0 Мирослав Здравковић

Drugi svetski rat: stradali prilikom borbi ili bombardovanja

У Другом светском рату на територији тадашње Југославије (укључујући италијанску Далмацију и Истру) пописано је 29.504 лица страдалих приликом борби или бомбардовања. Ова два описа могу да садрже прилично различите узроке страдања, али им је заједничко да су жртве биле невине. Да је више страдало приликом борби, можемо закључити на основу знатно већег броја страдалих мушкараца у односу на жене. …

Pročitajte Još »

Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ.  Изнад …

Pročitajte Još »

Aprilski rat 1941. godine

Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …

Pročitajte Još »

Jagodina: investicioni (vice)šampion

Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …

Pročitajte Još »

Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Према подацима РЗС-а, инвестиције у основна средства у 2016 години износиле су 601,6 милијарди динара. У односу на 2015 годину, вредност инвестиција је номинално повећана за 6,5%, а реално за %. Номинална вредност инвестиција била је већа него у 2016. години два пута: у 2012 (670,8) и у 2008 години (625,9 милијарди динара). Удео инвестиција у додатој вредности у повећан …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Nemačku

Немачка је у 2016. години имала вредност увоза од 958,4 милијарди евра. То је за 24% било више него у 2007. години, али се и даље сматра да је увоз Немачке недовољан и да је један од главних узрока дуготрајности економске кризе у Европи: када би Немачка увозила више, подстакла би својој тражњом опоравак већине европских земаља. Највише увози из …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u svetskom robnom izvozu

У периоду од 2007. до 2016. године, изражено у еврима, светски извоз је повећан за 43,1%. У истом периоду Република Српска повећала је извоз за 71,6%, што је довело до повећања њеног удела у светском извозу са 0,0085% на 0,0102%. У односу на удео у светском становништву (0,007%) Српска има већи удео у светском извозу, то јест, има већи извоз …

Pročitajte Još »

Značaj Ruske Federacije za srpski robni izvoz

Извоз Србије у Руску Федерацију повећан је са 328,7 милиона евра у 2007. години на 717 милиона евра у 2016. години. Рекордна вредност извоза била је у 2013. години 800 милиона евра. Пад цене нафте утицао је и да падне платежна моћ становништва у Русији након 2013. године, па је и извоз Србије смањен. Удео Русије у укупном извозу Србије …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Pročitajte Još »

Izvoz životinjske hrane (bez hrane za pse i mačke)

Ова група производа, назвали би је сточна храна, али нису баш сви конзументи стока, (попут издвојених куца и маца), заузима високо 50. место у српском извозу, у периоду јануар-август, али је заслужила каснији коментар у односу на псећу и мачју храну на 99. месту из два разлога: има нижу стопу раста у 2017. години (само 4,5%), и не знамо којим …

Pročitajte Još »

Najslađe iz Srbije: izvoz slatkih biskvita

Да није све што је туђе истовремено и слађе, доказује српска трговина слатким бисквитима, јер у њој имамо четири пута већу вредност извоза од увоза. У периоду јануар-август 2017. године извоз слатких бисквита (65. извозни производ Србије) повећан је за 8,7%, са 28,9 на 31,4 милиона евра, што их је квалификовало за пар секунди аналитичке пажње. Сјајни резултати у трговини, …

Pročitajte Još »

Srbiju jednako vole nemačke i ruske kuce i mace

Тачније, једнако воле храну произведену у Србији. И још тачније, када би се у однос ставила конзумирана храна по псећем и мачећем примерку, ипак нешто више хране из Србије поједу у Немачкој (под претпоставком да Немачка нема већи број пса и мачака, што би требало истражити). Било би лепо и да нас једнако воле и Немци и Руси, али то …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kobasica

Кобасице представљају 97. производ  према вредности извоза у периоду јануар-август 2017 године, са тачно 20 милиона евра. У односу на исти период 2016. године вредност извоза повећана је за 12,8%. Ови подаци су нас мотивисали да скренемо пажњу на домаће кобасичаре. Уобичајено се каже, деценијама уназад, да би уместо сировина требало да извозимо финалне производе, јер је разлика у цени, …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Izraelom

Постоји много политичких и националних разлога због којих би економски односи Србије са Израелом требали да буду одлични, баш као што постоји много сличности у историји оба народа које треба да се увек потенцирају, али и додатно истражују. Овде желим само да додам пар реченица обиљу података испод текста. Робни увоз Израела вреди 59,5 милијарди евра. Србија се налази на …

Pročitajte Još »

Doprinos Hrvata Splićana antifašizmu

На данашњи дан, пре тачно 27 година, приликом јутарњих вежби у касарни војне полиције у Мравинцима, са разласа се чули Штулићеви стихови „Хладан као лед, убило ме безнађе“, а поводом мог рођендана. Јагодинац је радио на разгласу, те ми је учинуо услугу, а на себе сам овим гестом скренуо негативну пажњу десетара. То је био мој осми дан у Сплиту, …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu računarskih, telekomunikacionih i informacionih usluga

Међународна робна размена има стагнантну доларску вредност од 2008. године до данас, што је последица пада вредности трговине примарним производима. То није случај са трговином услугама, а највише услед раста трговине информационим, компјутерским и телекомуникационим услугама. Вредност извоза информационих услуга повећана је са 8 милијарди долара у 2008. години на 17,5 у 2014. години. Извоз телекомуникационих услуга повећан је са …

Pročitajte Još »

Kada bi se igrali sankcijama: robna razmena Srbije i Hrvatske poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Укупан обим робне размене Србије и Хрватске повећан је са 711,5 милиона евра у 2012. години на 900,5 милиона евра у 2016. години. Ово повећање је готово у целости последица раста српског извоза који је повећан за 55,4% (са 299 на 464,7 милиона евра), док је увоз из Хрватске повећан само за 5,6% (са 412,5 на 435,8 милиона евра). Тако …

Pročitajte Još »

Ustaški pir u Slunju

Према најављеном програму, војна операција Олуја, између осталог, биће прослављена и у Слуњу уз концерт Томпсона. Мислио сам да, поводом Олује, напишем текст „Страдање Хрвата у Другом светском рату“, а како бих скренуо пажњу на чињеницу да нису сви Хрвати (били) усташе, али ме је ова намера да се слави у Слуњу преусмерила на обраду српских жртава из ове општине …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u tokovima stranih direktnih investicija u 2016 godini

Према подацима UNCTAD-a, објављеним у World Investment Report 2017, у 2016. години укупна вредност прилива СДИ износила је 1.746 милијарди долара и смањена је за 1,6% у односу на 2015. годину. Упркос Брегзит-у, прилив СДИ у Уједињено Краљевство повећан је 7,7 пута, са 33 на 253,8 милијарди долара, а што оповргава довођење у везу политичких догађаја са токовима капитала. Капитал …

Pročitajte Još »

A sušene breskve bi sa Amerikom

Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада …

Pročitajte Još »

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …

Pročitajte Još »

Borba protiv sive ekonomije institucionalnom promocijom i podrškom: primer Višegrada

Посета и ноћење у Вишеграду постали су ми пракса сваке године. За то има више разлога. Основни је зато што се налази на пола пута од Београда до Требиња и до црногорског приморја. Посета Андрићграду, вожња бродићем Дрином, шетња по малој вароши су додатни разлози. Ове године сам имао и посебан разлог јер сам по други пут прочитао сабрана дела …

Pročitajte Još »

Rekordan izvoz nadgrobnih ploča iz Srbije!

Уколико домаћа привреда има шта да понуди, добри политички односи Србије са, скоро, целим светом требало би да се материјализују кроз раст вредности извоза из Србије, а то значи и кроз бољи стандард њених грађана. Србија има одличне политичке односе са Казакстаном и домаћим гробарима се та чињеница посрећила јер је извоз великих количина надгробних плоча у ову пријатељску земљу …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat u Bosni i Hercegovini

1. Увод   Ово истраживање има за циљ да пружи квантитативну слику дешавања у Другом светском рату. Основна мањкавост изложених података је њихова непотпуност. Мишљења смо да је боље приказати и овакве, непотпуне податке, него их уопште не користити. Пажљивом анализом изнетих података могуће је створити слику о размерама злочина и борби, о релативним односима у погледу различитих видова страдања, …

Pročitajte Još »

Kinezi i Rusi integrišu Srbiju i Bugarsku

Пре пар месеци нашалио сам се како српско-бугарски економски односи цветају од како је Трамп амерички председник. У прва три месеца 2017 године извоз Србије у Бугарску износио је 136 милиона евра, и био је за 73,4% већи него у истом периоду 2016 године, док је увоз вредео 93,5 милиона евра и повећан је за 41,5%. Овим скоком вредности извоза …

Pročitajte Još »

Stradanje Hrvata iz BiH u Drugom svetskom ratu

Приложене су статистике страдања Хрвата у Другом светском рату у БиХ према начину страдања, месту рођења и месту смрти. Подаци не укључују погинуле усташе, те је овде израчунати број 6.853 лица за њихов број већи до 10, 15 или 20 хиљада. Број погинулих усташа би требало ставити у однос са 1.528 лица погинулих у НОБ-у (увећаним за број страдалих у …

Pročitajte Još »

Broj stradalih Srba po naseljima u BiH, 1941-1945

Приказани подаци су израчунати на основу података Музеја жртава геноцида у Београду. Бројеви су мањи за обрисане појединце где сам посумњао да се ради о дуплом уносу. Бројеви могу бити и знатно већи од изнетих, јер је попис жртава био далеко од свеобухватног. Списак обухвата 496 насеља у којима су Хрвато-усташе и Муслимани извшили најмасовније злочине. Подаци су о месту …

Pročitajte Još »

Top 10 turističkih destinacija u Srbiji i top 5 u Republici Srpskoj

Уместо пословице „куд сви Турци, ту и мали Мујо“ овде смо применили „куд један Србин, још неко би могао“, а да би смо скренули пажњу на неке мање познате и егзотичне локације у Србији и Српској. Места представљају лични избор, из знатно већег броја посећених места, а сам избор је, наравно, субјективан и није просторно свеобухватан. Србија Манастир Студеница. Ове …

Pročitajte Još »

5 jama i škola za likvidaciju srpske dece u opštini Livno

Када сам уочио јаму за српску децу у Боричевцу (општина Доњи Лапац, Хрватска), помислио сам да је то најмонструознији злочин који су починили усташе у Другом светском рату. Преварио сам се. Постојање дечјих логора, дечијих јама, школа у којима су извршени покољи, ипак не могу у пуној мери да укажу на болест мозга тадашњих усташа и садашњих Хрвата који се …

Pročitajte Još »

Genocid hrvatske države nad Srbima, 1941-1945: broj stradalih po prezimenima i rodovima

Objavljeno 4.8.2016 Приложени подаци о броју страдалих Срба по презименима резултат су вишемесечног бављења предметом из наслова. Мени су ови подаци имали другу намену, да сазнам порекло Срба (а онда и Бошњака, Хрвата…) по насељима и презименима, али се тема сама наметнула ужасом кроз који сам прошао у својој првобитној намери. Приложени број страдалих по презименима је најмањи могући. Он …

Pročitajte Još »

Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe

Objavljeno 3.10.2012.   Podaci iz saopštenja APR-a o 100 najvećih preduzeća rangiranih prema poslovnim prihodima, kapitalu, raspoloživim sredstvima, dobiti, gubicima, i gubicima iznad vrednosti kapitala su dragocen izvor za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji. U ovom postu su tema gubici iznad vrednosti kapitala i moguće opasnosti od nelikvidnosti koju potencijalno zatvaranje poslovanja u Srbiji filijala stranih kompanija sa sobom donosi. …

Pročitajte Još »

Sreća i samoubistva, rang zemalja

Један од великих проблема материјалистичке цивилизације у којој живимо је потреба да се убеде грађани најразвијенијих земаља да су и најсрећнији, и да је срећа у вези са материјалним благостањем. Када се мери субјективни осећај среће Вијетнам буде земља много срећнијег народа од Јапана, и ту нешто није у реду. Е, онда се уведе као мера среће БДП-пер капита и …

Pročitajte Još »

SPC i porezi

Србијом влада или покушава да завлада усташка пропаганда, па не прође пуно дана а да се не обнове напади на Српску православну цркву и при томе обавезно спомене како би и црква требало да плаћа порезе. Сада се то чини у председничкој кампањи: http://www.informer.rs/vesti/izbori/125004/CANAK-crkva-plati-porez. Изучавање страдања Срба у Другом светском рату мени служи и за разумевање сопственог живота (ко су …

Pročitajte Još »

Restitucija i siva ekonomija

Путујући за Јагодину обилазним путевима уживам у застајкивању, у пределима, а понекад и у причи са случајним људима. На изласку из Младеновца, поред бензинске пумпе „Агора“, застао сам да упитам продавца кромпира да ли сам на добром путу према Смедеревској Паланци. Младић је био разговорљив, па ми је рекао и прецизну колометражу, и још пуно ствари које нисам питао. Пошто …

Pročitajte Još »

Glasam za Preletačevića

Давно пре расписивања председничких избора (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/jagodina-turisticki-centar-srbije/) писао сам о томе како ћу гласати за српског олимпијца Драгана Марковића Палму, уколико се не кандидује и досадашњи председник, Томислав Николић, јер бих онда морао да бојкотујем изборе. И када су ме уверили да се ни један неће кандидовати одустао сам од своје грађанске обавезе да одем до изборног места. Међутим, појава Белог …

Pročitajte Još »

Jama za srpsku decu Boričevac

Уколико би било могуће направити ранг листу зверских злочина у људској историји, зверства Хрвата над Србима почињена у Другом светском рату била би при врху такве листе. Не пишем усташа, већ Хрвата, јер су они у већини подржали распад краљевине и долазак усташа на власт, као што и данас у већини подржавају усташке испаде у Хрватској (и ван ње). Уколико …

Pročitajte Još »

Kako je lepo biti bogat

Чувену Борину песму „Како је лепо бити глуп“ требало би допунити новом „Ал` још лепше бити богат“. Слика приказује „објекат“ или „комплекс“ у власништву Родољуба Драшковића (претпостављам), тик уз манастир Тврдош. Налази се на окуки реке Требишњице, са три стране њоме опкољен, док је са четврте регионални пут из Требиња за Љубиње или Неум. Објекат изгледа нестварно у односу на …

Pročitajte Još »

Koliko je bilo logora za srpsku decu i bebe u NDH? Stradanje Srba Kozarske Dubice u Drugom svetskom ratu

Не рачунајући масовне усташке покоље учињене у Хрватској и у Цазинској крајини у лето 1941 године, страдање становништва Подкозарја представља најмасовнију трагедију српског народа током Другог светског рата. Општина Козарска Дубица изгубила је више од половине свог становништва. Међутим, она није и место највећег релативног страдања Срба, јер су они ликвидирани и преко 90%, од укупног броја, у општинама у …

Pročitajte Još »

Izvoz automobila iz Srbije – neke činjenice

Фијат је почео да монтира један свој модел у Крагујевцу у последњем тромесечју 2012. године, а у 2013 години то је утицало на огроман скок укупне вредности извоза Србије. Али, у претходне три године опада вредност извоза Фијата што делује успоравајуће на укупну динамику пораста. Уместо, како јавно предлажу неки мени драги економисти, да се преговара са Фијатом о новом …

Pročitajte Još »

EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …

Pročitajte Još »

Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu svežih šljiva

Србија се налази на високом 11 месту у свету према вредности извоза свежих шљива. Међутим, 2016. година је трећа година у низу како се извоз смањује, након рекордних 15,7 милиона евра у 2013 години. Српски шљивари добијају озбиљну конкуренцију у комшијама из БиХ и Македоније БЈР, па у овој и у наредним годинама треба посветити више пажње и енергије у …

Pročitajte Još »

Začinska paprika slatka ljuta i tucana iz Kaća i Kovilja

У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем промотивни текст о два предузетника …

Pročitajte Još »

Stradanje Slovenaca u Drugom svetskom ratu: neki statistički pokazatelji

Словенији сам посветио један месец живота (игнорисање породице, других обавеза…) а како бих статистички заокружио проучавање Другог светског рата (ДСР), након обраде страдања свих других БЈР. Основни утисци, осећања приликом посвећеног времена, су ми помешани, па нећу много трошити речи на опис приложених података, нити сам имао амбицију да идем у дубље детаље (највише страдала насеља, релативно по општинама…). Словенија …

Pročitajte Još »

Rođak američkog predsednika po babine linije

У дневном листу (таблоиду) Информер 8.2.2017 године на петој страни појави се текст да је Доналд Трамп Шоп, а по истраживању Тодора Дичева. Мене је ова вест, наравно, обрадовала и подсетила на путовање у Знепоље, у село Слишковце одакле су се доселили моји са мајчине стране у село Трешњевицу код Параћина. И сада их тамо, али и свуда по Србији …

Pročitajte Još »

Primer transfera profita kroz dvojne fakture: izvoz cigareta iz Srbije u Hong Kong, Japan…

Мотив за писање прилога представља ми изненађење у величини разлике између званичног извоза Србије у Кину (20,2 милиона долара), и увоза Кине из Србије (133,9 милиона долара). Да Кина поштује суверенитет Србије, као и СТО-УНКТАД, па да књижи и увоз руда из КиМ, било ми је познато. Али, „искочила“ ми је вредност увоза цигарета из Србије у 2015 години у …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: noćenja turista u 2016 godini

Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске у 2016 години регистровано је 740,6 хиљада ноћења туриста, што је за 7,8% више у односу на 2015 годину. У овом броју ноћења домаћих туриста изнела су 379,1 хиљада (+3,4%), а страних 361,5 хиљада (+12,9%) и овај број страних ноћења представља рекорд у 25 година постојања овог српског ентитета у БиХ. У …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat u Makedoniji BJR: neki podaci

За Други светски рат у БЈР Македонији нисам имао посебну јаку знатижељу сем да упоредим презимена жртава Македонаца са најчешћим презименима у Моравској долини, од Витине и Гњилана преко Бујановца до Пожаревца и Смедерева. Стога се нисам бавио статистиком страдања по насељима и по општинама. Посебне проблеме у погледу интересовања за презимена створиле су две чињенице: (1)    У БЈР Македонији …

Pročitajte Još »

Kađenica i/ili Turčinovac?

Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима. На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга …

Pročitajte Još »

Robna razmena Crne Gore u 2016. godini

У прошлој, 2016 години, руководство Црне Горе славило је деценију обнове независности и хиљаду година државности (Ово хиљадугодишње сам превиђао целе прошле године!) па постоје и пригодни статистички показатељи тим поводом на порталу Завода за статистику Црне Горе. У том периоду (десетогодишњем, за хиљадугодишњи нема података, али као и све остало биће измишљени) просечна плата у Црној Гори повећана се …

Pročitajte Još »

EK 5: Ko jede čije kobasice

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских …

Pročitajte Još »

EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке …

Pročitajte Još »

Al se nekad mnogo jelo: Promene u strukturi ishrane stanovništva Srbije 1961-2013

У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи 2.725 калорија. Овако изнети подаци …

Pročitajte Još »

EK3: Pasulj

Пасуљ је једна од чешћих намирница у српској кухињи. Тако се мисли. А када се прође кроз податке о светској производњи и употреби у исхрани може се доћи до другачијег закључка. Али да се вратимо у прошлост и разлоге бављења овом економском кухињом: основним животним намирницама, а не високим технологијама, модернизацијом и реформама. Љубав према селу и пољопривреди гајим због …

Pročitajte Još »

Ekonomska kuhinja 2: svinje

Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно …

Pročitajte Još »

Ekonomska kuhinja 1: kukuruz

За разлику од пекара и кувара, који производе разне укусе и мирисе од житарица и од меса, економисти производе некакве бројеве, покушавају да тумаче берзанске цене кукуруза, свињетине и других производа. Срећом по човечанство, даље и дубље од тога не иду, јер би можда измислили берзанску трговину пустињским песком и његову размену за отпатке од хране, на пример. Развој пољопривреде …

Pročitajte Još »

Jagodina: turistički centar Srbije

Када бисмо повукли линије од Горе, изнад Метохије, до тромеђе Србије са Мађарском и Румунијом, затим од тромеђе Србије са Македонијом БЈР и Бугарском, на југу, и са Мађарском и Хрватском на северу, географски центар Србије био би негде на планини Рудник, у близини манастира Враћевшнице. Али, да не будемо толике цепидлаке, нећемо много погрешити уколико кажемо да је Јагодина …

Pročitajte Još »

Analitička kuhinja

Док са породицом уживам у гледању руске хумористичке серије „Кухиња“ пало ми је на памет да упоредим аналитички рад са свакодневном активношћу домаћица и професионалних кувара и куварица. Шта кувари(це) раде? Одаберу неколико намирница и користећи искуство и рецепте произведу одређени прехрамбени производ. Производи се могу разликовати по укусу, по процесу обраде, по специјалним састојцима или посудама у којима се …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu 2: Banat

1. Увод Банат је регион у коме су релативно најмање страдали Срби, на подручју на коме су живели до Другог светског рата. У Банату је извршена најбржа ликвидација Јевреја на подручју бивше Југославије. То је последица (војне) власти Фолксдојчера у Банату који су већину Јевреја послали у Београд, где је већина мушкараца ликвидирана у Топовским шупама, а већина жена у …

Pročitajte Još »

Investicije po opštinama u 2015. godini

Дана 26.12.2016 године изашао је годишњак „Општине и региони у Републици Србији, 2016“, где постоји могућност преузимања базе података, тако да се могу извршити различите интересантне анализе економских, демографских и других појава на нивоу општина. Наш основни циљ је да дођемо до најважнијих промена у динамици инвестиција на нивоу општина: где је живнула инвестициона активност, а где се она смањује. …

Pročitajte Još »

Genocid hrvatske države u Srbiji: Srem 1941-1945 godine

Увод Срем је био најтеже погођена у област Србије Другом светском рату, што је последица окупације од стране Хрвата, у односу на друге делове Србије које су окупирали Мађари, Немци, Бугари, Шиптари и Италијани. Хрватска је била међународно призната држава 1941. године од истих великих европских земаља које су је као независну признале почетком 1992. године. Данашње понашање хрватских власти …

Pročitajte Još »

Značaj Telekoma za investicionu poziciju Srbije u BiH

Према подацима ММФ-а укупна вредност страних директних инвестиција у БиХ на крају 2015 године износила је 6.792 милиона долара. Највећи инвеститор у БиХ била је, као и код већине земаља Источне Европе због улагања у финансијски сектор, Аустрија са 1.385 милиона долара. Србија је за само 3 милиона долара била испред Хрватске, на другом месту, са 1.149 милиона долара. Аустрија, …

Pročitajte Još »

Srbija u tokovima stranih direktnih investicija na kraju 2015 godine

Према подацима ММФ-а, на крају 2015 године укупна вредност СДИ уложених у Србији била је 28.801 милиона долара. Предузећа регистрована у Србији инвестирала су у иностранство 2.876 милиона долара. Прилив инвестиција био је 10 пута већи од одлива инвестиција. То је у складу са степеном (не)развијености домаћих предузећа и у будућности се може очекивати да ће се овај однос смањивати, …

Pročitajte Još »

Vojvodina u Drugom svetskom ratu: uvod

Српски народ је у Другом светском рату доживео једно од највећих страдања у својој историји. Подела Војводине на три окупационе зоне: Хрвата, Мађара и Немаца симболизује комадање коме је био изложен народ на целом простору тадашњег постојања (сада тај народ не постоји на великој територији где су учињени највећи злочини Хрвата током Другог светског рата у Хрватској и БиХ, па …

Pročitajte Još »

Kolindine čokoladice

На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен. У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је њихова половина од укупног светског …

Pročitajte Još »

Izvoz Slovenije: putokaz za Srbiju

Словенија има три и по пута мањи број становника од Србије без КиМ-а, а тачно дупло већу вредност извоза, што значи да има седам пута већу вредност робног извоза од Србије по становнику. Словенија је мала земља, са малом унутрашњом тражњом. Та чињеница тера производна предузећа да највећи део производње извозе и да непрестано траже нова тржишта. Србија, тачније предузећа …

Pročitajte Još »

Centralna Srbija u Drugom svetskom ratu: statistika stradanja po opštinama

Има на планети Земљи свакаквих народа, срећних и трагичних. Срби би се на некој објективној листи нашли међу најтрагичнијима, мерено заблудама и страдањем у претходних више од стотину година. Несрећна творевина Краљевина СХС настала је након Првог светског рата, против воље Хрвата и Словенаца. Срби у Србији су лечили велике ране из тог рата, а комунисти су са усташама и …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu gaćica

Некада давно, и не тако давно, Србија је имала јунака за извоз. Трагедије два светска рата а затим и „усташко друго полувреме“, деведесетих година прошлог века, значајно су смањиле јуначки део становништва, доста се и раселило, па је сада јунака тешко и наћи. А можда их и сада има много, али су под буком промоција парада поноса и других цивилизацијских …

Pročitajte Još »

Noćenja stranaca u Republici Srpskoj IX 2016

Саопштење РЗСРС о туризму за септембар (http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/saopstenja/turizam/mjesecna_saopstenja/2016/Turizam_Septembar_2016.pdf)  ме је прилично разочарало. Након рекордног броја регистрованих ноћења странаца у августу (35.977) очекивао сам да ће референдум о дану Републике Српске утицати да и у септембру доласци странаца остану на високом нивоу – изнад 30 хиљада. То се, међутим, није догодило. Број ноћења је смањен на 25.666, и био је за само …

Pročitajte Još »

Srbija i nakon osam meseci odmah iza Malte po brzini rasta robnog izvoza

Према подацима СТО, у периоду јануар-август вредност робног извоза износила је 9.626 милијарди долара. У односу на исти период 2008. године вредност је смањена за 4,6%, а у односу на исти период 2015. године смањена је за 4,4%. Робни увоз вредео је 9.722 милијарди долара и смањен је за 9,3% и за 4,9%, респективно. Европска Унија се дезинтегрисала у овом …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Saudijsku Arabiju

Растужен чињеницом да Арабијци обилато троше новац на муницију и оружје произведене у Хрватској (а не у Србији), проверио сам на шта троше новац из Србије. И пријатно се изненадих: извоз Србије у Саудијску Арабију је у 2015. години повећан 7,2 пута, са 3,9 на 28,1 милиона евра. У првој половини 2016. године већ је био за 24% већи него …

Pročitajte Još »

Odlični izvozni rezultati hrvatske vojne industrije u prvoj polovini 2016. godine

Према подацима достављеним СТО-у, извоз муниције и оружја из Србије повећан је у првој половини 2016. године за 12,3%, са 21,2 милиона евра, у првој половини 2015. године, на 23,9 милиона евра, у истом периоду текуће године. Највећи купац муниције и оружја је САД, а у другом тромесечју 2016 године у Белгију је извоз вредео преко једног милиона евра. Преко …

Pročitajte Još »

Stradanje Kraljeva u Drugom svetskom ratu

Детаљнији увид у страдање грађана Краљева у Другом светском рату може се стећи пратећи линкове: http://nmkv.rs/ (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%83) Краљево је у Другом светском рату насеље које је највише страдало од свих градова у Србији мерено односом броја ликвидираних у односу на први послератни пописани број становника. Под претпоставком да од 1945. до 1948. године није дошло до великог повећања броја становника …

Pročitajte Još »

Kragujevac i Jagodina: poređenje stradanja u Drugom svetskom ratu

Статистичку анализу страдалих у Другом светском раду извршио сам на основу података Музеја жртава геноцида у Београду. За детаљније сазнање о страдању у Крагујевцу видети на порталу Музеја 21 октобар (spomenpark.rs), а за Јагодину и Поморавски срез видети Извештаје команде српске државне страже за округ моравски 1941-1944 (http://www.arhivja.org.rs/images/izvestaji.pdf). Осим детаљног увида у стање у Поморављу, ови извештаји се могу употребити …

Pročitajte Još »

Poređenje stradanja u Drugom svetskom ratu: Bogatić i Aleksinac

На основу евиденције страдалих Музеја жртава геноцида у Београду, може се вршити статистичка анализа догађаја у Другом светском рату. Овде су изложени примери две општине у Србији које су имале различиту судбину. Богатић је 1948 године био скоро упола мањи по броју становника од Алексинца, али је имао више страдалих у Другом светском рату. То је била последица подизања устанка …

Pročitajte Još »

Rekordan rod pšenice, suncokreta i soje u 2016. godini

Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000. године и ово је за …

Pročitajte Još »

Stranci oduševljeni Republikom Srpskom: rekordan broj noćenja u avgustu!

Према подацима РЗС РС у августу је регистровано 35.977 ноћења странаца у Републици Српској, што је за 6,2% више него у истом месецу 2015 године, и представља нови месечни рекорд, наккон маја ове године када је регистровано 34.324 ноћења странаца. У периоду јануар-август регистровано је 253.425 ноћења, што је за 14,4% више него у истом периоду 2015. године. Највише је …

Pročitajte Još »

Teško vreme za grobare

Месечни статистички билтен РЗС-а погледам једном у 2-3 месеца ради информације о виталним догађајима, јер ових података нема у месечним саопштењима. Почела је јесен, те је прави тренутак да се „баци поглед“ како ће изгледати 2016. година и у овом погледу. Сад поглед баш и није пријатан: смањен је број рођене деце за 4,2%, у првој половини 2016. године у …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Centralne Srbije u Drugom svetskom ratu – uvod

Посвећено покојним бакама Смиљани и Љубинки   Из детињства носим у сећању став баке Смиљане, из Ћићевца да су „немачки војници били господа“. Нису дирали локално становништво. Друга бака, по мајци, Љубинка, сећала се италијанских војника који су јој били „романтични“ док су спојених руку, са длановима окренутим за прошење, молили за једно јаје. Деда по оцу, Добривоје, био је …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Kosova i Metohije u Drugom svetskom ratu

Према пописним подацима рођених на територији КиМ стадало је 5.525 Срба/Црногораца (СЦГ), 2.122 Шиптара/Албанаца, 118 Муслимана, 89 Јевреја, 52 Хрвата, 34 Турака, 23 Словенаца, 13 Македонаца, 3 Словака, 2 Мађара и 12 осталих нација. Анализиране жртве смо поделили у три групе: СЦГ, Шиптаре и остале, где су у последњој групи 347 припадника осталих националности. Жртве су пописане према месту рођења, …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovništva Crne Gore u Drugom svetskom ratu

Приказани бројеви у табелама имају употребну вредност само ради праћења временске и просторне динамике рата у самој Црној Гори. Они, на жалост, немају упоредиву вредност, јер нам недостају подаци за друге републике, а како би се доносиле оцене о интензитету рата и страдања у Црној Гори у односу на друге БЈР. На пример, више је погинуло становника Црне Горе у …

Pročitajte Još »

Srbi: Dobri ljudi skoro blage ćudi?

У покушају да прикупим адекватни статистички материјал за писање текста „Србија: земља кошарке“,  у коме бих желео да докажем тезу да лака доступност кошаркашких терена утиче на нижу стопу криминала у односу на очекивану за низак ниво развијености наше земље, случајно сам наишао на ове податке на порталу Бугарске Агенције за статистику. Намера ми је да просторно сучелим податке о …

Pročitajte Još »

Najvažniji izvozni proizvodi u periodu I-V 2016

База података СТО-а већ „хвата“ извоз раног пролећног воћа, попут јагода, што је и био мотив овог текстића са сличицом на крају. У периоду јануар-мај извоз робе из Србије повећан је за 511 милиона евра. Првих 100 производа који су излистани имало је збирни раст вредности од 787 милиона евра, док је 20 производа са највећим падом вредности имало пад …

Pročitajte Još »

Etničko čišćenje Srba u Federaciji BiH: rezultati popisa

Док приводим крају вишемесечно истраживање страдања Срба, Јевреја и Рома у НДХ свакојаке ми мисли падају на памет. Док пролазим кроз спискове страдалих Хрвата у Далмацији, стално ми пролази кроз главу мисао како су Срби Хрватима у два светска рата требали да би их оружјем одбранили од Италијана. Након Првог светског рата, где су се Хрвати борили на супротној страни, …

Pročitajte Još »

IP 65: Sladoled

У наслову је могло да пише и „Дечија радост“ и већина би одмах погодила о чему се ради. Али, можда постоје и друге радости (патике, обилан оброк…) па смо се ипак држали прецизности. За мене је „Сладолед“ асоцијација на један од ретких шамара у животу који сам од родитеља добио. Крајем 70-их година прошлог века доселили смо се у кућу …

Pročitajte Još »

Posetite Republiku Srpsku i podržite njen razvoj!

Податак да су грађани БиХ у Србији потрошили у 2015. години 140 милиона евра, а да су грађани Србије у БиХ потрошили само 15 милиона евра мотивисао ме је, уз један приватно – стручни разлог, да са породицом одем до Бања Луке на три дана (два ноћења). Уколико би грађани Србије потрошили 92 милиона евра више на путовања у Републику …

Pročitajte Još »

IP 45: Bicikle

Ма колико да свет технолошки напредује, па расте потреба за ајфонима, таблет рачунарима и сличним информатичко-минијатурним справама, расте и тражња за традиционалним производима као што су бицикле. Светски извоз бицикла повећан је са 5 на 7,5 милијарди евра, од 2008. до 2014. године, што упућује на проблеме урбане загађености и жеље за што здравијим животом. Највећи светски извозници бицикла су: …

Pročitajte Još »

IP 43: Život u lepim bojama (staklo i proizvodi od stakla)

Пре цитата Бодлера из збирке „Париски сплин“ навешћемо неколико реченица о извозу стакла из Србије. Међународни извоз стакла повећан је са 44,2, у 2008. години, на 55,6 милијарди евра у 2014. години, што је повећање вредности од 25,8%. Највећи светски извозници стакла су били у 2014г: Кина (12,1 милијарди евра), Немачка (5,5), САД (4,3), Јапан (2,7), Француска (2,7) и Италија …

Pročitajte Još »

IP 42: Razni medicinski instrumenti

У међународној подели рада догађају се велике промене последњих година, али постоје неке константе, а то је америчка доминација у производњи и извозу ваздухоплова, хране и медицинске опреме. Код конкретног производа, разних инструмената за медицинске и ветеринарске науке, међународни извоз је повећан са 23,6 милијарди евра у 2008, на 35,8 милијарди у 2014г, а САД су у томе повећале извоз …

Pročitajte Još »

IP 39: Reklamni materijal, komercijalni katalozi i slično

Пре 2 цитата Ернеста Сабата, умрлог у стотој години, ослепелог у старости пар деценија након писања „Извештаја о слепима“ (где је писао о цивилизацијском слепилу, а не о особама без чула вида), даћемо пар реченица о производима из наслова текста. Вредност извоза ових производа повећана је са 2.588 хиљада евра у 2008г на 4.027 хиљада евра у 2015г, што је …

Pročitajte Još »

IP 38: Razne štampane stvari

Овај прилог тенденциозно враћа ведрину у наше пословне активности, јер ако се не могу продати новине и књиге, а оно се могу продати свакакве штампане ствари, уколико садрже употребну вредност. У тој категорији разних штампаних ствари (ХС 491199) предузећа из Србије нису баш добро стајала до 2014 године, али је у 2015г дошло до запажених резултата. У овој категорији производа …

Pročitajte Još »

Živeli izbori!

Априлски подаци о индустријској производњи, о робној размени са иностранством, о наплати пореза, о туристичком промету, и други подаци, још једном нас подсећају на чињеницу да привреда оживи у време избора. То нема везе са предизборном потрошњом, што је случај у развијеним земљама, јер су порески подаци одлични. Подаци који ће бити изложени упућују нас да размишљамо о алтернативном сценарију …

Pročitajte Još »

IP 36: Novine i žurnali

Читајући Мали политикин забавник, као најадекватније штиво за средње животно доба, пало ми је на памет да проверим податке о овом сегменту светске трговине. У ери интернета могу се констатовати само неповољне чињенице у погледу књига и штампе. Ипак, и неповољни подаци заслужују минималну пажњу. У свету је извоз дневних новина, журнала и периодичних часописа смањен са 4,75 милијарди евра …

Pročitajte Još »

IP 32: Krompir pripremljen za upotrebu

Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није убијен, та снага се претвори …

Pročitajte Još »

IP30: Džemovi, pekmezi, slatko

Наши преци имали су привилегију да се налазе на путу између две империје, турске и аустријске, под претпоставком да су у тој привилегији довољно дуго живели. Један део народа, под Аустријом, вежбан је у хладној дисциплини и радним навикама, а други део је од Турака могао да се учи уживању у животу (уколико није био његов објекат). И тако, народ …

Pročitajte Još »