Donji Hrastovac, Sisak

Donji Hrastovac je 1931g imao 868s a 1948g 698s. 1991g imao je 440s (Srba 348 Hrvata 57 i ostalih 35), a 2001g imao je 240s.   Alagić (Mile) Nikola, rođen 1915. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Crna gora (2589068174) Alagić (Petar) Miljka, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Stara (2589068190) Alagić (Stevan) Joka, rođena 1864. Srpkinja, ubijena 1944. …

Pročitajte Još »

Živaja, Kostajnica

Živaja je 1931g imala 1444s 1948g imala je 1.062s, 1991g imala je 726s (Srba 660, Hrvata 14 i ostalih 52), a 2001g 484s.   Arsenić (Pavle) Milan, rođen 1902. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Grmić bosna (2555045261) Banjanin (Jovo) Desanka, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u direktnom teroru, Ljeskovac, dvor (2555045287) Banjeglava (Ilija) Đuro, rođen 1909. Srbin, ubijen …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi i nektarina iz Srbije

Србија има пар десетина производа са којима се налази међу двадесетак највећих светских извозника. Већина су пољопривредно-прехрамбени производи који се пласирају у БиХ, Црну Гору и у Русију. Један од њих су брескве и нектарине. Извоз брескви из Србије повећан је тачно десет пута од 2008. до 2017, и она се налазила на 11 месту у свету у 2016. години. …

Pročitajte Još »

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

FISKALNA DAVANJA VELIKIH KOMPANIJA U SRBIJI U 2016. GODINI

Ovom analizom su obuhvaćeno deset velikih privatnih kompanija u Srbiji, od toga četiri kompanije koje su rezultat stranih direktinih investicija u Srbiju  prethodnih godina. Obuhvaćena su sva fiskalna opterećenja: Ostali odlivi po osnovu javnih prihoda ( Odlivi po osnovu ostalih javnih prihoda, iskazuju se iznosi isplata u toku obračunskog perioda po osnovu akciza, poreza na dodatu vrednost i ostalih poreza, carina …

Pročitajte Još »

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …

Pročitajte Još »

Tramponomija, trgovinski rat u najavi

Према америчком председнику гајим велике симпатије из два разлога: (1) можда ми је ујак по бабине линије, уколико је тачна тврдња бугарског дипломате да је пореклом из Трнске области, и (2) личи ми на мог Палму, у погледу природне интелигенције и склоности да ради за свој народ. И ову симпатију не може да уклони ни неразумљив економски потез увођења царине …

Pročitajte Još »

Dinamika robne razmene SAD i EU, 2008-2017

САД су повећале извоз за 19%, у периоду од 2008. до 2017, увоз су повећале за 11,3%, док је дефицит у робној размени у 2017. био готово идентичан као и у 2008. (смањен са 864,9 на 862,7 милијарди долара). Извоз САД је, од светске кризе до данас, повећан за 246,8 милијарди долара. Највећи допринос том повећању дошао је од раста …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema rastu izvoza u SAD, 2008-2017

У намери да проверимо динамику трговине САД и ЕУ ова кратка информација се сама наметнула. Србија „стрчи“ према брзини раста извоза у САД, али то је последица ниске основице у 2008. години. Од 216 земаља и територија налази се на релативно високом 20 месту јер је 4,2 пута увећала извоз у САД (према америчким подацима). Међутим, међу земљама које су …

Pročitajte Još »

PROSEČNA ZARADA-DILEME I OTVORENA PITANJA

Promena metodologija obračuna prosečne zarade govori mnogo više od puke matematičke interpretacije. Naime, postavlja se pitanje zašto do sada nije primenjena klasična prosta računica na bazi obračunate bruto zarade i socijalnih doprinosa, podataka dostupnih preko Poreske uprave Republike Srbije. Na bazi ove metodologije uz izvesno odstupanje jer se mora naglasiti da prema zvaničnim zakonskim rešenjima postoji maksimalna osnovica na koji …

Pročitajte Još »

BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …

Pročitajte Još »

Crni Potok, Vrginmost

Crni Potok je 1931 godine imao 1.156 stanovnika, a 1948 godine imao je 740 stanovnika. 1991 godine imao je 377 stanovnika (292 Srba, 79 ostalih i 6 Hrvata), a 2001 godine imao je 178 stanovnika. Baić (Stevan) Pavao, rođen 1870. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Petrova gora (2275008096) Bakić (Ilija) Savo, rođen 1938. Srbin, umro od gladi 1942. kod …

Pročitajte Još »

Gejkovac, Vojnić

Gejkovac je 1931g imao 361 stanovnika, da bi 1948g imao upola manje – 180 stanovnika. U 1991g imao je 230s (Srba 133, ostalih 96 i 1 Hrvata) a 2001g imao je 211s. Bakić (Ilija) Miloš, rođen 1904. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U zatvoru, Lepooglava (0904103050) Bakić (Miloš) Dragica, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1942. u logoru, Buhenvald (0904103049) …

Pročitajte Još »

VREDNOVANJE KOMPANIJE ‘‘TELEKOM’’ SRBIJA

U prethodnom tekstu primenom savremnih modela procene vrednosti kompanija dobijena je indikativn vredost kompanije ‘‘Telekom’’ Srbija. U narednim izlaganjima će pažnja biti koncetrisana na utvrdjivanju indikativne vrednosti domaće telekomunikacione kompanije ‘‘Telekom’’ Srbija i to: ü  Utvrdjivanje indikativne vrednosti matične kompanije; ü  Vrednovanje kompanije na bazi konsolidovanog bilansa. Vrednovanje matične kompanije ima za cilj da uporedi vrednost sa kompanijom ’’Telenor’’ jer …

Pročitajte Još »

Loborgrad

Because of the significant proportion of children among its inmates, this camp was categorized among children’s concentration camp, besides Jablanac, Mlaka, Bročica brickyard, Uštica, Sisak, Jastrebarsko and Gornja Rijeka.[8] According to some sources, the total number of children inmates in concentration camps in Croatia in 1942 was at least 24,000.[9] The first contingent of inmates numbering 1,300 people was transported …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u suficitu u trgovini robom!

Република Српска има одличне извозне резултате остварене у прошлој години који су у јануару ове године крунисани месечним суфицитом у робној размени! У 2017. години извоз РС повећан је за 21,3%, увоз за 10,3%, а покриће увоза извозом повећано је са 65% у 2016. години на 71,6% у 2017. години. Током 2017. године четири пута су евидентиране рекордне месечне вредности …

Pročitajte Još »

Turizam I 2018

Према подацима РЗС-а у јануару је регистровано 549,8 хиљада ноћења туриста, што је за 12% више него у јануару 2017 године. Домаћих ноћења било је 332,4 хиљада (+8,3%), а страних 217,4 хиљада (+18,2%). Домаћи туристи су имали највећи релативни пораст броја ноћења у Београду (+37,8%), затим у бањским местима (+22,6%), у осталим туристичким местима (+18,6%), и у Новом Саду (+15,5%), …

Pročitajte Još »

Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je …

Pročitajte Još »

Zapostavlјena polјoprivreda, monopoli sputavaju paora

Na skupu „Hrana za Evropu“, održanom krajem 2017. godine u Vrdniku, naši vodeći agrarni biznismeni bili su jednoglasni: vojvođanskoj polјoprivedi neophodne su znatne investicije kako bi se modernizovala i priklјučila evropskom trendovima u agrarnoj i prehrambenoj industriji Nekada dugogodišnji direktor „Danubiusa“ Milorad Sredanović, sada iz vrha „Delte“, komparirao je visinu prihoda sa hektara prosečnog selјačkog gazdinstva, od oko 1.000 evra, …

Pročitajte Još »

Željava

Željava je 1931g imala 853s, 1948g 374s, 1991g 150s (125 Srba, 12 Hrvata i 13 ostalih) a 2001g 51 stanovnika.   Balać (Milan) Draga, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Željava (2262060106) Balać (Milan) Dragić, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2262060105) Balać (Vučen) Milan, rođen 1890. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2262060104) …

Pročitajte Još »

CENE I KUPOVNA MOĆ U GRADOVIMA SRBIJE

Na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije (Mesečni statistki bilten), kao i godišnje Ankete o potrošnji domaćinstava, pravilnim ukrštanjem i analizom podataka može se velikom dozom preciznosti izvesti pouzdani zaključci o kretanju potrošnje, kupovne moći i životnog standarada. Period posmatranja i analize sam ograničio na period 2010-2017 godina sa izborom 2014 kao  medjuperioda jer su te godine donešene i …

Pročitajte Još »

Rešetar

Rešetar je 1931g imao 713s, 1948g 273s, 1991g 190s (Srba 164, Hrvata 25 i ostalih 1), a 2001g imao je 33s. Babić (Dane) Gojko, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać (2254015252) Babić (Dane) Jeka, rođena 1880. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Arapov dol (2254015254) Babić (Dane) Mane, rođen 1889. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bihać …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo u Srbiji, od osnivanja do danas – 2018.

Мисија за спас српског села Оживљавање задругарства, је високопатриотски чин. Реч је о мисији за спас српског села, поготову у брдско-планинским и пограничним подручјима, где празан простор представља изазов за незване госте. Задруге су погодан организациони облик да, уз бољу инфраструктуру, школу, амбуланту, пошту и цркву задржимо део сеоског становништва које намерава да оде из тих средина. Поражавајуће је да …

Pročitajte Još »

Bestrma, Sisak

Bestrma je 1931g imala 699 stanovnika, a 1948g 413s. U 1991g imala je 290s (Srba 236, ostalih 48 i 6 Hrvata), a 2001g imala je 166 stanovnika. Ajduković (Nn) Sonja, rođena 1872. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (5100s00561) Arbutina (Adam) Ruža, rođena 1918. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u logoru, Stara gradiška (2593091219) Arbutina (Pavle) Đuro, …

Pročitajte Još »

Četvrtkovac, Sisak

Četvrtkovac je 1931g imao 599s, 1948g imao je 397s, 1991g 509s (Srba 449, ostalih 43, Hrvata 17) a 2001 imao je 350s.   Baić (Majo) Marija, rođena 1887. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2554044058) Bajić (Boško) Dušan, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Stara gradiška (2588059060) Bajić (Boško) Milan, rođen 1925. Srbin, poginuo 1943. …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani

Прошла година је била изузетно повољна за убрани туризам, па су градови из наслова остварили двоцифрене стопе раста броја ноћења странаца: Београд 20,4%, Загреб 17,3% и Љубљана 13,8%. Београд је у 2017. години имао регистрованих 1.758 хиљада ноћења странаца. Овај број је дупло већи него пре само 6 година (871 хиљада у 2011 години). Ипак, ово није специфичност Београда, већ …

Pročitajte Još »

Cijela istina

Iako „casus belli“ za raspad Jugoslavije nitko nije utvrdio, držeći se Hegelove logike da je „istina cijela“, nju bi valjalo pomnim naučnim istraživanjem utvrditi, zbog golemih posljedica i odgađanja izmirenja u nedogled. Niti jedan projekat novonastalih država nije uspio. Naprotiv, sve su, dugoročno gledano, pred bankrotom. Isčilile  se na valovima rata elite, vođene od klase  vladara – švercera vlastitog života …

Pročitajte Još »

Indeksi izvozne koncentracije i diversifikacije u 2016. godini

Више од 20 година уназад Србију је карактерисао један од најнижих индекса концентрације извоза у свету, након Италије и Аустрије. У 2016 години ово треће место је преузела Хрватска, док је Србија пала на десето место. Хиршманов индекс мери концентрацију извоза где вредност 1 означава да нека земља извози само један производ, док вредност блиска нули значи да скоро једнако …

Pročitajte Još »

Trgovina Srbije i Hrvatske: grudnjaci i WC papir u razmenu za svinje i bikovu spermu

„Рат је пљачка“, најкраћа је дефиниција коју сам чуо први пут од др Душка Јакшића. Балкан је препун дивљих племена која свако мало покажу свој карактер. Насупрот њима налазе се трговци: они су изнад религија, националне припадности, сексуалне оријентације, изнад свега јер је њихова заједничка религија новац. Трговци највише воле мир, али најслађе зарађују у рату. Ипак, и за њих …

Pročitajte Još »

Krajinoviće, Sjenica

Krajinoviće je 1948 godine imalo 171 stanovnika, 2002 godine imalo je 91 stanovnika, a 2011 godine imalo je 54 stanovnika.   Aničić (Radivoje) Stanojka, rođena 1922. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Krajinoviće (0558004003) Aničić (Vukajlo) Lazar, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Krajinoviće (0558004004) Aničić (Pavle) Periša, rođen 1875. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Krajinoviće (0558004035) …

Pročitajte Još »

160 deteta pobijenih u šumi Brezje

  Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Ante) Mile, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00241) Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Branko) Milan, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00240) Vrginmost Dugo Selo Lasinjsko Arbutina (Branko) Stana, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Šuma brezje …

Pročitajte Još »

VREDNOVANJE KOMPANIJE TELENOR

Nakon informacija da je moguća jedna od najvećih poslovnih akvizicija u regionu, t.j. da KKR kompanija koja je vlasnik SBB postane i vlasnik Telenora u Srbiji, Bugarskoj, Madjarskoj i Cnoj Gori i da za tu transakciju navodno bruto hoće da plati 2 milijarde eura, postavlja se pitanje koliko zaista vredi Srpski Telenor. Vredi podsetiti da je Telenor ušao na srpsko …

Pročitajte Još »

Статистика ликвидација у директном терору у Другом светском рату

Пре 28 година војску сам служио у Сплиту. Док се још могло, из касарне у Драчевцу ишли смо до града пешице кроз Билице па градским превозом. Једном нас је „упуцавао“ дечак узраста 5-6 година, који је затим отрчао и похвалио се оцу речима „тата убио сам четника“. Док је хрватска пропагандна машинерија сатанизовала Србе као „Србо-четнике“ ја сам, 1991-1995 године, …

Pročitajte Još »

DECILNA ANALIZA POTROŠNJE – KOMPARATIVNA ANALIZA SRBIJE I MAKEDONIJE

  U dosadašnjim analizama nejednakosti u raspodeli dohodaka primenom metoda analize ’’Eurostata’’ pokazano je da Srbija zauzima poslednje mesto prema rasponu u raspodeli dohotka odnosno da je stepen nejednaksti u raspodeli dohodaka po kvintilima (grupe od po 20% polulacije) i decilima (10% populacije) ubedljivo najveća.  Samo radi podsećanja raspon u raspodeli kod kvintila je 9,7 a kod decila 30. Pored …

Pročitajte Još »

Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880 – 2011), Sadržaj

/od višegeneracijskog i starosjedilačkog, autohtonog i konstitutivnog, do manjinskog statusa/   S A D R Ž A J Uvodne napomene       PRVI DIO Historijski kontekst naseljavanja srpskog stanovništva u Hrvatskoj       DRUGI DIO Demografska analiza popisa stanovništva (1880 ‒ 2011)   1. Pregled razvoja i kretanja ukupnog stanovništva i stanovništva prema nacionalnoj pripadnosti u  Hrvatskoj   …

Pročitajte Još »

SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz …

Pročitajte Još »

NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA- SLUČAJ ARGENTINA

Baveći se ovim problemom u prethodnim tekstovima, pored istraživanja nejednakosti u Srbiji i Kini, Argentina se nametnula kao paradigma ekonomske nejednakosti latinoameričkog tipa. Poznato je da su zemlje poput Brazila, Argenitne, Bolivije, Kolumbije isl. zemlje sa veoma visokim vrednostima Gini koefijenta. To su takođe i zemlje sa izraženim problemima spoljne likvidnosti, velikim dugovima i sl. Nije ovde prioritet analiza uzroka …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat: stradali u ratnom zarobljeništvu

Подаци које овде износимо имају две фалинке: садрже умрле или убијене заробљенике војске краљевине Југославије и партизане, и могу се сабрати са подацима о страдалима у логорима и у затворима. На пример, у Јасеновцу су страдали и прикупљени цивили за ликвидацију, али и заробљени партизани. Мишљења смо да је боље овако одвојено приказати податке, а лако је објединити све страдале …

Pročitajte Još »

KINA – ANALIZA NEJEDNAKOSTI

O usponu kineske ekonomije prethоdnih decenija suvišno je trošiti reči. Objavljeno  je bezbroj  naučnih i stručnih radova, napisano na stotine knjiga i studija gde su do tančina definisani svi aspekti ubrzanog rasta privrede ove zemlje, naročito u poslednje tri decenije. Namera ovog teksta nije dalja eksplikacija ove teme, jer je pored već rečenog malo toga moguće novoga konstatovati. Medjutim, jedan …

Pročitajte Još »

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …

Pročitajte Još »

KOMPARARIVNA ANALIZA NEJEDNAKOSTI U SRBIJI I ZEMLJAMA EU

Prethodna dva teksa na ovom portalu su nastojanje autora da na bazi releventnih informacija medjunarodne statističke baze podatka ‘’Eurostata’’ prikaže odnose u raspodeli dohodaka različitih socijalnih grupa. Tako su sve socijalne grupe prvo prikazane kao odnosi u apsolutnim veličinama dohodaka po kvintilima (socijalne grupe sa po 20% relativnog učešća u raspodeli dohotka po visini) i decilima (10% učešće gurpa u …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …

Pročitajte Još »

Jurga, Vojnić

Jurga je 1931g imala 264s, 1948g imala je 144s, 1991g imala je 141s (Srba 135, ostalih 5 i 1 Hrvat), a 2001g imala je 170s.   Božić (Marko) Miloš, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. kod kuće, Vučković-vojnić (2267022133) Božić (Nn) Božo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Zemun Sajmište (0578103086) Brkić (Ilija) Dragić, rođen 1928. Srbin, poginuo 1944. …

Pročitajte Još »

Drugi svetski rat: stradali prilikom borbi ili bombardovanja

У Другом светском рату на територији тадашње Југославије (укључујући италијанску Далмацију и Истру) пописано је 29.504 лица страдалих приликом борби или бомбардовања. Ова два описа могу да садрже прилично различите узроке страдања, али им је заједничко да су жртве биле невине. Да је више страдало приликом борби, можемо закључити на основу знатно већег броја страдалих мушкараца у односу на жене. …

Pročitajte Još »

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI – Drugi deo

U prethodnom radu istaknuti su ključni pokazatelji raspodele dohotka u zemljama EU i zemljama sa statusom pregovaračkog proseca sa EU, prema bazi statističkni podataka Eurostata. U nastavku izlaganja, a u cilju pravilne verifikacije jedne složene i u Srbiji zapostavljene teme o nejednakostima, mora se učiniti dodatni napor kako bi se problme nejednakosti što egzaktnije objasnio. Kvalitativan aspekt je pre svega …

Pročitajte Još »

RAZMERE NEJEDNAKOSTI U SRBIJI

Da je Srbija postala zemlja izrazite nejednakosti u raspoledi dohotka nije nikakva novost. O tome je već pisano a i Republički zavod za statistiku o tome iznosi validne pokazatelje. Medjutim problem nejednakosti je politička anatema, u svetskim okvirima se tom problemu posvetio mali broj pravih i relevatnih stručnjaka (Branko Milanović ispred Svetske Banke) koji neprestano dokazuju da nema napretka sveukupne …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …

Pročitajte Još »

Beograd u ukupnim investicijama u 2016. godini

Као и у другим државама, тако и у Србији Београд као главни и највећи град има специфичну, урбану структуру инвестиција у односу на остатак земље. Београд је једна од 150 највећих светских метропола и његова „арена за борбу“ су ове метрополе, оне ближе у суседству, као и даље. На пример, Београд је на око 60% од просека развијености ЕУ.  Изнад …

Pročitajte Još »

Aprilski rat 1941. godine

Док се победе славе са поразима је другачије, труди се да се што мање помињу као нешто срамотно. Ипак, и у поразима патриоте знају да дају свој живот храбро и јуначки . Априлски рат 1941. године је за Србију срамотан, јер је директно обесмислио велика војна и народна страдања у Великом рату (не рачунајући обесмишљавања у међуратном периоду). Комунистичка пропаганда, …

Pročitajte Još »

Veliki Šušnjar, Petrinja

Veliki Šušnjar je 1931g imao 988s, a 1948g 623s. 1991g imao je 455s (Srba 445, ostalih 6 i Hrvata 4), a 2001g imao je 108s.   Bakrač (Nepoznat) Draginja, rođena 1921. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u direktnom teroru, Veliki šušnjar (2573021310) Bančić (Mile) Stanko, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2573021193) Bančić (Stanko) Mile, rođen …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …

Pročitajte Još »

Jagodina: investicioni (vice)šampion

Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, peti deo

ПОВРТАРСТВО   Производња поврћа у Србији има веома дугу традицију. Гајило се 68 најразличитијих врста поврћа. Има сва обележја производње у региону, на југоистоку Европе, Европи и свету. Гаји се релативно велики број врста. У Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста најразноврснијег поврћа. Производи се целе године …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО   Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

РАТАРСТВО   Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, …

Pročitajte Još »

Krbavica, Kostajnica

Krbavica je 1931g imala 1047s, 1948g imala je 731s, 1991g 152s (Srba 150 i ostalih 2) a 2001g 62s. Bižić (Mile) Bude, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039027) Bižić (Mile) Pajo, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (2258039024) Bižić (Pajo) Smiljana, rođena 1894. Srpkinja, umrla od bolesti 1943. u NOBu, Krbavica …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Pročitajte Još »

Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном …

Pročitajte Još »

Idejni nacrt mogućeg istorijskog dogovora sa Albancima

Модел би био реализован по угледу на Дејтон,с тим да би била пожељна претходна међусобна сагласност заинтересованих страна око концепта.   Предвиђено је решење којим би Србија добила север Косова(Лепосавић,Зубин поток,Звечан и Северна К.Митровица) и територије са српском већином у косовском поморављу и централном Косову (Косово Поље,Обилић,Грачаница,Ново Брдо,део Гњилана и Косовске Каменице међусобно  повезане с централном Србијом), чиме би био …

Pročitajte Još »

Dinamika svetske trgovine u 2017. godini

Раст цена примарних производа и благо слабљење долара према евру утицали су да светски извоз буде повећан за 9,3% у доларском исказу у периоду јануар-септембар 2017. године. Извоз Азије већи је за 11%, Европе за 7,2%, а Северне Америке за 7,1%. У односу на исти период 2008. године светски извоз је повећан за 4,9%. Извоз Азије већи је за 27,7%, …

Pročitajte Još »

Dugo Selo Lasinjsko, Vrginmost

Dugo Selo Lasinjsko imalo je 1.108 stanovnika 1931 godine. 1941 godine imalo je 653 stanovnika, 1991g 385 stanovnika (351 Srba, 29 ostalih i 5 Hrvata) a 2001 godine imalo je 64 stanovnika. Arbutina (Ante) Mile, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Šuma brezje (7038s00241) Arbutina (Branko) Milan, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Srbiji X 2017

Према подацима РЗС-а у октобру је регистровано укупно 689,8 хиљада ноћења, у чему 408,2 хиљаде домаћих и 281,6 хиљада страних туриста. У односу на исти месец прошле године укупан број повећан је за 19,5%, домаћих 11,6% и страних за 20,8%. У периоду јануар – октобар укупан број ноћења износио је 7,3 милиона (+10,6%), у чему 4,6 милиона домаћих (+7%) и …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja, X 2017

Према подацима РЗС-а, у октобру је индустријска производња била за 4,4% већа него у истом месецу 2016. године. Рударство је повећало обим за 7,9%, прерађивачка индустрија за 6,1%, а снабдевање електричном енергијом је смањено за 3,4%. У периоду јануар-октобар укупна производња повећана је за 3,5%, у томе прерађивачка индустрија за 6,8%, рударство за 2,4%, а снабдевање електричном енергијом је смањено …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo, nekad i sad, 4

УСПОНИ И ПАДОВИ Устав републике Србије познаје три облика својине – јавну (државну), приватну и задружну, а тим је и већа неоправда која се чинила задругарству у протеклих седам деценија. Имовина им је одузета, а сад је враћен задружни дух али не и имовина. Остаје нејасно зашто судови доносе негативна решења, а спорну имовину књиже као државну или спорове бесконачно …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije X 2017

Према подацима РЗС-а, извоз је у октобру износио 1.303,9 милиона евра, увоз 1.770,1 милиона, уз дефицит у износу од 466,1 милиона евра. У односу на октобар 2016 године, извоз је повећан за 14%, увоз за 20,2%, а дефицит за 41,6%. У периоду јануар-октобар извоз је вредео 12.556,3 милиона евра (+13,5%), увоз 15.519,7 милиона (+13,9%), а дефицит 3.363,4 милиона (+15,4%). Извоз …

Pročitajte Još »

Štikada, Gračac

Štikada je 1931g imala 2.437s, 1948g 497s, 1991g 545s (Srbi 475, Hrvati 41 i ostali 29), a 2001g 21s Alagić (Djuro) Marko, rođen 1873. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5015s00982) Alagić (Mile) Mika, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00981) Alagić (Mile) Stana, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. nepoznato, Gračac (5015s00977) Alagić …

Pročitajte Još »

Likvidacija 137 Rađenovića iz Rađenovca

Rađenovci su 1931g bili u sastavu Rajčića. Nakon likvidacije 173 stanovnika prilikom popisa iz 1948g bilo je 107 stanovnika. 1991g imao je 24s, sve Srba, a 2001g 2 stanovnika.   Atanacković (Nn) Ana, rođena 1935. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7041s00008) Atanacković (Petar) Ignjatije, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška (7041s00030) …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po delatnostima u 2016. godini

Према подацима РЗС-а, инвестиције у основна средства у 2016 години износиле су 601,6 милијарди динара. У односу на 2015 годину, вредност инвестиција је номинално повећана за 6,5%, а реално за %. Номинална вредност инвестиција била је већа него у 2016. години два пута: у 2012 (670,8) и у 2008 години (625,9 милијарди динара). Удео инвестиција у додатој вредности у повећан …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo nekad i sad, 3

УСПОНИ И ПАДОВИ Устав републике Србије познаје три облика својине – јавну (државну), приватну и задружну, а тим је и већа неоправда која се чинила задругарству у протеклих седам деценија. Имовина им је одузета, а сад је враћен задружни дух али не и имовина. Остаје нејасно зашто судови доносе негативна решења, а спорну имовину књиже као државну или спорове бесконачно …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo, nekad i sad, 2

Задруге, некад и сад Само задруге могу да учине нашу производњу конкурентном и траженом у свету. Aко се врати задругарство, али на новим основама у Србију, моћи ћемо да да производимо више хране и да се наш народ здраво храни, и да извозимо неколико пута више него до сада. Јер, до сада, то су биле углавном сировине за производњу хране …

Pročitajte Još »

Zadrugarstvo nekad i sad, 1

Задруге, спас за села и Србију Бранислав Гулан, члан Aкадемијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, Београд, gulan@sbb.rs Абстракт – Србија има 4.709 насеља-села, а у сваком од њих 1.034 данас живи мање од по 100 становника. Ако се садашњи процес настави, за деценију и по у четвртини села или њих 1.200 остаће само споменици као доказ …

Pročitajte Još »

Strmen, Sunja

Strmen je 1931g imao 1.104s, a 1948g imao je 679s. 1991g imao je 356s (Srba 329, ostalih 23 i 4 Hrvata), a 2001g imao je 137s.   Arbutina (Dušan) Inda, rođena 1903. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (2583048278) Arbutina (Gligo) Ljuba, rođena 1878. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (2583048079) Arbutina (Ilija) Petra, rođena 1884. …

Pročitajte Još »

Korenica

Korenica je 1931g imala 441s, 1948g imala je 304s, 1991g 1716s (Srba 1520, Hrvata 49 i ostalih 147), a 2001g 1.520s. Adžić (Petar) Mile, rođen 1914. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Bijelo Polje (0934069027) Barać (Simo) Sofija, rođena 1909. Srpkinja, umrla 1941. nepoznato, Svražovo-udbina (0935074037) Basta (Božo) Mališa, rođen 1895. Srbin, poginuo od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (0888118002) Belić …

Pročitajte Još »

Lakoća poslovanja i privredni rast – objavljeno u dnevniku “Politika” od 08.11.2017

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi da im tvrdoglava empirija ne …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Mogućnosti za rast robnog izvoza Republike Srpske u Rusku Federaciju

Република Српска има одличне извозне резултате у 2017. години. У марту је остварена рекордна месечна вредност извоза у износу од 154,1 милиона евра, па у јулу нова од 157,2 милиона, да би у септембру опет био остварен нови рекорд у износу од 164,7 милиона евра. Међугодишња стопа раста извоза је 21,4%, што значи да ће робни извоз бити повећан са …

Pročitajte Još »

Izvoz Srbije u Nemačku

Немачка је у 2016. години имала вредност увоза од 958,4 милијарди евра. То је за 24% било више него у 2007. години, али се и даље сматра да је увоз Немачке недовољан и да је један од главних узрока дуготрајности економске кризе у Европи: када би Немачка увозила више, подстакла би својој тражњом опоравак већине европских земаља. Највише увози из …

Pročitajte Još »

Republika Srpska u svetskom robnom izvozu

У периоду од 2007. до 2016. године, изражено у еврима, светски извоз је повећан за 43,1%. У истом периоду Република Српска повећала је извоз за 71,6%, што је довело до повећања њеног удела у светском извозу са 0,0085% на 0,0102%. У односу на удео у светском становништву (0,007%) Српска има већи удео у светском извозу, то јест, има већи извоз …

Pročitajte Još »

Komić, Udbina

Komić je 1931g imao 820s, 1948g 509s, 1991g 153s (Srba 152, ostalih 1), a 2001g imao je 9 stanovnika. Batinić (Petar) Jovan, rođen 1870. Srbin, umro 1943. u NOBu, Komić (2256033059) Bosić (Božina) Mile, rođen 1880. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Komić (0357066030) Bosić (Božo) Mile, rođen 1865. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Komić (2256033019) Bosić (Božo) Mile, …

Pročitajte Još »

FINANSIJSKA POZICIJA SRPSKE PRIVREDE

Obzirom na odredjeni protek vremena, kao i činjenicu da konačni rezultati poslovanja srpske privrede nisu bili poznati do kraja septembra, osmelio sam se da sredinom novembra ukratko sa aspekta kratkororčne finansijske pozicije analiziram privredu Srbije. Baza podataka za analizu su zbirini završni računi srpske privrede (bilans stanja i bilans uspeha) u direktnim izveštajima, kao i bilans novčanih tokova u izvedenom …

Pročitajte Još »

Značaj Ruske Federacije za srpski robni izvoz

Извоз Србије у Руску Федерацију повећан је са 328,7 милиона евра у 2007. години на 717 милиона евра у 2016. години. Рекордна вредност извоза била је у 2013. години 800 милиона евра. Пад цене нафте утицао је и да падне платежна моћ становништва у Русији након 2013. године, па је и извоз Србије смањен. Удео Русије у укупном извозу Србије …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Pročitajte Još »

Izvoz životinjske hrane (bez hrane za pse i mačke)

Ова група производа, назвали би је сточна храна, али нису баш сви конзументи стока, (попут издвојених куца и маца), заузима високо 50. место у српском извозу, у периоду јануар-август, али је заслужила каснији коментар у односу на псећу и мачју храну на 99. месту из два разлога: има нижу стопу раста у 2017. години (само 4,5%), и не знамо којим …

Pročitajte Još »

Slabinja, Kostajnica

Slabinja je 1931g imala 937s, 1948g imala je 495s, 1991g 523s (Srba 458, Hrvata 12 i ostalih 53), a 2001g 317s. Bašić (Dane) Ana, rođena 1880. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Slabinja (2553038271) Berisavac (Đuro) Evica, rođena 1934. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2553038318) Berisavac (Jovan) Anđa, rođena 1895. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, …

Pročitajte Još »

Borovo, Vukovar

Borovo je 1931g imalo 2.066 stanovnika a 1948 godine imalo je 2.677 stanovnika. 1991g imalo je 6.442 stanovnika (5160 Srba, 678 ostalih i 604 Hrvata) a 2001 godine imalo je 5.360 stanovnika. Aleksić (Kosta) Ilija, rođen 1882. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Dachau (2417011015) Aleksić (Luka) Nikola, rođen 1913. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Podrav.slatina (2417010017) Bačić (Spasoje) …

Pročitajte Još »

Najslađe iz Srbije: izvoz slatkih biskvita

Да није све што је туђе истовремено и слађе, доказује српска трговина слатким бисквитима, јер у њој имамо четири пута већу вредност извоза од увоза. У периоду јануар-август 2017. године извоз слатких бисквита (65. извозни производ Србије) повећан је за 8,7%, са 28,9 на 31,4 милиона евра, што их је квалификовало за пар секунди аналитичке пажње. Сјајни резултати у трговини, …

Pročitajte Još »

Srbiju jednako vole nemačke i ruske kuce i mace

Тачније, једнако воле храну произведену у Србији. И још тачније, када би се у однос ставила конзумирана храна по псећем и мачећем примерку, ипак нешто више хране из Србије поједу у Немачкој (под претпоставком да Немачка нема већи број пса и мачака, што би требало истражити). Било би лепо и да нас једнако воле и Немци и Руси, али то …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskom izvozu kobasica

Кобасице представљају 97. производ  према вредности извоза у периоду јануар-август 2017 године, са тачно 20 милиона евра. У односу на исти период 2016. године вредност извоза повећана је за 12,8%. Ови подаци су нас мотивисали да скренемо пажњу на домаће кобасичаре. Уобичајено се каже, деценијама уназад, да би уместо сировина требало да извозимо финалне производе, јер је разлика у цени, …

Pročitajte Još »

Najznačajniji proizvodi u robnom izvozu I-VIII 2017

У 2017 години настављен је раст извоза по двоцифреној стопи, а упркос паду извоза друмских возила, малина, цигарета и низа других производа. Раст извоза последица је повећања производње и извоза великог броја производа, тако да се губи дугогодишња веза између динамике извоза друмских возила или гвожђа и челика и укупног извоза. У табели је приказано 100 производа рангираних према вредности …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U PROIZVODNJI, UVOZU I PRERADI DUVANA : NELOJALNA KONKURENCIJA GASI DOMAĆU PROIZVODNJU

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi domaću proizvodnju! Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Čenkovo, Đakovo

Čenkovo je 1931g imalo 413s, 1948g 161s, 1991g 9s (Srbi 6, Hrvati 3), a 2001g dva stanovnika Bjelić (Nn) Kata, rođena 1895. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. U logoru, Stara gradiška (2308061031) Bjelić (Nn) Petar, rođen 1894. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (2308061030) Despotović (Lazo) Kći, rođena 1942. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (2304006015) …

Pročitajte Još »

Gornja Mlinoga, Petrinja

Gornja Mlinoga je 1931g imala 950s (zajedno sa Donjom), 1948g imala je 368s, 1991g 243s (Srba 241, Hrvat 1, ostali 1), a 2001g imala je 45s.   Adamović (Adam) Jovan, rođen 1874. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Mlinoga (2570009079) Adamović (Adam) Mara, rođena 1875. Srpkinja, umrla 1943. U NOBu, G. mlinoga zbeg (2570009068) Adamović (Avram) Pavao, rođen 1864. Srbin, …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Kako u praksi izgleda najavljeno povećanje penzija

  Преузето са портала: http://novaekonomija.rs/pri%C4%8De-i-analize/kako-u-praksi-izgleda-najavljeno-pove%C4%87anje-penzija Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra Trenutni suficit budžeta Srbije iznosi oko 550 miliona evra, izjavio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj. Otprilike toliko uzeto je penzionerima od kada je …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja, IX 2017

Према подацима РЗС-а, у септембру је укупна индустријска производња била за 7,3% већа него у истом месецу 2016 године, док је кумулативни пораст у девет месеци износио 3,5%. У септембру је прерађивачка индустрија имала међугодишњи раст од 9% (6,8% у кумулативу), рударство 8% (1,7%), док је дистрибуција електричне енергије имала исти обим као и у септембру 2016 године (кумулативни пад …

Pročitajte Još »