Moral Zdravkovića 1823.

200. Катун, 9. октобар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља поводом случаја бећара Луке Здравковића из Варварина, који је оженио жену Петрију почившег Вукоице из Вaрварина и са њиом живео 8 година, а онда њу оставио и узео девојку (Петријину посестриму) и са њом отишао у Алексиначку нахију, па се натраг вратио и од Петрије тражи мал. Високомилостивом и верковном …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema indeksu BDP-a, 1970=100

Два мотива имао сам да бих задовољио себи знатижељу: (1) колико су Русија и Украјина напредовале након распада УССР-а, а под утицајем предавања господина Небојше Катића на тему санкција Русији од пре пар месеци; (2) Кина је имала најнижу стопу раста у 2018. након 1990, је ударна вест претходних дана. Ова друга вест створила ми је горчину, јер да смо …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta

Уколико би се наш светли пут ка чланству у ЕУ мерио нашим приближавањем овој организацији према производњи ђубрета онда би га могли поделити у три фазе. У првој, од 2006 до 2011 веома брзо смо напредовали јер је Србија повећала производњу ђубрета са 44,6% од просека ЕУ на 75,5%. И у 2012 је настао благи заокрет јер смо незнатно смањили …

Pročitajte Još »

Sa kvalitetnim kobasicama u svetlu budućnost

Прошле су тачно две године од како сам се бавио кобасицама као светлим примером у нашој међународној сарадњи (link). Имам навику да квалитетне сувомеснате производе купујем у Републици Српској (произведене махом у Федерацији БиХ) и у Црној Гори. У Србији говеђе специјалитете купујем у Сјеници. За пар недеља ће бити сланинијада у Качареву на којој се снабдем кобасицама и сличним …

Pročitajte Još »

Zemlјa čeka vodu i stoku

Srbija navonjava samo 46.823 hektara oranica, što je manje od 1,5 odsto. U javnosti je stalno bilo da je to više od 100.000 hektara ili više od tri odsto. Dok su kupci tražili junetinu mi im nudili za izvoz svinjetinu…   Piše: Branislav Gulan   Tokom 2018. godine u Srbiji je navodnjavano samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za …

Pročitajte Još »

Četke i metle: neiskorišćena izvozna šansa Srbije

Извоз четки и метли из Србије износио је 4,9 милиона, у периоду јануар-септембар 2018, и повећан је за 7,6% у односу на исти период 2017. Уколико је остварена иста стопа раста и у последњем тромесечју то је била рекордна годишња вредност извоза четки и метли од природних материјала до сада – око 6,5 милиона евра. Ипак, нема ту разлога за …

Pročitajte Još »

Sumorna slika Srbije

Rezultati popisa stanovništva u Srbiji: 2.487.886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih naselјa živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000. Dakle, nestane po jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke; Ako se nastavi ovim tempom, da više umire nego što se rađa, na  području …

Pročitajte Još »

Hrvatska propaganda o radnom logoru Jasenovac

Hrvati su majstori propagande a zato što nemaju stida ni morala, već samo mržnju prema Srbima, Jevrejima i Romima. Ovaj stav se ne odnosi na narod već na ljude koji rukovode hrvatskom politikom, političarima, sveštenicima katoličke crkve i drugima uključenim u holokaust Jevreja i Roma, genocid i etničko čišćenje Srba. Propaganda nam nije tema knjige, ali iznosimo svedočenja preživelih, jer …

Pročitajte Još »

Jagrovac, Vojnić

Jagrovac je 1931g imao 210s, a 1948g imao je 137s, 1991g 118s (Srba 113 i 5 ostalih), a 2001g imao je 16 stanovnika.   Bjelivuk (Dragan) Milan, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Mehino stanje (7032s00211) Bjelivuk (Dragan) Nikola, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Mehino stanje (7032s00215) Bjelivuk (Đuro) Dragica, rođena …

Pročitajte Još »

Srbija regionalni lider u izvozu toaletnog papira

Према подацима СТО-а у трећем тромесечју 2018. Србија је имала рекордну вредност извоза тоалетног и сличних папира од 10,8 милиона евра. У девет месеци 2018. извоз ових производа повећан је за 15,1% (са 25,9 на 29,8 милиона евра) и достићи ће вредност од око 40 милиона евра. Производња и извоз тоалетног папира могли би да буду развојна парадигма српске привреде: …

Pročitajte Još »

Indeks troškova birokratije u Nemačkoj

https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/Indicators/BureaucracyCosts/Current_BurreaucracyCostIndex.html The bureaucracy cost index concretises the bureaucratic burden on businesses and shows its development over time. Typical paperwork is what the index is aimed at. This includes requests, reports, labelling, statistics and evidence. The focus is on burdens arising for businesses which, due to federal legislation, „have to provide, transmit or keep available data or other information“ (Section 2 …

Pročitajte Još »

Usporavanje italijanske ekonomije

Italija je, uz Nemačku, najvažniji ekonomski partner Srbiji te njeno ekonomsko usporavanje na kraju 2018 i tokom 2019 imaće nepovoljne posledice na kretanja u Srbiji. https://www.istat.it/it/files//2019/01/MonRep_dic2018_EN.pdf International economy has become more uneven and signs of tempering momentum are emerging. The main factors behind the deceleration are the incomplete Brexit process and the impact of enduring “tariffs war” between the United …

Pročitajte Još »

Procena efekta dolaska Lidla na poljoprivredno prehrambeni uvoz

Драги колега, проф.др. Драгован Милићевић писао је раније о трговинским маржама у Хрватској (линк ). Против сам оваквог приступа према компанијама од угледа. Није лепо да нас туже због нарушавања њиховог неспорног угледа стеченог поштовањем права потрошача, корпоративном културом и највишим стандардима у екологији и заштити природне средине. Дакле, никада ме није интересовало пословање угледних компанија. Ал` шта ћу, сељачка …

Pročitajte Još »

Zašto su nam danas potrebne zadruge?

Tridesetih godina XX veka, sićevački zadrugari su na svim zadružnom domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi ,,UDUŽIVANјE JE ZAKON ŽIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKO NAPREDAK“! Potreba za zadrugama danas Najbolјi dokaz da je poljoiprivreda devastirana u protekle tri decenije, je činjenica da imamo prosečan godišnji rast od samo 0,45 odsto! Zadruge su nam danas, pre …

Pročitajte Još »

Razbijanje porodice u Srbiji: broj razvoda povećan za 33%

Према подацима из Месечног статистичког билтена 10/2018 (линк ) у периоду јануар-октобар 2018 смањен је број рођене деце за 1% (са 5.330 на 5.274 у просеку месечно), при чему је број рођених дечака остао исти (смањен са 2.739 на 2.733), док је девојчица смањен за 2% (са 2.591 на 2.541). Број умрлих у Србији смањен је за 3%, са 8.623 …

Pročitajte Još »

Gornji Gučani

Gornji Gučani su 1931g imali 190 stanovnika da bi 1948g prepolovili broj na 95. U 1991g imali su 84s (Srba 52, Hrvata 31 i ostalih 1), a 2001 53s.   Andrić (Jovo) Jula, rođena 1911. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2377043022) Andrić (Lazo) Dušan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Španovica (2377043025) Andrić (Mato) Manda, rođena …

Pročitajte Još »

Klasifikacija zadruga

U zadružnoj istoriografiji preovlađuje podela zadruga prema tri kriterijuma: delatnostima,  cilјevima i načinu odgovornosti:   I Prema delatnosti: Potrošačke i nabavno prodajne – kada se osnivaju i ostvaruju svoju delatnost u oblasti prometa roba i usluga; Štedno – kreditne – u oblasti novčanog i platnog prometa; Proizvođačke zadruge – u zanatskoj privredi i polјoprivredi, uslužnim delatnostima društvenog standarda – stambene, …

Pročitajte Još »

Koliko para toliko i muzike, primer američkih statističara

Ишчекујући податке о спољној трговини САД, који су најављени и требало је да буду објављени 8.1.2019, дуго ми је требало да приметим важно обавештење: NOTICE: Due to a lapse in federal funding this website is not being updated. https://www.census.gov/foreign-trade/index.html Лепо је када радници поштују своје радно време и принадлежности које из њега треба да остваре. Један од најважнијих индикатора о стању …

Pročitajte Još »

Merdžovanje Komercijalne banke i Banke poštanske štedionice: Nova Beogradska banka

Са око ЕУР 1,35 милијарди укупне активе на дан 30. јун 2017. године, Банка Поштанска штедионица а.д. Београд (у даљем тексту: БПШ) заузимала је 4,1% укупне активе банкарског сектора у Србији. Са око ЕУР 1 150 милиона депозита на исти дан, БПШ је имала тржишни удео од преко 5% у укупним депозитима.   БПШ је у директном власништву Републике Србије, …

Pročitajte Još »

Spremili su malog topa: šiptarske carine i izvoz Srbije u novembru

Пласман робе из Србије у њену јужну, привремено окупирану, покрајину, смањен је за 21,4 милиона долара у новембру (са 36,9 на 15,5 милиона евра), у односу на новембар 2017. Извоз робе из Србије повећан је за 140,2 милиона евра, са 1.305,8 на 1.446 милиона евра, што је скоро 7 пута више од пада пласмана у јужну покрајину. Када се саберу …

Pročitajte Još »

Proleterizacija sela

Na prelasku sa naturalnog na novi robno – novčani način privređivanja, zemlјoradnička gazdinstva su bila primorana da se zadužuju, jer država nije uspevala da obezbeedi povolјne kredite. Da bi vraćali dugove, selјaci su masovno prodavali svoja imanja. Kako u svojoj studiji Socijalne funkcije zadrugarstva navodi rodonačelnik srpskog zadruarstva Mihailo Avramović, u 1884. godini je prodato 3.395, a samo dve godine …

Pročitajte Još »

Istorija zadrugarstva

Od polovine  XIX veka u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja. Međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima: Ročdelski model – Prvu (savremenu potrošačku) zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u …

Pročitajte Još »

Nema stida u Hrvata: sveti Vukašin Mandrapa

Проучавајући усташке злочине почињене током Другог светског рата основни и најачи утисак оставила ми је чињеница масовности покоља цивилног становништва од стране наоружаних војних јединица – кољача. Након Јеврејског Холокауста ово је највећи масовни злочин почињен у Другом светском рату, па нaкон њега можемо наводити страдање Руса, Рома, и других народа. Ући у око 3.000 села и заклати све што …

Pročitajte Još »

Savremeneno zadrugarstvo

Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati – zemlјoradničke zadruge. Da bi se zadrugarstvo sačuvalo od dalјeg urušavanja i da bi se unapredili njegov rad i poslovanje, odnosno …

Pročitajte Još »

Preludij za Livadu iz sna

Predmet knjige je velika simfonija života čovječanstva, glazba koja zvuči ispod površine povijesti, blagoslovljena zbiljska glazba ljudskog bitka čija je jedina želja i cilj, jedina tema i strast: biti čovjek, zbiljski i istinski čovjek i ljudski živjeti. Béla Hamvas Anthologia humana: pet tisućljeća mudrosti   Predmet knjige je čovjek Svetozar Livada. Predmet knjige je individuum koji cijeli svoj život ulaže …

Pročitajte Još »

Sporovi o nevraćanju imovine i tri oblika svojine

Sporovi o nevraćanju imovine Iako je  savezni Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo je neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo da vrati …

Pročitajte Još »

Rast standarda i kvaliteta života

U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradničke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupni život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su povremeno …

Pročitajte Još »

Ratno stradanje zadruga

Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo. Oporavak je bio dug i mukotrpan. Zemlјa, ratom opustošena, polјa zapuštena, stočni fond – zanemarlјiv… Tek tridesetih godina prošlog veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da se 1937. godine ukazala potreba za donošenjem Zakona o privrednim zadrugama, kojim je, prvi put od osnivanja Kralјevine Srbije, ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Srpsko zadrugarstvo …

Pročitajte Još »

Bežite odavde!

Бежите одавде! Сунце туђег неба Грејаће вас јаче но што ово греје Слатки су тамо залогаји хлеба Где ових „наших“ нема и где се свако смеје!   Од пет пута веће плате, шта може бити боље? А плата вам овде, тек за храну служи; Баците поглед на свој рачун у банци Јер, што више радите, дугови су вам све дужи. …

Pročitajte Još »

Slovenačke, albanske i turske kompanije zamenile srpske na Kosovu i Metohiji

Пре нешто више од три године Хрватска је, због неконтролисаног прилива миграната, затворила граничне прелазе са Србијом. Србија је узвратила контрамером и након пар дана проблем је решен: поново је функционисао робни и људски саобраћај (линк). Поставља се питање зашто Србија није затворила саобраћај према Косову и Метохији када је несразмерно економски, људски, војно и на све друге начине јача …

Pročitajte Još »

Misija za spas sela

Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji …

Pročitajte Još »

Stočarske zadruge za razvoj poljoprivrede

Danas je prevara prodavati meso u svetu koje nemamo.  To se otkrije i kasnije kažnjava. Treba organizovati tov stoke u Srbiji pa kada je budemo imali za  našu samodovoljnost i izvoz, komercijalistima neće biti problem da prodaju meso.  Šansa zar azvoj stoačrstva je kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela“. Izazov je pred svi nosiocima agrarne politike, a što pre …

Pročitajte Još »

Donja Brusovača, Vojnić

Donja Brusovača je 1931g imala 590 stanovnika, a 1948g imala je 382 stanovnika. 1991g imala je 212s (Srba 190 i 22 ostalih) a 2001g imala je 116s. Bajić (Alen) Milić, rođen 1876. Srbin, umro 1943. u NOBu, Prisjeka (2270042108) Bajić (Đuro) Mile, rođen 1905. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, P. gora (2270042047) Bajić (Đuro) Miloš, rođen 1889. Srbin, ubijen …

Pročitajte Još »

AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE

(procena svetske proizvodnje, potrošnje i zaliha pšenice)     Prema poslednjim podacima (procene iz decembra 2018.godinu) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći:     SVET (u mil.tona) ekonomska godina 2011/12 2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17 2017/18 2018/19 novembar 2018/19 decembar Proizvodnja pšenice 696,9 658,3 714,9 726,9 734,1 751,99 758,22 733,51 733,4 …

Pročitajte Još »

PREUZIMANJE TESLA ŠTEDNE BANKE OD STRANE KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD

Tekst je napisan 2017 godine i da je usvojen ova banka bi i danas radila.   U nastavku su dati pojedini pozitivni uticaji koje bi preuzimanje Tesla štedne Banke moglo imati na poslovanje Komercijalne banke,pod uslovom da se niskom dokapitalizacijom pokuša zadržati postojeći status po pitanju njenog trenutnog poslovanja  u narednom periodu od godinu do dve dana,uz dovodjenje potpuno novih …

Pročitajte Još »

Kozaračka deca

BROJČANI POPIS DECE NASTRADALE U RATU SAČINJEN 14. JULA 1945. NA OSNOVU PODATAKA PRIHVATNE STANICE CRVENOG KRSTA U ZAGREBU ZA PERIOD OD 27. MARTA 1942. DO 8. JANUARA 1943. GODINE POPIS RATOM POSTRADALE DJECE koja su došla odnosno proputovala kroz Zagreb i bila na bilizi kod Prihvatne postaje Hrvatskog Crvenog križa. Ovaj popis sastavljen je na osnovu popisa prihvatne postaje …

Pročitajte Još »

Lordan Zafranović je najveći Srbin!

Хтедох додати и Анте Томић али би наслов био предугачак. Заправо Лордан Зафрановић и Анте Томић су највећи живи Хрвати. Они су интелектуалне, људске и моралне величине за које би лупом требало тражити има ли им таквих до колена у Србији. Када прочитам нови текст Анте Томића у Јутарњем или Слободној Далмацији осетим мало љубомору што не видим никог сличног …

Pročitajte Još »

Socijalna zaštita u Evropi

Евростат је објавио податке о социјалној заштити у ЕУ у 2016 (линк), а пошто има и података за Србију овде ћемо само изложити податке, како о апсолутном нивоу заштите тако и о уделима специфичних видова социјалних трансфера у БДП-у. Могуће је извршити и динамичку анализу разградње система социјалне заштите у дужем периоду, од пада Берлинског зида када је тај процес …

Pročitajte Još »

Jasenaš, Virovitica

Jasenaš je 1931g imao 1.094s, 1948g imao je 1.002s, 1991g imao je 222s (Srba 165, Hrvata 43 i ostalih 14), a 2001g imao je 117s. Bjelajac (Aleksa) Mihajlo, rođen 1901. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (2174074010) Bjelajac (Andrija) Milkan, rođen 1911. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Bazina skela (2174074013) Bjelajac (Mihajlo) Srdij, rođen 1925. Srbin, ubijen od ustaša …

Pročitajte Još »

Realne količine u potrošnji domaćinstva po namenama u Srbiji, 2012-2017

Бивши министар финансија, у народу од миља прозван „син Лаза“ (линк) предлагао је да се пензије смање за 20% до 25% како би се наш брод спасао од санте леда. Пензије су тада смањене за 10% и ова мера је неспорно уклонила ризик од финансијске катастрофе. Такође је неспорно и да је драматично утицала на пад стандарда пензионера и запослених …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva, u evrima po stanovniku u Srbiji i u Evropi

Приложени подаци у табели односе се на стварну потрошњу становништва изражену у еврима. Такав приступ не узима у обзир промене валутних курсева и куповну снагу валута. На пример, у Европи најмање новца трошимо на масти и уља, само 23 евра, али уколико су наше цене битно ниже у односу на друге земље, то коригује стварну потрошњу у Србији на више …

Pročitajte Još »

Srpska razvojna banka (SRB)

Српска развојна банка би почетни капитал прикупила  уступaњeм у целини пакета ненаплативих потраживања из портфолија Агенције за осигурање депозита.Пoрeд тoгa свe крeдитнe линиje из рaзличитих дoнaциja,a кojимa трeнутнo углaвнoм упрaвљa НБС, билo би пoтрeбнo интeгрисaти у нoву институциjу,кao и крeдитнe линиje кojимa трeнутнo дирeктнo или пoсрeднo упрaвљajу рaзличитa министaрствa.Додатни извор капитала било би и издвајање и интeгрaциja здравог портфолија кредита …

Pročitajte Još »

Subvencije u Srbiji i u Evropi

Јуче је био велики дан за статистичаре и аналитичаре у Србији (линк). Отворено је преговарачко поглавље за статистику! То ће, надам се, значити да ћемо имати, у разумном року, све податке за Србију у бази Еуростата, те нећемо морати да измишљамо „топлу воду“ упоређујући наше изворне податке са подацима за друге европске земље које прикупља и објављује ова институција. Биће …

Pročitajte Još »

Iskorišćenost turističkih kapaciteta u Srbiji i potencijal za dalji rast

Србија је у 2017 имала 8,3 милиона ноћења туриста и ово је био рекордан број у новијој историји. Давне 1990 регистровано је, без светог дела Србије, 10,9 милиона ноћења туриста што је на 108.635 лежајева давало просечну искоришћеност лежајева од 100 ноћења по лежају. У 2018. години, на основу динамике из 10 месеци, можемо очекивати око 9,3 милиона ноћења туриста. …

Pročitajte Još »

Geografsko poreklo i koncentracija ustaša u Italiji 1935

Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба? Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја …

Pročitajte Još »

Program za rast BDP-a sažet u 24 tačke

ПРОГРАМ ЗА РАСТ БДП-а САЖЕТ У 24 ТАЧКЕ   1.Доношење одлуке о, након 3 деценије првој државној инвестицији у целовито ново индустријско постројење,  изградњи  фабрике за производњу литијумских батерија кроз ЈПП;   2.Израда дијагностичке студије за процену исплативости обнове рада некадашњих рудника гвожђа,каменог угља и уранијума на територији РС,и утврђивање потенцијалних нових лежишта;   3.Израда дијагностичке студија за утврђивање оправданости …

Pročitajte Još »

Velika Gradusa

Velika Gradusa imala je 772s 1931g, 594s u 1948g, 430s u 1991g (414 Srba, 12 ostalih i 4 Hrvata) i 68s u 2001g.   Abramović (N) Cvijeta, rođena 1885. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, V gradusa (2592083140) Abramović (Nikola) Cvijeta, rođena 1893. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Knezovljani (2550022007) Bajić (D) Đuro, rođen 1884. Srbin, umro 1944. pri …

Pročitajte Još »

Izdaci za odbranu u svetu i mesto Srbije

Америчка безбедносна агенција објављује низ интересантних рангирања земаља. Међу њима су и издаци за одбрану (линк).  Ради се о релативном показатељу, уделу у БДП-у по текућем курсу, а не о апсолутној вредности. На врху листе налазе се земље у непосредним сукобима или ратној опасности. Србија се са 1,34% БДП-а налази у доњем делу листе на 86. месту међу 155 земаља. …

Pročitajte Još »

Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore

Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021 можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на …

Pročitajte Još »

Идејни нацрт могућег историјског договора на Западном балкану Прилог за “КРЕАТИВНО РЕШЕЊЕ“

Целина раније објавњеног дела текста; http://www.makroekonomija.org/0-david-dumic/idejni-nacrt-moguceg-istorijskog-dogovora-sa-albancima/       Модел би био реализован по угледу на Дејтон,с тим да би била пожељна претходна међусобна сагласност заинтересованих страна око концепта.Постојале би две варијанте чијом применом би било остварено свеобухватно и коначно решење разграничења на Западном балкану;   Варијанта 1 Предвиђено је решење којим би Србија добила север Косова(Лепосавић,Зубин поток,Звечан и Северна …

Pročitajte Još »

Broj psihijatara na 100.000 stanovnika: Srbija u Evropi

У Србији у свакодневној комуникацији превише често чујемо исказ „ко овде није полудео, није нормалан“. Да смо луд народ то је познато. Борислав Пекић је ту лудост и махнитост у Златном руну упоредио са грчким митским херојима, а у односу на проклете Цинцаре осуђене да целога живота брину о стицању и поседу. Сад, нико не поставља питање: а ко се …

Pročitajte Još »

ZADRUGARSTVO U VOĆARSTVU

Zadružne fabrike Kroz razvoj zadrugarstva u proteklih godinu i po dana u Srbiji je otvoreno  95 zadružnih mini fabrika. Odnosno toliko zadruga je dobilo podsticaje za razvoj u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“ Branislav GULAN *Poljoprivreda Srbije za poslednje tri decenije ima rast od 0,45 odsto!!! *Strategija o razvoju agrara od 2014. do 2024. godine predviđa rast od 9,1 …

Pročitajte Još »

Kvalitet života meren strukturom potrošenog vremena u Srbiji i u drugim evropskim zemljama

Живимо у времену невероватно брзог технолошког напретка који утиче на начин на који се понашамо, мислимо, осећамо. Евростат има резултате десетогодишњих истраживања (за 2000 и 2010) о структури коришћења времена на различите активности и старосне групе. Приложени подаци односе се на просечну потрошњу мушкараца и жена у 2010  линк . Много интересантније би било упоредити ове податке са подацима из …

Pročitajte Još »

Staro Selo, Sisak

Staro Selo je 1931g imalo 1.063s, 1948g 879s, 1991g 520s (Srba 499, ostalih 12 i Hrvata 8) i 2001g imalo je 141s.   Abramović (Dmitar) Marko, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2591078009) Abramović (Dmitar) Pavao, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2591078005) Abramović (Đuro) Ranko, rođen 1908. Srbin, poginuo 1943. U …

Pročitajte Još »

Saradnja sa policijom po zemljama u Evropi

„Мир, правда и јаке институције“ спадају у циљеве одрживог развоја (линк ). У Европски парламент има поверење 45% становника ЕУ, у Европску комисију 42% а у Европску централну банку 39%. Да је судство независно и да је праведно сматра 56% становника ЕУ. У 2016 години 13% становника ЕУ је пријавило криминал, насиље и вандализам у својој близини. У 2017. је …

Pročitajte Još »

Jedna od mera siromaštva: nemogućnost da se kupi automobil

Број људи који не може себи да приушти куповину аутомобила у ЕУ је, у просеку, смањен са 7,7% у 2016. на 7% у 2017. линк Нас је интересовало где је ту Србија? Нема нас у подацима за 2017, али нас има у 2016, и од 2013. године. Штета што је кратка серија јер се из ње не могу извући неки …

Pročitajte Još »

Jedan od ustaških logora za decu: Sisak

Хрватски историјски ревизионизам добија најодвратније облике и испољавања, па тако и скуп о коме сам случајно видео текст на Србин.инфо, изворно објављен у Политици (линк). Дучић је био потпуно у праву у погледу храбрости и бестидности у Хрвата. Прилажем списак са 1.214 имена малолетних, у томе 1.047 млађих од 10 година којима као место смрти стоји логор у Сиску. У …

Pročitajte Još »

Pokret sitnog kapitala

Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje. Za to je potrebna hitna izmena postojećeg Zakona o zadrugama, donetog krajem 2015. godine. Takvu štedno kreditnu zadrugu Srbija je imala 1844. godine koja je bila osnovana u selu Vranovu 1844. godine, pored Smedereva. Podrška akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDNI KOMBINAT BEOGRAD – VREDNOVANJE KOMPANIJE

Bura u javnosti oko PKB (Poljoprivredni kombinat Beograd) i pored toga što je od njegove prodaje prošlo nekoliko meseci se ne stišava. Naime,  značajan deo javnosti negoduje d aje ponuđena inicijalna cena od 104 miliona evra jako niska da je to biser poljoprivrede Srbije, da snabdeva hranom Beograd i okolinu, da je potcenjen nekoliko puta, da ga nije trebalo prodavati …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …

Pročitajte Još »

Vraćen duh zadrugarstva

U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela“ krenulo je i oživlјavanje zadrugarstva. Do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. Samo za godinu i po dana osnovano je 314 novih zadruga. Prvi put posle sedam decenija država bespovratno ulaže novac u zadrugarstvo, pa će za tri godine zadruge …

Pročitajte Još »

Odakle šalju pare Srbi a odakle Albanci?

Наслов није коректан јер прилив дознака у Србију не стварају само припадници српског народа, већ и националних мањина, баш као што и на КиМ новац шаљу и Срби и други припадници расељеног народа са територије јужне српске покрајине. Али, наслови служе да привуку читаоце, а не да буду тачни. А колико су тачне статистике дознака, такође нам није познато. Да …

Pročitajte Još »

Srbija u evropskim tokovima radničkih doznaka u 2017

Евростат је (линк) 15.11. објавио податке о личним трансферима по земљама ЕУ и за одабране земље у које спада и Србија и њена јужна покрајина.  Из земаља ЕУ 2017. је послато дознака ван територије ЕУ у износу од 32,7 милијарди евра, примљено је 10,7 милијарди, те је нето одлив из ових земаља износио 22 милијарде евра. Највећи нето одлив дознака …

Pročitajte Još »

Pecka, Vrginmost

Pecka je 1931g imala 695 stanovnika, a 1948g imala je 669 stanovnika. 1991g imala je 237s (Srba 233, ostalih 3 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 43 stanovnika.   Bajić (Dušan) Dragica, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u zbegu, Petrova gora (7038s00506) Bajić (Dušan) Marija, rođena 1936. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u zbegu, Petrova gora (7038s00507) …

Pročitajte Još »

BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880–2011)

Službeni glasnik – Prometej, Beograd – Novi Sad, 2018 Istaknuti sociolog sa prostora eks Jugoslavije dr Svetozar Livada (Hrvatska) krajem novembra 2018. godine, održao je u Novom Sadu, u prostororijama  ,,PROMETEJA“, promociju svoje najnovije knjige ,,BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880 DO 2011. GODINE.). O knjizi su govorili izdavač Zoran Kolundžija, vlasnik ,,Prometeja“,  geograf dr Branislav Đurđev i …

Pročitajte Još »

Prosečnа zaradа u Kini (i u Srbiji) 2008-2017

Просечна зарада у Србији готово да је достигла 420 евра у 2018, и ово је добар податак, нарочито уколико постоје очекивања да ће бити још бољи. Али, просеци више сакривају него што откривају неку појаву, јер не дају нам информацију о проценту запосленог становништва, о незапосленима, о распонима зарада и слично. Тако ћемо овде приказати кинеске податке о просечним зарадама …

Pročitajte Još »

Udeo kamata na javni dug u BDP-u, 2008-2017

Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Potencijali za rast BDP-a, peti deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova ПОДРШКА ИНВЕСТИТОРИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ   РС би на посебан организациони део пружала подршку и нашим инвеститорима из дијаспоре,како кроз кредите с ограничењем износа до максимално 20% од вредности инвестиције,тако и кроз пружање правне,техничке …

Pročitajte Još »

Slavsko Polje, Vrginmost

Slavsko Polje je 1931g imalo 1.747 stanovnika a 1948 godine imalo je 1.173 stanovnika. 1991g imalo je 752 stanovnika (698 Srba, 46 ostalih i 8 Hrvata) a 2001g imalo je 375 stanovnika. Bijelić (Marko) Simo, rođen 1933. Srbin, umro od zime 1942. Kod kuće, Slavsko Polje (2284030032) Bijelić (Pane) Marko, rođen 1911. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Utinja kod …

Pročitajte Još »

Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017

Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …

Pročitajte Još »

Noćenja Amerikanaca, Rusa i Kineza u Evropi 2016

Мотив за прикупљање ових података било је саопштење Евростата (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181107-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) поводом европског дана туризма седмог новембра. Пошто нисам могао да пронађем приказану поделу туриста на: домаће, из других земаља ЕУ и ван ЕУ, зато што последњу групу нисам нашао обједињену у један податак, реших да проверим где гаје склоности да бораве припадници ових држава из наслова. Ово ми је посебно …

Pročitajte Još »

Uvoz putničkih vozila u Srbiju

Куповина аутомобила у Србији представља достизање вишег материјалног стандарда од просечног. По хијерархији људских потреба прво се морају задовољити потребе за исхраном, па друге свакодневне потребе пре него што се помисли и приушти куповина аутомобила. Осим једнократног трошка куповине аутомобили захтевају и одржавање па је у светској трговини трговина ауто деловима такође веома вредна: у 2017 је продато путничких аутомобила …

Pročitajte Još »

Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018

Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …

Pročitajte Još »

Potencijali za rast BDP-a, četvrti deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   УЛАГАЊА У САОБРАЋАЈ И ГРАЂЕВИНАРСТВО Уколико се ради о реалном пројекту,могло би се размишљати и о потенцијалном улагању у пројекат изградње пловног пута  Дунав-Морава-Вардар-Солун,у сарадњи са  НР Кином,уколико та држава за исти …

Pročitajte Još »

Blinjski Kut, Sisak

Blinjski Kut je 1931g imao 645s, a 1948g 458s. 1991g imao je 505s (259 Srba, 193 Hrvata i 53 ostalih) a 2001g 386s.   Benković (Arijan) Petar, rođen 1878. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Gradusa (2585051080) Beruković (Ranko) Sara, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2585051081) Cvetojević (Jovan) Ana, rođena 1903. Srpkinja, ubijena od ustaša …

Pročitajte Još »

Naplata PDV-a u Evropi

Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini testeninama

Еуростат баш уме да обрадује пратиоце веселим темама: док су проблеми у вези са јавним дугом Италије застрашујући, ипак имамо лепу вест: Италијани су највећи произвођачи и извозници тестенина у ЕУ! (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181025-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Када требам да купим тестенине нађем се у сукобу личности: рука ми пође за домаћим кесама које коштају 60-80 динара, али супруга у мени мора да преусмери руку …

Pročitajte Još »

Javni dug u Srbiji i u EU

Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema indeksu ljudskog kapitala 2018

Лепо је видети да у неким показатељима Србија стоји као равна са САД и боље од земаља које је окружују, али и од низа развијених земаља. У конкретном рангирању Светске Банке Србија је најбоље рангирана од земаља које нису класификоване као земље са високим приходима. http://www.worldbank.org/en/data/interactive/2018/10/18/human-capital-index-and-components-2018?cid=EXT_WBEmailShare_EXT  

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Italijom

Италија је друга по значају за робну размену Србије. Она је то већ скоро 100 година и вероватно ће остати и у деценијама пред нама. Има ту разних разлога и фактора: своде се под „менталитет“, што не би требало да даље објашњавамо јер је то расизам, а и аутошовинизам. Осим „менталитета“ делују као фактори још и економска величина и блискост …

Pročitajte Još »

Potencijali za rast BDP-a, treći deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   УЛАГАЊА У РАЗВОЈ КАПАЦИТЕТА У ЕНЕРГЕТИЦИ И ИНДУСТРИЈИ РЕЦИКЛАЖЕ   Енергетика Главни предуслов за веђа улагања у енергетику свакако треба да буду пројекти енергетске ефикасности који треба да се реализују и уз …

Pročitajte Još »

Jošavica

Jošavica je 1931g imala 313s, 1948g 198s, 1991g 147s (146 Srba i 1 Hrvat), a 2001g 28s.   Cvetićanin (Janko) Aleksa, rođen 1896. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Bihać (0388024021) Čakara (Dragutin) Milan, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u direktnom teroru, Komogovina (2569001004) Čakara (Dušan) Milan, rođen 1912. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2569001001) Čakara …

Pročitajte Još »

Javna potrošnja u Evropi 2008-2017

Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно …

Pročitajte Još »

Ministri i obećanja i očekivanja

Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и поред многобројних обећања, један од …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini hranom za pse i mačke

Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности. Како је на западу све мање деце, па производња дечије …

Pročitajte Još »

Potencijali za rast BDP-a, drugi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА     Рудна и минерална богатства; Индустрија,која почива на домаћој сировинској бази,једина може одговорити савременим захтевима конкуренције на светском тржишту,стога правце развоја треба …

Pročitajte Još »

Bekstvo iz Jasenovca i svedočenje 5 oslobođenih

IZVOD IZ ZAPISNIKA OD 13. APRILA 1942. SAČINJEN U NEDIČEVOM KOMESARIJATU ZA IZBEGLICE I PRESELJENIKE U BEOGRADU U KOJEM HADŽI- -COLAKOVIC DRAGO, SAVO I JOCA I TOMlC DIKO I PETROVIČ PANE IZNOSE O SVOM BORAVKU U LOGORU GOSPIĆ — JASENOVAC Z A P I S N I K od 13. aprila 1942. god. SASTAVLJEN U KOMESARIJATU ZA IZBEGLICE I PRESELJENIKE …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u opštini Kuršumlija

Досељавање Срба у Косаницу ишло је споро. Прво су се вратиле породице из села која су избегла 1876 (Требиње, Парада, Штава, Луково, Сеоце, Трећак). Затим неке породице из села Блажевске општине. Такође и неке породице из села горњег тока реке Лаба. После Берлинског конгреса и доношења „Закона о насељавању новоослобођених крајева“ 1880, насељавање је ишло нешто брже. Ради регилисања положаја …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini balonima, dirižablima, jedrilicama i zmajevima

Срби су небески народ. Можда баш из тог разлога не користе своју основну компаративну предност: способност да ствари посматрају са висине. Али наше сагледавање са висине је духовно, а не материјално, па од њега нема вајде. Узмимо на пример дрон са заставом велике албаније на фудбалској утакмици пре пар година. Зар су Албанци требали да нам покажу тадашње чудо технике, …

Pročitajte Još »

UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017

Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …

Pročitajte Još »

Dobre vesti iz Evrope: industrijska proizvodnja povećana u avgustu

Након пада десезонираног обима производње у јуну и јулу, у августу је дошло до раста производње од 1% у зони евра, док је раст у ЕУ28 износио 0,8%. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9298852/4-12102018-AP-EN.pdf/7a4a12eb-8d24-4e1e-96b4-e39a32d6784d)   У односу на август 2017, индустријска производња је повећана за 0,9% у евро зони и за 1,2% у ЕУ28. Ниво производње укупне индустрије, и прерађивачке индустрије као њеног највећег дела, …

Pročitajte Još »

Potencijali za porast BDP-a, prvi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   У наредном излагању идентификоване су области ка којима би ишлиa улагања с циљем повећања друштвеног производа;   УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ …

Pročitajte Još »

Nema stida u Hrvata: Prva godina Jasenovca

ČLANAK POD NASLOVOM „GODINU DANA RADA SABIRNIH LOGORA USTAŠKE OBRANE“ — O KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC OD 9. SEPTEMBRA 1942. GODINE   NJIHOV PRIJAŠNJI RAD BILA JE POLITIKA — SADAŠNJA NASA POLITIKA JEST RAD Vrlo uspjela izložba Ustaške obrane na velesajmu Zagrebačkog Zbora.   — Ljudi, koji su prije radili protiv probitaka hrvatskog naroda rade sada kao zatočenici u njegovu korist …

Pročitajte Još »

KAKO LJUBO MILOŠ LIKVIDIRA

U krvničkom ubijanju Srba istaknuo se iznad svih ostalih upravnik logora Ljubo Miloš. On je sam svojom rukom što pobio iz revolvera što iz kratkog puškomitraljeza ili zaklao nožem čitave grupe Srba u isti mah pored brojnih pojedinaca. Broj po njemu pobijenih Srba penje se na više stotina. Jedan zatočenik očevidac, čije ime ne mogu spomenuti, pričao mi je o …

Pročitajte Još »

Geopolitika stranih direktnih investicija

Велики пријатељ Србије Еди Рама изјавио је да инвестиција из Србије није добродошла у телекомуникациони сектор Албаније, без обзира на чињеницу да је албански телеком у приватном власништву. Након филма о Џејмс Бонду снимљеног у Црној Гори Руси су откупили хиљаде викендица некада имућнијих Срба уз Јадранско море и могу их продати Албанцима, Турцима, па и црном Ђаволу, уколико зажеле …

Pročitajte Još »

Saldo robne razmene Kine i SAD po zemljama

Од краја Другог светског рата па до данас амерички увоз, тачније дефицит, је био „мотор“ за развој мање развијених економија. Европске земље, Азијски тигрови и Кина развили су се захваљујући могућности за неограничени раст извоза у САД. Злобници би рекли да су Американци уживали у могућности да мењају своје дужничке обвезнице за робу, али бржи економски раст је заиста био …

Pročitajte Još »