz iz Srbije, 2005-2014

Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно –  прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак извоза, индустријског, смањен је за …

Pročitajte Još »

Ekološka svest u Srba, Case Study, zaselak Orašje u opštini Despotovac

Да у Србији постоји вишевековна свест о екологији и здравој животној средини доказ је Орашје у општини Деспотовац. Дуго сам тражио ово насеље преко гуглмапс-а, оријентишући се при томе картом у књизи одакле је текст који следи. Не знам, коме од именованих села као заселак статистички припада, али ћу се засигурно потрудити да га у слободне дане једном и обиђем, …

Pročitajte Još »

Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …

Pročitajte Još »

BDP Turskе i odabranih zemalja Balkana, 2000-2019

Када се догађају војни и политички сукоби у нашој већој или мањој близини, није на одмет знати неке податке о економским и другим величинама. Основна последица економске кризе из 2008 године је улазак Европе у дугорочну економску стагнацију по угледу на Јапан. У њеном југоисточном делу основну последицу има релативан економски успон Турске и апсолутан и релативан пад Грчке. Ове …

Pročitajte Još »

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po opštinama u 2013

Србија је светски позната као инвестициони лидер на Балкану, у Европи и шире. Као таква, позната је у 2014 години, и у свим наредним које долазе, али подаци који следе односе се на мрачан период из прошлости, када подаци баш ову лидерску позицију и нису потврђивали. Након 5,4 милијарди евра укупних инвестиција (5.358 милиона) у 2012 години, у 2013 години …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomija Kine i SAD

У табели су приложени неки од најважнијих макроекономских података две највеће светске економије, а ради констатовања стања и указивања на будуће трендове. Кина је званично у 2014 години постала највећа светска економија, већа од САД, а већ у 2015 години ће постати већа и од збирне економске величине Европске Уније, мерено куповном снагом домаће валуте. Када се мери текућим курсевима …

Pročitajte Još »

Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)

Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути. У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство. Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље. У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 …

Pročitajte Još »

Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …

Pročitajte Još »

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac

Испод фотографија додати су текстови из књиге Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, (1923), Службени гласник и Сану, 2011 Село Страгари под Рудником, између Тополе и Крагујевца, а на око 90 километара од Београда, посетио сам из два разлога: да бих обишао три манастира који се налазе у његовом атару, и да би обишли споменик Танаску Рајићу, у центру села, некада вароши. Са …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovne fondove u 2013 godini

Укупне инвестиције у основне фондове износиле су 557,2 милијарде динара и номинално су смањене за 16,9% у односу на 2012 годину. Изражено у еврима инвестиције у основна средства износиле су 4.925 милиона евра, и биле су за 982 милиона евра мање него у 2012 години (5.907 милиона), а што је мање за 16,6%. Мала је разлика релативне промене у динарима …

Pročitajte Još »

Međunarodno poređenje dodate vrednosti prerađivačke industrije u 2013 godini

UNIDO је огранак Уједињених Нација који се бави индустријским развојем и има одличне базе података, али нису бесплатне као оне трговинске у поседу UNCTAD/WTO. Стога је овде изложено рангирање три од не много више слободних података по земљама. Док се механички прикупљају подаци мисли, макар мени, блуде и о свачему размишљају. Навешћу један пример. Додата вредност по становнику у Србији …

Pročitajte Još »

96 godina uzaludnih žrtava i političkih poraza

„Предратна Србија, у старим њеним границама од 1910., бројала је 2.911.701 становника, док је овим пописом констатовано 2.595.430, дакле, за 316.271 мање него пре десет година. Међутим, до 1910. Србија је редовно сваког пописа показивала извесан вишак. Тако је било становника у години: 1890.   2.161.961 1895.   2.312.484 1900.   2.492.882 1905.   2.688.025 1910.   2.911.701 Према томе, прираштај у становништву за период …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista IX 2014 i Parade

Укупан број регистрованих ноћења туриста у септембру износио је 539.738 и био је за 7,9% мањи него у истом месецу 2013 године. У периоду јануар-септембар било је 4.859.097 ноћења, што је за 7,4% мање него у истом периоду 2013 године. Овaј пад се догодио услед оштрог смањења броја ноћења домаћих туриста и то за 15,8% у септембру (328.765), и за …

Pročitajte Još »

Fiskalna konsolidacija ugrozila lakoću poslovanja

Наслов би се могао оквалификовати као злонамеран, а да није просто ко пасуљ, и крајње логично, да уколико се повећавају пореске стопе, и ако се пооштрава пореска дисциплина, да се пословање отежава и чини скупљим. То ће да додатно учине у медијима најављене нове мере у 2015 години, уколико се покаже да смањења плата  и пензија нису довољни, него да …

Pročitajte Još »

Svetska Hrvatska

Хтедох да напишем Напредна, али то би за собом повукло свакојаке нежељене алузије, зле мисли и слично. Advanced не иде да пишем, ако су већ наслови латинични, не морају и странцизми да се додају. Елем, кренем ја као прави вепар да ријем по кинеским подацима о увозу, прво по земљама која шта из Европе у Кину извози, па ми, уз …

Pročitajte Još »

Uvoz Kine po zemljama i iz Srbije

Кина је, мерено куповном снагом домаће валуте, постала већа економија од САД, што сам овде најављивао на порталу још пре 6 година. Тачније, у дневном листу Политика у марту 2008 године, када се Косово и Метохија уз свакојаку помоћ Запада прогласило независним Косовом. Увоз Кине је још увек мањи од Америчког, али ће за две, највише за три године постати …

Pročitajte Još »

Ispravka podataka posta: Uticaj smanjivanja plata u javnom sektoru na ukupni fond zarada po gradovima i opštinama u Srbiji

Овде су исправљени подаци-прорачуни-процене о ефекту смањивања плата у јавном сектору на месечни фонд зарада. Захваљујем Бора 100 на коментару и скретању пажње на грешку, а то и јесте основни смисао постојања коментара, да укажу на грешке у раду и у расуђивању. Коментари не служе за вређање, за идеологије, расизам и у сличне сврхе те ће бити брисани, т.ј. неће …

Pročitajte Još »

Šta će biti s kućom?

Овде прилажем збир макроекономских података из најновије базе података IMF World Economic Outlook, October 2014, за Србију до 2019. године. Много тога у овим подацима мени није јасно. На пример, како је могуће да се убрза економски раст (раст: појам који од 1979 године нема право значење), уколико се при томе процењује да ће се раст извоза роба и услуга …

Pročitajte Još »

Prognoze MMF-a po zemljama do 2019 godine

Изашла је нова база података World Economic Outlook Databasa October 2019, па је ред испратити је кратким коментаром. Нећу се бавити другим параметрима, попут јавног дуга и инфлације, већ ћу се само осврнути на раст економија у три временска периода мерено бруто домаћим производом. Као Моравски сељак, провилегован сам могућношћу да се радујем туђој несрећи, а место да тугујем због …

Pročitajte Još »

Put za nigde

Пут за негде ишао би ка већој запослености становништва и ка општем порасту материјалног благостања. Пут за нигде срозава плате запослених у државној управи, здравству и образовању испод њихове вредности на Косову и Метохији. На том путу, већ почетком идуће године републичка влада ће бити упозорена од Фискалног савета и ММФ-а да плате и пензије нису довољно смањене, и да требају …

Pročitajte Još »

Izvoz sireva iz Srbije

Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона у 2013, док се у …

Pročitajte Još »

Između tupih noževa i oštrih žileta

Прошлогодишња расправа у Скупштини Србије приликом доношења буџета и мера економске политике у којој су представници власти и опозиције применили сликовито изражавање помињањем тупих ножева и оштрих жилета језиво ме је асоцирала на усташка клања у Другом светском рату. Таква терминологија, заједно са прославом стогодишњице Великог рата, ме је одвела на проучавање историје преживљавања српског народа кроз векове, од Сеоба …

Pročitajte Još »

Značaj domaćih turista za turizam u Srbiji

Некада давно, када сам ја био мали па ми је овај свет изгледао великим, у Србији се, материјално, живело много боље. Радници су могли да децу воде на море, деца су још ишла и на екскурзије, а тадашњи деке и баке су могли да једном годишње приуште себи одлазак у бању (са све унучићима). Гастарбајтери су нас модернизовали тако што …

Pročitajte Još »

Hrvatsko izvozno čudo u 2014 godini

Када прочитам како се увозе свиње из Хрватске, а из Србије извозе прерађевине у Русију прође ме нека нелагода кад помислим шта ће бити када извоз за Русију престане? Као са трговином бићемо окупирани и са хрватским прасићима, а наши сељаци неће имати коме да их продају, нити мотив да их имају. И тако, док се тако мислим проради у …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »

Trpež, krpež: Anketa o potrošnji domaćinstava Q2 2014

Према подацима из Анкете о потрошњи домаћинстава у другом тромесечју 2014 године домаћинста су у просеку располагала са 55.280 динара, трошила су 50.827 динара и штедела су 4.453 динара месечно. У односу на исто тромесечје 2013 године, примања домаћинстава повећана су за 2,8%, издаци за 1,5%, а вишак је повећан за 20,7%. Изражено у омиљеној иностраној валути, примања домаћинстава износила …

Pročitajte Još »

Hrvatska od ulaska u EU dnevno gubi po 79 radnih mesta, dok Srbija i bez članstva gubi po 95

Број запослених у Хрватској је смањен за 28.871 од јула 2013 до јула 2014 године, са 1.372.171 на 1.343.300 (не рачунајући осигуране пољопривреднике). Губитак радних места износио је по 79 дневно, а сваког дана, у просеку, рачунајући и викенде и празнике, је за по 22 радна места смањиван број у трговини, за 17 у саобраћају, за 15 радника мање у грађевинарству, …

Pročitajte Još »

Sirotinji padaju bombe, a bogatima pare – uvoz Rusije u prvoj polovini 2014 godine

Рекордна месечна вредност извоза Словеније у Русију од 103,2 милиона евра у јуну 2014 године, према словеначким подацима, заинтересовала ме је да проверим податке о руском увозу по месецима и по земљама. И чуда никада доста! Док је укупна вредност увоза Русије смањена за 11 милијарди евра, што је пад за 9,6%, из САД је повећан увоз за 1,4 милијарде …

Pročitajte Još »

Preduzetnički sektor u Srbiji u 2013. godini

Према подацима из радног документа РЗС-а „Предузетници у Републици Србији, 2013“, у тој години је у тој земљи било 222.152 предузетника (видети у документу методолошка објашњења), са још 203.297 запослена. Предузетници су остварили промет вредан 904,4 милијарде динара, а у том промету додата вредност износила је 219,6 милијарди динара. Предузетнички сектор је, након индивидуалне пољопривреде, најважнији за материјални опстанак становништва …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini

Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим делатностима, без пољопривредно-прехрамбеног сектора, износио …

Pročitajte Još »

100 godina uspenja i 100 godina sunovrata Centralne Srbije

Пре тачно 200 година Србију је погодила куга 1814. године, након „бежаније“ у 1813. години, а пред Други српски устанак који је уследио у наредној години. Србија је била исцрпљена од ратовања које је трајало 9 година, опустошена у новој бежанији у Срем и Банат, али и одлучна да се ослободи вишевековне турске владавине, а који је процес започет десет …

Pročitajte Još »

Cerski marš mladih

У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару. Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској …

Pročitajte Još »

Samo Selo Srbiju Spašava

Пред Први Светски Рат (ПСР) у Европи су само Русија и Турска имале већи удео сељака у укупном становништву од Србије. Просеци сакривају детаље, па је могуће да је то у Аустро-Угарској била БиХ, а у Турској (пред балканске ратове, јер нису имали када бити пописани, Рашка, КиМ, Македонија и Албанија, што би значило да се за 100 година редослед …

Pročitajte Još »

Mogućnost izbora ili pedeset centi

Једна од мени најупечатљивијих сцена из филмова је из филма „Било једном у Америци“, када дечак, будући мафијаш, ишчекује прво сексуално искуство које мора да плати са колачем који је претходно купио. Чекајући, одмерава колач, почиње да га начиње, а онда га тако слатко и брзо поједе, заборавивши на жељу због које га је купио. Има и сцена о уцени …

Pročitajte Još »

Globalizacija je ženskog roda

Економска, политичка, културна и свак друга глобализација је у суштини хоризонтална, јер захтева потчињавање, док је пре овог процеса национализам био вертикалан процес јер је захтевао подизање, нације, економије, појединаца. Позитивна страна глобализације је значајно смањивање, и локализовање оружаних конфликта. Негативна страна је побијање сваке индивидуалности при фабриковању глобалних потрошачких јединица. На ово размишљање ме је подстакло питање трговинског олигопола у Србији, …

Pročitajte Još »

Kad će krenuti seoba Srba na Kosovo i Metohiju?

Када су Албанци на Метохијском Косову прогласили независност од Србије, у фебруару 2008. године, просечна плата чиновника била је у грешном делу Србије 473 евра, а у њеном светом делу 233 евра. Запослени у образовању у школском систему Републике Србије без Косова и Метохије тада су имали плате од 418 евра, у просеку, а у УНМИК Косову 200 евра. У …

Pročitajte Još »

Odlična vest za političare! Broj penzionera se u Srbiji smanjuje!

То што се сваке године број рођених у Србији смањује, и што је у прошлој години био рекордно низак никог не брине (у априлском месечном билтену РЗС-а напрасно постоји пораст, док то није био случај у прва три месеца). О бољим условима живота за мајке, за стимулисање наталита још се и причало пред претпоследње изборе. Али на последњим, према одличним …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u tokovima i stokovima (stock – kumulativ ulaganja) SDI

  Rang priliva SDI u 2013 godini U 2013 godini ukupna vrednost priliva SDI iznosila je 1.452 milijarde dolara. Samo osam zemalja, u tome samo dve razvijene, SAD i Kanada, može da objasni više od polovine ukupnog priliva SDI, zajedno 750 milijardi dolara, i to su: SAD (187,5), Kina (123,9), Britanska Devičanska Ostrva (92,3), Rusija (79,3), Hong Kong, Kina (76,6), …

Pročitajte Još »

Zaduživanje stanovništva po nameni

Od jula 2008 godine do maja 2014 godine dug stanovništva (uključujući i preduzetnike) povećan je za 1.346 miliona evra, a što je rast za 29,4%, sa 4.570 na 5.916 miliona evra. Kurs evra je ojačao za 50,2% u odnosu na dinar, sa 77 na 115,6 dinara za jedan evro, pa je dug stanovništva bankama gotovo udvostručen, sa 352 na 684 …

Pročitajte Još »

U aprilu uvoz živih svinja ispred uvoza lap topova

У априлу је увоз свиња (само из Хрватске и Мађарске) износио 5 милиона, мање две хиљаде, евра и био је седамнаести производ по месечној вредности, испред свих других производа који су били рангирани на 18. месту и ниже. Тако је испод живих свиња, које су кренуле да масовно имигрирају у Србију, био увоз портабл дигиталних компјутера, који је вредео „само“ …

Pročitajte Još »

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Упркос расту извоза у Руску Федерацију, са 1.438 хиљада евра у 2012 на 1.555 хиљада у 2013 години, укупан извоз ружа смањен је у 2013 години за 5 хиљада евра (на 2.735 хиљада). У односу на предкризну 2008 годину, када је извоз вредео 1.170 хиљада евра, и овај, благо смањени, резултат је импресиван. Након Русије, где се пласира више од …

Pročitajte Još »

Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона евра, пратио и раст увоза …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

U zemlji sira i meda

Да проверим вредност извоза сирева из Србије мотивисало ме је рангирање пољопривредних производа према вредности извоза у Руску Федерацију, где је сир на трећем месту (након кукуруза и свињског меса). Благи поглед наниже, са ХС0406 на ХС0409 скренуо ми је пажњу и на импресивне резултате у извозу природног меда. Приложене су 4 табеле, две о извозу ова два производа из …

Pročitajte Još »

Srpsko svinjogojstvo traži spas u Rusiji

Осим ако нас трговци брукају вестима попут ове: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_05_30/Rusija-vratila-Srbiji-22-tone-shvercovane-svinjetine-2901/ Пре више од 200 година, па и до Другог светског рата српски свињари су до зараде долазили терајући свиње преко Саве и Дунава на пијаце у Будимпешту и Беч. Била су то златна времена српског свињогојства, па је и више свиња у Србији храњено. Сад се кукуруз извози у бели свет …

Pročitajte Još »

Trgovina uslugama Srbije 2008-2013

Србија има релативно добре резултате у трговини услугама у последњим годинама, а што је последица више беспарице да се паре потроше него успешности да се паре зараде, уз часне изузетке попут извоза компјутерских и информационих услуга и комуникационих услуга. У односу на 2008 годину извоз услуга је повећан у еврима за 23,9%, а увоз за само 4%, те је Србија …

Pročitajte Još »

Lađa bez dna ili High Hopes

Disidenti, konfidenti, snaga ulice Mnogi bi se poveli za njom Moguće da samo svijetlost ima granice A onda lom Nakon rada, svakog dana Ja se pomolim da Ne potone moja nada Kao lađa bez dna Njen me pogled striktno prati ispod obrve Ja se trudim da mu umaknem Zadnji otpor mjesto gdje me čuva kamenje Ah, kakav san Nakon rada, …

Pročitajte Još »

Šteta od poplave, preliminarno i paušalno

А да би се сагледали редови величина. Мени се плаче од помисли да је у пар дана обрисана географија, историја, демографија и економија целокупног подручја пре два века званог „Београдски пашалук“. Плус-минус за коју општину. Навешћу само пар основних цифара које се тичу 46 општина које су најтеже погођене елементарним непогодама: поплавама и клизиштима. Извињавам се ако неке од теже …

Pročitajte Još »

Srbija je do poplava imala najbrži rast robnog izvoza u svetu

Када се буде процењивала укупна економска штета настала поплавама које су уништиле пољопривредне усеве и засаде, и потопиле и срушиле објекте за становање и за привређивање, треба имати у виду два аспекта: (1) уништена материјална добра и (2) промењене трендове. На пример, највећи део поплављених подручја карактерише изразит демографски пад, па се након поплаве може очекивати да ће се он …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije u 2013 prema četvorocifrenoj HS klasifikaciji

У бази података традемап.орг постоје детаљни подаци о размени Србије у 2013. години те је ред да им посветимо пар реченица. Извоз је повећан за 2.252 милиона евра у чему је раст извоза аутомобила износио 1.160 милиона евра и објашњава 51,5% укупно оствареног пораста извоза. Након аутомобила највећи раст вредности извоза имали су пшеница (за 127,7 милиона евра), полимери етилена …

Pročitajte Još »

BJR: Zaposleni u 2013 godini po delatnostima i na 1.000 stanovnika

Поређење је мајка сазнања и убица заблуда. Почећу да пишем књигу афоризама. Свашта се може ново сазнати и свакакве се заблуде могу отклонити само када адекватно гурнемо нос и очи у туђе двориште без да мислимо да је наше најбоље или најгоре на свету. На пример: –         Србија готово ни учему не стрчи када се запослени по делатностима ставе у однос …

Pročitajte Još »

Poređenje Srbije i Bugarske: Jagodina i Vidin

Овде се ради о основним, површним, утисцима са путовања у Видин у Бугарској, а у односу на Србију. У Видин сам отишао на ноћење не из знатижеље, како бих проверио здравствено стање комшијске краве, већ да бих смањио трошак смештаја приликом обиласка Источне Србије. Осећам се прилично љуто када претражујем и испитујем цене преноћишта по Србији и када долазим до …

Pročitajte Još »

Opština Knić i Tomina Bajčetina

Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године.  Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о …

Pročitajte Još »

Uskrs nije isti za sve (2)

Пре четири године сам написао текст са овим насловом након вожње линијом 95 ГСП-а до тазбине у Борчи, растужен разговором две жене које су причале о раду на Ускрс. Сада ће мој рођени брат под претњом отказом радити у својој фирми, којој је донео неку европску награду за иновацију (очитавање броја станица и минута до следећег возила ГСП-а), али је застрашен …

Pročitajte Još »

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Pročitajte Još »

Strane direktne investicije i ekološka katastrofa: Holcim Srbija

Након 5. октобра 2000 године прво су у процесу приватизације продати локални монополи, у области цемента и дуванске индустрије, уз долазак страних банака, да би се много година касније испоставило да су данас цењени економисти тада очекивали много већи прилив страних инвестиција, али ето, није било више добрих фирми за продају. Индустрија цемента је просторно монополског карактера јер цемент има …

Pročitajte Još »

Platni bilans Srbije 2001-2013

Важна напомена: подаци нису стопроцентно тачни због низа методолошких промена у статистичком обухвату токова новца, робе и капитала са иностранством у периоду посматрања. Стога је најсигурније користити што заокруженије цифре, у милијардама, јер у милионима тешко да је и једна тачна. Србија је 2013. годину завршила са дефицитом текућег рачуна од 1,6 милијарди евра и то је најмањи износ дефицита …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstava prema anketi 2003-2013

У Србији је, према анкети о потрошњи домаћинстава коју спроводи Републички завод за статистику, у 2013 години просечно домаћинство располагало са 56.073 динара, а трошило је 52.819 динара. У односу на 2012 годину номинално је повећало расположива средства за 8,9%, а реално за 1%, док је потрошњу номинално повећало за 6,3%, а заправо реално смањило за 1,4%. У односу на …

Pročitajte Još »

Čas anatomije

Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана. А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој …

Pročitajte Još »